Ti si kul momak i napredno ljudsko bice pozitivnih i ispravnih stavova. Nadji ozbiljnije ljude kojima se vredi po ovim pitanjima obracati, od ovih ovde nema vajde. Aj zdravo.
Pa nisi morao da otvaraš novu temu, ona se zove cajtgajst, nije nužno vezana za film i o svemu ovome smo mogli i tamo. No dobro, svejedno
Jovičiću, opet si duvao :)
E sad da pročitam šta si napisao...
Ceo svet spamuje, našoj planeti je pod hitno potreban dobar tim moderatora, inače odosmo u Honduras.
istorija ce se ponavljati, tehnologija nesto malo napredovati, sjahace kurta da uzjase murta
al ovo sto ce tehnologija napredovati ne mora nuzno biti dobro, sto zbog novih oruzja, sto zbog ulenjivanja ljudi, koji kurac da uce mnozenje kad imaju digitron?
i sve ce tako da se vrti.. rekurzija, samo mi nije jasno gde je generator nje
Ova tema je od izuzetnog znacaja, no ovde nema potencijal da bilo sta postigne te je s toga uzaludno otvorena. Ne vredi ljudima govoriti. I DA DOVEDES SVE U RED, LJUDI BI OPET SVE SJEBALI.
To što reče Melk. Evo ja recimo nisam gledao taj Zeitgeist, a oko toga se vrti većina tvoje priče. Tako da, mogu samo da se zajebavam, a neću da ti kvarim temu. Problem je što mnogi nemaju stida, i ovo će ti propasti u spamčini :)
Ma sam taj film je prilično nebitan u cijeloj ovoj priči. Njega sam samo uzeo za primjer. By the way, o filmu već ima tema. Ova tema NIJE o filmu.
Ne razumem Melkijades, šta ti imaš protiv razgovora? Mi u sučeljavanju mišljenja utičemo jedni na druge, čak i na internet forumu, tako da ja mislim da su ovakve rasprave itekako dobrodošle, jer i mi sami živimo u ovom društvu i našom aktivnošću ga menjamo.
I ovo je stav, i o njemu vredi razgovarati. Pride se donekle slažem s njim
Meni nešto sve miriše na autodestrukciju. Čovečanstvo ide ka tome da samo sebe uništi. Jedan nuklearni rat i eto katastrofa. To je naša budućnost. Realna. Što je više zemalja koje poseduju nuklearno oružje to će se manje libiti da ga upotrebe u potencijalnom ratu od straha da druga strana to ne učini prva jer što kaže onaj pijani deda "tako smo u mogućnosti". Većina tehnologija se razvijala upravo u te vojne svrhe, internet je čak tako nastao, tako da jednostavno od svoje nasilne prirode ne možemo pobeći. Konvencije o razoružanju su čini mi se samo jedna velika farsa.
Melkijades je nažalost u pravu.
Ovo je teška tema to sam svjestan. Ali nju bi trebalo svako malo osvježavati ponekim idejama. Ova tema može da ima i funkciju teme "aktuelnosti", tj. komentara na razne aktuelne pojave u društvu. Takođe ovo je i tema za razne ideje i vizije. Jasno je da nemaju svi sve vizije odmah sada odmah. Ali kad nešto smislite, kad vam se jave neke ideje, ne oklijevajte da postujete ovdje.
Ovaj način razmišljanja
"na sličan način moguće da su i neki vjerski fanatički sajtovi finansirani od strane ateističkih organizacija. Oni kroz prikaz fanatičnih oblika religije religiji čine medveđu uslugu, i ljudi odbacuju religiju u potpunosti videvši ideje tih "fanatika", zapravo ateista, koji kroz širenje radikalizma podrivaju religiju.
Jednako tako, radikalni feminizam je možda finansiran od strane nekih kojima je u interesu da žene ostanu potčinjene. Dakle opšta populacija u susretu sa radikalnim feminizmom popljuje svaki oblik feminizma, i onda taj radikalni feminizam zapravo šteti opštoj ideji feminizma."
najveće uporište, po meni, ima među neofašistčkim i neonacističkim organizacijama, posebno bi izdvojio skinere. Ne osvaja se narod i ne brane ti stavovi tako što ćeš se ošišati na ćelavo i forsirati neki imidž koji dovodi do toga da majke plaše malu decu kad te vide na ulici. Na taj način se od omladine koja ima potencijala i vere u tako nešto prave društveni otpadnici. I bilo kako bilo ispada da su oni ustvari najveći neprijatelji ideja za koje se zalažu.
Znači kontaš da protivnici fašizma podržavaju skinhedse, da bi oni svojim djelovanjem parodirali sam fašizam, i tako okrenuli mase protiv fašizma?
I to je moguće. Mada ne znam. Nisam siguran.
Da...sad moram da idem pa nemam vremena da objašnjavam,kasnije ću detaljno opisati taj mehanizam
...Možda ću zvučati kao neki teoretičar zavere ali mislim da je to jedan od projekata neke tajne službe. Ubeđen sam da je tvorac skinhed kulture( ne neofašizma ) imao zadatak da stvori pokret koji će kanalisati mlade, koji se već odluče za poštovanje tih ideja, u gomilu koja je bezopasna za neke ozbiljnije poduhvate i što je najvažnije nesposobnu za omasovljavanje. Ali ne mislim da trenutno neki vođa pokreta sedi i pije čaj sa Jevrejskim masonima, to nije ni potrebno jer su postali samoodrživi, u početku je to neko napravio iz senke i to je to.Normalno da oni nisu jedina takva organizacija ali su postali simbol svih ostalih, najviše zbog medija (a svako zna ko kontroliše medije)...Sam Hitler verujem da se roštilja u paklu kad ih vidi koliko su neozbiljni
Evo malo o naličju fejsa: (maznuto sa B92) - uklapa se u tematiku o globalnim trendovima ( http://www.b92.net/tehnopolis/kolumne.php?yyyy=2011&mm=02&nav_id=490870 )
Nova knjiga iz rastućeg korpusa literature „sajber-skepticizma” pokušava da odgovori na pitanje zašto više očekujemo od tehnologije nego jedni od drugih.
Jedna od upadljivih stvari u američkim gradovima koje posetilac iz drugog sveta ne može a da ne primeti jesu prizori iz kafića, a pogotovo iz najvećeg lanca lokala u kojima se konzumiraju dnevne doze kofeina.
Ispijanje kafe (ili čaja, koji je, uzgred, izbor većeg dela čovečanstva), svugde je uglavnom društveni čin. To je samo povod, ritual za ono glavno: susret i razgovor. Ali ovde se događa nešto čudno: najveći broj gostiju ovde, u svako doba dana, kafu ispija u društvu – svog laptopa. Starbucks, pomenuti najveći lanac kafića, prvi je, osetivši „duh vremena”, svojim gostima uz napitke ponudio i besplatan internet, što mu je povećalo promet. Drugima nije preostalo ništa nego da to slede.
Nisam, naravno, zagledao sadržaj ekrana posetilaca Starbucks, ali nije teško dokučiti šta je na njima. Čitaju se i pišu emailovi, aktuelizuje Facebook, razmenjuju instant poruke.
To u stvari znači da se kafa ispija opet u društvu, ali virtuelnom, simuliranom. Istraživanja pokazuju da je ova, nova vrsta povezanosti, postala nova realnost. Prosečan korisnik kompjutera ovde je non-stop povezan na internet i prima na stotine elektronskih poruka dnevno, od kojih mnoge zahtevaju da se na njih odgovori.
Američki tinejdžeri provode po nekoliko sati dnevno „povezani”, preko kompjutera, mobilnih telefona. Šalju i primaju po nekoliko hiljada SMS-a mesečno. Svoju svakodnevicu gotovo iz sata u sat evidentiraju na Facebooku...
Nove realnosti internet ere, fenomeni sveopšte povezanosti, ovde su i predmet rastućeg korpusa literature koja tu stvarnost vivisecira, u nastojanju da objasni njen uticaj na pojedinca, društvo, čovečanstvo i civilizaciju. Nije to, moglo bi se reći, ništa novo: svaka nova tehnologija je u ovom pogledu na neki način bila „remetilačka”: od štamparske mašine, preko telefona, fabrike sa tekućom trakom, radija i televizije, pa sve do interneta. Novo je samo to što se sada o tome debatuje mnogo šire i sa mnogo više učesnika, opet zahvaljujući tehnologiji.
Ono što je primetno, to je da raste broj „sajber-skeptika”: onih koji smatraju da nam izumi informatičke ere mnogo više uzimaju nego što nam daju. Najnovija knjiga iz ove oblasti, ako bi se procenjivala samo po naslovu – „Usamljeni zajedno” („Alone Together”), može odmah da se svrsta u ovaj žanr, ali je po dometima ipak nešto između. Pre svega jedan uravnotežen i objektivan doprinos razumevanju onoga što se događa, uz putokaze kuda bi sve to moglo da nas odvede.
Autorka je Šeri Tarkl (Sherry Turkle), profesorka psihologije i antropologije sa čuvenog MIT-a (Masačusets institut za tehnologiju), koja se u ovoj oblasti već ogledala u prethodne dve knjige: „Život na ekranu” i „Drugo ja”. Sa „Sami zajedno”, ovo čini trilogiju, koja će po svoj prilici biti proširivana. Tarklova je i na čelu „Inicijative za tehnologiju i biće” MIT-a, što sve ukazuje da autor poznaje oblast o kojoj piše.
Dosta se ovih dana piše i o ovoj knjizi, uglavnom pohvalno. Ona je inače u neobičnoj formi, formi pisma jedne digitalno pismene majke svojoj ćerki koja digitalno odrasta. Potka su joj empirijska istraživanja, kliničke studije, mnoštvo intervjua i, naravno, zapažanja. Ceo sadržaj je u stvari nastojanje da se odgovori na pitanje iz podnaslova knjige: „Zašto više očekujemo od tehnologije nego jedni od drugih”.
U knjizi na ovo ima konkretnih odgovora, ali još više onih koji se naslućuju ili se njihovo formulisanje prepušta čitaocu. Ono na šta Tarklova, međutim, navodi, jeste razmišljanje o tome šta su sve posledice činjenice da su mnogima simulirani, virtuelni, odnosi – oni koji se uspostavljaju preko imejla, Facebooka, instant poruka – važniji od onih pravih.
Ovaj fenomen se analizira i na primeru interakcije ljudi sa robotima programiranim tako da simuliraju osećanja i reaguju na ljudsku pažnju. „Roboti-kućni ljubimci” su već odavno među najpopularnijim igračkama, roboti-negovateljice za starije već polako ulaze u primenu, pa i roboti za seks... Za Tarklovu su sve to dokazi da se čovečanstvo približava „robotičkom momentu”.
„Mi već filtriramo druženja kroz mašine, a sledeća faza je druženje sa mašinama”, konstatuje. „Svaka tehnologija postaje naš partner, zato što je naše delo, a onda nas, u povratnoj vezi, oblikuje, pa je neophodno izvesno vreme da bi se videlo kako teče ovaj proces međusobnog prilagođavanja.”
Ali ako se život u sve većoj meri organizuje posredstvom digitalnih tehnologija, koje su sazrele tokom života samo jedne generacije, onda je neizbežno i pitanje može li čovečanstvo da promeni način na koji komunicira, a da na nekom nivou ne promeni i sopstvenu prirodu? Jer ljudi su društvena stvorenja koja se takođe menjaju.
Dok su na ovo mogući različiti, ali podjednako uverljivi odgovori, jedno je ipak izvesno: da korišćenje nove tehnologije počinjemo sa uverenjem da će nam ona omogućiti kontrolu, a završavamo time da smo kontrolisani. Tarklova ističe da je metafora „zavisnosti” u ovom slučaju neprimerena, jer poručuje da je reč o nečemu čega se moramo odreći, što je neophodno odbaciti. internet, međutim, „nije heroin”. „To je nešto čije korišćenje moramo da prilagodimo svojim stvarnim potrebama na način koji je najadekvatniji i u našem najboljem interesu.”
Ali ne beži ni od zaključka da najnovije tehnološke inkarnacije u svakom slučaju imaju cenu koje nismo bili svesni kad su uvedene...
Sjajna tema. Jako opširna, takodje. Svidja mi se teorija o finansiranju ekstrema, to bi objasnilo meni do sada neobjašnjive pojave poput svetosavlje.com, Bibilioteke sveti Naum, Stormfronta, SKOJ-a, brkatih feministkinja, radikala, naučnog programa u režiji RTS-a...
Imam ispit za koji dan, pa nemam vremena da razglabam... Uključiću se naknadno.
Ova tema je od izuzetnog znacaja, no ovde nema potencijal da bilo sta postigne te je s toga uzaludno otvorena. Ne vredi ljudima govoriti. I DA DOVEDES SVE U RED, LJUDI BI OPET SVE SJEBALI.
Melkijades je nažalost u pravu.
Nikako se ne slažem sa ovim. Zašto onda postoji forum? Da igramo Ko poslednji pobednik? Smešno. Vrlo kvalitetne i konstruktivne diskusije mogu ovde da se povedu, ako tema okupi prave ljude. A Surovi, tvoj komentar prikriveno znači da si digao ruke od foruma, što mislim da ne priliči nekome ko bi isti trebalo da održava.
Kao kad majka skonta da joj je sin od 13 godina navučen na pajdo, pa kaže - šta ja ima da se bakćem, ionako ako se skine ima opet da se navuče.
I još nešto, jedini koji ste spemovali ovde ste vi, koji ste upozoravali da će spem da se pojavi i odvuče raspravu u pogrešnu stranu. Zgodno.
Управо то. Ратоиви су само еволуција сукоба међу територијалним зверима. Циљеви и начини сукобљавања су се само привидно променили у односу на то како се животиње сукобљавају. Зато сматрам да је пацифизам утопија.
Ova tema je neophodna. Današnji svijet je po mnogo čemu u kurcu. Promjene su prebrze, ali pitanje je da li idu u dobrom smjeru. Potrebne su i neke druge promjene koje se zasad NE dešavaju.
"Bijeli šalju crne u rat protiv žutih da zaštite zemlju koju su ovi oteli od crvenih"
Pola svijeta gladuje, a druga polovina baca hranu.
Znanje je sve dostupnije, a ljudi sve zatupljeniji.
Internet uprkos svom ogromnom potencijalu za prosvećivanje i povezivanje ljudi često kod mnogih stvara više štete nego koristi.
Filmovi poput "Zeitgeist-a" doprinose održanju statusa kvo na slijedeći način. Kažu sistem je u kurcu. Ponude utopističku alternativu. Onda ljudi kad skontaju da je ta alternativa nerealna i utopistička odbacuju težnju za promjenama, pa se onda zadržava status kvo, a sistem i dalje ostaje u kurcu.
Ne bi se iznenadio da je Cajtgajst finansiran upravo od strane krupnog bankarskog kapitala. Jer širenje utopističkih ideja svojom apsurdnošću doprinosi odbacivanju i tih utopijskih, i nekih realnijih ideja o promjenama, a status kvo opstaje.
Kao što je možda zeitgeist finansiran od strane banaka i kapitalističkih struktura, na sličan način moguće da su i neki vjerski fanatički sajtovi finansirani od strane ateističkih organizacija. Oni kroz prikaz fanatičnih oblika religije religiji čine medveđu uslugu, i ljudi odbacuju religiju u potpunosti videvši ideje tih "fanatika", zapravo ateista, koji kroz širenje radikalizma podrivaju religiju.
Jednako tako, radikalni feminizam je možda finansiran od strane nekih kojima je u interesu da žene ostanu potčinjene. Dakle opšta populacija u susretu sa radikalnim feminizmom popljuje svaki oblik feminizma, i onda taj radikalni feminizam zapravo šteti opštoj ideji feminizma.
Ajde da vidimo, ideje, vizije, i vaša mišljenja na ovu temu.