1 недељно сам љут.
Волим да зајебавам људе, јеби га.
Generalno brzo se naljutim i brzo prastam.
Ali kad se sa nekim posvadjam nebroeno puta, znam da se na tu osobu ne mogu osloniti jer sam svestan da cemo se brzo opet posvadjati.
Ja sam sangvinik.
Ako te neko jednom zajebe to je njegova sramota, ali ako vas neko zajebe dvaput to je vec dokaz vase gluposti, ok je svadjate se i mirite se sa ljudima, ali kada su u pitanju sitnije stvari, ali kada je rec o vecim nesporazumima onda se treba drzati gorenavedenog.
Nikad se ne naljutim jer sam nadrkan, jer mi je došlo. Uvek kad se naljutim je zato što mi je neko stao na žulj i tako sve počne. Umem itekako da histerišem, ali se brzo i smirim.
Praštam mnogo, praštam uvek, do te mere da mi je to mana. A što se tiče izvinjenja, svaki put kad vidim da sam pogrešio, izvinim se i po sto puta. Mrzim kad sam sa nekim u svađi kad sam ja kriv i sve činim da to ispravim.
Haha ja sam za sada pobednik.
Ljutim se u proseku oko 2 puta dnevno i to samo na odredjene osoba. Najvise me nervira kao i sve devojke onaj sto nosi pisu u gacama a mi devocice volimo da ga zovemo moj decko.
Tesko prastam i zato imam prijatelja komada 2
a tetke i stricevi ne razgovaraju sa mnom.
:)
Mene kad nešto uvati ne pušta me dok ne rešim stvar, ne prelazim preko stvari olako, naravno ako su ozbiljne stvari u pitanju. Umem da se naljutim za sitnicu ali isto tako se desi da neko napravi preveliko sranje pa da mu uopšte ne zamerim. Radi se o tome da li neko pravi zlonamerne ili slučajne propuste i na taj način me sjebe.
Ako vidim da me neko namerno jebe i da je pogan i zao vratiću mu 1/1 prvom prilikom osim ukoliko sa ne neki način ne iskupi.
Uvek sam spreman na izvinjenje i kompromis jer smatram da je svadja za idijote, ali svi smo mi po malo idijoti i moramo se svajdati tu i tamo....
Ništa na sitno, samo odlučujem u skladu sa opštim utiskom. Saopštim, i odlazim. Naravno da oprostim, ali ne trpim. Prepirke su nešto drugo, treba razlikovati sitnice od bitnih stvari.
I ukoliko neko zaista uvidi svoju grešku kod krupnijih stvari, nije problem nastaviti, ali je poverenje smanjeno.
Stanje poverenja zavisi i od toga koliko je to prijateljstvo bilo čvrsto do tada. I kod sitnica, dobro je raspraviti, da ne bi postojao neki trn u tom odnosu. Da ne bude posle od komarca medved, i te fore... :)
Sangvinik, da i ja sam otprilike takav. Planem za cas, ali sam u sustini vedrog duha. I retko, gotovo nikad, ne ljutim se jer mi tako doslo. Obicno me neko cacne i jbg.
EDIT: Naravno, izvinim se ako sam ja pogresio. Ako vidim da ima vajde da se izvinjavam.
Kolike ste prznice? Da li se često naljutite? Koliko puta dnevno/sedmično/mesečno? Kakvi ljudi mogu da vas iznerviraju? Koliko se lako naljutite? Da li ste prijemnici ili nećete biti ljuti i ako vam neko bezobzirno skače po ganglijama?
I da li ste u stanju da oprostite? Koliko puta? Da li vam se dešavalo da posle svađe i praštanja strašno zgotivite tu osobu sa kojom ste bili u svađi i počnete da se družite?
EDIT: I da li se izvinite osobi kada uvidite da ste se ogrešili o nju ili ne date tako na sebe? Koliko vam je teško da kažete "Izvini"? I da li je uopšte?