Mila, hvala ti puno :) Sad imam i mišljenje nastavnika, odnosno profesora, što mi je jako bitno...
Нема на чему. :)
Sad vidim da si postovala i na temi Ko poslednji, pobednik. I to mi može koristiti... :)
Супер. :)
Ако будеш имала још нека питања, јавни.
1. Recimo loše vaspitanje te dece, eventualno želja za isticanjem i ljubomora.
2. Mediji utiču na takvo ponašanje, mada ne previše, ali ne ni premalo.
3. Nema razlike, samo koriste drugačije metode.
4. Veliki uticaj roditelja.
5. Ne treba tražiti razloge samo u spoljnim faktorima.
Sutra ću detaljnije da odgovorim.
Упутио ме Бури овде. :)
Прво, не знам да ли је реч овде само о физичком насиљу или радиш истраживање у складу са оним Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање. Ја ћу уопштено, обухватајући све њихове поделе, а ти избаци оно што не ваља.
Дакле, из угла наставника и одељенског старешине:
1. Родитељи - веома често одбијају сарадњу, не долазе у школу ни на позив, лажу за децу- ово се односи на правдање часова, безрезервно им верују и то је врло евидентно када искрсне неки проблем- без икакве предходне провере реалног стања крећу да нападају и да се свађају. "Моје дете је увек у праву" је "Он/а мени све каже" су "аргументи" који се веома често потежу.
2. Министарство просвете - због неадекватног закона, правилника, прописа, благе казнене политике без превентивног деловања, због катастрофалне организације читавог образовно-васпитног рада и због малих улагања у просвету, што би допринело, рецимо, реализацији различитих ваннаставних активности (нпр. организација савремених секција у оквиру школе).
3. Наставници- они који игноришу проблематично понашање, јер се воде оним "не вреди, џабе причам."
4. Друштво - нема адекватног подстицаја, не цене се позитивне особине, деградирано је образовање и деца у средњим школама већ знају да ће им за посао бити потребна веза и партијска књижица- не добре оцене, не диплома, не узорно понашање.
Поприлично. Смањен је број часописа за децу, дечијих едукативних и забавних емисија. Лош модел понашања које друштво у целини не осуђује, а медији на њему инсистирају због гледаности/тиража, има врло лош утицај на формирање ставова код ученика. Када су у питању садржаји са нета, проблем је што ученике нема ко да контролише, јер велики број родитеља не зна ништа о томе.
Мислим да су физичком и сексуалном насиљу склонији дечаци, психичком девојчице, а да је социјално насиље заступљено подједнако. Што се тиче годишта и социјалног статуса, чини ми се да ту нема правила.
Огроман, и дефинитивно пресудан. Ако у породици дете има такву подршку, ми у школи сви можемо на глави да дубимо- ништа не можемо урадити. Осим што можемо 'наљутити' таквог родитеља и довести га до ситуације да нас постројава и објашњава "неке ствари".
Разлози могу бити различити. Постоје деца која су једноставно склона агресивности, без обзира на породичну ситуацију и на спољашње факторе. Чак је и са неким ученицима обављан појачани педагошко-психолошки рад још на самом почетку школовања, сарадња родитеља са школом је на високом нивоу, али резултати изостају.
Ето тако. :)