da čitao sam o tome, to je težina koju izgubimo nakon što umremo.
...ал' код баба-Куране
То што човек изгуби неку масу кад умре не значи да га је душа напустила. Нити да душа уопште постоји. 21. век је, мајку му, а јоште се верује у те лакрдије.
spuki šit.... Murš odavde nemoj da nam navlačiš maler XD
Ljudi ne postoje.
Ljudi su slova.
Ako cemo o paranormalnom ja mogu da tvrdim da sam potomak neke svete loze (verovatno Nemanjica) jer je mojoj babi oko kuce rasla vinova loza, i kada smo je sahranili po sred groba je opet iznikla i evo i dan danas stoji.
ХАЗЕ ОБЈАСНИЈО :Д
Da, umrecemo, ali sta posle toga?
Krtice će ti glodati kosti. Ništa više, ništa manje.
Dobro kazes... sto jest, jest. A duse ce nam nestati, kao sto bi to bilo sa memorijom racunara, jednostavno delete, mi to ne mozemo da zamislimo, pa zamisljamo rajeve i paklove. To sam negde cuo.
DE NE UMIRU. nije valjda da ko budale idemo na groblje i trosimo one pare na vostane svece i ostale komunalije.
vase pitanje je da li duh mre
Da li su ljudi koji su preživli kliničku smrt u stvari bebe koje umru odmah nakon rodjenja?
Ako se svako ko umre odmah ponovo rodi, zar ne bi na svetu stalno bio konstantan broj živih ljudi. Mislim sad ima oko 6 milijardi a recimo pre 10 godina bilo 5 milijardi (lupam). Odkud ovih milijardu? Zato mislim da umiremo i ne idemo na reciklažu
Lepo uočeno.
Crvima ćemo biti hranaaa, masovna sa'ranaaaa. :P
Ја сам пре неки дан бушио бетонски зид, и пукне ми бургија, умало око да ми ископа. Добро, ништа, бацим је у канту за ђубре, узмем другу и завршим посао. И после неколико дана седим на клупи на улици, дрндам телефон, цин, однекле пред мене пада ИСТА ТА БУРГИЈА, сломљена на истом месту! Пада као да је неко спустио са десет сантиметара. Окренем се лево, десно, никога нема. И ето, а после кажу, нема ништа... Има, има, постоји нека непозната сила која одређује место свему, али мала је мудрост наша да бисмо је дохватили, убили и проучили...
Da si rekao crvi, u redu, ali gde nađe krtice, te dobroćudne insektojede...
Ne volim Matiju Bećkovića, ali ima jednu kratku prozu koja ide ovako (parafraziram):
- Dokle ćemo verovati u te gluposti iz prvog veka? Pa ovo je drugi vek!
- Dole sa zaostalošću i neznanjem drugog veka! Živeo svetli treći vek!
- Razbijmo okove mračnog trećeg veka, četvrti vek će doneti sreću napaćenom čovečanstvu!
- Dokle više ovako! Pa nije ovo četvrti vek!
- Ljudi, osvestite se! Peti vek je prošao, ne povratio se...
I tako sve do dvadesetog, gde zaključuje da je dvadeseti vek oduvek bio kruna svih svetlih težnji čovečanstva...
Nego, čitao sam nekad davno glupog Kastanedu, on misli da je čovek potencijalno besmrtan, ali kad umre, njegovim duhom se nahrani ogromna kosmička inteligencija Orao. Cilj mudrog čoveka je da uspe da izbegne Orla, i onda će biti zauvek slobodan. Mnogo zanimljivo.
A jel'? Jel mogu da se vadim na umetničku slobodu?
:trollface:
Зовите то како хоћете, али ми нисмо сами :)
To sigurno.
U svakom smislu:)
Ljudska duše teži 21 gram po nekim proračunima.