bolje da asistiram nego da pričam... retko sanjam, al mi ne bude dobro posle....
Zanimljiva stvar što se tiče mojih snova je to da veliku većinu mogu da kontrolišem.Par puta sam se zbog toga budio jako umoran ali sam par puta imao i sjajan seks.I uvek sam svestan da sanjam i kada osetim da gubim konce sna i da se budim ja požurim da završim to što hoću a to je najčešće neki seks. :)
Kada ne sanjam san koji mogu da kontrolišem a to je retko, sanjam svoju smrt ili neku totalnu,totalnu nebulozu.Navešću neke: sedim u kupeu sa tri džinovska živa kinder jajeta,čitam knjige u biblioteci sa Pedjom Mijatovićem....
"Navešću neke: sedim u kupeu sa tri džinovska živa kinder jajeta,čitam knjige u biblioteci sa Pedjom Mijatovićem...."
Hahaha sjajno
Meni je nešto najneobičnije što sam doživeo sa snom, a da nije bilo direktno prouzrokovano psihoaktivnim supstancama, sledeća priča:
Bio sam zaspao nešto preko dana, bezveze, i mislio sam da sam se probudio, pošto sam ležao na istom mestu. Međutim, kada sam pokušao da ustanem, osetio sam kako mi ruke i noge propadaju kroz krevet, kao da sam se dematirijalizovao. Za trenutak mi je to bilo simpatično, kao kul osećaj, ali mi je u trenutku prošla kroz glavu najcrnja misao: ''Ja sam umro!'' U trenutku sam se odvojio od kreveta i pogledao na dole, da bih video svoje telo, beživotno i zgrčeno. Samo sam pomislio da me je strefio neki moždani udar pošto inače imam genetske predispozicije za to. Sve se to odigralo munjevito brzo, i brzo sam se probudio, nesvestan da sam opet u svom telu. Iako sam već bio budan, soba mi se krivila i vrtela od šoka. Zapravo, kad sam se probudio, osećao sam se manje realno nego u toku sna. Jeziv trip, a bio trezan 100%.
miloše, to što čitaš knjigu sa mijatom je zato što si iz borče... :)
dovlinjo, odma zgutaj neke psihoaktivne lekove za pretisak! :)
Ja mnogo često sanjam da letim, ali to je uvek neka bleja, kao gledam šta ima u kraju i uživam. I često sretnem nekog ortaka i kažem mu nešto tipa: ''Što si blesav, što hodaš, letenje je mnogo bolje!'' :)
@dovlinjos
Da to je jezivo,dešavalo se i meni da mislim da sam se probudio u samom snu.Jednom sam to uradio i dozivao kevu.I sad totalno gadan trip,keva ne odgovara zato što se ja derem u svom snu,ali ja imam svest da sam budan i ne mogu da shvatim zašto nema odgovora i kao ustajem da je tražim i onda tek nastaje problem jer ne mogu da shvatim zašto ne mogu da ustanem.Definitivno ulazi u top 5 najjezivijih stvari u mom životu.Posle toga sam počeo mnogo više da cenim mozak kao organ.
@quujabar
Šta ću kad sam crnogorski,borčanski seljak. :)
E, što se tiče jezivih snova, evo jednog od mojih, sličnog:
Ležim na krevetu, i uspravim se da sednem, i odjednom se pored mene stvori đavo i kao me zagrli jednom rukom ili krilom, čime već, i tako ćutimo, i ja shvatam da me je paralisao, da ne mogu da se pomerim. A u drugoj ruci drži drveni krstić iz Ostroga (inače sam bivši vernik, a sad agnostik ka ateisti, a vera me proganja: ne znam da li je iko ikada u životu našao više krstova od mene), dakle drži krst koji ja hoću da dohvatim, ali ne mogu jer sam paralisana. Na drugom krevetu pored spava moja mama, i ja se derem, mama, mama i ona me ne čuje... (i tu me Dotter probudi. Jadnik, koliko sam ga puta isprepadala.) Nisam mogla ponovo da zaspim od straha dok nisam našla taj krst i stavila ga.
Napisaću malo kasnije i kako sam jednom pokušala da iznesem predmet iz sna i takav je bio trip da sam mislila da bih umrla da nisam odustala.
ovo sam ja sanjao i odmah zapisao:
Supermen?
...A duvalo je.
I smetovi entropije
taložili su se u mojim kostima,
isto kao kad se ada iz blata rodi.
Reka, boje žute gline,
prepuna mulja,
tekla je ispod mojih nogu.
Prepoznajući tačku nagomilavanja univerzuma u sebi,
igrao sam se sa zmijom.
Bila je boje cipela
i smrtno zaljubljena u moju nadlanicu
kojom sam je čikao.
Opkoračena mojim bezrazložno svekolikim samopouzdanjem
tromo je vrebala momenat da nasrne na moju ruku,
kao da je ona mene sanjala,
a ne ja nju.
Reših:
Svemir se menja iznutra.
Joooj, i meni se desilo da sam sanjala da sam napisala sonet, držala sam papir u ruci i čitala, ali nisam mogla sa se setim ni reči!
Odlična je pesma
Gospodžo, imali smo sličan duhovni razvoj, mada mene vera ne proganja u snovima, već kad ''psihonautišem''.
Mene je sramota da priznam, ali ja spavam sa Giletom, to je moja zdepasta, plišana žirafa i jednom sam sanjala da mi je neko ukrao životinju, kad sam ga ujutro napipala; ) mislila sam da ću da odlepim od sreće. Znam, znam, da je to zato što sam debil, ne treba mi Frojd da mi to saopšti, ali ja ovo shvatam kao igri istine.
Evo još jedan kretenski običaj mog snenog bića. Naime, otkako znam za sebe, ne trpim autoritet, hospitaciju, šefovanje, ali u mojim snovima nema tog autoriteta koji me nije opalio: ( Čak sam jednom sanjala seks sa Koštunicom i to dobar seks i opričam ja to mami, a ona ode i glasa za čoveka. Xvala Bogu da je Voja sišao sa vlasti, pa da ne moram u snovima više da se krešem sa njim, jer nikada me nije na javi privlačio fizički;)
Ја бих волела да психонаутишем, али се плашим. Морале би бар две особе да ме чувају, и то искусне, да ме воде кроз трип, јер се ужасно плашим пошто често ружно сањам.
zirafko, brzo na mediamente, brzo!!!
Е овако - прича са предметом:
Сањала сам како идем и успут нађем кључ, и узмем га јер сам знала да ће бити важан за мене, да ће ми требати.
Идем даље и даље и наилазим на врата. Не сећам се да ли сам их отворила, али сам знала да је то кључ од њих. Углавном, некако сам знала да ће ме Они натерати да се ускоро пробудим, да ми истиче време и да треба да се вратим. Пожурим ја назад истим путем, и успут напипам кључ у џепу од капута, да проверим да ли је још ту. И онда ми падне на памет да ПОНЕСЕМ тај кључ са собом. Ухватим кључ и кренем да се пробудим, не иде. Кренем да стежем чврсто кључ, не може, као да дижем милион тона. Схватим онда да ми Они не дају да се пробудим све док хоћу да изнесем тај кључ... А време за буђење истиче, и ако га не пустим, нећу се никад ни пробудити. Попустим стисак руке, одуставши од кључа, и наравно, лако се пробудим. Рука ми је била уморна од стезања.
2 жирафко:
Ја спавам са плишаним јагњетом :)
Додуше, само понекад, али опет...
Jagnje...I ja najbolje spavam posle jagnjeta i dva puta kilo-kilo.
A Žirafko makar spava sa lutkom,ja spavam sa Bakijem-stafordom od 40 kila koji misli da je mače,stoka uvrnuta!Mislim,on počne da spava na svom mestu,ali uvek se ujutru probudim sa njim u krevetu.Čim se uspavam on se uvali u krevet.Depresivno je da umesto lepog ženskog lica svako jutro vidiš glavudžu od Am.staforda koja ti hrče na jastuku.
Fala Bogu,ja već godinama ne sanjam ništa,pa ne mogu da dođem u situaciju da sanjam da krešem Natašu Kandić ili tako neki ženski ekvivalent Koštunici...dobro je ponekad imati traume iz ratova :-)))
Шта често сањате?
Како сањате?
Из првог лица?
Црно-бело?
Да ли сте имали неки необичан сан?
Да ли имате контролу над својим сновима?
Шта сте најнеобичније доживели?
У чему мислите да је сврха снова?
Неки сан да тумачимо заједно?
Пишите све ово овде. Психотерапеути из ординације су позвани да асистирају. :)