Džimi onaj post kao da ti je pisao Stefan Kostić.
Што? Само сам реалан, нисам сујетан. Објективно, доста сам радио на себи и задовољан сам досадашњим резултатима, па ми се стално дешава да ме тако неки други људи који ме одавно нису видели хвале. И тачно могу да видим шта су мислили о мени раније - мислили су да изгледам посрано, само ми нису говорили. А има и неких мушкараца који су ме раније знали, који су тад покушавали да ми набију комплекс због тога што наводно боље изгледају и ево их, сад се распадају. Отромбољили се, ни на шта не личе.
Но, све је то маргинално у односу на то колико људи генерално ментално стагнирају након што напуне 18-19 година. Искључе се. То их много више јебе.
Старост је наравно потпуно природан процес и неизбежан као и смрт. Проблем је код људи који остаре ментално. Са двадестет и нешто немају вољу да напредују да се помере са мртве тачке, а ко не напредује назадује и при том мислим на назадовање у сваком смислу. Када ухватите себе да видевши неку ствар која вас иоле интересује кажете себи-а, није битно има времена погледаћу сутра, у том кобном тренутку ваш живот престаје да корача напред. Једина ствар која вам гарантује да сте живи у правом смислу те речи је неизмерна радозналост и воља за сазнањем. Кад умине та жеља, остаје само сенка живота. Симуловани живот.
Simulirani!
Takodje, kad uhvatite sebe da ispravljate tudje pravopisne i gramaticke greske, okrenite se nalazenju smisla zivota.
Мислим да би о том старењу овде и требало да говоримо, јер физичко старење је мени крајње релативна категорија. Можда сте приметили да(уколико) сте говорили са неким старим човеком да у његовим очима има више живота него у очима неког двадесетогодишњака. Од старости се не треба бежати, јер је она природни знак мудрости и искуства. Велики је проблем што тај знак може да превари човека јер бора не значи мудрост, али је настала да би послала поруку о њој.
e Luk isto je i kod mene, sve neki ljudi koji su bili frajeri se zaljudili, kao da imaju 40 sa svojih 25 godina, a cure ni na sto ne lice, pogotovo one koje su rodile, izgledaju da te bog sacuva
ja evo punim 25 za par dana i ne bojim se nesto godina previse, nemam tih borica i budalestina, imam ten kao bebina guza :)))) i svi misle da izgledam mladje, tako da se jos nisam pocela tripovati. A mama mi je u svojim 30im bila najljepsa zena na svijetu, pa tako mislim da su to najljepse godine za zenu, ako zena pazi na sebe, a tih bora i budalestina se ne bojim uopste, zivimo u 21v, postoje botoksi, kolageni, zatezanje lica, medicina svaki dan napreduje, i ja se jako uzdam u nju :)))
vise se bojim starenja duha, bojim se zavrsavanja faksa, boim se udaje, bojim se da cu u svemu tome izgubiti sebe, zivotnu strast, bojim se da cu postati prazna i da cemi svaki dan biti isti, poso, kuca, rucak, djeca, muz..... to mi je najveci zivotni strah i tog starenja se jedino bojim
Ja imam 17, krećem dakle krećem u 4. srednje, ali eto dešava mi se da me ljudi pitaju, "Sine, koja si? Prva, druga a?". Čak me je jedna komšinica pitala kako sam uradio prijemni. (Onaj prijemni za srednju) Hoću da kažem, fizički bih mogao da prođem kao četrnaestogodišnjak, bez problema. A pribojavam se malo starenja. Ne zbog nje same, već zbog učmalosti i pasivnosti koju ona nosi. Bojim se da ono što radim sada, što me zabavlja i čini me srećnim, bude zapostavljeno godinama samo zato što mi to "ne priliči".
Starosti mogu samo da se boje oni koji gube vreme u mladosti, mene prosto odusevljava sta sam naucio i uradio u prethodnih godinu dana i zamisao da cu mozda uciniti jos toliko u narednih godinu dana me samo raduje, non progredi est regredi.
Читавши твој пост закључујем:
Ти си се стара родила.
Izgledam kao da sam izašao iz osnovne, jebem kao da mi je šezdesit. Go kurac od čovika.
Hoces da kazes da je pridev od "simulacrum" simulovani? :O
Ja imam dvadeset godina i pritom izgledam kao da mi je petnaest. Možda i manje. Često se susrećem sa rečenicom "Za tebe je vreme stalo". I u pravu su. Menjam se minimalno. I volim što je tako. Oni su svi do jednog prebrzo sazreli i svi će osedeti pre četrdesete, te će izgledati kao da mi je ćale. Koliko god ovo prijalo, toliko i guši.
Ja sam u zadnje vreme poceo da se bojim celavosti.
Eclipse, srećo moja, koji bi muškarac mogao da zapostavi takvu mačku kao tebe, tebi nije mesto u kuhinji nego na krevetu posutom laticama ruža, kraj koga je boca nekog šampanjca (al' da nije neki jeVtin), ohlađena na 18 stepeni... :-*
Идите грлите секвоју
Luksdoc nemoj da si takav.
I ja bih gledao da izbegnem ranu zenidbu i decu.
Luk, sunce moje zarko, pa mi smo stvoreni jedno za drugo
Ljudi crnče ko konji, da mogu da prežive i da imaju šta da jedu. Nije svako u mogućnosti da ide na faklutet i odlaže odrastanje. Završiš srednju i ako imaš sreće nađeš posao. Nema dalje, ovde se ne živi, nego preživljava.
moj brat je lepši no ja. 'bem ga! :D