Prijava

Овако, проблеми око самофинансирања и нека питања на које бих волео да чујем одговоре.

Да ли је срамота не уписати наредну годину на време због недостатка кеша и којег бода за буџет, да ли се и код одраслог човека протеже тај бедак и схватање себе као ђака понављача?

Да ли је срамота уписати наредну годину са млађима, да ли је тешко адаптирати се поново на средину у којој никога не познајеш, и да ли је тешко гледати људе за које знаш да су неспособнији, неписменији и на скоро свим пољима лошији од тебе, а једну годину студија су изнад тебе?

Како одржати ум оштрим у току тих годину дана, и не отупети од послова типа лепљење декларација или четкање клоња у кафићу, и не полудети од жгадије са којом радиш? На који начин се самостално образовати током тих годину дана?

Да ли је срамота завршити студије у трајању од четири одине неких шест година након матурирања? Да ли је лејм имати 24 или 25 година и "само још два испита до дипломе"?

Лично сматрам да су тих годину дана нека врста животне школе, осамостаљење, и да то доприноси каснијем јачању воље за студије. Капирам да је период од годину дана паузе довољан да засићење и умор ишчезну. Нека мишљења о овоме?

Које су алтернативе сталном радном месту, типа, уколико не пронађеш посао, шта се може радити приватно или од куће, а да то неком треба и да то неко плаћа?

И на крају, да ли се човек јебено осећа као говно, уколико са 21, а на прагу 22ге тек уписује трећу годину студија?

Спемујете, пљујте, зајебавајте, али имајте макар двадесет година, не толеришем Џанкије на теми за пунолетне људе.

burzume, lično nisam u toj situaciji ali znam brrrrrdo ljudi koji studiraju sa mlađima, tako da.. mojne se tripuješ.

Ni slučajno nemoj to da doživljavaš kao sramotu.

Ako već oćeš da zaradiš da bi studirao, uradi to, nikako ne odustaj od faksa, i kad već zaradiš, upiši isključivo ono što voliš i za šta imaš interesovanja, u čemu bi uživao, inače nemoj ni da studiraš...

Ne tripuj se zbog godina.

Ja imam na grupi kolegu koji je zakasnio 5 dina s upisom, studirao neku ekonomiju, smučilo mu se pa se zaposlio, uštedeo kintu i sa mojom generacijom upisao ono što je želeo. Sad ništa ne radi, samo studira. Nisam video srećnijeg i zadovoljnjeg čoveka od njega. Najozbiljnije od svih nas je shvatio studije, zna zašto je tu došo, zreliji je od svih nas, a ispite daje kao od šale, dok su pojedini sekli vene da ih polože.

Што би била срамота и откад тебе боле курци шта ће неко да каже?

Знам људе који тек уписују факс са 25 година. Имао сам колегу који је уписао енглески с 23, завршио с 30, ево га сад у Шведској на постдипломским на буџету. Јебе. Кад се врати, сигуран посао га чека. Али му није много пуцао курац на време да завршава године, битније му је било да ради нешто корисно. Реално, и од мог и од твог факса је слаба вајда ако не радиш нешто.

Ево, и ја. У октобру ће се навршити две године како сам апсолвирао, а апсолвирао сам у року. Убрзо након апсолвирања сам нашао посао у струци који ми се веома свиђа и уз помоћ кога напредујем и то ми је постао приоритет у односу на факс. Факс могу да завршим кад хоћу, а да ли могу квалитетан посао да нађем кад хоћу? Не. Зато ми је у овом тренутку приоритет посао у односу на факс, па не журим.

Ajde, Boga ti, Burzume, mojne tripuješ. Mi na faxu imamo likušu koja je 4 godine starija od nas, pa ništa. Štaviše, ovi mlađi je gledaju kao studenta sa iskustvom i koji zna kod kog profesora šta prolazi, bićeš im velika pomoć. :)

Што би била срамота и откад тебе боле курци шта ће неко да каже?

+1
dovoljno rečeno.

Ништа од овога није срамота, али ништа, по мени је похвално радити и зарадити за свој факс, па макар годину дана губио.
Најискреније ми је за дивљење кад неко тако ради.

То што ћеш бит са људима годину млађим нема никакве везе, боли те курац, а и знаш да ће бити доста твог годишта, нису сви годину млађи сигурно.

Ја ево имам 20 па уписујем трећу, јер сам раније кренуо у школу, али то нема никакве везе, мој брат је студирао хемију у БГ-у, и то 12 година, а у задњих 10 година је дипломирало можда 5 људи тај његов смјер...

Е сад за посао баш не могу да те савјетујем ништа.

Али виђећеш вјероватно кад почнеш да радиш мало теже послове да нема вајде од тога, и да ће да те привуче учење само тако, јер шта је 3 сата гледања у књигу дневно наспрам 10 сати ношења терета...

Све у свему, само напријед, имаш моју подршку, да поновим, ни најмање није срамота, већ је похвално зарадити за своје школовање.
Нисмо сви богаташи па да имамо да студирамо и да се зајебавамо 20 година на факсу.
Е, и да додам, код мене на факсу има људи који имају по 50 година.

Е видиш, сви знају без ја да је ово Бурзум :Д

Ja sam obnovila godinu i to je kul jer ne znaš nikog ko je s tobom na predavanjima i onda umesto da se zajebavaš s nekim ti ko debil sediš sam i od dosade pratiš predavanje. Dakle ima i to prednosti...

ako nisi bas sasvim potpuno sasvim siguran sta oces da studiras i bolje je da odmoris god dana nego da upises nesto samo da bi upisao.
ko zna mozda i nisi za fakultet...

Podržavam ideju o zaradi za faks, u potpunosti! Vidim i ostali se slažu tako da...

Što bi bila sramota burzume?
Ja sam pauzirala godinu dana. Otišla na pijacu i prodavala cigarete.
Teško jeste, otupi čovek. Možda se ne bih ni vraćala, kome je još devedesetih trebao pravnik plus. Ali me prepoznao profesor na pijaci, pogubio se čovek, vratio, kupio boks cigara a da nije ni pušio. Sutra ponovo došao pa sam mu obećala da ću se vratiti.
I jesam sledeće godine. Ništa strašno.

да ли је тешко гледати људе за које знаш да су неспособнији, неписменији и на скоро свим пољима лошији од тебе, а једну годину студија су изнад тебе?

tesko jeste ali faks zavrsavaju uporni a ne pametni. iznenadio bi se da upoznas neke likove koje ja znam koji su zavrsili faks. i nije sramota ako nemas para. nije sramota ako pauziras godinu da zaradis neku kintu. sramota je kad krades. nemoj da se nerviras kad nema razloga za to.

Баш ништа од тога није срамота. Све то јача човека, а ако лепо и истраје (а млад, здрав, што неће?!), има да му буде само таква сатисфакција и мотив више кад упиште оно што 'оће. Ем ће да му буде добар трип што је све његових руку дело! Ни пријемни му није платио ћале! Поред тога, ако ипак размишља о онима који посматрају шта ради, а не баве се својим двориштем, имаће на уму да им је запушио балава уста које чорбирају за туђим неуспехом. Ето, и ту ће моћи да им каже - јете говна! Мада, није препоручљиво да о томе уопште размишља. Али кажем, ако му је то битно, ето има и то.

Ум може да остане оштар. Погледаш 'де ти Меркур у наталној и читаш литературу у складу с тим 'де је. И дркање.

Свакако можеш да арчиш непрочитане књиге, књиге са факултета које 'оћеш да упишеш, онако успутно. Мош да арчиш Политикин Забавник јер је арчер међу новинама. Можеш да гледаш Слагалицу и тако то.

Nije ni fakultet što je nekad bio... (nek neko ovo da definiše, neko ko nije lenj ko ja).:-))

Realno, mi povezujemo fakultet u našim glavama sa nekim budućim "gospodskim" poslom. A to je vredelo u Srbiji do pre 20-30 godina. Sad i nije tako, nije uopšte.

Bolje je da saznaš šta voliš da radiš...bilo bi ti lakše u životu. Nekada i nekakvi naizgled prozaični poslovi itekako znaju da čoveku srede život i ispune ga.
Ja sam počeo da živim normalno onda kada sam našao najgluplji posao u mom životu...

Фила, колико сам скапирао из досадашње приче, ја сам спрат изнад тебе. Скупио сам до лета 43 бода, имам још 18 на лагеру, најзајебанијих 18 којих су све пређашње генерације гурале за апсолвентски, али ја не могу јер су реформисали, и јер сам дебил очистио прву годину, те нисам пренео ништа што би ме сада извукло.

Радим на томе да их освојим, али постоји шанса и да нећу успети, не бих мењао факс, одговара ми оно што студирам, а и дао сам већ 18 испита, никад не бих прекинуо причу, јер циљ ми је да завршим. Оно што мене плаши је стагнација, затупљивање и падање у депресију током тих годину дана. Није ми фрка годину дана шљаке, нови људи, нов систем живота, а и капирам да би ми се гомила ствари на које дуго чекам десиле баш у том периоду, тако то обично иде.

Сад кад размислим о годинама, нисам имао ни пуних 19 када сам уписао. Опет, јебена сујета, зашто би неки ботови које знам били на четвртој, а ја тек уписао трећу од сопственог новца, а у Србији преко хиљаду евра за годину дана није баш лако направити. И цео тај лош трип, јебо те у основној сам ишао на такмичења, а сада сам пропали понављач. Како се јебено изборити са тим и окренути на позитивно.

Џими брате, знам за твој случај, али ти си способнији и одговорнији, а ја сам практично још клинац. Не могу сад да кажем да баш одишем гомилом различитих способности које бих могао да применим.

Није фрка да паузираш, ја сам факултет завршио у децембру, сад имам 28, не смета ми ништа у послу, штавише, много сам се боље снашао јер сам у међувремену имао доста искуства на другим стварима, јер нисам био докон. Али извагај, то од срца препоручујем, јер знам многе људе који су почели да шљакају и онда баталили факултете, тако да и овај пост

Факс могу да завршим кад хоћу, а да ли могу квалитетан посао да нађем кад хоћу? Не. Зато ми је у овом тренутку приоритет посао у односу на факс, па не журим.

могу да скапирам, али не знам колико је препоручљиво. Ваљда зависи од особе. Ја док сам радио друге ствари, било кинте, али факс никс. Морао сам све друго да баталим да бих завршио.

imam duboko poštovanje za ljude koji zarađuju da bi sebi platili školovanje...
e sad, kad se obnovi godina...sve je individualno, ne znam na tom tvom fakultetu koliko mnogo vremena provodiš na faksu, vežbe, seminari ovo ono.
kod mene na medicini si bukvalno po ceo dan u bolnici, i kad obnoviš godinu, taj osećaj kad nemaš ništa da radiš ti je nov, kao raspust od 365 dana. jako je teško vratiti se u formu za učenje, a još teže u formu da radiš bilo šta, nešto da se zaradi.
dok na nekim fakultetima nemaš toliko obaveza u toku nedelje, život kad obnoviš je jako sličan, samim tim, nema razloga da se ne baciš na šljaku...

a sad oko ove krize identiteta...imaš 20 godina, burzo, zar misliš da će kroz 20, ta jedna godina u kojoj ćeš da zaradiš pare, naučiš nešto novo izgleda kao da si izgubio nešto. imaš likove koji deceniju bace u wc šolju...

Џими брате, знам за твој случај, али ти си способнији и одговорнији, а ја сам практично још клинац. Не могу сад да кажем да баш одишем гомилом различитих способности које бих могао да применим.

Уфффф... Способан сам и одговоран у пичку материну...
Ја баш мислим да си ти много способнији од мене кад су факултети у питању. Знам из твоје приче да си у стању дуго да се забодеш уз књигу и да не излазиш и да спремиш испит од пар хиљада страна. Ја бих се пре убио, него то да радим. Срећа, па нисам уписао неки такав факс. На факсу сам имао срећу да имам неко опширно предзнање у односу на већину колега, те ми није био проблем да из цуга положим сваки савремени енглески (то је испит на коме се највише пада), али знам људе који су то полагали по 10 пута, јер ти траже на испиту да знаш неке рендом ствари које можеш или да набубаш или да их учиш годинама. Имао сам срећу што сам то учио годинама пре факса, па нисам морао да бубам на факсу, јер да јесам, не бих ни до друге године догурао. :) Али зато сам падао испите из књижевности, јер ме мрзи да читам, па пробам на фору да положим, а већина није имала проблем с тим испитима.

Ниси ти неспособан, него видим да си демотивисан, а то је јебено лоше. Вероватно ти ем иду на курац ретарди који су глупљи од тебе, а боље им иде факс, ем се питаш 'шта ћу и где ћу, који ћу курац да радим после факса?'

Није срамота паузирати годину ако немаш услове да наставиш школовање, али дискутабилно како те године паузирања могу утицати на психу. С једне стране могу да демотивишу човека да дигне руке од школовања и да узме нешто да ради а с друге стране може да се наложи па да следеће године поцепа факс. Не знам, све зависи од особе. Мој брат на пример хтео да паузира једну после средње јер га мрзело да се спрема, али пошле нашао посао па дигао руке од тога. Сад се каје, али јбг, касно му је с 22 године да крене.