мени је баш драго што сам наишао на једну овако квалитетну тему, јер сам у веома сличној ситуацији - да не дужим, у основној све на највишем нивоу, средња школа гимназија опет, врло добар без неке навике за редовним учењем, ал' опет, кад је требало, умео сам да засијам. упишем прошле године права, и први семестар онако сабијем колоквијуме, у јануару поништим седмицу из енглеског (искрено, очекивао сам 10, без имало субјективности, посматрајући испит пре него што сам изашао), и од тад - курац, липов. дам ја тај енглески у мају после (изглупирам се на испиту, па добијем осмицу), дам још један (као, најтежи) после (а упоређујући моје спремање и предзнање тог испита са знањем оних дудука, могао сам да га положим још у септембру, пре факса), и један преко колоквијума догурао до 60 поена, и од јуна ништа. мотивисаност је сад на веома веома ниском нивоу, покушавам нешто да читам на силу, али не иде никако. остало још пет испита, два до услова, четири до буџета, што је мислим за мене једина опција, с обзиром на то да не бих дозволио себи да мојима стајем толико на грбачу (јер су већ оптерећени неким другим стварима) јер мислим да би већи притисак након тога био на мени него на њима. сама помисао на то какви све папани пролазе испите које ја још нисам положио ме још више убија. и претходних два месеца у глави ми је само паузирање, неко физикалисање док не штекнем тих 80 сома...
јасно је, све треба пресабрати у глави, али је понекад јако тешко. иначе, немам баш проблем са тим упознавањем нових људи, бол'о би ме курац, ал' опет, оно, бедак би био да видим неког ко полаже кривично, а ја се још мучим са уводом у право...
е сад, иако сматрам себе поприлично карактерним и великим инаџијом (имам утисак да бих могао да завршим факултет само због неке баналне опкладе), ничим не могу себи да дигнем морал. размишљања о томе, упоређивање са другима, гледање унапред, ништа. и то ме јебе највише. фини су вам ови савети овде, и окрепе ме онако на моменат, ал' после опет цкура.
ali stalno se pominju ti ONI! ONI koji su gluplji od nas, koji nisu kul kao mi, koji nemaju rečnik kao mi, koji nemaju nivo opšte kulture kao mi....a bolje prolaze od savršenih NAS na faksu..
ONI u 70 posto slučajeva jesu obični bukvormovi...knjiga, bubanje, prilikom izlaganja nikakva harizma , samo deklamovanje...isprogramirani, bez izlazaka, bez razonode, samo štrebanje. ali MI, savršeni, koji sve postižemo, moramo da im skinemo kapu.
a ostalih 30 posto su profesorska deca i deca budžovana...plati pa klati.
а не, запата, нисам мислио на те... њима скидам капу, ако могу тако да раде, и да не живе (а каће ако не на факсу?), онда ок. него ме они други деморалишу. свако их има на факсу, оне најгоре билмезе, што мушке што женске, који полажу испите, за које ћеш ти муда да одвалиш, к'о из пичке. на преписивање (добро, то је на факултетима попут мог јако ретко, али постоји), на срећу, и слично. не волим што звучим тако егоистички (по мени једна од горих љуЦких особина), али је фрустрирајуће кад један љаљан из неке бизговске школе у којој је (без вређања) доучавао писање латинице, да у јануару три испита, и сва три на срећу, и у јуну већ има услов за другу.
едит: а можда сам ја још већи бизгов кад узимам све здраво за готово ("положићу ја то, није фрка"), и не бих видео курац ни да ми очи истера (кад је у питању преписивање, које ми је некако мрско). а што се среће тиче..."да су у џаку сто пички и курац, у'ватио бих се за њега".
jesi čitao 'znakove pored puta' ...ima tu jedna misao koju ne mogu da citiram u potpunosti, ali suština je da se svaki ispit u životu polaže dva puta. prvi put možda budu okolnosti na tvojoj strani, sreća, poklope se kockice, prođeš....drugi put, sve je protiv tebe, pun udarac karme, i tu saznaš kakav si u stvari.
Eclipse jebote pa ti i studiraš i imaš i dete i dijete i 29 i 21 godinu i sve to...Kako postižeš sve odjednom???
Hajde više neće mu ništa biti, živi u mestu studiranja, nije baš da će morati plaćati kiriju gazdi, hranu itd. Dosta za džeparca neku šljaku, posle na nastavak i gotovo.
то је последња књига коју сам узео да читам, неких петн'ес дана пре факса, и прешао првих стотинак страна, издвојио неколико мисли које су ми се баш допале, али изгледа да до те нисам стигао, или је се не сећам. и то је мана оваквих факултета, што ти је након онаквог градива (не само због обимности) мрско узети у руке неку књигу којом би се позабавио, а да је ван стручних... ја од почетка студија не прочитах тако ни страницу неке књиге, а да није поткована правном терминологијом.
скрећемо са теме овим, а и није баш да би тиме требао да се занимам сад :)
Nisam skapirao ovo za god? Pa valjda je normalno sa 21 da upisujes 3. God?
Edit da slusas trecu
Jebote ja znam toliko likova koji sve živo obnavljaju i boli ih kurac! Ili samo odaju takav utisak da ih boli kurac. Što se mene tiče može čovek da studira faks kolko oće godina, ali samo li načujem da je preko veze, mita, bubice ili kreveta prošao neke teške ispite ili lake ispite nju/njega uvek gledam drugim očima, bez da proveravam da li je to tačno.
Ja sam za 5.5 godina završio faks od četiri, na svakom razgovoru za posao su me pohvalili zbog toga, a još sam pisao 2005. - 2011. u CV, a ne okt 2005. - mart 2011. pa su ladno svi (a bio sam bar na deset, možda i više razgovora do sad) mislili da je šest godina. Tako da je to kod nas možda i dalje prednost.
Što se tiče posla, samo da ne zasereš i da ne počneš da se vrtiš u krug ko hrčak, jer te para ponese i onda ti moraš da radiš da bi imao kintu, a posle fizičkog posla te jednostavno boli kurac da učiš. I tako u krug.
Što se tiče društva, mit je da se najbolje čovek iživi za vreme faksa i još veći je mit da nađe prave prijatelje do 20e godine. To veze s vezom nema.
Nemam da ti dam neki savet, osim one stare idiotske: Ko zna zašto je to dobro!
Aurora wtf, cemu ovo pitanje i koji je smisao ovog pitanja i sta je pisac htjeo da kaze postavljajuci ovo ???
ја бих само још додао да мењање средине, тј. друштва (ако обновиш годину) не би требало да је некакав проблем, ја сам ове године свој факс једини уписао из Смедерева, па уопште не гледам на то као проблем, штавише, у мом случају је и предност, због посла кад дипломирам.
Ако си на Правном у Крагујевцу (капирам да нема разлога да идеш даље одавде), фазон је следећи: на факултету ти много зависи од среће и воље професора, али одатле понесеш врхунско знање, што ћеш да видиш у пракси када једном, Боже здравља, завршиш тај факултет. Е, сад, извини, али школа није само градиво - у школи се изграђује и личност, што значи да док себе не натераш да данима седиш уз столицу, нема положеног испита.
А што се тиче ликова који на бубицу или на срећу полажу, то немој уопште да те брине, све то живот касније нивелише (плаћају на ћуприји, јел'те). Сви ти ликови који су полагали на везу, срећу, паре, бубицу, касније немају благе везе са послом који треба да раде и морају да љубе знојаве гузице да би се запослили у неком јавном предузећу и да иструну у некој канцеларији.
Да ти кажем своје искуство: На првој години ме је погодила космичка срећа на Уводу у право, када сам буквално туристчки отишао, чисто да видим како испит изгледа, и положио сам га. Био сам ван себе од среће, али сам се после две наредне године цимао са терминима и са њиховим значењима, јер нисам ударио темељ. Тако ти је и ако Римско не положиш како треба за све грађанске предмете.
Седи, рођени, учи, немаш неке посебне философије ту, а на ове се не обазири, веруј ми, сад их гледам, они тих пар година провлачења плаћају целога живота.
Kaka bre sramota, kaki bakrači! Samo ajncer u ruke i pravac konobarisanje. Tako sam ja godinu dana. Ali, mali savet - od bakšiša uzmi pola, pa u štek. Ako možeš. Ja nisam mogao. Jedan dan dobijem bakšiš 500 - potrošim do sutra. Dobijem 1000 - isto. Dobijem 3000 - opet isto. I prvog, kad dobijem platu, platim kiriju i račune, i aj ponovo... Ali ako imaš disciplinu da uštediš nešto, to je super posao.