Ја мислим да је мушка љубазност према жемској увек дубоко сексуално укорењена. Или барем љубазност према доброј цави.
Искрено, ја сам љубазан једино ако имам неку посредну или непосредну корист од тога, као што је то ствар и са осталим људима, само што неће да признају. У остатку случајева, неретко третирам људе као ђубар, штавише, често то радим, ал' јебига таки сам.
E jebiga, ako je pridržavanje vrata flert, onda je flertujem redovno sa babama, dedama, decom, sredovečnim ljudima sa teretom itd. Ali ipak što kaže Varner, jeste malo seksualno. Najlepše se osećam kad pridržim vrata ribi. :)
Ja mislim da je muška ljubaznost prema ženama slabijeg pola obavezna. Al' prema Muškarcima mi je totalno GAY !
Odlična tema. Jbg, Džimi, ti si uradio šta je bilo u tvojoj moći sa tom komšinicom, e, sad, što se to pogrešno protumači, nije tvoj problem. Isto bih iskulirao ženu sledeći put. Ljubaznost se ne isplati ako doživiš neprijatnost od nje jer očekuješ suprotno.
Ja sam ljubazan, ali uglavnom me odbiju kad ponudim pomoć, u fazonu "ti si klinac, ne mo'š ti ovo poneti". Mislim, ne kažu, ali oseti se. :)
Meni jeste čudno ako je neko previše ljubazan prema meni, jer ljudi uglavnom nemaju razlog za to kad sam ja u pitanju i više nego očigledno je da nešto hoće od mene.
Dodao bih i pitanje da li su prema vama, recimo, u prodavnici, pošti, banci itd. ljubazni? Mislim, to im se podrazumeva, ali uvek dođe neki smarač, zbog čega oni ispizde i tu negativnu energiju prenesu na sledeće mušterije. Ili neki mali nešto ukrao i sad svakog klinca prate u stopu da nešto ne drpi. Jednostavno, kao i sve u životu, i ljubaznost je relativna.
Лоло. :)
Хоћеш да кажеш да сам ја у ствари придржао врата тој девојци зато што сам хтео да је карам? :) Јесте да сам тад био сингл, али реално, не бих је. Придржавао сам врата и много бољим рибама које сам СТВАРНО хтео да карам. Хм... Сад се питам како су оне то доживеле.
Сви су, без обзира на пол, приметно љубазнији према мени откад немам више 65 кила, тј. откад сам цопина. Нарочито кад се ошишам на кратко. Ваљда им делујем претеће.
Иначе сам приметио да су по продавницама мушкарци много љубазнији. Ваљда немају тај комплекс да мисле да им се рибе набацују, као што касирке пате од тога да има се набацују купци, па су бич.
Džimi, mislim da imaš pogrešno držanje kada hoćeš da pomogneš, možda si nadmen u toj svojoj želji, pa te onda tako drugi doživljavaju. Ne znam..
E, ja sam bolesnik po tom pitanju, baš si me pronašao. Ničim izazvana, pomažem babama sa cegerima, dekicama da uđu u tramvaj, kada sretnem neku decu iz komšiluka kako tegle svojim očevima dvolitre, obavezno im ponesem, a imam valjda tu facu da mi preneraženi uvek prilaze na ulici da me bojažljivo priupitaju za neku lokaciju ili gde da čekaju bus:
UVEK ustajem starijima, trudnicama i deci u prevozu i nikada se nisam pravila da ih ne vidim. Poznajem ceo kraj, od komšiluka do prodavaca po radnjama, uvek se vratim sa pijace sa nečime gratis jer se tamo sita ispričam sa bakicama i onima sa nakrivljenim šajkačama. Kupujem usput kerovima salame i jeftine viršle, pa me noću čekaju ispred zgrade. Često trknem do radnje ili apoteke bakama iz zgrade. Neću više da se hvalim i ovo je previše. Ukratko, trudim se da prema svima budem ljubazna i uvek mi se lepo vrati. Eto.
Sve to radim ne zato što sam DIVNO vaspitana, moju sestru su isto vaspitavali pa je zabole za takve stvari, valjda sam takva po prirodi, šta znam. Tuđu ljubaznost uvek prihvatim i nikada je ne doživljavam kao nabacivanje.
Džentlmenstvo obožavam, al to je skoro izumrElo. to je dan danas odlika stare garde, pritom ne mislim na BEZ STARCA NEMA UDARCA. Djimi ja tvoj gest nikako ne bih shvatila kao muvanje, već kao odliku lepog vaspitanja i da poštuješ svoju majku ili sestru, kao i ostale žene. šteta što ti zapao skot da mu pridržiš vrata i sl.
imam snajer babu u komšiluku, jadna sama i bez ikog. priča tako sama sa sobom, jede na prozoru da slučajno nešto ne propusti, pokušava da popriča sa svakim ko prođe, svi je kuliraju. beše mi je jednom žao (tek što sam se doselila) kad mi je rekla kako sam vredna i kako se i kod nje oseća miris moje sarme, ja uzmem dve i parče sira, malo hleba i paradajza i odnesem joj. ja sutra s' posla, a ona sedi ispred mojih vrata, kaže JA TE DUŠO ČEKAM DA PIJEMO KAFU, I VIDI DONELA SAM TI JABUKU. aj taj dan, to se produži i razduži, ovaj moj počeo da mi kenja, komšiluk mi se smeje i ja je nekako otkačim. jednostavno, ne otvorim joj vrata. davi, a ja imam svoj posao i život i tolerancija mi ima cenu, pogotovu što ona ne ume da ode.
osetila ona to, i jednom dok sam širila veš razdra se na sav glas ŠTA ĆE TI TOLIKA KOSA, ODSECI TO? JU MENE BI UDAVILO, UDAVILA SE DABOGDA. druga komšinica se iskida od smeha u stilu I TOLD YOU SO, a ja.... eto, tešim se da mene niko ne žali i niko ne brine za moje probleme, pa tako i ja neću za druge. Više.
Ja sam u Nemačkoj postao neka sisica, valjda zato što vidim da ovde retko ko kome pomaže. Mislim, preljubazni su oni verbalno, ali neki ustupak drugome - tipa mesto u busu, to se ovde ne može očekivati. Desi se, ali retko. Ja ispadam najveći baja, a ljudi me onda gledaju popreko. I tako ja rešim da se ne eksponiram, slično kao Džimi. Mada mi je jadno da recimo ne ustupim mesto trudnici pa to i radim redovno. Mislim ustupam mesto. Konfuzan sam večeras, oprostite mi :)
Ljubazan sam u granicama normale. Pridržaću vrata ako neko ulazi posle mene, ali neću ga čekati 10 sekundi da stigne, makar bila, ne znam kakva, riba. Pomagao sam kada sam video da neko ima problema sa nekom fizikalijom, ali samo ako sam imao vremena za to. Što se tiče tuđe ljubaznosti, tu mi je veći problem to što su ljudi, većinom, neljubazni.
Ljubazan sam prema ljudima, ne očekujem da mi to neko vrati. To mi je u prirodi, i pomoći ću neznancu oko neke sitnice. Jedino izbjegavam babe sa kerovima. One su uvijek nervozne, kao i kerovi, a njihovo "Neće, neće", ne pomaže kad kerovi krenu da laju na mene.
+1
Šta će joj paradajs uz sarmu?
Има логике. Али не мислим да се ради о надмености, већ о мојој мани која се огледа у томе да не ускладим фацу са тренутним расположењем. Типа, лепо сам расположен, а делујем смркнуто. Или бих да помогнем, а визуелно сам у 'одјеби' фазону. Не'ам појма.
Од керова сам одавно дигао руке. Не знају хвала да кажу, само кажу 'дај још', даш им прст, хоће целу шаку. Једном ми кер ушао у стан онако бував и штрокав док сам правио промају, једва сам га избацио.
sir, sarma i paradajs s' lukac? moušn in d oušn čoveče....
E, fala ti, ulepša mi dan! :))))))))))))))))))
Ja volim da pomognem ljudima kad nešto zatreba i očekujem bar minimum zahvalnosti, koju često ne dobijem. Zato i ne brinem oko toga više.
Nedavno, komšijinu ženu dovezao kolega sa posla, pošto je ona radila do kasno. Celu noć su se svađali, muž kasnije išao na posao da vidi tog što ju je dovezao i pravio scene.
Ružno je to, ali to je više pitanje ljubomore.
Mada, ne bih inače nikada vozio tuđe žene iz ljubaznosti.
Isti slučaj, samo što sam koju kilu mršaviji za sada.
E ovo je nekad i moj problem, tipa sedim za kompom, slušam ono što volim, jedem, pijem, sve super i dođe neko i pita me što si smoren?! Možda stvarno tako delujem, ali sam ja sebi u glavi srećan :)
Isti slučaj. Ista faca za sve tipove raspoloženja. Poznajem dosta takvih ljudi i možda je u tome ključ opšte neljubaznosti.
Онда ја фактички испадам деформисан од стране особе поремећеног система вредности. Хм... Јебено.
Никад. То сам и ја размишљао.
Још једна ствар - сутрадан ћу можда да радим у просвети, да предајем основцима или средњошколцима. Само дистанца треба да се држи, никаква љубазност, позајмљивање књига деци и сл. Данашња деца су ненормална, направе човеку проблем док си рекао кекс.
Колико сте љубазни и како третирате туђу љубазност?
Малопре ми паде на памет да размислим о томе.
Па, да елаборирам...
Изашао ја до продавнице и у повратку до стана видим комшиницу како се паркирала и мучи се да извади празна дечја колица из кола, онако јој се врата затварају, придржава их ногом, гунђа нешто. И 'ладно јој не помогнем, само пропичим даље и направим се тоша, повучен неким претходним искуством; Наиме, пре једно пет година, исту ту комшиницу сам срео на степеницама зграде, теглила је неке силне кесурде по рукама. И сад, контам, зграда нема лифт, она живи на четвртом спрату, видим мучи се (мислим да је и трудна била), дај реко' да јој помогнем, иако ми није успут, ја живим на првом. Мислим, тотално бих се дебилски осећао да јој нисам помогао. И ништа, понудим јој ја помоћ, она била све у фазону 'А, нека, хвала...', ал' јој ја ипак узео све оне кесе (стварно било тешко, минимум 10 кила) и помогао јој да однесе до улаза у стан. И ништа, захвали се она мени, ја се спустим до свог стана. Од тог тренутка до дана данашњег, мене њен муж (иначе обоје су старији једно 10 година од мене) гледа попреко, а она ми се све јавља некако преко курца.
И сад, контам, очигледно је дошло до тога да имамо различит доживљај тог догађаја. За мене је то енигма.
Или на пример, како сам престао да придржавам врата људима (читај: женама) кад треба да уђу после мене - тако што сам једној риби на факсу коју једва знам придржао врата да уђе у зграду факултета, да бих убрзо потом из чиста мира добио информацију од треће особе како сам се ја њој набацивао.
И сад, контам, очигледно сам ја или много наиван или социјално ретардиран, а то (читај: придржавање врата да неко уђе) људи тумаче као покушај флерта, или шта који курац? Мислим, то су неке ситуације у којима би свака иоле нормална особа требало да прискочи у помоћ? Или грешим?
И још пар таквих искустава сам имао, па ме је све то натерало да постанем крајње нељубазан и резервисан, а раније сам се трудио увек да помогнем, једноставно сам осећао да тако треба.
Е, сад, питам ја вас - колико треба бити љубазан и према коме? Према коме сте ВИ љубазни и да ли ограничавате љубазност само на поуздане људе, а остале не фермате? Да ли вам је чудно кад је неко превише љубазан према вама?
И питање за жене - да ли доживљавате мушку љубазност као покушај набацивања? И ако да, када? У којим случајевима?
Спем и педери стоп. Озбиљно питам.