Džimi, nemoj tu sad da učitavaš neka skrivena značenja... :)
Nisam primetila da me momci muvaju kad su ljubazni, nisam imala takvih situacija... Jedno 2, 3 puta se neko ponudio da mi ponese torbe, jer sam se ja baš mučila i teglila, ali ostajalo je na tome, ja se osmehnem i zahvalim, dečko ode svojim putem i to je to... I jeste me neki pridržao u busu da ne padnem kad majstor naglo zakoči, ali ne verujem da je to neka svesna ljubaznost, već reakcija u trenutku, da se ne prospem po podu :))
Редовно се јављао свима у крају, иако су причали како сам "организатор дрогирантских радњи", тим речима. Збаталио. Не јављам се више ни људима коју су ту негде мојих година.
Устајао бабама, дедама, трудницама, добрим пичкама, дечурлији. Сад не могу јер ме боле ноге, а и боли ме курац да устајем. Вомитори грува, не познајем никога.
Био изразито фин у детњиству, због чега су ме сматрали ретардом. Гледа се ко је добар тај је будала. Окренуо то скроз наглавачке како је кренуо пубертет.
Једну рибу коју сам опасно хтео да карам, чак ако треба и да водим на сладолед, када сам имао неких седамнаест година, на крају нисам каро јер сам био исувише фер и фин према њој, а тако се не јебе. Да се нисам фолирао, и да сам одвео у штек и крљнуо језичину, друга би прича била. Јбг, била је то прва риба на коју сам се ложио, па сам платио данак неискуству. Све у свему, треба бити фин према себи и својима, остале ко јебе.
E jebiga, imam takih primera koliko oćeš.
Љубазан сам и волим кад ми неко узврати љубазност, а кад сам према неком љубазан а он глуми мудо касније га не јебем ни 2%. Док сам био млађи ишао сам комшијама по цигаре и још по нешто у продавницу, јер сам стално био на бициклу и возикао сам се около, иако многи имају синове 5-6 година старије од мене који ладе јаја кући и боли их за све. Многи нису знали "хвала" да им кажу, па сам их одјебао. Јављао сам се свима, док дођем до аутобуске прођем кроз цело насеље и кога видим у дворишту јавим се, без обзира да ли га знам или не. Оне што једва нешто промрмљају или ме само погледају такође одјебем. Али има појединих са којима нисам три речи прозборио а не пропустим да им се јавим и с 20 метара, јер знају да узврате. У бусу устајем трудницама и бабама, али бабама само ако нису нападне. Ако дође до мене и гура ме дупетом и цегерима да ми скрене пажњу, само окренем главу.
Kada neki muškarac pridrži vrata ženi ili joj pomogne da ponese nešto a posle toga je ne pogleda zavodnički, već iz poštovanja kaže "nema na čemu" kada se ona zahvali, to je već ljubaznost. Ukoliko je žena primetila da je muškarac gleda pa tek onda pritrči da joj kao pomogne e to je već nabacivanje i jako ume da izritira. E sad to što su pojedini muževi i momci ljubomorni zbog ljubaznosti nekog kavaljera (koji bi da učini da ženi bude lakše i da pritom ode ne obazirajući se na dalji tok događaja), to su već iskompleksirani samoživi likovi.
Ја одбијам када ми неко женско понуди физичку помоћ. Јебига, боље да се мучим него женско да ми носи ствари. Једноставно, не могу то да гледам. :) Пре једно месец дана друг се исељавао из дома и носио све ствари код браће у стан. Кварцна пећ, компјутер са оним монитором с буљом и сараунд звучницима, торбе. Нас четворица једва носимо све то, некако уђемо у бус, на једној станици уђе контрола и двојица изађу и ја и друг останемо сами. А идемо од Панчевца на НБГ, 19 станица. И натрпали ми ствари некако у задњи део буса, практично блокирали пролаз. Две станице унапред смо се спремали да изађемо и разрађивали тактику како да изађемо а да изнесемо све, , а они људи нас гледају као цигане. Нико да помогне. И ту нам приђе нека девојка, каже гледа нас како се мучимо још од Зелењака и ухвати се за неку кутију да изнесе. Ми јој нисмо дали, дали јој неке лаке кесе, нема потребе да се килави због нас. Баш ми било нешто драго онда, волим кад видим тако нешто.
Ја Џиме мислим да си ти само имао потребу да нам испричаш пар доживљаја из свог живота :)
Ако будеш некад имао занимљиву причу о томе како су те засврбила јаја, немој се либити да је подјелиш новом темом те нас успут упиташ са разних аспеката (социолошког, психолошког итд) како се понашамо у таквим ситуацијама.
Да не буде офф, мноого сам љубазан. Првенствено јер сам тако одгојен, а и због тога што се осјећам испуњено и задовољно сазнањем да сам учинио добро дјело помогавши некоме.
Ово су болесни комплексаши од ђевојака које само причају ОВАЈ МЕ МУВА, ОВАЈ МЕ МУВА, И ОНАЈ ТАМО, А И ОНАЈ.
Мрзим тај тип цура, сваку стварчицу коју урадиш, можда и несвјесно, њима је то мување, дај бре, будалаштина....
Ја увијек придржим врата женској особи или старијој особи, било мушко или женско, али до сад сам увијек чуо ХВАЛА, али баш увијек. И рецимо ја кренем на врата и нека баба или небитно, ако је породица нека кренула исто, ја се вратим назад, придржим врата и онда кренем даље. Такође добијем хвала, увијек, бар до сад.
Ја сам увијек љубазан ако видим да је неко ок, рецимо једне прилике ја на шалтеру чекам личну и пасош, врућина, гужва, брука...
И неки човјек испред мене, тј двојица су била, и ова жена за шалтером нешто много трабуња и нервозна ВРАТИТЕ СЕ ИЗА ЖУТЕ ЛИНИЈЕ БЛА БЛА БЛА и ја се наоштрио да јој свашта кажем ако мени почне, међутим, ја дошао на ред и чекам да одреагујем, а она све са осмјехом и јако, јако културно... Сад претпостављам или сам ја био нормалан па стао иза жуте линије, а ови су се крљали прије мене, или не знам...
Што знам, кад видим да је неко смрда, не бих му помогао вала, нема шансе.
Е, да, сјетих се сад, били друг и ја једне прилике код другарица неких у стан, и како се једна туширала, а нама се пишало, ми кренемо вани да то обавимо, и испред врата њених, двије жене носе фрижидер стари да баче, ја сам без ријечи, значи у секунд, ухватио онај фрижидер, рекао другу АЈ РАДОВАНЕ, ВАТАЈ ОВО и само смо га изнијели, њих двије су се смијале и захвалиле нам се.
Ноћас сам куповао картицу, и једна жена била тамо, тј радница, и ја је о јаду забавио, толико да је рекла АКО МЕ МРТВУ НАЂУ ОЂЕ, ЗНАЈТЕ ДА ЈЕ ОВАЈ КРИВ, али била је јако фина и љубазна.. :)
Е сад, Ђими, ја ипак мислим да си ти налетио на неке сморове који су смрде што се тога тиче. Јер мени ко год да је културан и љубазан према мени, ја се захвалим, баш увијек, ко год то био. Јес' да псујем стално и све то, али ето..
Pridržavanje vrata nabacivanje?! E, jadni, kojim ste vi budalama vrata pridržavali...
Trudim se da budem ljubazna prema svima, al' jebem mu mater, što s' ti finiji, oni gori. Obično se svima u komšiluku javljam, čak i onim najgorim govnima od ljudi, ali jbg, znaju ljudi da se jave i to još uz osmeh. Samo imam jedne komšije kojima sam se dosad uvek javljala, a oni meni za ovih pet godina otkad su tu najviše pet puta. Poslednji put kad sam im se javila bili su sa nekim gostima i svi se javiše (iako me prvi put u životu vide) sem tih komšija. Od tad nikad više.
Javljala sam se i jednom čoveku koji je sam živeo s roditeljima s jednom nogom u grobu, sad ne smem da prođem sama pored njega, pogotovo ne noću, jednom me je jurio vrištajući ,,jebaću te'', a jednom me pratio po pustim ulicama. A svaki put kad prođem me odmeri onako životinjski od glave do pete, ćorav bi primetio. Ne javljajte se matorcima samcima koliko god fini bili.
Obično leti radim u jednoj radnji i naučena sam da, kao prodavac, budem smrtno ljubazna, tako da ne tolerišem neljubazne prodavce ako sam ja ljubazna. Ali mrzim kad mi uđu u radnji i ne jave mi se ako se ja njima javim ili kad uđu s telefonom i opušteno ćaskaju urlajući na sav glas, pritom rasturajući sve pred sobom. Grrr. S njima sam neljubazna (ne titram ih, ćutim dok mi se ne obrate za pomoć, tad sam fina, jbg ne gadim se na pare).
U busu ustajem samo finim babama (one napasti što mi guraju ceger u oko kuliram). Da, i trudnicama. Deci ne, nisam ni ja mnogo od njih starija, a kad sam mlađa bila ne da mi nisu ustajali, već sam ja njima.
Vrata držim svakome ko ide za mnom, jebe mi se da l' će mi se zahvaliti.
Neko, mislim Džimi, reče da treba da radi u prosveti - ne valja biti preterano fin sa đecom suprotnog pola, da mu jebeš mater napraviće vam problem. Ja muškim profesorima delujem odbojno, ali kad god im nešto treba tu sam, tako mi je jedan nastavnik na prijemnom prišao u fazonu ,,koji je tvoj problem'', da zna koji su mu problem napravile ove što luče vlagu kad ga vide, plus pričaju to drugim nastavnicima...
Jel niko nije video moj post onaj sa "Pedofilu!" ili je toliko čudan da ga svi zaobilaze? :)
dobra tema, ali preeeeedugački postovi. ne mora svaki put kad ste bili ljubazni da napišete! :)
ljubazan sam i to ne shvatam kao nikakav napor, već kao stvar vaspitanja, na to ni ne razmišljam, difolt mi je mod, niti očekujem neku nagradu u vidu priznanja 'ovaj dečko je prijatan' ...dok kad su prema meni neljubazni iskuliram, jednostavno to vidim kao vid njihove frustracije...evo malopre u kafani nam se izdrkavao konobar. ulazimo i kažemo da ćemo samo piće (a kao večera obavezna) a on će 'piće preko puta imate' ...i sad je on ispao šmeker a mi mušterije , od nas živi. frustracije...frojd je tata.
Jeste vala, nisam nikad video temu sa dužim postovima...
@ludi cak
Evo sad sam pročitao taj post za pedofila, strašna priča:)
Чаче не знам шта бих рекао на то, али мали је кретен размажени без сумње.
Е сад кад помену Путин продавачице.. Ја јебено презирем кад треба да купим нешто(патике на пример) и уђем у радњу па она крене да ми поставља милион питања. Знам ја да је то њој у опису радног места и да је за то врло бедно плаћена, али хоћу да полудим кад ми приђе и постави милион "јел тражиш нешто одређено-оћеш да пробаш" и сличних томе питања у размаку од 10 секунди. Онда попиздим и гледам да је одјебем некако па вероватно делујем надмено и кретенски. А иначе сам фини. :Д
Baš zato, verujem da će moju ljubaznost većina prepoznati, jer takođe verujem da ljudima ona fali. Meni je drago kad je neko ljubazan prema meni, time se vodim. Normalno, naiđe se i na nevaspitanu stoku, al njih sledeći put zaobiđeš i kraj.
Jesi u pravu, ali nije isto kada radiš kao recimo menadžer i kao šalteruša. I jedan i drugi rade sa ljudima, samo što je ova šalteruša mnogo manje cenjena za to što radi, a susreće se sa žgadijom mnogo gorom nego menadžer. Zaslužuje istu meru ljubaznosti kao i on, s tim da je njen prag tolerancije mnogo niži baš zbog uslova pod kojim radi, pa nije ni za očekivati da ti se smeje, pita jel treba još nešto ili te časti limunadom. Kažem, ja lično, ne zameram kada me šalteruša, konobar, kasirka..., ne pozdrave i slično, razumem ih.