Plačem, ali nikada nad svojom sudbinom, uglavnom nad situacijama koje ne mogu da promenim, a bolne su.
Plačem nad nekim knjigama, poslednji put na "Lovca na zmajeve".
Često plačem od sreće, to najčešće.
Е, ово ће бити мало пешкасто, ал' и ја сам се растужио кад сам читао ''Ловца на змајеве''. Жао ми било кад онај мамлаз није хтео да улети за ортака кад су га силовали. Заборавио сам како се зову, давно сам читао... Није да сам плакао, али ту је негде граница!
Amir mamlaz...još mu nisam oprostila...
Što ti, pufno?
Neka placipickasta pesma. Jebiga.
Мислим, бар да је позвао помоћ... Уствари, ми треба Халеда да кунемо, то је све плен његове маште.
Ma baksuz bre!
Obavezno kad igra reprezentacija kad se izvodi himna zasuzi mi oko. A kad se prima medalja to obavezno, same krenu
Plačipičke trololo!
Електричар, плачеш уз Терминатора, знам те, немој да се извлачиш.
Jok brate, suze gasim crnom magijom.
Ozbilja tema.
Volela bih da mogu suzama da odagnam svoju muku. To ne pomaže.
Mene je pred rođendan bila uhvatila predrođendanska depresija. Ono kad pokušavaš da skontaš ko si i u kom ti smeru ide život. E, to su najgori momenti. Isto me uhvati i pred Novu godinu.
Joj, ja uz Kuma.
http://www.youtube.com/watch?v=2Ha6nXjLKmU
plakao k'o pička kad sam gledao emisiju, ovo je samo deo.
http://www2.vukajlija.com/var/products/posters/201102/68907/eeeeeeh.jpg?1301801970
Ahahaha, to, to. :))
plakao k'o pička kad sam gledao emisiju, ovo je samo deo.
u brate, i meni je bila neka tuga jbte...
Исто Бојанбоје, а сморио сам се и кад сам гледао филм "Србија - земља кошарке" пре неких месец дана на Јутјубу. Киша јеботе.
Плачем уз турске серије.