Ja ne zavidim nikome. Al' baš nikome.
Ako neko ima nešto što ja nemam, a želim, počeću da razmišljam kako i gde to da uzmem, a ne kako ću da mu rascopam glavu i spalim porodicu jer ima bolji (recimo) fon od mene.
Ја завидим верницима и никоме више. Волео бих да ми је тако испран мозак и да радим по аутоматизму програма писаних ко зна када у неком чудном сорс коду, који ни та бића која су их трололо писала виде да немају везе са мозгом.
Ја сам рекао на шта сам завистан.
Триша, ја некако мислим да је блуд болест, јебем ли га.
Костићу, па не мисли се овде на материјалне стаф само. Ја нит сам буржуј нит имам телефон од 400 евра, ал видиш да завидим ортаку који је скроз обичан и нормалан, не могу да верујем да неко може да буде толко лежеран. Не да ме убија завист, ал волео бих такав да будем. Да ли постоји особина коју би волео да поседујеш, а ниси је научио или шта већ? Димаш мање самопоуздања можда? И то је ''грех''. :)
Ja živim u svom svetu i jebeno ne izvaljujem druge, tako da ne znam za zavist :D
Nikad ništa ne primećujem tako da ni ne umem da budem ljubomorna, što i nije tako dobro.
Како сте ми сви наивни :)
Не бих ја волео вас да упознам, таквих се највише плашим.
Што се тиче материјалних ствари, у пар наврата сам био завистан на комшу који је имао 100 пута бољу музичку опрему од мене, и све је распродао после месец дана јер му је досадило, а ја се јебем пет година са кршом.
Што се тиче личности, никад ни на кога нисам био нити ћу бити завистан, јер мислим да је свака особа нека ''машинерија'' савршенства, и да сви имамо руке и ноге којима ћемо створити оно што нам је потребно.
Odakle se znamo?
Hmmmm... Možda umerenije trošenje. Ako se može nazvati osobinom. Više je pitanje samokontrole. Trenutno mi ništa drugo ne pada na pamet.
lol.
Doteru pajseru...Kad ćeš u crkvu na liturgiju? Obećo si, ti što zavidiš verujućima...:-)
Trudim se da ne zavidim, al jebi ga , omakne mi se... Recimo nikada nisam zavideo nekome ko ima više para ili je lepši pa smuva bolju ribu, al sam sebe uhvati da zavidim ljudima koje smatram manje inteligentnim od sebe a vidium da su nešto bolje uradili... Smatram da je to produktivna zavist koja mene tera da se još dublje udubim u tu materiju i proučavam je...
Ja sam oduševljen ovom rečenicom.
Па Костићу самопоуздање је уствари нешто што показује љубав према самом себи. Људи са превеликим самопоуздањем су болесници, јер у неким тренуцима показују да само себе воле и нису спремни да поделе љубав, ал то се извали тек кад је друштво у неком срању.
One bliske sebi volim više od samog sebe i za njih bi dao sve što je potrebno.
Mada, ne znaš ni celu priču, pa ne možeš da shvatiš zašto toliko volim sebe.
Добро Костићу, у праву си за ово друго...
Мене само чуди колко анђелчића овде има, нико никоме не завиди, сви фини и добри, а погле шта се на улици дешава, сви се поубише због завидности.
Ne ubijaju se zbog zavisti, već zbog toga što više nema kućnog vaspitanja... O onom u školi i da ne govorimo... Pa mene bi bre moj Miško ( ćale) obesio za banderu ispred kuće da ga razredni slučajno pozove zbog mene u školu , a gledaj danas , roditelj i učenik zajedno kidišu na profesora, a u krajnjem najblažem slučaju roditelja zabole uvo za školu... Da te u porodici vaspitaju kako treba , mnogo manje bi bilo ovih sranja, pa i zavisti....
Мени кажеш? :)
Ја генерално мислим да се гојимо од грехова. Које год вере били, свако је довољно паметан да зна шта је добро, шта није, па би требао да ради на самоконтроли...
Generalno Murinjo!:-)
Kostiću ne lupaj. Nije sve u materijalnoj zavisti, koliko god se trudio uvek ćeš nekome na nečemu da zavidiš, ne u smislu da bi ga ubio nego- Jebo majku svoju zašto on a ne ja? Makar malo, zato je komunizam nemoguć, lepo je objasnio lik u filmu Neprijatelj pred vratima- uvek ćeš zavideti što neko makar nema čibuljicu a ti imaš.
Zato što forsiraju takav lik da može da postoji a takvog nema. Prodaju muda za bubrege a ne volim mudo za bubreg.
Zavist je sasvim normalno ljudsko osećanje ukoliko nije patologija od mozga.
Pa šta misliš zašto ljudi nolajferišu viseći na Vukajliji!? :) Ne interesuje me zavist. Imam svoj put. Radujem se tuđem uspehu, vešto izbegavam glupake; ne primećujem ih, mogu satima da blebeću, ja ću videti da se zabavim. Nije mi stalo do mišljenja ljudi do kojih mi nije stalo, a ostali su divni prema meni. Vidim samo lepe stvari, ne bavim se trivijalnostima. Zavist je ružna a to je nedostojno mene, moje sreće i lepote. :))
Добро, ту се донекле слажем, стварно је немогуће бити ''независтан'' :))
Ал што су онда неке религије то метнуле у страшан грех? Да би наставили ауторитет и да натерају човека да се извињава Богу због својих нагона који су у њему? Да се спушта још више пред Богом, што?
Нико неће да каже на кога је завидан, глупо...