heheh tako se i ja utripujem, samo što ja bajsom zaobilazim male rupice po putevima, kao da sam u nekoj igrici.
Кад идем на испит оабвезно идем десном страном тротоара и строго поштујем семафоре и пјешачке прелазе.
Jeahbač, reko ti Žajk da ste slični.
Idem na posao peške i slušam muziku. Toliko volim taj ritual da se vratim kući ako sam zaboravila slušalice i ne idem busom ni kad kasnim, I uglavnom odbijem kad se neko ponudi da me poveze.
ne gazim pukotine na trotoaru
Е и то, Деки.
И не могу да причам телефоном седећи, морам да шетам по соби и избегавам дијагонале тепиха да их не згазим. Зрео сам за Лазу.
grizem unutrašnju stranu obraza i onda kad jedem grejp peče me ali ga jedem i dalje jer mi se sviđa to
Волим да оштрим ножеве! И онда кад наоштрим своје буде ми жао што нисам у некој природи да имам да их тупим на нешто, па тужан исцепам лист папира из неке свеске и онда га сецкам на фронцле.
невезано за тему, ал везано за ово моје горенаписано:
У последње време ми фамилија тражи да и њима оштрим ножеве и у фазону су типа ево ти сви ножеви које имамо. То не волим да радим из простог разлога што не знају да поштују тај рад на који се изгуби понекад и 2+ сата по ножу, зависно од стања у каквом је. И буде да Немања наоштри ножеве и онда дотичним ножем, који није баш предвиђен за то, узме и удара по смрзнутом пилету или костима и тако... Јебига. А они контају "ма то само двапут прођеш на оно за оштрење" јест курац
volim da zamišljam lica meni nepoznatih žena u prolazu ili prevozu u trenutku orgazma, to me pali.
pojedem dnevno 10 kinder pingvina i popijem 2 ultra enerdzija
imam opsesivno kompulzivni poremecaj
Начисто скинем гаће и панталоне кад пишам. Обично ме избацују из угоститељских објеката због тога али јебига.
Uzmeš bušilicu, onu malu, za domaćinstvo, umesto burgije staviš onaj nastavak sa kamenom za oštrenje, ima da se kupi, fiksiraš nekako bušilicu, uključiš, podesiš željenu brzinu, i nežno prelaziš oštricom preko rotirajućeg kamena, s vremena na vreme kvaseći gvožđe. Pet minuta uvrh glave...
Све карте у шпилу ми морају бити окренуте једнако, ако не, окрећем их док се не наместе.
На контролном, или било ком испитивању, увек извадим све из ператонице на сто и вратим је у торбу, па макар мртвог попа имао унутра.(то доводи до тога да се професорица српског крсти што за време писменог држим дигитрон и шестар на столу.)
Често хватам терце на музику коју чујем у пролазу, или ако се баш сморим покушавам да је прекомпонујем у двоглас, троглас.
Знам кад је рођендан апсолутно свакоме од мојих пријатеља и смишљам шта ћу им поклонити месецима пре рођендана.
И тако...
која си жентурача јеботе.
Kad se rukujem moram prvo da pogledam u ruku (da nam se takoreci ne bi promasile) a onda tek u oci.
grizem hemijske ko ker koske... http://www.office1.co.rs/artikli%5C1102899900155/1102899900155.jpg ovakav oblik najvise urnisem...i UVEK mi mora nesto biti u ruci da muljam...bez toga se osecam ko da sam bez dela tela lolo...uglavnom je to upaljac...
Samo tražim nešto čudno o sebi što bih smeo ovde da priznam, ali jebi ga... Da li me to čini normalnim ili ludim...
Прескачем оне плоче другачије боје кад идем тротоаром, не знам кој ми курац.