Шта је ово, хришћанске врлине за рај? :-Д
Не, без зајебанције, укалупљен однос што се тиче раскида и бивших су тотално кретенске... Не можеш се исто односити према особи која те није повредила и нека која ти је забила црначку курчину у десну преткомору. Мени су остале неке трауме и трипови, али спрц'о сам три и по године на две, како волим да кажем, психотичне кучке које су ме ујебале јер сам био фин. Једино добро што ми је остало од тога је трс и лекције које сам научио. Све остало је одвратно к'о задах смрти.
Potpisujem Niko. Ne možemo se isto odnositit prema svakoj osobi sa kojom smo bili jer je sa svakom raskid bio drugačiji, a i razlozi su bili drugačiji. Skoro sa svim bivšim sam ostajao u dobrim odnosima, ali se sa njima već odavno ne čujem. Nije u pitanju neki problem već jednostavno obaveze koje dolaze sa godinama. I sa prijateljima se ne viđam često koliko bih želeo, tako da su mi bivše sa te strane gotovo i nevažne, bez obzira što smo ostali u normalnim odnosima.
Samo jedan skot mi se zadesio u životu, ali takav da na njega ne bih želeo da potrošim nijedan red teksta. Zbog nje sam u fazonu da onu staru '' 'ko tebe kamenom, ti njega hlebom'', promenim u ''ko tebe kamenom, ti njega ciglom u glavu''. Jasno mi je da ovo napisano tuče gorčinom, ali jednostavno ta osoba nije pokazal ni ono elementarno poštovanje prema meni i samim tim nije zaslužila da ja sa tim istim poštovanjem o njoj pričam.
оквард
Браво, Гонзо!
Јес' да ми религија није драга, али овде цепај оно старозаветно: "око за око, зуб за зуб", чак и исправљено мало. :-)
Niko druže slažem se. Uopšte ne razmišljam da pokazujem bilo kakvu dobru volju prema nekome ko se po meni iskenja na najgori mogući način. I nemam nikakav problem da ću zbog toga biti lošiji čovek.
Моја професорка каже, кад ти удари шамар ти му окрени и други образ лололол
Да, Гонзо, јер добар човек, што се мене тиче, има примарни параметар начина опхођења према себи, а ако ћеш газити и по себи, јебеш ти себе какав си човек.
Krst i Patrik sunce mu jebem :)
Odlična defka Bruse. Što se tiče teme, poštujem tvoje mišljenje, ali ja ne mogu da ostanem ravnodušan na takve stvari. Kada mi se sve sranje sa tom devojkom desilo, u početku sam mislio u fazonu ''biću čovek, neću da pljujem'', ali kako me je sve popuštalo shvatio sam da nema potrebe za tim i da treba pre svega sebi da priznam da sam imao posla sa teškim skotom.
Канда нам се разликују ставови, мада, можда ћемо и ми променти мишљење ако икада станемо на луди камен. Личи ми то доста на песму Хладног Пива "Рањени и луди", баш о томе што си поменуо говори.
Не брецам се ја од тога да пљунем кога сматрам да треба пљунути. :-)
Pa to i rekoh, prvo sam bio u šoku, posle sam patio zbog "skidanja na suvo" i apstinentske krize (ne te apstinentske krize, sram vas bilo, nego duhovne), da bi došao do kategorije žestoke mržnje i, naposletku, ukapirao da je mržnja samo druga strana ljubavi. Tad sam postao ravnodušan prema njoj. Ne kontaktiramo, nema potrebe da ostanemo prijatelji, jednostavno me više ne zanima.
Razumem potrebu da se čovek iskali posle lošeg postupka prema njemu. Retke su veze koje završe sporazumno jer ne postoji zajednička potreba. Mi smo balkanci prek i oštar narod, volimo i mrzimo do smrti :)
E ni ja ga ne bih bolje sročio. :) Slažem se da čitav postupak tako ide.
Да, то не рекох: и ја сам апсолутно равнодушан, никада више нисам комуницирао с истима, иако сам био прогањан да то учиним, одлучио сам да више немају никакав непосредан утицај на мој живот. А то што бацам хејт према истима гледам једноставно као поштовање самог себе, рекох горе зашто. А и откада сам научен изашао из свега, уз нешто хаусовања, имам више успеха код жена... :-)
Како Албанци: "кад вољем - вољем, кад не вољем - кољем"! :-Д
Jbg, sa ove distance nijednu od bivših ne mogu da nazovem kučkom. Većina su bile jednovečernja škola. Najbolje su mi bile ponavljačice. Ono malo ozbiljnih veza što sam imao sam lično upropastio sa ovim instant verzijama. Danas sam hepi merid, a malo je falilo da i to sjebem jednom kad sam bio uhvaćen na zlodjelu. Izvukao sam tad i sebe i pouke, i sad polako. Naravno, kad je postavljen astal prvi sjedam, al o tome na drugoj temi.
Релативно сам млад, али сматрам да године нису неки предуслов за овакве проблеме.
Имао сам девојку 5 месеци, што је много кратак период, али сам се заиста посветио том забављању. Написао сам јој 12 песама, компоновао једну мелодију/песму, обраћао пажњу на њу стално, савијао јој оригами бродиће величине 1цм, јер су јој се свидели (има 500 комада од мене).
Последњих месец дана забављања се слабо јављала, била је безвољна, није била расположена за причу, све јој је сметало, на сваку реч је одговарала викањем и за мало плакањем. Онда се само одједном променила. Позвала ме је један дан да дођем и кад сам дошао рекла је да имамо да причамо о свему. Већ сам унапред знао о чему је реч. Хтела је да прекине забављање, "јер није спремна за дугу везу, разлика у годинама је велика (две године), има проблеме у породици, другарице су је изневериле, виши сам од ње за 4-5цм, а то је мало..." Након недељу дана сам је видео са новим момком који је у њеном крају познат као неки популаран момак (који је нижи од мене за главу скоро лолол). Било ми је свеједно. То се све десило у фебруару, од тада сам је видео два пута, али у групи са осталим познаницима, тако да јој се нисам директно јављао, већ свима колективно.
Никад је нисам назвао погрдним именом, јер ми је то ниско, нећу понизити њу, већ себе. Сви моји пријатељи је називају погрдним именима, али ја је зовем "бивша девојка" или "она са којом сам се забављао".
Да ме је повредила, јесте, и више немам шта да радим с њом. Било је лепо док је трајало, више не траје. После тога сам сазнао још пар безвезних ствари (да се забављала са мном да би посвађала мене и другара који се давно забављао јако кратко с њом (док још тог другара нисам упознао)).
Ако се икад кроз године сретнемо на улици, нећу имати ништа да јој кажем, али бих волео да чујем њено оправдање за такве поступке, јер мени нису јасни.
Krompir jebeš njena opravdanja, samo prođeš na ulici kao pored turskog groblja. Nikakva priča, uvreda, ništa. Samo prođeš. To boli više nego da joj opališ šamar. Ovo naravno važi i na suprotnoj strani kada neka devojka najebe.
Pun je život takvih priča. Ono što čoveka valjda najviše zaboli je visina emotivne investicije koju ulaže u vezu da bi je izgubio kao da je u pitanju povremeni seks...
Ма све је то давно заборављено и опорављен сам од тога. Ништа не осећам, потпуно ништа. Једино ми је то дилема: да ли се јавити на улици или не?
Треба се јавити, јер сам ипак са њом провео пет месеци, људски је, али пошто ме је она оставила, може да помисли да сам паћеник.
Не бих требао да јој се јавим јер ме је искористила, али бих поново испао љубоморни паћеник.
Али нема ту пуно дилеме, било па прошло, и сад као да се не познајемо.
BUAHAHAHAHAHAHAHAHA:)))))) ZAGRCNUH SE OD SMEHA, JEBOTE!!!!