Ne bi bila samo o tome. Da ne tupim suviše, ali obrati pažnju na mrežu asocijacija: ptica: oblak: klanje: ona visi: curenje krvi naniže: uriniranje: krv u klozetskoj šolji: smrt ptice: smrt čoveka. Pa ruke koje sviraju klavir: ruke koje kolju, umetnost: smrt. Očerupana kokoška čiji vrat smo presekli: na njenom perju mirno spava naš vrat: smrt se bliži: ubijajući umiremo: jedemo i bivamo pojedeni... Samo nabacujem asocijacije od kojih bi mogla da se napravi pristojna analiza.
Eto Skočko i ja doživeli smo nešto slično, a opet nešto različito, to je pesma. Neko će je opet možda videti drugačije.
moraš prvo da skapiraš da bi te pogodilo
Odlični ste sa tim analizama. Sad i ja vidim koliko smo mi bili tad zeleni. Znači, nevjerovatno, ali niko tu pjesmu nije skonto kako valja. Ja ni sad ne bi sve te stvari povezao.
I najjači dio pjesme mi je taj u kome se povezuje naš vrat koji spava mirno na jastuku, sa vratom kokoške koja je zaklana.
pa skapiraš je subjektivno, evo ko skočimiš i valdemar. ljudi totalno skapirali.
Tačno!
Evo mene sad ona pjesma mnogo više pogađa nakon ovih analiza. Znači, naslućivao sam ja neke stvari i sam, ali nije mi bilo jasno. Sad mi je jasno i pjesma me tek sad pomjera.
NE, EVO TEBI KEČINA! PJESMA JE O KLANJU KOKOŠAKA!
MRŠ NAMJESTO!
Јовичићу, и ја имам доста проблема са тумачењем поезије, али научићемо. Верујем да ће доћи временом (уз читање и стицање знања из теорије књижевности).
А видиш, неки од најјачих утисака су на мене оставиле туђе анализе. Кад ми неко изанализира песму коју нисам капирао ич или кад видим колико је сложенија нека песма за коју сам мислио да сам је "провалио".
Ja sam se glupo bio izrazio. Htio sam reći da kod samog čitanja poezije više volim direktan, neposredan doživljaj, gdje tolika analiza nije potrebna. Međutim, ako je već potrebna analiza, ona itekako može da bude odlična. Evo Skočimiš i Valdemar su to lijepo pokazali. A kad sam čovjek analizira treba malo i da se potrudi.
A eto još vidi: kokoška nema ruke da kolje: čovek nema ruke da leti... Sad mi pade na pamet. Vidiš koliko je pesma antimetafizička kad je cela sastavljena od telesnosti: noga, ruke, krila (odsutna, nepostojeća krila, jer kokoška visi mrtva, ali sa neba, gde krilima pripada), krv, glava, perje, vrat. Kokoška visi odozgo, nebo: smrt. San čoveka: smrt kokoške. Pesma o čoveku i mrtvoj ptici, o snu i smrti, o umetnosti i smrti, o praznom nebu i smrti, i tako dalje. Ali meni je kvalitet ove pesme u tome što sve to nije izraženo nekim visokoparnim rečima tipa:
O, čoveče, kao ptica se nisi rodio,
Ali sa sa neba pao, pticama smrt donosiš
Nebo noseći u svojoj duši paloj
blablabla...
Nego je jednostavnom pričicom o klanju kokoške, malo zamućenom, skicirano ono o čemu bi neko mogao da napiše dugu i verovatno lošu poemu. Dobra pesma može da liči i na skicu, isto kao slika.
EDIT
Da dodam, dođi ti na Filološki na ispit iz književnosti sa takvim izjavom, ima da te tuku indeksom po ušima. :)
Moj utisak je takav, možda je pogrešan. Ja sad da uzmem 100 stranica Dostojevskog da čitam sve će mi biti jasno. Znaću šta sam pročitao. A kad sam čitao Dnevnik o Čarnojeviću ni nakon 10 strana nisam znao šta sam pročitao.
Znaš šta je još "problem" sa savremenim pjesnicima. Nisu sugestivni. Ne izražavaju jaku emociju. A bez njihove emocije i sugestije, čitalac je ostavljen da sam tumači po svom, nije usmjeren. To daje veću slobodu i piscu i čitaocu, ali otežava razumijevanje. Savremeni pjesnici se malo distanciraju od onog o čemu pjevaju, tako mi se čini. Ako je neko sklon emocijama koje je pjesnik imao pri stvaranju pjesme, ima dobre šanse da razumije savremenu pjesmu. A ako rijetko ima te emocije i ako ga tema pjesme ne dotiče mnogo, vjerovatno neće ni shvatiti pjesmu.
Јовичићу, емоције су се офуцале, намештај и техника су нам се умножили, а језик ако није осиромашио, није се ни обогатио. Вековима употребљавана једна ствар се излиже. Немаш више високи стил, модерна поезија се намерно профанизује, али покушава да нађе нове начине за преношење значења. Лако је бити мудар са сто година растојања: за то време је све критика прежвакала, категоризовала, објаснила, оно од уметности што је одговарало духу времена на крају је ушло у саму силу којом дух времена обликује људске душе, и на крају добијаш генерацију обликовану (између осталог) уметношћу коју та генерација у школама проучава као разумљиву и класичну уметност. Зато људи данас, а у ствари и никад, не разумеју модерну уметност: још нису обликовани њом.
Држ се ти Достојевског :) Ја се понекад борим да савладам дело кад је баш тешко а заинтересује ме. Наравно, ту је и сујета: како сад да ја то не могу да савладам?! Углавном се изборим, али мучење буде и задовољство, што то не мора да важи за све, наравно.
Ja slabo i čitam poeziju, ali zato kada čitam ništa ne razumijem.
A i, zar nije glupo postaviti se prema poeziji kao prema ciljano simboličnom pisaniju?
A volio bih da pročitam Harmsovu poeziju, nisam ni znao da je pisao poeziju do neki dan.
Možda je zaista nekome definicija poezije sklapanje harmonične kompozicije, pa ako ispliva neka jaka simbolika, super, ako ne, ostaje lijepo i zvučno za čitanje i slušanje.
Hahaha a jes kasno
Ako je verovati ocenama ja sam kapirao poeziju. Pritom, nikada nisam otvorio interpretacije, niti sam imao nameru. Ja mislim da je dobra pesma otvorena za razna tumacenja, pa samim tim ne postoji ono bas ispravno.
Nacin na koji sam ja razlikovao ucenicke pesme po skolskim casopisima i one iz knjiga knjizevnosti je upravo po nacinu pisanja i motivisanosti. Ove ucenicke su uvek bile kao satro misaone, ali ustvari samo pokusaj da se kamuflira neka jednostavna stvar (mada sam i ja tako pisao, jer profesor to voli). E to me mnogo iritira, kada nadrobi gomilu smeca kako bi sakrio sta zeli da kaze. U cemu je poenta? Da se razumemo, nisam ja pristalica iz neba, pa u rebra poezije, vec mislim da bi takve stvari trebalo da naidju u procesu pisanja, znaci pises i kada te to sto pises ponese u tom pravcu, tamo i odes. A ne da sednes i kazes sacu pisem o prolaznosti zivota, znaci ima da ubacim lisce sto opada, casovnik i izvor. Jebo takvu poeziju. A toga sam procitao i kod nekih "velikih pisaca". Citirao bih sada retarda Dzonija Stulica, jedinu pametnu stvar koju je rekao u zivotu, ali onda bi ispalo da sam ova rok-poezija sekta - sto nisam.
Verovatno ćete smatrati da transferišem, ali moram da izrazim svoje mišljenje.
Uglavnom ne kapiram poeziju (ovu pesmu sa kokoškama nisam skapirao, nisam ni pokušao, ali često na času kada mi je dosadno iskenjam nešto o tome što obrađujemo, napravim neku vezu i profesorka me pohvali, ali ja smatram da ipak nisam razumeo).
E sad, ni ne pokušavam da tumačim pesmu do nekih velikih dubina jer smatram da je to nepotrebno. Sigurno neću ništa naučiti iz analize pesme, jer u suštini samo sebe projektujem na pesmu, a za neka pitanja koja pesnik prenosi mi stvarno nije potrebna potraga za blagom. Ako je hteo da skrene pažnju (lupam) na glad u svetu, mogao je samo da kaže "na ovom svetu ima gladnih ljudi" i ako me to zanima ja bih razmišljao o toj temi.
Tj. mene tad ne natera na razmišljanje pesma, nego profesorkina interpretacija, i postiže se isti efekat kao i pesmom, samo bez te mističnosti.
I još, taj pomenuti crni kvadrat za mene nema nikakvu umetničku vrednost, jer u istoriji postoji mnogo većih primera bunta od tog njegovog. Umetničko delo ne bi trebalo da ima veze sa kreatorom, nije važno ko ga je stvorio, nego šta je na kraju stvoreno (da osetiš katarzu bez poznavanja pozadinske priče).
I za kraj, ja umetnost posmatram prilično potrošački, tj. ako mi je zabavno bilo dok sam trošio vreme na to umetničko delo onda je dobro, u suprotnom ne valja. S obzirom da se ne udubljujem previše u umetnička dela, uglavnom mi ne odgovaraju instrumentali, "umetnički" filmovi, poezija u 97% slučajeva, knjige bez radnje (uglavnom čitam Epsku Fantaziju), itd. I meni lepo.
како то да ова дебилна тема и даље постоји, чак људи и пишу, а кад је брат магот направио "шта вичете док свршавате", попио је трајни бан...
A ti idi na temu o kladionici ili nešto slično.
Свиђа ми се тема, Јова за преЦедника интелектуалне елите на Вукајлији!!!
Волим да читам српске љубавне песме, то је донекле и лако протумачити јер се све сведе на љубав. Волим и да пишем песме и волим да тумачим своје песме. Јесте да звучи ненормално, али је много добра зајебанција. Прво је напишем да може да се тумачи буквално а онда покушавам да проналазим могуће метафоре и сл.
А волим и да читам народну епску поезију. Њих не покушавам да тумачим много.
Ja vidim tu koliko su ljudi prokleti, nečiji životi su na svirep način oduzeti, krv teče nizašta, odlazi u kanalizaciju putem klozetske šolje, tačnije krv teče da bi pojedincima bilo bolje, u ovom slučaju mekše pod glavom.
Vidim stradanje nevinih širom planete zarad nekih proždrljivih ojebina.