Nemam platu i još sam im na grbači, ali SVAKAKO mislim da je to najmanje što treba i što moram da uradim za svoje roditelje. Ipak i oni, evo već 19 godina ubijaju se rintajući samo da bih ja imao i da bi mogli da mi obezbede školovanje. I svestan sam čega sve moraju da se odreknu zbog mene. Zato, da, obavezno!
Naravno da je OK ako roditelji nemaju nikave prihode.
A ako imaju skromne prihode...onda samo ako postoji neki vanredan-"ne daj Bože" - razlog.
Slažem se sa Majav.
Ako roditelji očekuju da im sin ili ćerka daju novac i smatraju da to tako mora pa čak i u situaciji kada imaju prihode, onda ih treba ignorisati ili im naći dodatni posao od kojeg ne mogu da pobegnu i da ne traže više izgovore.
Ako pak imaš normalne roditelje (pod normalnim roditeljima podrazumevam osobe koje žele da živiš od svoje plate i ne žele da se nameću i uzimaju ti novac i da zavise od tebe), pomažeš im isključivo kada im je najteže.
Mislim da treba, oni su 20 godina mene izdrzavali jebo ga leb.
Naravno sto rekoste boleo bi me djoka da imaju jake penzije ali znam da nema toga, tako da cu gledati da pomazem.
tvoje kolege su uuuužasno sebični ljudi...
većina mojih drugarica pomaže svojim roditeljima. par njih ima roditelje kojima nije potrebna novčana pomoć, ali svojim kevama stalno kupuju neku garderobicu, šminkicu, a ćalcima vinca i gadžete. ja svojoj kevi gledam da pomognem kad god mogu, kako god mogu...
Naravno da treba pomagati roditeljima, jer na kraju krajeva mi ćemo naslijediti njihovu imovinu. Npr. moja majka je uvijek pomagala svoje roditelje još dok je studirala od svoje stipendije kupovala "za kuću" a da ne govorim kasnije kad se zaposlila.
Nema veze što mojoj baki i dedi nikad i nije bilo potrebno da im se pomaže, to je jednostavno ljudski, fer...
I ja ću, kad budem u prilici da pomažem.
Što da ne, ako imaš čim treba da pomogneš majku mu staru, osobito ako nemaš svoju porodicu pa trošiš pare na splavarenje i plazmu od tri metra.
Ako imaš situacija je malo komplikovanija jer većina roditelja neće da prihvati pomoć ako sumnjaju da onda bilo šta fali njihovim dragim unucima, ako u tom slučaju insistiraš samo ih nerviraš a neželjena pomoć i nije pomoć.
Ja izdržavam svoju majku, sad samo čekam da iskoči neko kao juče i kaže " Radijacijo ko te jebe pričaš o privatnim stvarima".
E pa boli me tuki, pomažem kevu koja nema penziju, za ćaleta me boli kurac jer gospodin ima penziju i ne da joj ništa.
Tako da sam apsolutno ZA!
Student sam, ali kad sam radio prosle i pretprosle godine, dao sam im bar pola para koje sam zaradio... nazalost matori mi je sad bez posla, a ja nemam nikakva primanja da im pomognem.
Ја немам посао, пријемни на факсу је у понедељак, ако све прође како треба, вероватно ћу га и наћи. Моји су запослени, мајка је медицинска сестра и има просечну редовну плату, ћале је радник и тражи посао јер тренутна фирма исплати сваку трећу плату и то по пола. У таквим условима им је вероватно довољна помоћ да хране једна уста мање, а ако ме баш усере да нађем неки посао са платом +20к, онда ћу им свакако уступити бар 40%.
ЕДИТ: С тим што је моја сестра II разред основне, тако да и није баш велики трошаџија, до сада је моји скроман допринос био повремен рад у воћњаку и на пијаци, али како тога нема ове године, тражи се други.
Ma jebena su ovo vremena, bitno da daš bar nešto sitno u kuću kad god imaš pa bar stekneš naviku da deliš. Srećom bio sam obično u situaciji da pomognem, s matorim sam radio od osnovne škole kad je imalo šta, u srednjoj preko leta na buvljaku, posle tokom studija radio malo s kompjuterima kad stignem. Jebiga, stegneš malo kaiš, kupiš neku klopu pa spremiš, platiš poneki račun, platiš sebi rate za faks, nije ne znam ti šta u pitanju ali u svakom slučaju pomaže.
Posle, kad možeš da zaradiš kako treba nekako ti se i podrazumeva, ni ne postavljaš sebi pitanje, čudno ti kao Biliju gore kad neko to ne radi.
Da prevedemo prvi post:
JA IMAM PARE. ŽELIM DA TO PODELIM SA VAMA.
ололололо
Jbm li ga, radimo na poslu gde je dinar jeftin, u kazinu, gde se desi da ti lik da 50evra jer si ga poslužio pola sata oko ruleta, dok sa druge strane majka treba da ide na njivu 6 dana za te pare.
Op, izvinjavam se, u tom slučaju čekaj da stanemo u red.
Родитеље треба пустити да буду самостални. Тек кад буду стари да не могу да се брину о себи тад им треба помоћи. ТАД ИМ ТРЕБА УБАЦИВАТИ УСТА КО ВРАПЧЕТУ У КЉУН
Da, čak dva dana u mesecu.
Па ако не верујеш у инцест..оно, што да не лолололо
Елем, ја од родитеља имам само кеву, и не шаљем јој новац, пошто живимо у истом груду, него је комплет издржавам. Жена не ради, а мислим да је приметила да ја добро зарађујем па је и мрзи. Свеједно, ако је неко тебе вукао на грбачи док ниси постао човек, не разумем зашто бих сад окренуо леђа и гледао само себе.
А колико сам приметио и код родитеља мојих другова, што су родитељи старији, то су мање захтевнији..да плате трошкове и да имају храну..и евентуално неки ријалити, није то пуно новца.
Takoe, treba raditi na njihovom osamostaljivanju, da jednog dana zasnuju sopstvenu porodicu i onda...oh, wait
S obzirom da sam kao mlad počeo da zarađujem za sebe došao sam u situaciju da već nekoliko godina živim od svog rada i da budem nezavisan mladi čovek. Mešavinom saosećanja i poštovanja sam stekao naviku da određeni novčani iznos, kada god sam u mogućnosti, pošaljem svojim roditeljima koji su u teškoj situaciji nakon stečaja firmi.
Ono što me je nateralo da pokrenem ovu temu je dešavanje od juče, kada sam nakon razgovora sa kolegama sa posla zaključio da sam jedini koji to radi. Svi su bili u fazonu "šta ima da im pomažem, imam svojih briga", i nisam bio siguran da li su oni u pravu ili sam ja jednostavno nenormalan.
Bez želje da ulazim u vaše odnose sa roditeljima, zanima me koje je vaše mišljenje o svemu tome? Da li je ok i da li imate naviku da novčano pomažete roditelje i da li biste to činili? Spem stop.