Moj deda, a i ja sa njim (mada nevoljno), pravi najbolju rakiju u Raškom okrugu a i šire!
У зависности од сорте шљиве. Стенлејке се осуше на грани. Док рецимо трноваче попадају. Плод се мора обрати пре него што се осуши или га поједу осе и црви. Када се ради о роду од преко 2 тоне, односно преко 100 стабала, тешко је да се утрефи баш да сав плод буде зрео. Зато се ради складиштење, што каже Скочко.
Е сад. Моје крушке нису прскане. И после две недеље складиштења, буду потпуно течне, после три недеље се проспу. Не могу да издрже месец дана. И ако сам прочитао да треба да их складиштим због шећера. Ја сам користио метод, ако је мекана, иде у канту под туч, па се сипа у буре сок.
Један огранак је рокнуо од тежине комплетно на земљу. Обрао сам крушке и складиштио их већ скоро месец и по. Смежурале су се. Пре су за руски чај него за комину. Нисам их убацио. Ради се о гајби крушака виљамовки. У максију такву гајбу, зелених виљамовки продају за 108 динара кило.
Evo jedan od tekstova mog ujaka, da malo reklamiram čovjeka, nepotizam jer sam tako u mogućnosti... A poslije o temi dnevnog reda, jer je i kod mene rodilo za razliku od prošle godine...
Evo kotla, evo garavoga
13.5.2010.
Posle dužeg vremena, zimus sam imao priliku da provedem noć, sa mojim Gerzovcima, kraj rakijskog kotla.
Jesenas šljive dobro rodile pa otac rad, slava prišla, da ima prave, čiste šljive da iznese pred ljude. Rakijski kotao (kazan) ili kako ga iz milošte zovu veseli stroj (sprava, mašina) veliki je magnet za zvane i nezvane, znane i neznane, pogotovo kada padne noć.
Pekli smo cijeli dan pa zašlo se duboko u noć. Mjesec se pomolio iza Borovice i obasjao snijegom ususkano Gerzovo. Ubrzo oko kotla okupilo se desetak ljudi, nekako je atmosfera življa, veselije je. Ciča zima stegla, u nozdrvama se osjeti miris tek ispečene rakije i tropa koji se puši u koritu. Časiša kruži, ide iz ruke u ruku, svi nazdravljaju i blagosiljaju posao.
Poneki kad ostane malo rakije u čašici, prospe je u vatru, ona bukne i odgovori plamenom. ''Djeco, vidite li kako rakija gori, tako bolan, ona i u isanu gori, nemojte čudo piti'', upozorava stari kotlar. ''Vala, kad ti nisi izgorio, neće niko'', dobacuje neko iza kotla.
Na trenutak, kad utihnu naši glasovi, čuje se kako komina kvrca i ravnomjerno okretanje ručice da ne bi zagorjela. Čas grijemo leđa, čas se okrenemo licem prema kotlu, mada nas ponekad zaguši dim kad ga vjetar natjera. Komšo povuče pjesmu ''Evo kotla, evo garavoga, evo moga brata rođenoga'', mi ostali prihvatismo pjesmu koja je parala noćnu tisinu.
I tako pjesma za pjesmom, rakija za rakijom, mjesec uveliko odmakao. Kotlar vadi krompir iz žara, stari donese udo mesa, tu je i kajmak. Pijuckamo, mezimo, pjevamo, pričamo o nekim vremenima koja se neće vratiti.
I ova noć je samo repriza jedne epizode iz tih vremena kojih se prisjećamo. Kad sam bio mali, volio sam da se šunjam oko kotla, da slušam priče i pjesme sve dok me ne bi onako dremovnog otjerali u krevet. Mjesec se izgubio, uveliko zabjelilo, pjetli lupanjem krila i svojom pjesmom pozdravljaju novi dan.
Umoran, ozebo, dremovan, kao nekad u djetinjstvu, doduše nisu me otjerali otišao sam u krevet. Prije nego što ću utonuti u san, neka toplina obuzimala je moje tijelo i u duši sam osjećao veliko zadvoljstvo što provedoh noć kraj rakijskog kotla.
Inače u mene did ne da da se ubaci šećera, stari ne insistira i dobrao, ali nismo neki rakijo pijači, ja i ćaća smo pivopije, did je smanjio, pije ispod sto litara godišnje, zašlo se u godine, pa nam nije potreban šećer, a i kaže did da ne može po sedam dana doći sebi ako ima šećera. Jednom se nadero kod komšije a ovaj skro 10 kila šećear, bacala po 25-6 litara po kotlu, jedva smo povratili dida, vodio ga na infuziju
Hahahahaha
Pravimo isključivo šljivu, mada od iduće godine ćemo malo voljamovku premijerno probati. A evo i nekoliko pjesama o ovom veselom događaju pečenja rakije
Ja rakiju i djevojku, majko, obadvije volim podjednako.
Oj rakijo, primakni se duši, crna mi se džigerica suši.
Od rakije nema bolje žene, po tri dana ona ljulja mene.
Oj rakijo, majko tuberana, lječiš moja pluća poderana.
Oj rakijo, četerest stepeni, dok je tebe, ja se ne oženi.
Oj rakijo, ima li te džabe, da te piju seoske barabe.
Oj rakijo, da si bliže Bogu i njega bi oborila s nogu.
Konjak, vinjak i rakija loza, to je majko, moja dijagnoza.
Oj, rakijo, rako, ja te volim jako, a ti mene rako, u jarak polako.
Usne moje mirišu karminom, draganove rakijom i vinom.
Oj, rakijo, šljivovice vruća, ti si moja upalila pluća.
Pijem pivo jel ti ženo krivo, piću šerbe, ostaviću tebe.
Pijem pivo, rakija mi gorka, kod kuće mi žena ko djevojka.
Pijte braćo, ja ću iz bokala, za mene je svaka čaša mala.
Piću, piću dok je u litriću, kad ne stane, ja ću iz mehane.
Domaćine, daj rakiju vamo, da mi tebi slavu čestitamo.
Rakija je uvatila dima, o moj gazda samo nek je ima.
Koliko sam popio konjaka, kupio bi Fapa teretnjaka.
Oj rakijo, moja ljekarijo, ko te pije taj bolestan nije.
Postoji bezmalo siguran način detekcije previše šećera, doduše zahteva malo prakse - daš nekom da ti zapali cigaretu, ali mora biti prva cigareta i prva rakija na prazan stomak. Sunše brzo rakiju i, dok još nisi jezikom coknuo, povučeš dim cigarete. Ako ima šećera reakcija se kreće od slatkaste mučnine u grlu do povraćanja u mlazu :)
Za viljamovku savet - pošto prepek proizvodi čist destilat dobija se špiritus bez ukusa i mirisa, zato iz prvog pečenja odvojiš prvenac dva litra (ono prvo što curi, prim. prev.) i ostaviš sa strane, kad krene prepek sipaš to odvojeno u lonac u koji curi rakija i onda počneš sa merenjem procenta alkohola. Kad dođe na željeni nivo (kod nas je to 21-22 grada, kad ohladi da bude oko 20) onda je rakija gotova. One dve litre prvenca zadrže sav miris i ukus kruške i cela količina "pokupi" šmek.
Problem je što nema standardizacije. Svaka budala pravi rakiju. Niko se ne fokusira na kvalitet jer kvalitet se ne ceni i ne može da ispliva od kvantiteta "šećeruša". Zakon nije jasno definisao proizvodnju i promet rakija, šljivovica nije geografski brendirana, svako je stručnjak za sve
aparat za određivanje nivoa šećera u komu se zvoe slador
I ja sam čuo za jedan, popiješ rakiju i ostaviš malo pri dnu čašice i onda zapališ, ako miriši na topljenu plastiku a ne na šljivu šećeruša je, ili se nešto na dlan koja kap odvoji pa utrljaš dobro, ako šušti koža- onda ne znam šta je, tad me već oborilo, nisam zapamtio, uglavnom šuštanje kože je indikator.
Urbana legenda iz ratnih vremena u Bosni:
Ponudi mene lik rakijom 1992. u graničnoj zoni Krajine i Bosne. Ja protresem flašu, venac samo takav, pitam da li je domaća, on kaže "Moja, brate, ja peko, stavio malo kruške divljake za šmek...".
Sevnem ja muški gutljaj, onako k'o da nemam jabučicu, progutam. Posle par sekundi podrignem monumentalno slonovskim zovom i umalo bacim peglu. Smrdi brate k'o da sam se usr'o...
Kaže lik ovako: Uzmeš desetak prasića oko 20-25 kila, hraniš pet dana čistim kukuruzom u zrnu. Opereš dobro i njih i svinjac, pa ponovo hraniš čistim kukuruzom, ali ovaj put ga skupljaš posle njih. U to ubaciš 10 posto divlje kruške i ispečeš rakiju. "Znaš, onaj prvi kuruz ih očisti, a ovaj drugi ne mogu svarit' neg' samo prevri unjima"...
Ako mu je verovati (a ne mogu garantovati ni jedno ni drugo), 'ladno me čovek počastio govnovačom...
_AJAX_
prodajem rakiju šljivovicu do 15 godina staru, jaku,
sazrelu u buradima od šljive požegače, madžarke i
čačanke.
Bez aditiva, šećera, pečeno tradicionalno u
prađedovom kazanu. Snažna, pitka, delimično obojena od bureta. Na litar 450 dinara, za Bosnu 5
evra. Preko 50 litara cena 400 din. Moguć dogovor
Malinovača, orahovača 10 eura.
Suva šljiva 1,5 eura, trenutno se suši.
Брусе, чуо сам за ту ракију... Искрено, мислим да је не бих никад пробао.
Мислим да си управо одбио најбоље муштерије овом рекламом.
Za sada vas samo pratim.
Imam i ja nekoliko ruralnih legendi, ima kod nas jedna lik mnogo šljiva, pokoj mu duši, po tri četri dana je pekao rakiju, rijetko kad bure da izvuče, sav grad dolazio na rakiju.... Elem, jednom se on i brat posvadjaju ooko kotla i krenu da dijele imovinu, šta je čije, i dođli do ulaznih vrata i nisu mogli podijeliti, i ovaj malđi uzme sikiru i sasječe, čitavu im zimu stajale one resice plastične, što se stavljaju preko ljeta...
A ima u tom selu i jedan lik voli ukrasti i ovi ga napili, ko crna zemlja je bio, i dok je on spavao natrpaju mu lance u džepove i probude ga... Kad je ustao još po jednu za puta, normalno, sve vrijeme se lik pipa po džepovima , osjeti nešto teško, uvijek ga baca u tu stranu pada, posrće, ali nikako da provjeri da ga ne skontaju, mislio da je nešto ukrao a ne sjeća se. Deset puta je blebno.
Jednom se ovaj jedan lik napio kod kolta, izašao na brdo , podigao ruku, i zviždio da ustopa vjetar, kasnije ga prebacilo legao na zemlju da spava, i čupao busenje i bacao za leđa da se pokrije...
Iduće godine je istjerao zapregu na magistralni put, trajali pregovori tri sata...
Мрљо, роде, да ти све те догодовштине запишеш, био би већи писац од Ћопића. :)
Ја сам мислио да су говна пилећа. Граниш пилиће кукурузом и после стружеш под у бацаш у буре. То је брже него да мељеш кукуруз, правиш леб, киселиш леб, па бацаш у буре. Виски се тако прави а и вотка.
Кажу да у Пригревици мећу, отприлике једну канту гована по казану. Гована из пољског вецеја.
За гадљиве, чисто да напоменем да се мирис кома из бурета и мирис садржаја пољског вецеја много не разликују.
Jednom se budala naderala, pa kako mu je dobro bacala rakija, htio da poljubi kotao, samo usne ostale na onom bakru. I ne znam je l u mom kraju iko peko rakiju da se nije bilo opekotina, ili na kaza ili pored kazna, uglavnom neđe se dovoljno vrelo mjesto da se ožeže.
A najbolji događaj ubjedljivo je kad potekne prva, pa se gradira, i ako je nećeš vraćati onda gustiranje, doručak trdicionalno, kajmak, koruza i nešto mesnato kraj kotla.
Ни моји никад не стављају шећер. Ово што рече Медвједић, треба само купити зрелу шљиву. Незрела шљива такође може да поквари ракију јер не садржи довољно фруктозе у себи и прилично је кисела. Не треба поткупљати шљиву свих сорти сем стенлејке јер се често деси да опадну незреле - овог љета је доста шљиве опало прије времена само због силне врућине која је била у августу. Ја сам читао негдје да је шљива најбогатија шећером кад се кожица на плоду благо смежура, мада никад нисам толико чекао да шљива дође до тог стадијума.
Ово што рекох за стенлејку, њу треба поткупљати кад опадне јер је то сигуран знак да је зрела. Иначе, знате да је то јако кисела шљива и на нашим просторима има најмањи проценат шећера у себи.