Ti radiš za policiju. Ništa ti neću reći...
Ja sam bio picopevac tad, ali opet sećam se da sam imao 3-4 nove sege, slatkiše, bombone, "paket iz Njemačku" i slično. Vreme koje vrlo malo pamtim, ali nije mi Švabo uletao ukuću spuškom, pa da se plašim i sad toga.
Ne radim za policiju, za Kurir, to ti je još gore!
U Bosnu za vrijeme rata kuvali i jeli obuću.
Govno od vremena, nikad se gore nije živelo i nikad veći šupci nisu vladali Srbijom (ne mislim na političare nego na stvarne šupke, prim. aut.). Ne daj Bože da se ponovi, radije bih odselio za Kinu i radio za činiju pirinča nego da se opet obraćam govnetu za uslugu, a da moram da ga tretiram kao gospodina. Pusta sreća pa sam još bio mlada budala.
Moj stari švercovao benzin i pivo iz Badovinaca. Ja bio klinac pa išao pomagao, plata mi bila točeni sladoled u kornetu. Ne kajem se zbog mutne prošlosti. Sve bih isto i danas ponovio, samo bez rolovanih ćevapa ne bih išao.
A ako pitaš ćaleta reći će ti isto što i ja gore...
Šta znam, ortaka jednog upoznam, koji ima gomilu lokala i stanova, a znam da su njegovi činovnici, ukupno 700e u vrh glave. Šta kako, kaže za vreme rata devedesetih, bombardovanja, i sl. nakupili se para, i komotno sad žive igrajući pes u opštini od 8-15h.
Znači Brus da mi ne bidne krivo što ga se ni ne sećam mnogo? Znam za flaše ipred kuće (nafta), i tako te fore, gledao sam Tri palme za 2 bitange... i čuvena inflacija, ali majku mu, kako se toliko ljudi tad snašlo? Nisu samo muda u pitanju...
'88 godište sam, znači sranje devedesetih mi je proteklo u sreći i veselju jer sam dijete tad bio (samo me jednom bio strah, kad se kuća zatresla bila za vrijeme bombardovanja). Nismo loše živjeli, švercovao babo cigare i devize tad, brat od strica poginuo slušajući budale, a mi đeca se igrali i trudili se da ne panemo u iskušenje da ako naiđemo na hemijske uzmemo ih jer su nam majke govorile da su to bombe, Amerikanci ih bačaju jer hoće đecu da nam satriju. Al baš se ničega ne sećam iz tog perioda osim dvije tri scene.
Meni je dosta familije izginulo, a i nije se lepo živelo, oskudica brate, sad široko, čarape, pantalone, sve imam.
Pitanje je kako se toliko ljudi tad NIJE snašlo. Poznajem čoveka koji je u to vreme imao 5 maraka platu, a dve ćerke u srednjoj medicinskoj. Nije imao da im plati kartu do škole. Užasno je to vreme bilo. Ne ponovilo se nikad.
Ma ja ne pamtim rat, znam da je brat dobio vojnu uniformu (dečiju), isto '88 ko Meša, a ja jedva pamtim bombardovanje, baš 5-6 scena. Nego mi nekako fascinantno da su Srbi ko pacovi neki, ono što treba da bude najveća muka (što za većinu realno i jeste bila), njima se pretvori u najveću muljažu=zaradu.
Da, 5 maraka plata, zvečka košta 25 maraka. Muka Božija. Šta znam, barem moj primer, da sam imao pomoć "prijatelja", iz inostranstva, baš o maronama se radi, ćale je bio u ratu, a ja na putu da se rodim. Kasnije, posle Dejtona i sl. i embargo kad je uveden, gledao je na sve načine da zaradi pare. Jeste morao sa đilkanima da bude fino, ali su mu isto tako stasala neka prijateljstva doživotna praktično, što kažu muka natera.
Pa jeste, nekim ljudima ne možeš zaboraviti to što su bili ljudi kad je to bilo najpotrebnije. I ja imam gomilu iskustava koja svo to sranje čine malo blažim, ali opet me jeza hvata od onog ostalog.
Био мали клиња, једино памтим кад сам стајао са фамилијом у реду за бонове '99.
One prve sankcije sam provela u blagostanju jer sam zbrisala u Prag, slala mojima kintu koliko sam mogla, tako da ni oni nisu nešto previše osetili. Tek kada sam se vratila, ostala sam u šoku koliko je sve propalo za kratko vreme.
Ovo što kaže Brus. Nedo Bog ikad, ikad više. Ali je meni ogavnije bilo vreme '92, '93.. u stvari, sve te devedesete su bile, suma sumarum, čistokrvno sranje. Ukradena mi decenija života na sranja i pizdarije.
Pa sta ga znam, meni je bilo lepo u devedesetim tad sam bio bas mlad, muljalo se, radilo se, imala se sengen viza, bile su marke...
Meni je sve poslo pokurcu kada je uvedeno ovo govno od evra.
ја сам шверцовао чинчиле и сателитске антене
јебига мора од нечега да се живи
ја сам ПАКЕТ ПАКЕТ ТРАВЕ ПАКЕТ ПАКЕТ ТРАВЕ
Ja sam pio jebene 2 litre mlijeka dnevno. Valjda stres od rata i to.
Nelogično, ali što smo dalje (vremenski) od sankcija, te čuvene '99, ljudi se sa sve većom nostalgijom sećaju iste. Tad je bilo vreme prevara, šverca, utoka, i slično, ali su svi imali neku šemu, pomoću koje su zgrtali baš lepe pare. Koje su bile vaše šeme, nafta i slično, i jeste li uopšte muljali, ili brali kukurevak po šumi?