Vele za tebe Granjka da si nečiiji dupli ili trol al bojim se da nisi. Šta bre da im se vrće, jesi pri čistoj svijesti, koje nečovječnosti su se počinjele za vrijeme rata a ti bi njima da vraćeš zato što je zahvaljujući njima završen rat?
Одуво си ми мозак овим!
Знаш ли колико је било таквих овде у Орловату што су дошли опет...
И ладно људи спавали обучени ако мора да се бежи. ХАХАХАХАХХА
da, da... Varadinski most kad je srusen ja sam bio na nekih cirka 80 metara udaljenosti, u po noci...neopisivo iskustvo.
Zezeljev most granatiran cini mi se 26 puta, nema ni 500 metara vazdusne linije od mene....svaki put sam bio kuci kad je gadjano...isto jezivo.
Televizija u kamenici mozda kilometar vazdusne linije, isto bio kuci tada, most slobode kad je srusen ko uz kurac sam bio kod ujne na limanu tada....u zgradi koja je 50 metara od mosta.
Nema sanse da zaboravim zvuk aviona kad prelece....prvo nastane ona mrtvacka tisina, ko da sve stane, onda samo cujes kako avion nadlece, pregadan zvuk ima, ko smrt, onda krece pvo i onda BBBAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAMMM
od ta tri meseca mesec i po sam bio kuci, i bas kad god sam bio kuci gadjano je sve u okolini, a mesec i po sam bio u jednom selu, cale dobio od mesne zajednice kucu posto je tu u okolini bio sa vojskom, dosla porodica oficira u selo, tretirali nas kao bogove, za kratko vreme upozno celo selo, jako lepo iskustvo.....secam se citavo selo na fudbalskom igralistu, cujes u daljini tek naznake nekog gadjanja kad pice po ns, al sve zive boli kurac....
jedino sto mi je pored kuce stojala sirena za uzbunu, tako da sam dobijao fras kad god je cujem
Ja imao 5 godina, zivimo 250-300m vazdusno od Pirotske kasarne, kad su je gadjali moj cale uzeo bajs i aparat i iso da slika, bas ga briga bilo da li ce se vratiti ili nece (avioni), bitno mu bilo da slika. Dan posle toga smo isli porodicno da se slikamo u krateru koji se stvorio od bombe sto je pala pored kasarne (nekih 3-4m je bio u dubinu) da nadjem slike pa cu okaciti.
Које? Нечовечност је када браниш народ од шуптарских терориста? Бојим се ја да ти немаш појма о чему причаш. Шиптари су були највећа говна од свих народа и народности у бившој Југи. Нико никада није радио оно што су они радили (за време Тита, наравно). Према томе, не лапрдај. Него или се уразуми или да опет гранатирамо Сарајево ради уразумљивања.
Ниси ме разумео. Из Београда су отишли сви они који нису Београђани. Капираш? Дођоши. Ти што су дошли у Орловат сигурно нису дошли код Жике са ДорЧола, него код ``своји``. Куда сам ја могао укурац, када немам никог ван Београда?
E, blago Beogradu sa Beograđanima koji bi zbrisali čim zagusti, samo da imaju gde.
па то сам рекао, очли из Београда па дошли у Орловат.
И спавали обучени.
ја био на њиви и присрало м исе па сам брисо дупе оним флајерима, зато питам дал су били отровни.
sta ova recenica treba da znaci jbt?
znaci ovi sto rade za 20 000 rade samo 3h na dan? ekstra
Alo Granjka nemo Valdemara da ti zovem.
Не секирај се, коментар није био упућен у том правцу. Београђани остају у Београду - ту најрадије живимо и умиремо, што се види и по споменицима. Нисам могао да побегнем код Вокасиа у Орловат са 5 гајби пива? Ако се нешто зна онда је то чињеница да су нам људи по мањим местима широке руке и да ће те примити као рођеног без обзира што то ниси.
Остајемо овде. Сунце туђег села неће нас гријат ко што ово грије!
Срби су говна, а Београђани највећа међу њима. После њих Чачани.
Ne sekiram se, nego ako si već patriota, onda ne treba da ostaješ u Beogradu, nego, pušku u ruke pa u dobrovoljce!
Mislim da si pogriješio.
Ovako treba
Nema na čemu.
Međ oblake, pripadniče nebeskog naroda.
Ladno prošlo već 15 godina od kako sam počeo da pušim.
To prvo veče bio sam kod moje tadašnje devojke a sadašnje žene na Novom Beogradu (tokom dana čuvao sam decu mog brata oficira jer je on bio već par dana u kasarni, ali je par sati pred početak bombardovanja pušten kući, pa sam mislio da za to veče nema ništa od početka). Tu noć smo zujali po bloku, obilazili penzionere u skloništu, slušali vesti i tako to. Posle su me mobilisali da bih na kraju završio na Kosovu, tamo proveo skoro dva meseca i "pobednički" se povukao sa vojskom 12. juna 1999.
U početku prilično dramatično, a kada sam mobilisan i poslat na Kosovo, uglavnom kao kompjutersku igricu u kojoj sam posmatrač i navijač. Da nisam mislio šta je sa mojima i da nisam znao da oni brinu za mene nenormalno mnogo (s obzirom gde se nalazim), bilo bi mi verovatno prilično bezazleno.
Da i spremali smo se za to. Kasnije sam saznao da bi moja jedinica verovatno bila žrtvovana u prvom naletu kopnene invazije.
Da. Zezali smo se: "Mirko, pazi letak!" "Hvala ti Slavko, spasao si mi život." a trovali su nas pričama da su leci verovatno radioaktivni ili otrovani.
Dok nisam mobilisan, gledao sam bombardovanje (iz Mladenovca se videlo kada je gorela Lipovačka šuma i rafinerija u Pančevu - ne direktno već je gorelo pola neba). Posle, na Kosovu, gledao sam po danu kako bombarduju prištinski aerodrom, doživeo bombardovanje kasetnim bombama u neposrednoj blizini (verovatno najgore iskustvo u ratu), slušao A-10 kako gađa municijom sa osiromašenim uranijumom, gledao kako naši gađaju NATO avijaciju, kako NATO avioni izbacuju IC mamce, kako naša PVO dva sata bezuspešno pokušava da pogodi jednu bespilotnu letelicu koja se zajebava na relativno maloj visini ali i kako naše raketne PVO uspešno pogađaju jedan NATO avion (da je bilo uspešno, tek sam naknadno saznao).
Slušao sam po celu noć radio Slobodna Evropa na nekom kineskom radiju koji je istovremeno i baterijsla lampa, noćno svetlo i signalno svetlo (onako sa ručkom, kao kamera). Sećam se kada je Rade Radovanović javio u sred noći da je pogođena kineska ambasada, mislio sam da je čovek prolupao a ako nije, da počinje III svetski rat.
Inače, čuo sam da je srušen Avalski toranj, ali sam to u međuvremenu potpuno zaboravio, pa sam bio potpuno šokiran kada sam se vratio u Beograd i video Avalu bez tornja.
Natnat Како сам могао да одем у добровољце када нисам (тада) нисам прошао војну обуку? Био сам студент. Да, могао сам да идем у ``Шакале``. Ето, ту си у праву. Да требим Калимеро говна. Сад ме је стид што нисам размишљао тако широко :(
onda cu biti slobodan da primetim da ima jako malo patriota medju zenama
Седимо снајка и ја у кујне, зоки био у иностранство, јављају на дневник да је почо рат, отиђосмо на терасу, велим, вала почо. звезде се померају, изашо унук, малечни, није му ништа јасно, сврбе га богиње, чеше. реко, снајке, де обучи децу, ако буде неко срање овде дизађемо, додемо гор, у гркљане, сигурније ће буде. Обукоше се деца, ал да виш, неће дизађу. Почела есмералда/касандра, јебо рат, дај да вимо дал ће се венчају.
од града до језера, сви мостови били порушени. наш није. двапут падале ракете, једаред пукла у ваздух, све ни прозори били разбијени. другипут пала поред моста и ту стоји дан данас, очишћена, лепа, ко споменик. оточ ујутру кад та ракета пала поред моста отиђосмо сви да је видимо, шта како, окупио се народ, печу прасе, треба војска да дође да очисти. сви гледу ракету, а покојни пера пљаскало штапем млати по трави око. реко, перо јеботе, еве је ракета овде, шта тражиш ту. каже, јебала ве ракета и американци, падала синоћ кишица, ја тражим пужове.
жива истина