A evo sta o besnilu kaze doktorica Dr Ghis Lanctot u svojoj knjizi "Medicinska Mafija":

1. Cudo izlecenja Jozefa Majstera, koji je bio "spasen" Pasterovom vakcinom, nema nikakve veze sa cudom. Kasnije se saznalo da niko nije umro, ni pas koji je navo

dno bio inficiran, niti vlasnik psa koji je bio ujeden.

Ljudi koji su bili ujedeni, i koji nisu bili vakcinisani, nisu umrli takodje. Oni koji NISU bili UJEDENI a bili su VAKCINISANI su UMRLI od PARALIZE a ne od spazma koji su simptomaticni za vesnilo.

2. Besnilo, izgeda i ne postoji. Izgleda da se radi o imaginarnoj bolesti. Dr Millicent Morden navodi izjave veterinara i vlasnika sklonista za pse u knjizi: "Prevara o besnilu", koju je distribuiralo Kalifornijsko drustvo za zastitu zivotinja i Liga Anti-vivisekcije. Po njima, besnilo je akutni histericni nervni napad. Ovo stanje je preuvelicano samo pominjanjem reci besnilo koje uplasi i dnevno svetlo iz svakoga, posebno onoga ko je bolestan. Pored toga, ove "razjarene" zivotinje cesto pate od gladi ili bede.

Medjutim, ono sto je sigurno je da Pasterova vakcina protiv besnila izaziva stanje delirijuma koje je poznato kao "Korsakoff psihoza", koja se moze javiti i posle 20 godina posle administracije vakcine. "

Znaci, niko NIJE UMRO od "BESNILA" ali zato su oni koji su VAKCINISANI UMRLI i dobijali Korsakoff psihozu ('besnilo').

U knjizi “Otrovna igla” (Poisoned Needle) , od Eleonor Mekbin objavila je veliki broj radova lekara i naučnika iz SAD, Britanije i nemačke nespornog autoriteta koji su izneli svoje stavove o vakcinaciji kao jednoj od najvećih i najopsanijih prevara savremene medicine.

Tako u ovoj knjizi Milisent Morden otkriva da je priča o bolesti koja se sa besnih životinja prenosi na ljude veoma

stara praznoverica i potiče još iz vremena kada se verovalo da demoni preko životinja ulaze u ljude.

Nervno rastrojstvo pojedinaca koje bi se manifestovalo izlivima besa sa konvulzijama i ukočenošću vilice kada oboleli nije u stanju da guta i odbija vodu (hidrofobija) smatrano je nekada za posledicu ulaska đavola u ljudsko obličije. Bolest je nazivana "besnilo" i mnogi uspešni lekovi i tretmani su se vekovima menjali i usavršavali kako bi se đavo isterao iz zaposednutog.

SUMANUTI LEKOVI ZA "BESNILO" - BILI I OSTALI

Tako je nakada besnilo ljudi lečeno poljupcem kralja, a onda je otrkiveno da je dovoljno imati u posedu parče kraljeve odeće i besnilo bi nestajalo. Oni koji bi se dočepali parčeta kraljeve odeće lepo bi ga unovčili. Postojao je i “ludi kamen“ koji je iz ljudi „isisavao“ besnilo. Edvard Džener, engleski seoski lekar koji je izmislio vakcinu protiv kravljih boginja (

nepostojeće bolesti koju je on nazvao "stručno" - variola vaccina)

besnilo je lečio potapanjem obolelog u hladnu vodu sve dok ovaj ne bi počeo da se davi.

Sa druge strane vidjamo sta se desava sa lekarima koji su van oficijelnog narativa kako se lako uklanjaju iz struke. Jak ti argument

Stavljanje francuskog hemičara Luj Pastera na tron medicinske nauke, zapravo je jedna od najvećih prevara iza koje stoje jezuiti i njihova masonska mreža koja kontroliše medije i medicinske škole. Jer šta je u stvari otkrio Paster, pita se Milisent Morden?

Zapravo ništa.

Njegova jedina zasluga kao hemičara je što je razdvojio molekule levuloze i dekstroze vinske kiseline (molekule koji rotiraju svetlo u suprotnim pravcima), a i tu je samo pošao za idejom i nastavio rad Žan Batist Bijoua. Pitajući se se odakle dolazi kiselina prilikom fermentacije groždja postavio je teoriju o postojanju mikroba u vazduhu i ovim svojim pogrešnim tvrdnjama teško unakazio savremenu medicinu. Jer stvaranje raznovrsnih mikroorganizama u nekom hranjivom medijumu (kao što je na primer ljudski organizam) je samo posledica promene pH vrednosti ili promene protoka energije (na primer, zbog prisustva nekog toksina).

O tome kako je hemičar Paster plagirao naučne radove lekara i biohemičara dr Antoana Bešama, istovremeno osporavajući neosnovano njegove tvrdnje, napisno je više knjiga koje nikada nisu dobile publicitet samo zato da bi se od Pasterovog lika stvorio kult uspešnog biohemičara. Tako su masonski mediji na sva zvona objavili o fanatastičnom uspehu Luja Pastera koji je, navodno, izlečio od besnila dečaka Jozefa Majstera, koga je ugrizao "besan" pas. Tretiran Pasterovim serumom protiv besnila, on je preživeo i ušao u sve medicinske knjige kao "slučaj izlečenja pd besnila". Paster je postao slavan, a mediji su prećutali je da je isti “ besan” pas ujeo istovremeno i tri Majsterova rođaka, koja nisu podvrgnuta Pasterovom tretmanu i savršeno su se uspešno oporavila.U svojoj knjizi “Lovci na mikrobe” (koja je prvi put izdata 1926.), Paul de Kruif opisao je kako su zapadni mediji pravili publicitet Pasteru stvarajući od njega vrhunskog biohemičara koji je spasao svet od velike pošasti nazvane - "besnilo". Tako je objavljena priča o 19 ruskih seljaka koje je navodno izujedao besan vuk, i koji su otputovali u Pariz kako bi im već proslavljeni i ostareli naučnik lično ubrizgao svoj spasonosni serum.