Šablonsko cinično spuštanje skrojevićkog neretko preterano nafuranog bića (pol u drugom planu), koje želi da istakne svoje aristokratsko držanje i sofisticiran ukus, na kojem bi mu i kraljica Elizabeta pozavidela. A ćale mu/joj je proveo više vremena ispred zadruge nego Dejan Milićević u kozmetičkom salonu. Sve dok nije uleteo u pare...
On: Ja ću belu vešalicu, sa puno lukca, šta ćeš ti?
Ona: Pa ja bih... imate li piletinu sa kikirikijem?
Konobar: Pa moraću da proverim...
On: Da, da i deda ti je jeo piletinu sa kikirikijem!
Ona: Molim?!
On: Opalim te golim! Šta si zinula koji moj? Kažem: I DEDA TIOSAV TI JE JEO PILETINU SA KIKIRIKIJEM ZA VEČERU! Ili naruči neku mesinu ili ćeš peške da se vraćaš u tim bakandžama za koje si dala 300 evra!
Ona: Dajte mi jednu Karađorđevu.
I dobiće još jednu Karađorđevu nešto kasnije... +++