
Део инвентара сваке праве кафане на Балкану без којег се не би могло као ни без локалне пијандуре која дрема на истом или чаша са дебелим дном. На њему се често осликавају године које је провео у тој биртији на Ибарској магистрали или у кањону Мораче. Рупе од цигара, масне флеке које се не скидају ни најновијим Аријелом са укусом Ферија и ожиљци на местима где се прикачи пластиком, кад се изнесе у башту кафане, да га не однесе ветар, показују шта је све проживео у свом животу. Штоно кажу, да може да прича свакакве би алкотворине изнео на светло дана, а вероватно би се и пожалио да га оперу с времена на време.
В: Е ајде стани овде да смандрљамо неки ћевап па да наставимо...
Б: Ја ти ту више не стајем прошле године кад сам иш'о на море стао сам ту и ништа не ваљају, немају ни карирани столњак...
В: А издржаћу онда да дођемо до Пазара па ћемо тамо...
Б: То ти ја причам...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
bravo +++
uh, sve ih manje ima
+
Значи must have сваке кафане, јеб'те