Део инвентара сваке праве кафане на Балкану без којег се не би могло као ни без локалне пијандуре која дрема на истом или чаша са дебелим дном. На њему се често осликавају године које је провео у тој биртији на Ибарској магистрали или у кањону Мораче. Рупе од цигара, масне флеке које се не скидају ни најновијим Аријелом са укусом Ферија и ожиљци на местима где се прикачи пластиком, кад се изнесе у башту кафане, да га не однесе ветар, показују шта је све проживео у свом животу. Штоно кажу, да може да прича свакакве би алкотворине изнео на светло дана, а вероватно би се и пожалио да га оперу с времена на време.
В: Е ајде стани овде да смандрљамо неки ћевап па да наставимо...
Б: Ја ти ту више не стајем прошле године кад сам иш'о на море стао сам ту и ништа не ваљају, немају ни карирани столњак...
В: А издржаћу онда да дођемо до Пазара па ћемо тамо...
Б: То ти ја причам...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
bravo +++
uh, sve ih manje ima
+
Значи must have сваке кафане, јеб'те