Liči mi na ukrajinsku postčernobiljsku misicu
Тапија. Крајност. Креативна опаска на спољашњост женсколиког створења које и рођеној мајци делује одбојно. Задњи степен поређења. Ружна - ружнија - ружна ту и тамо - ружна да сачува драги Бог - ружна к’о смрт - ружна као да ју је кобила у трку ождребила - најружнија - не бих је ни мотком - личи ми на украјинску постчернобиљску мисицу.
Када би се правио микс од неких познатих личности у циљу добијања горе наведене, у обзир би дошле рецимо: Исидора Бјелица, Вјерица Радета, Јелена Триван, Горица Поповић и наравно Марија Шерифовић.
- И?
- Шта и?
- Па је л’ било шта синоћ?
- А-хааа, то... Па јесте.
- Па то те питам, шта ме лераш, к’о да не знаш на шта мислим! Причај!
- Па оно, класика жураја, пичићи, пића на све стране, музика добра, домаћин још бољи. У првих сат времена сам још размишљао о бившој риби, а онда сам почео да циркам к’о нездрав, видим ја да ту не могу ништа да повалим, па бар да се напијем к’о човек. Јеботе гледам, к’о да сам дош’о у Насин истраживачки центар, а не код ортака на журају. Све ракета до ракете Бог те маз’о! Ништа, циркам ја, кад иде ти мени нека риба, ја контам, шта кој’ курац, нећу ваљда и ја с ракетом до краја свемира и назад (ето среће!), кад ја тамо а оно међутим... Мала Јована, она из краја, кренула да ми се набацује. И ја шта ћу, да не останем сува курца, кад ми се већ нуди зицер питам је да одемо на спрат. Остало је историја...
- Чекај, чекај, је л’ то она Јована, што личи на Оливеру Јевтић?
- Е баш та. Легла ми је као кец на десет.
- Па брате... Она мени личи на украјинску постчернобиљску мисицу.
- Кад не јебеш хронично к’о ја, није ти битно на шта личи. Hоге у ваздух, кеcу на главу и опа-ла! Сине, нужда закон мења, ја кад ти кажем.
Komentari

Мислиш за слику профе? Ево рецимо овај? :)))
