
Веровао ти, драги читаоче са Вукајлије, или не, али у једном периоду српске историје Срби су долазили из Намачке да живе, али првенствено да раде, овде у мајчици Србији (не из данашње Немачке пошто као таква није постојала, већ из земље где су живели Немци, дакле Аустрије). О чему се радило: пошто је Србију чинило 99,99% неписмених чобана морао је неко и да ради. Не наравно као сељак или нешто слично већ су недостајали чиновници.
Пречани колико год били школовани у Монархији тешко су могли доћи на неку вишу позицију јер су се прво запошљавали Мађари и Немци, па Чеси и Пољаци, па онда Хрвати и тако јадни Србин није могао зарадити за животи. Ту на сцену ступа Кнежевина Србија која је била гладна школованих лелемуда који ће примати плату да не раде ништа и повремено лупе који печат.
Дакле, када се услед националне селекције дискриминишу Срби обрнуто пропорцијално гастарбајтерима су НЕМАЧКАРИ. Људи из иностранства, из Јевропе, за разлику од Србије која је више личила на џунглу. Наравно, српски сељаци а и они који то званично нису били нису волели немачкаре. Немчкари су били присталице просвећеног апсолутизма док је Србима све било вражје што долази са Запада...овог пута са Севера.
1856. године у Београду:
-Добар дан! Је л' овде море за војску?
-Молим?
-Ма бре питам те је ли овде оној за војску?
-Које?
-Па добио сам јуче писмо. Мислим нисам га ја добио, ја сам био у њиву, Вукосава га прими јуче од поштара...
-Слушајте: не занима ме шта је ваша фрау примила од поштара, само ми кажите због чег сте дошли овди?
-Па пише овде да треба у некакву војску дидем бре!
-Па у чем је проблем?
-Ма кој ће бре Крстимира додводи у војску преко 'артије, шта је с вама?! Књаз лично да диже на куку и мотику ово остало сиктер ћете од мене да добијете!
-Дајте то да видим. Па ово није за војску. Ово вас тужи нахбарн да сте ушли међом у његов плац.
-Јао бре Јанићије јебаћу ти мамицу за овој, ем што си ме тужио за моју земљу, ем што ни је погрешно прочит'о!
-Господине морате платити!
-Шта бре да ти платим, сиктер тамо!?
-Па за услуге које сам вам пружио...
-Ма бре јеси ти крштен? Нема бре децу да 'раним, видиш какво је стање, све по српском сељаку ударило! Одакле си ти несрећо кад не осећаш сиротињску беду?
-Из Сремских Карловаца!
-Ијуууу немачкар! А видим ја нешто чудно причаш, одуговлачиш ки ован кад му стружу јајца! Ти си нашао мени да говориш нешто, унуку моравских устаника?!
-Сиктер, гејаче један! Због таквих као што си ти никад нећемо ући у Јевропу!
-Ма каква бре Јевропа, нама ће да дође Царска Русија да нам помогне! Већ се прича код нас у чаршији да ће да дође цар Александар да нам помогне око Косова и независности од Стамбола, неће нас више турски зулум да тресе!
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Very good +
zanimljivo