Početak pravdanja, koji najčešće obrne dva do tri kruga oko nadrealnih dimenzija ljudske spoznaje komunikacije i vrati se na svoje originalno značenje:
Nemoj ti da misliš. Nemoj da misliš. A još manje da izgovaraš to što misliš.
- Pa dobro, hoćeš da idem s tobom?
- Ma ne bre, nemoj da ideš samo zbog mene.
- Nije meni problem da idem...
- Ali neću da te opterećujem, neću da budem zakeroni!
- Nemoj ti da misliš da ja neću da idem sa tobom samo zbog toga što ti misliš da ja idem sa tobom da ti ne bi bila sama, zbog toga što ja znam da bi volela da ne bude nikog iz one ekipe, koju znam da znaš da ne znaju da smo zajedno ili da bi bio sam i odmorio se od svega jer me ne zanima da provodim vreme sa tobom.
- Deder, mak' se, nešto su ti čudne oči.
Због примера бре. А не, тако се ја увек расправљам са другима, обожавам. лоло
Е нећууу, ево тиии! :ППП
Ма иди бре, мрско ми да живим, а камоли да мењам плазић, једино да га копирам од тебе: :Р
Задовољан? :Р
Што? Пример је баш рил лајф х)
И мени је био проблем, ал навикнеш се.
Sad kad kucam latinicom to iygleda ovako >R
Па јест вала, спрдам се с тобом бре. :Р
Ја више волим латиницу, али нећем, хоћу да ћирилишем мало. :)
Џезила, увек гледај зенице! х)
Ћирилица је лепша бре! :)
ИЗииииииииииииииииииииииии х))) Десбре?
Ма јок, она се не подудара са мојим плановима. лололо
Хвала х)
Нис' ти тачан! лоло
Ајд ево ти плусић: :П ++