Izjava koja predstavlja da postoje različiti ukusi i ne treba raspravljati o tome jer smo svi različiti, itd...
POGREŠNO!
Po rečima legende BU-a Sretena Petrovića, profesora estetike, i još svašta nečega, i generalno ultramegabaje, grčka izreka "o ukusima se ne raspravlja" jednostavno znači da se ZNA šta je UKUS i ZNA šta je NEUKUS, i o tome se NE RASPRAVLJA.
I to zaista znači to...
Odgovor gnevne domaćice, koja je greškom dva puta posolila jelo.
Fraza koju iskustvo potvrdjuje, jer je ukus promenljiva kategorija.
Pre sam volela visoke, crne tipove, a onda sam ostarila i prestala da biram.
"O ukusima se ne raspravlja" - reći ovo nekom profesoru estetike, znači dobiti šut'en'guzen sa predavanja, a ako je dovoljno opičen i sa svih daljnjih u semestru. Ljudi imaju sklonost da jednodimenzionalno posmatraju ovu mudru dosetku, a ona je zapravo znatno slojevitija nego što na prvi pogled izgleda. Evo u čemu je kvaka. Estetika, uopšteno kao filozofksa disciplina, najčešće razlikuje tri kategorije "lepog":
1. ljudski lepo
2. prirodno lepo
3. umetnički lepo
Prve dve kategorije dozvoljavaju najrazličitije varijacije po pitanju ukusa, i najčešće nisu spor estetskih debata, mada postoje neki koji su i tu pokušali da cepidlače (npr. Hegel). Izbor oko tipova ljudske lepote i međupolne privlačnosti, vanile ili čokolade, jagnjećeg ili prasećeg pečenja, planine ili mora, snega ili sunca, kamenjara ili peskovite plaže... u svakodnevnom jeziku se svi takvi izbori tretiraju kao sporovi o ukusu, što je pogrešno, jer bi se tu pre moglo govoriti o afinitetima različitih ljudi, koji kao afiniteti nemaju dodirnih tačaka sa umetnošću i oko kojih je uzaludno diskutovati, ili je pak moguće koristiti termin ukus, ali sa bitnim ograničenjem u svesti da tu nema nikakvih premisa umetničkog. U takvim pitanjima ova parola "O ukusima se ne raspravlja" je itekako primenljiva, jer ako mom jeziku prija čokolada, a nečijem vanila, jedino što nam preostaje radi usklađivanja ukusa jeste transplantacija nečijeg jezika. Problem nastaje jedino oko treće kategorije - umetnički lepog - oko tog ukusa vode se svi sporovi, jer je taj ukus podložan spoljašnjim uticajima i ne zavisi isključivo od pojedinca, već se formira uticajem okoline. Ukoliko se zanemari srednjovekovni period mraka, u kome je umetnost izjednačena sa teologijom te se zbog te jednačine ne može ni govoriti o bilo kakvoj umetnosti tog perioda, od helenskog razdoblja do današnjih dana umetnost je višestruko evoluirala. U različitim epohama, ljudi su na različite načine oponašali prirodu i društvo i na različite načine izražavali svoja osećanja. Uopšte se sama svrha umetnosti drugačije shvatala. Estetičari su u želji da odvoje žito od kukolja, uspostavili određene kriterijume koje neko delo mora da zadovoljava, da bi se okitilo titulom umetnički vrednog. Sa evolucijom umetnosti, evoluirali su i kriterijumi, dok su kategorije zadržavale svoja stara imena - lepo, ružno, uzvišeno, blisko, sjajno, blistavo, šokantno, stil, sadržaj, forma, kič, šund... Estetičke rasprave su se oduvek vodile u kontemporarnom okviru, tj. nastojalo se utvrditi koji je ukus u sadašnjosti estetski prihvatljiv i kojom ga od kategorija treba odlikovati, i nasuprot njemu koji je ukus neprihvatljiv i kojom ga pogrdnom kategorijom treba obeležiti. Estetičari se uglavnom slažu da dela koja su zbog svojih "nesumnjivih kvaliteta" preživela sud vremena i postala "klasici" određene vrste umetnosti, nisu podložna raspravama o ukusu. Ako i sami razmislite o tome, kada neko kaže da voli Dostojevskog, a vi mu odvratite da vam je Balzak omiljeni, apsurdno je da jedno drugom opovrgavate ukus, jer oba pisca su kolosi književnosti i sveukupnog ljudskog duha. Medjutim ukoliko kažete da vam je Dostojevski drag, a neko favorizuje Paola Koelja o kome vreme još uvek nije sudilo a kritičari ga pride osporavaju, onda može doći i do hvatanja za gušu, jer su za koeljovca egzistencijalistički argumenti možda i previše apstraktni. Takođe je bitno napomenuti da različiti umetnici aficiraju različite individue na različit način. Nekog će Petrarka raznežiti, nekog će Kafka užasnuti, ali umetnička vrednost i jednog i drugog doživljaja je neprocenljivo vredna. Estetski problem se stalno produbljuje, jer se rađaju novi vidovi umetničkog izraza; spektar je sve širi, a ukusi sve različitiji. U književnosti, klasičnoj muzici, slikarstvu i njima sličnim vrstama umetnosti kriterijumi su dugo i fino brušeni, tako da je lakše kategorisati novonastala dela. Međutim, u umetnostima koje nemaju tako snažna sidrišta u istoriji, kao npr. u filmu ili popularnoj muzici luči se karakteristična kategorija mejnstrim, koja obuhvata sve ono što je masovno prihvaćeno i često bezukusno, jer masa nikada nije posedovala ključ ukusa, tako da estetičari, a zašto da ne i obični ljudi sa istančanim ukusom, mejnstrim kulturu odbijaju da svrstaju u umetnost. Uporedite Rodžera Votersa i Džastina Timberlejka, ili Milana Mladenovića i Momčila Bajagića, i saznaćete da li imate ukusa, ili pak nećete saznati da li imate ukusa, jer to ipak zavisi od toga da li imate ukusa i na koji ste ga način gradili. Izolovano, svašta može biti „ukusno“ ali umetnički ukus se meri komparacijom. Ukus se upravo gradi, stiče vaspitanjem i obrazovanjem, podrobnim upoređivanjem i razmišljanjem. Sve u svemu, o umetničkom ukusu je itekako potrebno raspravljati, jer kvalitetna umetnost itekako može uticati na naše živote, čak otkriti nam ponešto novo o svetu u kome živimo i na potpuno nov i originalan način iskazati neka univerzalna osećanja. Verujem da sam dosadio i bogu ovim tekstom, ali šta ću, pogodila me defka....
Pogreška. O i te kako se raspravlja, oko čega drugog ljudi i da se raspravljaju ako već imaju potrebu takve vrste? Loš ukus bode i oči i želudac, a neki je toliko loš da bi samo prekaljeni zen budista uspeo da sakrije gnušanje, i na licu zadrži grimasu ravnodušnosti ili pak blagi, pristojan osmeh.
Načini oblačenja, količina šminke, vrsta muzike, stavovi..Teraju razum ne u petu nego u potpeticu, a nagon tera fiziološke potrebe da se momentalno aktiviraju, sve u isto vreme. Tako vam se može desiti da nesklad boja i melodija izazove naizgled začudjujuće ponašanje gde peglaš po zidovima, pišaš po tepihu i sereš po nameštaju, grebući pritom noktima naslon od fotelje i izgovarajući takve psovke kojih bi se i kamiondžije uzdržale. Imaš potrebu da urlaš, lomiš, trčiš go i udaraš kitom o čelo onog ko je sve te gadne ideje i nagone u tebi probudio.
- Mira Škorić, Jami i Dragana mirković su nepravedno u Cecinoj senci.
- Tump!
- Ali..Ali zašto si me darivao kitom u čelenku?
- Eto.
Fraza koja se koristi kad ti partnerka negoduje zato što je ćeraš da progune.
Ona: Stvarno, ovo je zadnji put da sam gutala, bljutavo je i neću više...
On: Ajde ajde, samo ti papaj...
Rečenica kojom se prekida rasprava o umetnosti između suprotstavljenih strana pre nego što dođe do tuče.
A: ...ma nema on pojma da svira da ti pokažem ja šta čovek radi od gitare!
B: Jaooo! Nemoj molim te! Slušaj bre!
A: Jao...
B: ...
A: ...
C: O ukusima se ne raspravlja!
Fraza koju su izmislili ljudi bez ukusa.
Recenica koja se obicno kaze na kraju obilne rasprave o ukusima, kada se svi smore od presipanja iz supljeg u prazno.
Efikasno sprecava eskalaciju fizickog nasilja medju ucesnicima ako se upotrebi na vreme.
Mirno razresenje sa rezultatom - vuk izopsten, a ovce podeljene na crne i bele.
Odgovor domaćice koja je opet napravila pasulj bez mesa na konstruktivne predloge koje vrste mesa su mogle biti ubačen u ručak.
- Uf, kevo, mogla si neku slaninicu ubaciti, kad zamiriše, uff!
- Kakva slanina, bre, rebarca su zakon.
- O ukusima se ne raspravlja, deca u Africi nemaju šta da jedu, a vi izvoljevate!
diverzifikacija poslovice: "Pametniji popusta"
Replika na pumpadžijini ljubazan upit.
Jagoda, banana ili podivljala borovnica, pitanje je od krucijelnog značaja.
"Pa, koje ćeš rođače? Imamo kurtona sa ukusima svakakvih egzotičnih voćki, a imamo i ove posebne Hanzaplastove sa ukusom domaćih malina! Biraj šta ti srce ište!"
"Ti znaš da to nije za mene, zar ne? Mislim, znaš da ja to neću degustirati? Kapiraš da mi je svejedno?"
Dobar izgovor što si startovao/la mnogo ružnu cicu/tipa. Al takođe ga je moguće upotrebiti u jako širokoj paleti situacija...
Takođe se ponekad zamenjuje vađenjem na prekomernu upotrebu alkohola.
