Konstatacija koja automatski poništava prethodno donesenu odluku.
- Kevo, pao sam i iz fizičkog i iz hemijskog, ali Đela je zato opet pala sa bicikla, znam jer sam je ja gurno
- Odabrala sam loš dan da ostavim bensedin. Daj mi čašu vode i skloni mi se s očiju.
- Pero, ae dolazi kod Srbe, Paja i Zoran suzmešali špricer direkt u bure a Mića sipo flaju loze u to ijau JA LETIM
- Jebemti, odabrao sam loš dan da ostavim piće.
- Kako je napolju?
- Beton. Milioni praznih života. Jedina boja je krv zalaska sunca nad našom civilizacijom.
- Brate, odabrali smo loš dan da ostavimo hors. Zovni Ukija.
- ZDRAVO! MI SMO ČOKOLADNE VILE I DOŠLE SMO DA TE ODVEDEMO U ZEMLJU ČOKOLADIJU GDE ĆE SVE TVOJE ČOKOLADNE ŽELJE BITI USLIŠENE – ČOKOLADOM!
- U je. Odabrao sam baš loš dan da ostavim slatko. Ovaj, terapiju. Ne, terapiju!
- Biče koji sedi, bledoliki uzimaju našu zemlju, ubijaju naše bizone, skrnave počivališta naših predaka.
- Odabrao sam loš dan da ostavim duvan. Ajmo da im jebemo krsnu slavu. DŽERONIMO!
Albino gorila, čovečja ribica, ružicasti slon...
Endemska vrsta unikatne izrade koju možete videti u posebnim prilikama kada se nađete na pravom mestu u pravo vreme, baš kad ona želi da nastupi. Svečanosti ili manifestacija, prevelika količina alkohola/narkotika u krvi ili jednostavno šućmurast dan.
Nastupa i onda kada vi to ne želite, kao kreštava pop zvezda na koncertu u rodnom gradu.
- Suki, gde je Mićko?
- Eno ga kod pevaljke...
- Au jeb'o pas mater, je l' pije iz cipele??? Jebem ti 'lebac suvi, šta mu se desilo? Ostavio sam ga pored tebe pre pola sata i bio je skroz normalan!
- Retka zverka Jablane, retka... Kanda ga je stig'o onaj špricer... Mislim čak i da sam čuo "groooauuuuuu" iz njega...------------------------------------------------------------
- Ćale, doneo sam kisele krastavce... Gde je keva?
- Ćuti i skloni se ovamo. Eno je svađa se sa menadžerom marketa...
- Šta se desilo?
- Stavila je otvoreno pakovanje ulja u naša kolica, ono natopilo sve, procurelo na pod, kako je išla okliznula se i zveknula glavom... :gleda u pravcu personifikovane Kruele de Vil: Jeb'o mater, nikad je ovakvu nisam video, retka zverka je puštena na slobodu. 'Ajmo mi polako ka kolima, možda je strpaju u kavez i isporuče je na kućnu adresu.
Prosto proširena rečenica koja se obično koristi na svadbama, krštenjima i ostalim ceremonijama i skupovima visokog rizika, jer fotograf škljoca sve u šesnes'.
Skuplja varijanta
Fotograf: Momak, jel si se slikao sa mladencima?
Ja: Jesam, tri puta, i sa njihovim tetkama i strinama, i babama i šta ja znam sa kim još!
Fotograf: Aj te uvatim jednom tako neobavezno dok piješ taj špricer.
Ja. Ma zajebi! Ko zna kolko si me puta već sliko da ne znam, pa ćeš da mi uvaljuješ posle slike za levi bubreg!Jeftinija varijanta, odvija se još u crkvi
Ja: Sjuuuuuu
Nenad: Šta je brate?
Ja: Smorio sam se ko bulja!
Nenad: Evo gotovo je brate.
Ja: Do jaja, aj čekam te kod auta, sad će da se slikaju svi. Ja ću to d'izbegnem, da mi ne uvaljuju posle slike za levi bubreg.
Tarantinovski preokret na svadbi koji preživljava mladi "alternativac". Nepristojna ponuda koju uglavnom nudi neka, što dalja, nikad viđena rođaka, a roditelji i mlađa sestra igraju ulogu hepo-kocki uz obavezna dobacivanja: "Idi igraj, šta si se ukočio" "Tako je to, kad nisi hteo na folklor, jebala te lopta".
Neko selo
Populacija: dvestasedamdes' i četiri
Događaj: Svadba ispod šatre
Broj zvanica: osamstvo devedes' + očekivanih pe'sto kokanjaša
Klopa: sve redno
Piće: crni i žuti sok, kisela, jedna vrsta piva i domaća rakija. Špricer se služi posle ponoći kao sredstvo za trežnjenje.
Orkestar: vilolina, harmonika i bas. Peva onaj ko do'vati mikrofon.Negde usred sarme kreće Moravac. Mladoženja povlači mladu, a onda kreće lančana reakcija. U kolo se 'vataju redom: starojko, vojvoda, deveri, kumovi, barjaktar, dečurlija što kite goste. Prvi krug se pravi oko stolova ispod šatre. Kako protekom vremena, broj igrača u kolu raste, tako i shodno drugom zakonu termodinamike, raste entropija, te kolo izlazi napolje, i nastavlja maršrutu oko česme, ispod štale, pored ambara i nazad u šatru. Javljaju se i prva odstupanja od harmonijskog oscilovanja kola. Neko nekog mune dupetom, ovaj drugi pod naletom inercije, tresne konobara, ovaj prospe pečenje nekom gostu u krilo, poleti flaša...
Alternativac: Kevo, ka'ćemo kući, smorih se.
Keva: Kad tata kaže.
Ćale: Ako ti je dosadno, idi malo igraj kolo, vidiš da svi igraju.
Alt: Oću, zabole me, i da znam ne bih.
Neka gospođa iz kola: Ajde, Milane, dođi pored strine.
Alt: Ja sam Voja, nisam Milan.
Ng: Ma, blago strini, koji god da si, moraš d'igraš u kolu. Evo, uđi između mene i ove male, vi'š kak'a je lepa i rumena k'o jabuka.
Alt: Ja...ovaj, ne znam da igram kolo.
Ng: Ma, šta ne znaš, samo prati ritam, tri levo, jedan desno, pa malo u mestu, pa opet...'ajde, brate, šta si se ukočio, kakav si ti Srbin ako ne znaš da igraš kolo? Kako ćeš da se ženiš takav?
Ng: :simulacija kretanja kuglice u fliperu: pardon...izvini...auć...u pičku materinu, šta mi je trebalo da dolazim ovamo.Neartikulisano oslobađanje energije na jednom mestu, putem talasa se prenosi, i 37 ručnih čvorova dalje, kolo se prekida i jedna persona nabija facu u čorbaluk sa sarmom. Muzika prekida Moravac i započinje Užičko kolo. Mladi alternativac beži od strine ka izlazu, ali ga presreće stric, sa sjajem u očima koji govori: Sinovac, ajde u kolo!"
Ugostiteljski naziv za paket vina ili vinjaka. Pakovanje od najčešće šest flaša je dobilo ime, logično, po materijalu od kog je napravljen paket. Elem, ovakvo pakovaje je poprilično neomiljeno među ugostiteljima Srbije, a i šire zbog neotpornosti na vlagu, a i zato što se cepa ko nevino piče dok je za nelečene alkose predmet obožavanja jer se u njemu, za ime Boga, nalazi njegovo veličanstvo vinjak. Oni lečeni potajno čeznu za njim al' su prevelike pičke da bi priznali.
- Mile, je l' mogu dva vinjaka i kisela na veresiju?
- Ne može! Kad budeš imao kinte dođi, pa loči koliko oćeš.
- Aj' nemoj da si takav. Znamo se tolike godine i nikad ti nismo ostali dužni.
- Zbog toga i ne dam što vas poznajem. Dužni ste ko Grčka.
- Dobro... Možeš bar da nam napraviš dva putnička. To te ništa ne košta.
- Ne dam, bre! Zaradi, pa pij.
- Radili bi mi al' nema posla, brate mili.
- Aj' da se dogovorimo nešto. Stiže mi za petnaest minuta iz Kruševca sto kartona rozea i pedeset Rubinštajna. Istovarite to i imate flašu vinjaka od mene. Može?
- Može.
- Samo da znate ako razbijete nešto jezikom ima da ribate. Je l' jasno?
- Nema problema. Hehehe...
Ili ono: ko vozi traktor, a ko otvara avliju. Jednostavno se zna ko je ko, i nema polemisanja i postavljanja pitanja oko toga. Ko se pita u kafani jel' tuča počinje ili ne, takođe, bez koga je ista nemoguća, jer je ishod poznat ko muzika za početak dnevnika.
Brate, ajmo na vašar u Majur večeras, spavaćemo kod moje tetke, do jaja je tamo, ima i pičaka uvek i svega!
Zajebi pos'o, u ta Gejačka sela ne'jdem, da me jebeš! jednom sam bež'o preko atara sa Šabačkog vašara, jedva sam pobeg'o!
Ajde ne seri, imam ja tamo jednog dobrog druga, ako bude neko sranje, zvaćemo njega! U stvari, ko te jebe, već sam pit'o Buljavog, ima ko će ići, neću te ja moliti!
Magarčino jedna, pa ako te tamo uv'ate bez mene, iskidaće te ko ciganče napolitanku! Pa nemaš ti dva metra i ne utovaraš drva svaki dan!
Kako sam ti kaz'o, tako će i biti! Zna se da kad vučijak jebe, terijeri mašu repom!Jebeš mu mater, u pravu si... ajmo bolje u selo na špricer...
Pa bolje...
"Rođendani" u zabačenoj kafani na drugom kraju grada, gde se skupe 20 i kusur čoveka zajedno sa slavljenikom, koga niko ne vidi do kraja večeri. Svi se "ludo" provode uz najgore moguće na play listu stavljene narodnjake. Prelepe seljnčice sa svim bojama od šminke koje imaju po faci pokušavaju da što je moguće više uvijaju svojim gracioznim telom kako bi dominirale na užarenom podijumu od raspadnutih dasaka, gde im se zaglavljuju njihove dvan'estica štiklice, dok ih pijani momci gledaju i trude se da priđu sa nekom forom, glupljom od njih svih zajedno, kako bi se omrsili.
Svakom se desi da posle smora po gradu načuje da postoji negde nekakav rođendan, pa da se ubije monotonija dosadne večeri na kraju se ode da se vidi šta ima, kad tamo...
Konverzacija između mene i 5 lika koji su se nabili u šank jedan i po sa tri:
JA - Je l' ima špricer?!
ON - Nema, nema belo vino...JA - Je l' ima bambus?!
ON - Nema, nema crno vino...JA - Je l' ima pivo...!?
ON - Ima, daj mi čašu...JA - Nemam čašu...
ON - Onda ne mogu, nemam ni ja čaše, nadji tamo nečiju na stolu...(koje su inače od stiropora, do pola pojedene, prljave, usrane k'o da je alien iz njih pio)JA - Ma daj mi bre flašu (ima samo jagodinsko, pomirio sam se sa činjenicom da ne postoji ništa drugo pa verovatno ni obična voda), ima nas nekoliko, necu da iznosim napolje tu ću da budem nadgledaj ako hoćeš!
ON - Ne mogu da ti dam...ne mogu to je...hmmm...evo ti...ali da mi vratiš ambalažu!!!!!
Kafanski fiskalni račun koji na kraju podele oni koji su se svo veče zapijali svađajući se o politici. Klasična srpska posla.
- Idemo gospodo, fajront je. Da naplatim. Evo račun.
- Može. Špricer dve hiljade? Jebem te u usta pusta Čedin, jesi li ti normalan? Što nisi naručio tarli belog tarli kisele? Eeee tako će nam i biti budete li došli na vlast!
- Hajd Šekijev, ne rise. Jašta ću ja mešati ovde.
- Dve radže pa pet viskija... Ko je ovo naručio? Žuti ti si? Šta- ne valja ti šljiva?
- Daj ne jebite ljudi, biće svega, hajd platite to pa da idemo. Makar nisam naručivao vodku.
- Šta ti...i i immaaš prrrotiv voood
- Ništa nemam, al ti bi treb'o- vidiš da ne možeš ni da pričaš.
- Ja nisam popio ovoliko piva!
- Ko kaže?
- Kurca bi popio Amstel pored Nektara.
- Kakvog Nektara, to je bosansko.
- Nije bosansko, to je iz Republike Srpske!
- E da vas sad Drug Tito Mrtvi vidi, sram vas bilo!Obezbeđenje!
Bitno je da se odmah napomene da nema velike sličnosti sa predsednikom, osim po tituli. Precednik je na prvom mestu vođa jagnjeće brigade, pa onda tek slede titule predsednika neke opštine u ruralnom delu Srbije(mada precednici polako zauzimaju i gradove) ili funkcionera neke stranke. Takoreći, on je(kako tvrde zamenici iz njegovog dupeta) čovek iz naroda, domaćin, voli da popije, zagalami, opsuje, prebije... Ne, on svoje sastanke me održava na nekim fensi mestima nego tamo gde se okreće vo i ispijaju hektolitre vina. Nije politički fanatik, naprotiv, on ide tamo gde su jasla punija i najvažnije mu je da namiri svoje jagnjeće brigadire. A ostali... Ma ko im jebe mater izdajničku.
- Gosn' precedniče, 'oš još malo od jagnjetine?
- Mnjamfr, hrfnjam, gnjhrmafr...Uh, Milovane, ne znam da l' će ovaj moj šećer da izdrži... Ma daj pa nek ide život. E to, od piklja! Može, može! I sipaj još taj špricer, nemo' da štediš! Op,op! Dosta,dosta!
- Nego gosn' precedniče, rekli ste da popričamo za onaj put što ste obećali i da me pogurate malo u stranke...
- Da ti ga poguram,a? Grahahahah... Uhhh, pravo da ti kaž... DRIIIIIIG!....Da ti kažem, prvo bi' mogo da pojebem nešto pa onda natenane da razmislim, mhrnjmaf grhmfjnjam... A ona malu crnu u narodne nošnje bi mogo' da račepim. Aj vidi tamo, i nemo' Bog da te zaboravi!
- Gosn precedniče, to je mo'a ćerka Svetlana...
- Je li bre Milovane, 'el 'oćeš ti taj put i u stranku neko mudo da budeš il' nećeš, šta mi cmizdriš tu ko pi*ka neka? Oćete vi sve, al preko moji' leđa! A kad treba malo da se pogura odma kukumavčite majke vam ga seljačke!
- Ma oću ja gosn' precedniče, oće i ona sigurno! Saću se vrnem!
Lik koji vazda opominje da će se desiti neko sranje, ali ga obično niko ne sluša. Krik očaja koji se odbija od betoniranih ušiju okoline. Kada se ispostavi da je ipak u pravu, tada je već kasno za sve.
- Brate, mojne da mešaš tekilu i špricer, ne valja to!
- 'Ajde, tišina, ti ćeš da me učiš, ja sam popio više alkohola nego ti vode!
Epilog: Buđenje u zagrljaju baba sere.
__________________________________________________________________________
- Braćo Atlantiđani, zemlja nekako čudno podrhtava ovih dana. Da se pakujemo na brodove, pa da begamo?
- Dosta bre, smaraču, večito ti nešto filozofiraš! Zemljotres k'o zemljotres, nije ni prvi ni poslednji.
Epilog: Ispostavilo se da je za njih ipak poslednji.
_________________________________________________________________________
- Trojanci, ne verujte Danajcima ni kad vam darove donose! Spalite ovo čudovište!
- Zaveži bre, Laokoone, ti baš o svemu moraš da imaš mišljenje! Zar da spalimo ovako lepog drvenog konja? Danajci su već uveliko na pučini. Otvaraj kapiju!
Epilog: "Ovde je nekad bio grad Troja. Otkopajte ga jednom prilikom!"
_________________________________________________________________________
- Sadame, čoveče, daj Amerima naftu, jebala ih nafta! Bar će nam ostati glave na ramenima.
- Streljajte ovog defetistu i izdajnika!
Epilog: Još se ne nazire, al' dobro biti neće.
Misliš za sebe da si faca, jebiga ne može bilo ko da priušti sebi bančenje do 3 ujutru svako veče, bilo radni dan bio svetak bio petak. Imaš fine godine, praznu radnu knjižicu i želju da sebe šutneš u dupe što 93-će nisi otišao u Australiju za njom, kad si front već izbegao. Šveca se udala, nisi je video od slave a kevu posećuje samo kad joj potrošiš penziju pa dodje da izdotira frižider. Dive ti se duplo mladji ortaci iz kafane kad ih učiš kako se pravi špricer. E moj njonja...
Kad zasedneš tako u kafanu pa izvesni klinac kome si se uvalio za sto naruči neku Tominu pesmu, ti se zapitaš dal' je balavac bio rodjen kad je on, eeeej ON, pevao. Pitaš se dal zna da je baš ta pesma u tvojoj glavi rak rana i dodje ti da ga udariš. A onda se setiš da si tako jednom već uradio i da nije bilo Svete, tvog ortaka iz JNA, grlio bi radijator u nekoj stanici jer si probudio komandira u sred treće smene. E, a Sveta sad spava, oženio se ima 5 godina, sećaš se kako si se razbio na toj svadbi, baš uz "Plakala je, molila je...". Pa i jeste. Bolele te uši, bio si gluv. Bio si joj centar sveta, ona Mesec tvojoj Zemlji. Znao si vrteće se uvek oko tebe, nikuda neće otići. I vrtela se, ti si vrteo kanale. Držala je tvog sestrića i govorila "Vidi koliko je sladak", a on je za tebe bio samo pelena govana i naslednik onog soma koji ti je obrlatio sestru. Nema veze, malo je izbalavio, ona je posle slinila u wc-u jer je znala da tebi pelenu govana roditi neće.
Onda se samo jednog dana nije vratila sa posla. Prso si, pa je počeo da te boli kurac, imaš ti bre kevu i ko će tebi da kuva. Zapalila, ko je jebe, vratiće se kurva al ja ko zna gde ću biti eheeeej. Jeste, u Australiji cvetaju ruže, naješće se ona gloginja tamo kod te njene tetke, samo kad je nije i delegacija Jugoslavije čekala na aerodromu. Košulja ti više nije ispeglana, a i ko te vidi u onoj kafančugi.
Sve, dok ne počne neka Tomina...onda samog sebe vidiš u dnu čaše, koju da si daj Bože i na nekoj gradjevini ispio ako je to nju moglo da zadrži. Sad ti ni mešalica nije ogavna, sad bi teglio blokove golim rukama, radio bilo šta da ona vidi da si se uozbiljio, da imaš jebeni plan. I imao si ga, ostvario se eto baš u toj kafani, ali džabe naručuješ "Svirajte noćas samo za nju". Ona nije tu da vidi koliko se kaješ, koliko grizeš usnu jer nemaš kome da kažeš Izvini. Od onog baje, frajera, njonje ostala je samo njonja, slinava i oklembešena...
"Kevo, jel ti legla penzija? Kevo? Kevo..."
Pokazati izuzetno umeće u nečemu i postati toliko dobar da ti u tome skoro da nema ravnog u bližoj ili daljoj okolini. Objasniti na više nivoa, obrnuti igricu, biti majstor svog zanata. Prerasti nivo roditelja i dobiti titulu profesora koji besplatno pokazuje i prenosi svoje znanje drugima.
- Omere, ostavi to pivo i polazi kući! Popio si skoro deset flaša, začinio ih sa par ljutih, u takvom stanju nećeš ni mene, a ni dete voziti. Daj ključeve, vozićemo Milanče ili ja.
- Ženo, slušaj vamo!
Pod jedan: Nije skoro deset, nego tačno 10. Plus jedan špricer i pet šljivovica.
Pod dva: Moja kola samo ja vozim, je l' tako - tako je.
Pod tri: Što se tiče vožnje u pijanom stanju, tu mogu da držim časove i tebi i malom, ljubi ga majka. Diplomski rad pod nazivom ''Vožnja zastave 101 posle litar i po vinjaka'' branio sam još sa 18 godina, posle ispraćaja mog ovde prisutnog kuma u vojsku, kada sam i sebe i još šest ljudi dovezao kući bez IJEDNE ogrebotine!
I poslednje, ali ne i najmanje važno: Nikad, ali NIKAD me ne prekidaj u pola piva. Ja kad radim nešto, ja radim do kraja, razumeš? Aj idi sad popričaj još malo sa kumom Gocom o onom vašem Sulejmanu, kumu i meni je ostalo još pola gajbe da slistimo na brzaka.
Čovek krajnje svestan situacije i vremena u kom živi, godinama sistematski razjebavan od strane svih mogućih sistema (obrazovnog, pravnog, policijskog...), ogorčen i nadrkan na sve žive. Vremenom tu nadrkanost zamenjuje krajnja kurcobolja, pa naš baja bez mnogo pardona počinje svima da sasipa u lice sve što misli, bez obzira koliko to bolelo i njega i druge.
Bolno iskreni tip sedi u nekoj užegloj šoferani i ispija n-ti špricer. Prilazi mu hipsterka koja je tu verovatno ušla da pita koliko je sati pa ga se setila jer je od njega prepisivala zadatke u gimnaziji:
Hipsterka: Mogu li da ti se pridružim?
Bolno iskreni tip: Ako baš moraš.
H: Zašto si tako neljubazan? Mogli bismo negde zajedno, baš se dugo nismo videli. Ja inače izlazim u malo urbanije klubove, pa ako si zainteresovan?
BIT: Pa ne trebam ti ja. Tebi treba neki alfa mužjak da te voza u ganc novoj mečki i mesecima izvodi na skupe večere pre nego što mu daš. A ja sam čovek sa planine, željan pičke ko slanine, tako da ukoliko ne želiš da te ovog momenta pričvrljim uz vrata muškog vecea i otrsim te ko kobilu možeš slobodno da napustiš moje prisustvo.
H: Ne mogu da verujem da si ostao ista ona seljačina! Idem ja!
BIT: 'Ajde ti, ja moram da sačekam da se magle i ružičasti slonovi raziđu. Vidimo se!
Poznata i kao alkografija.
Kada sve zemlje poznaješ po piću po kojima su one poznate.
Normalan čovek - Misle oni Grci da smo mi Srbi lud narod, pa nismo mi blesavi k'o ovi Rusi. Rusiju Španija napadne i oni bi odma' da se sprijatelje sa Škotskom. Mi smetamo svima, nas jedino u Meksiko da oteraju pa da budu zadovoljni. Prvo su nas jebali Italijani pa i Nemci pa sad oće i Francuzi...
------------------------------------------------------------------------------------------
Alkos - Misle ovi što imaju Uzo da smo mi šta nam ja Rakija u srcu lud narod, pa nismo mi blesavi k'o postojbina Vodke bre. Njih bre napadnu Sangrijaši i oni odma' da se sprijatelje sa boysima što rokaju Viski. Pa mi smetamo svima, nas jedinu da oteraju tamo gde nastade Tekila pa da budu zadovoljni. Prvo su nas jebali Špriceraši pa i ovi što loču pivo pa bi sad i Šampanjaši da nas jebu...
Posle kažu za nas Srbe mnogo pijemo, evo kako sve to počinje još od kad smo bili mali (6-7 godina)
Proslava neka u porodici (slava, rođendan) gostiju puna soba, ti samo što si odgledao strumfove ( tad su i bili normalni crtani , a ne danas N. kornjače bez očiju) , ulaziš u sobu:
- Kum (koji te nije video od krštenja) - Vidi ga mali Nikola, doduše nisi više tako mali, dođi kod kuma da ti kum da za čokoladu
- Otac- Sine ajde uzmi čašicu da nazdraviš sa kumom
Majka donosi sok da sipa
- Otac - Kakav sok pa nije on više mali, sine pivo ili špricer?
- Sin - Tata nešto me stomak boli...
- Otac - Ajde ajde evo ti pivo, ti samo do "etikete" ja ću ostalo , mora sa kumom...
- Sin - A tata pa i juče kad smo bili kod čika Žike i tamo sam morao da nazdravljam
- Majka - Cccc samo ga ti uči
- Otac - Ajde ajde od toga se raste, a ti ženo nemoj da mi sputavaš dete , jok nego će da se ugleda na deda Milutina ( deda po mami, alkohol zadnji put pio kad se ženio) nema on badava krvi mog pokojnog oca Ratka, bog dušu da mu oprosti (krsti se) , kakav je to čovek bio
Majka ređa pečenje i mrmlja sebi u bradu:
- Zato umro od ciroze jetre...
Mesto na kojem se pokreću raznorazne teme, počevši od politike, pa sve do fora iz Kursadžija. Jedino čega se ne sete je ono zbog čega su zapravo i došli. Pokojnik. Ko njega šiša, došli smo da se najedemo, napijemo, ispričamo, pa da idemo kući. Gledano sa strane, samo još muzika fali da sve prođe kako treba.
Milan: Au, smrzosmo se gore na groblju, 'ladno u pičku materinu.
Dragan: Uh, kome pričaš, sve mi se nakvasile čarape od kiše. Dodaj mi kiselu da napravim jedan špricer. Hoćeš i ti jedan?
Milan: Može.
Slavoljub: Bog da prosti moju baba Stanu.
Svi prisutni: Bog da prosti.
Dragan: Živeli Milane :prelivaju pokojniku za dušu:.
Milan: Živeli. Dobra ova čajna, mora da je Slavoljub doneo iz Nemačke.
Dragan: Pitaću ga posle gde je uzeo ovaj sir, mnogo dobar. Dete, može čorbica!
Milan: I šta reče malopre, nisam te čuo od popa dok je kadio, i tebe prejeba Napoli za jedan gol?
Dragan: Ma teraj ih u kurac, više ih ne igram! Pu, šta je ova čorba ovoliko presoljena!
Milan: Ja neću onda, sačekaću sarme i pečenje. Ja nisam ni gledao, video sam posle na teletekstu da odigrali 1:1, Slavica gledala neku seriju kao i obično.Sat vremena kasnije
Dragan: Slavoljube, šta da se radi, neka ide po redu. Idući put da se vidimo na nekom veselju.
Slavoljub: Naravno, uskoro kod tvog deda Mike.
1. Racionalizacija. Potkrepite svoju kurcobolju kakvim kvaziargumentom, naučnom formulom ili jednim istraživanjem u Nemačkoj.
- Opet si okinuo ispit, parazitu društveni, dokle na mojoj grbači, dokle?
- Ćale, opusti se. Šta da sam dao ispit? Pa da diplomiram, odem na biro, budem nezaposlen, propijem se, počnem da se drogiram i rasprodam ti nameštaj iz kuće i blek en deker. A? Uostalom, istraživanja govore da se studenti ređe samoubijaju od nezaposlenih ljudi, a sa tim se nije zezati.
2. Ni iz džepa ni u džep. Svedite sve na ekonomsku komponentu i time objasnite da vas savršeno boli kurac.
- Ovi naši somovi opet nisu pobedili ove Letonije, Estonije.
- E i za to me zabole! Nisam se kladio na njih – znači meni ni iz džepa ni u džep. Gledaj ono od čega se živi, neće Pantelić da ti plati kiriju, pivo i Marijin abortus.
3. I, šta ćemo sad? Šta bih ja sad trebalo da preduzmem povodom tvoje usplahirenosti datom temom? Da se brinem? Neće moći...
- Some, ostavi taj lap-top i pogledaj kako u Japanu ovaj narod pati.
- I, šta ćemo sad? Što ne odletiš u tu Fukušimu i svojom krvlju ne ugasiš požar u nuklearnom reaktoru!? Evo, ja ću ti dati pare za avion. Nećeš? Onda ostavi mene i moj lap-top.
4. Je l brinu oni za mene? Uzajamnost uvek upali – znaš me, znam te. Ako me ne znaš, za čije babe zdravlje bih se ja brinuo za tebe!?
- Jao, srce mi se cepa. Prvo Dača i Nataša, a sada i Željko i Jovana prekinuli svoje romanse. Bože, ima li te!?
- Dušo, više me zanima semantičko poreklo reči „šklombocna“ nego rastanak pederastog Željka i iskvarcane Jovane. Verujem da se ni Željko ne tangira što je meni sinoć pukla poluosovina u Ugrinovcima i što se majstor Jova otrovao špiritusom pa ne može da je popravi.
5. Pitaj mamu – pitaj tatu. Demonstracija savršenog bola u kurcu i prebacivanje bremena na nekog drugog.
- Tata, sinoć sam otpratio Tamaru do kuće. Znaš, čini mi se da mi je ona simpatija. I ja sam njena simpatija. Ali nekad me je tako strah. Ne znam kako da joj priđem i šta da kažem. I druga stvar, hteo bih da se prvi put obrijem, pa ako možeš da mi pokažeš neke cake.
- Pitaj mamu, sine. Ajde, Podolski, daj mu loptu krv ti jebem, opet će Keln da me sahrani!
6. Jedna slamka među vihorove. Šta ja, pišljivi mali pojedinac, tu mogu da izmenim? Ništa! E onda imam bolove u kurcu.
- Daj, mojne da si ljakse, digni tu limenku, čistoća, ekologija, reciklaža, ovoono!
- Matori, nalazimo se na Beer festu, gde će posle Brejkersa ostati pola miliona limenki domaćih i stranih proizvođača piva. Verujem da i Majku Zemlju svrbi pička da li ću ja biti jedan od neosvešćenih koji će baciti limenku na zemlju.
7. Imam pametnija posla. Suptilno stavite sagovorniku do znanja da vam se jebe za ono o čemu priča.
- Druže, hoćeš na Beogradski maraton, da istrčimo onu Trku zadovoljstva, posle možemo da damo krv na Trgu?
- Čuješ kako nešto puca? To mi kurac puca za maraton. Šalim se, Smare, nego imam pametnija posla tada. Zvali su me Badža i Steva da okrenemo jagnje i da se napijemo k’o kurve na vašaru. Ali sledeće godine ćemo istrčati maraton, nemaš frke!
8. Ko zna zašto je to dobro? Ne zna niko i zato ovo može biti sjajan argument za išijas u kurcu.
- Mojoj kumi Angelini ukrali novčanik sa 500 dinara. Ali nije za pare, nego ima tamo dokumenta i sve. Presvisnuh od brige...
- Ko zna zašto je to dobro? Možda je lopov neki žešći očajnik koji će, kada ugleda Angelininu mravojedsku facu u ličnoj karti, dobiti erekciju i poželeti da joj vrati novčanik i da joj ga pride i metne. Tako će tvoja kuma dobiti i novčanik, a izgubiti nevinost u 43. godini.
9. Medicinski razlog. Briga znači stres, stres znači visok krvni pritisak, slabu erekciju i još neka slična zla. Lek je uvek bol u kurcu.
- Mihajlo, prestani da ločeš taj špricer, naroljaćeš se kao budala pa ćeš da me brukaš na Đurđevdan!
- Pa šta? Ne mogu još da brinem da li ću nekog da brukam ili ne, to je prenaporno, a znaš da mi je doktor zabranio veliki napor i brigu zbog pritiska. I daj mi, molim te, to masno rebarce, ne mogu da dohvatim.
10. Kolektivna odgovornost. Masa je amorfna i nedefinisana i, samim tim, odgovorna za sve što neki pojedinac iz mase uradi. Njega može savršeno da boli kurac.
- Petroviću, gde je onaj izveštaj sa lokacije iz Cvijićeve? Investitor je nezadovoljan instalacijama. Jesi ti radio lokaciju?
- Ne znam, šefe, to smo raspravljali na onoj radnoj grupi. Bilo nas je mnogo, neko je sigurno napisao izveštaj. I te instalacije je gledalo nas nekoliko, ja sam odmah video da nešto nije u redu, ali je radna grupa ocenila da je sve savršeno. Ali pitaću ja kolege, mislim da su dole u „Poletu“.
1. Ustani bar dva sata pre polaska. Žurba i stres ti nisu potrebni.
2. Doručkuj. Ručak može da bude dosta kasno, nema razloga da rizikuješ.
3. Popij kafu. Dok ispeglaš stvari i spremiš se, kafa će odraditi svoje. Iskenjaj se. Zvuči glupo, ali bolje to nego da te pritera u svatovima.
4. Ponesi vlažne maramice. Ne pričaj nikome, reći će da si gej. Objasniću kasnije zašto su bitne. Ponesi žvake, po mogućstvu orbit eukaliptus. Spremi par novčanica od sto i dvesta dinara, i (minimum) jednu crvenu. Važno je, čućeš kasnije zašto. Nemoj poklon da zaboraviš.
5. Ne idi svojim kolima, sputavaće te u smislu alkohola. Ako imaš pare, idi taksijem, ako nemaš, prišljamči se nekome.
6. Ako imaš devojku, izbegni da je vodiš sa sobom, ukoliko je moguće.
7. Kad stigneš tamo, ako se ide po mladu, kupi u prodavnici limenku ili dve piva. Naročito ako je leto.
8. Kad bude venčanje u crkvi, ako možeš, napravi se lud i ostani napolju. Nije lepo da ulaziš sa pivom u crkvu, a i smorićeš se.
9. Ušao si u salu, dao poklon. Dao si i sto/dvesta/trista dinara za kićenje. Ručak počinje. Ako ti nude kafu, uzmi je obavezno. Sa šećerom, ako možeš, ako ne možeš, ne mora. Šećer je, inače, bitan. Pij uz to vodu/kiselu/sok, jer tečnost je još bitnija. Traži i rakiju uz kafu. Ovo je jako važno, objasniću kasnije zbog čega.
10. Predjelo. Uzmi malo, prijaće ti. Ali ne preteruj, čuvaj se za pečenje! Ako si ispoštovao stavku br.2, ovo ne bi trebalo da ti predstavlja problem.
11. Izbor pića. Izaberi jedno i ne menjaj! Iako si već pio pivo, ono nije naročit izbor i izbegni ga ako možeš. Najbolja opcija je rakija. Ali samo ako je dobra. U koraku br.9 probao si rakiju, tako da već znaš kakva je. Ako je dobra, nastavi sa njom. Ako nije, ili ako ne znaš da proceniš, uzmi vinjak, on je standardizovan. Ako ima viski, nemoj njega, nestaće posle sat vremena. I nemoj da se kurčiš, gasi žestinu vodom, trebaće ti želudac i dogodine. A ako baš ne voliš žestinu, možeš da pređeš na špricer.
12. Supa. Ako nisi pio pivo u kolima i ispred crkve, obavezno pojedi tanjir supe, naročito ako je vrućina. Inače, ne moraš.
13. Sarma. Naravno da je voliš. I naravno da ćeš da uzmeš. Ali opet, ne preteruj, ostavi mesta za prase. Jedan, eventualno dva komada. I obavezno ren uz to. Lakše ćeš mast da razbiješ.
14. Pečenje. Pored ljubavi i večne sreće, sama suština svadbe. Ako si ispoštovao dosadašnje korake i piješ rakiju, šokiraćeš se koliko si u stanju da pojedeš. I popiješ. Pečenje je vrhunski lubrikant. Ako si planirao nešto da startuješ, pogledaj s vremena na vreme okolo i ako vidiš nešto zanimljivo, raspitaj se diskretno. Sada su već neke ribe ustale da igraju. Neku od tih možeš kasnije da startuješ, one što sede otpiši, od toga nema ništa.
15. Sad jako važna stvar. Ustani da igraš. To je dobro zbog pražnjenja masti i alkohola. A i zabavno je u pičku materinu! Ako ne možeš da igraš i pevaš uz narodnjake, vrati se do stola i popij još dve-tri na brzinu. Ako i dalje ne podnosiš narodnjake, ništa ne brini. Odrašćeš. Ako nešto hoćeš da napadaš, sada je vreme. Kasnije nisi više sposoban za to, a kamere snimaju! Pre nego što kreneš u eventualnu akciju, iskoristi žvake i vlažne maramice. Devojke ne traže od tebe da budeš Milan Stanković, ali ne moraš baš biti ni Miša Tumbas. Kad ti donesu slike, uzmi ih, plati i časti devojku bar 50 dinara i nasmeši se da te zapamti. Napićeš se i zaboravićeš slike na stolu, a ona će ih onda dati mladoženjinoj ili mladinoj kevi da ti ih sačuvaju. Bar jednu hiljadarku si pripremio. Daćeš je muzici za pesmu i neće ti biti žao. Uživaj, to je najbolji deo svadbe. Igraj, pevaj, ako hoćeš muvaj nešto, a pečenjem i alkoholom se dopunjuj po želji. Sačuvaj hiljadarku za taksi ako navataš nešto, ali i ako nemaš ili potrošiš, ne brini, pozajmićeš. Za posao i pičku svako će ti dati.
16. Torta. Obavezno! Uz dosta tečnosti. Voda i šećer su ti najbolji prijatelji, bićeš im zahvalan kad se probudiš sa minimalnim mamurlukom. I eto... to ti je to. Iz mog i iz iskustva starijih i pametnijih od mene. Ako budeš poštovao ova uputstva, svadbe će ti iz torture prerasti u najbolju moguću zajebanciju u životu.
Kad nam neko nešto donese u kuću, uglavnom neka hrana ili piće pa to isto brže bolje pojede ili popije.
Brat 1: Gde si bre buraz, mi bili u prolazu, pa rekoh da svratimo malo da vas vidimo, evo ova kesa je za vas, daj snajki tamo.
Brat 2: Ma daj bre šta si se trošio, naši smo, znaš da ovde možeš u po dana u po noći da dođeš, a ti mi sad tu kupuješ nešto. Eeee i to nije nešto, nego skupi konjak, ma nije trebalo. E staviću ga ovde na policu, znaš da volim da skupljam razna pića.
Snajka: E gde ste vi, pa mogao si makar da se najaviš, da napravim nešto, mada dobro domaćinska je ovo kuća, uvek nečeg ima. Ajde sedite. Šta će te da popijete?
Brat 2: Pelinkovac, domaća, ima neke 2 vrste, šljiva i kajsija, vinjak, pivo, vino, špricer.
Brat 1: Mmmmm, ja ću konjak.
Brat 2: E konjak nemam.
Brat 1: Pa daj otvori taj što sam ti doneo.
Brat 2: (pogleda u ženu, tj. snajku, ona ode do kuhinje, on za njom) Je li ženče, je l ovaj mene malo zajebava?
Snajka(žena): Ko da ga ne znaš kakav je, ceo život je takav, kumica donela u šupak odnela.
Dok čoveka ne snadje najgore režiran scenario koncipiran od strane takozvane više sile, u mogućnosti je da najblaže rečeno levitira, sa ubedjenjem da moze da utiče na to gde će kuglica završiti. Na kraju, ipak spozna hladni kroše, ne teškaša, već malog zakržljalog boksera velter kategorije, zvanog Život. Crveno, crno, mala, velika kad krupije zavrti više nije ni bitno.
Krajem avgusta smo zakazali venčanje, ona je bila iznad svega, najlepša stvar koja mi se dogodila u životu, sedmica na lotou, džek pot, bio sam izdugnut iz mediokriteta kojim sam lagano plovio ceo život. Ne mogu reći da su me "zanela svetla velikoga grada" , iako je ta pesma koju volim himna staleža u kom sam obitavao od rodjenja pa sve do sada, dok je nisam upoznao. Borio sam se žestoko da stignem ovde gde jesam, od ničega sam stvorio nešto, preko kariranih košulja, domova, studentskih organizacija, Zelene Malicije, sarme koja je stizala u paketima od kuće, bez love bez ičega, ali i ispita u roku. Ona je bila šlag na torti, kruna na uloženi napor i jednostavno simbol pravde izvagan na način koji meni odgovara.
Sve je bilo kao u bajci, jedino mi se nije svidjalo to što su tamburaši trebali da nam sviraju na svadbi, no dobro, za moju pahuljicu za Severa bih učinio sve, pa čak i da mi Lole sviraju na uvce na dan svog venčanja. Volela je čardaš.
Svadba, bilo je četristo duša. Bio sam ispunjen, tu su bili moji Šumadinci najbliži, njeni najbliži, prijatelji, kumovi, osećao sam se kao Pepeljuga pre no što ostane bez svoje cipelice duboko u noći. Samo me je jedna stvar onako s vremena na vreme kjuckala ravno u potljak, a to je bio opori zvuk tamburice propušten kroz prste vojvodjanskih muzikanata.
Kako je veče odmicalo, likovao sam u sebi. Osećao sam se kao pobednik, kao tinejdžer koji je stigao do druge baze. Šetajući se sa čašicom u ruci izmedju redova i pozdravljajući goste posmatrao sam je krajičkom oka, a ona me je ljubila kad god sam bio blizu. Bila je moja pobeda.
Kasije je počela malo i šljiva da me radi koju su moji iz dedinog sela doneli. Dobra je bila, žutela se ko sunce, apsolutna ko Bog. Voleo sam ipak svoj rodni kraj, koreni u dubini su radili svoje. Razmišljao sam u sebi, samo da nije proklete tambure koju čujem u pozadini, da čujem ono naše, pih, možda bi i zaplakao. Ma čak mi nije ni aleva u predjelu smetala nimalo. Nosio sam odelo bez mašne.
Pokušavao sam da uhvatim ritam, već bogami polu pijan, uz zvuke strune koji su me u mali mozak gadjali kako katkad podrugljivo šaljivi argumenti njenog oca da nisam dostojan njegove jednice. Ona me je zvala da igramo. Nije išlo.
Seo sam za sto i usuo još jednu čašu, ona je ostala da igra. Prešao sam na špricer. Kroz glavu mi je prolazilo milion stvari, alkohol je radio svoje. U jednom momentu najavili su tortu, muzika je stala, svi se ćućorili, stari tamburaš tada zapita: "DA LI MLADOŽENJA IMA NEKU SPECIJALNU ŽELJU?". Tad sam se razdro ko nikad u životu, napustila me je životinja koja je dugo čučala u meni, vrisno sam više nego kad prvi put udahnuh vazduh zemaljski: "AMA, ZNATE LI ŠTA OD SINANA?!?!?!?". Nastao je muk. Svi su ćutali. Ljudi su bili gordi, nisu znali da imam potrebu ga čujem.
Pisano za Pačiju školu.
