Vreme leči sve rane i prekriva svaku muku zaboravom.
Dok si mlad, sve ti deluje tragično, večno i neprolazno. Svaki pečat, svaka nevolja, svaka beda koju život baci na tebe deluju ti kao konačno stanje.
Zato su stariji izmislili ove stihove, kako bi mlade, koji nemaju strpljenja i iskustva, na vreme sprečili da zarad jedne gluposti učine još deset novih, posle kojih kasnije zaista i neće biti povratka.
Marko (19), iz fine građanske porodice, uhvatio se sa lošim društvom. Jedno veče su pretukli nekog čiču da bi mu uzeli dvesta maraka. Iako je intimno bio protiv toga, ipak je, zarad drugara, učestvovao u tome. Milicija ih je pohvatala prvo veče. Na sudu, svi su dobili po godinu, sem Marka, kome su roditelji sredili uslovnu kaznu. Mučen osećajem krivice zbog toga što je uradio, Marko se prijavio u dobrovoljce, nadajući se da će time da spere krivicu i nekako se iskupi pred svima. Kući se vratio gluv na jedno uvo, sa nogom koja se vuče i glavom koja se trza. Uspomena iz Knina. Njegovi bivši ortaci su iz zatvora izašli posle šest meseci, zbog dobrog vladanja...
-----------------------------------------------
Mina (18) se snimala sa svojim dečkom u trenucima intime. Dečko je bio kreten, hvalio se, delio snimak gde stigne, i uskoro je ceo njen mali grad imao snimak nje u trenucima felacija. Internet je preplavljen njenim snimcima, a na Fejsbuku je otvoreno nekoliko strana posvećenih skarednim porukama na njen račun. Povukla se u sebe i počela da pije antidepresive. Nakon tri meseca, nije više mogla da izdrži sramotu, jedno veče je popila veliku količinu antidepresiva i legla da spava. Ujutro nisu mogli da je probude. Dva meseca pre te večeri, gradić se već nije interesovao za Minu, jer se saznalo da je ćerka čuvenog profesora zatrudnela sa oženjenim muškarcem...
---------------------------------------------------
Rodoljuba (28) je čitav grad znao kao narkomana i vucibatinu još od srednje škole. Nije uzimao dop, ali je eksere gutao kao bombonice i bio se gde stigne. Jedan dan su ga pokupili jer je orobio neku babu. U istražnom je video gde je i zbog čega dospeo. Uspeo je da se izvuče od robije. Prekinuo je sve veze sa starim društvom. Nakon toga, završio je privatan fakultet, učlanio se u političku stranku i počeo da agituje za njih. Pošto je znao milion ljudi, dosta im je značio u predizbornoj kampanji. Danas radi u kancelariji, završava poslove svima kojima može. Svi sa divljenjem pominju njegov put, i hvale koliko se popravio. Danas čeka dete...
Čitam danas jedan tekst o tome koliko su srbi bili visoki u prošlosti.
Veliki istoričari sa tog foruma došli su do frapantnih podataka da su u Srbiji živeli ljudi visoki i do dva i po metra!
Naravno nisu se bavili košarkom nego su nosili koplje od 50 kilograma, štit od 10 kilograma, mač od 30 kilograma, oklop od 50 kilograma, šlem od 5 kila, gaće od medvedove kože i plašt od zmaje kože. Jahali su srpskog konja (neka rasa što je izumrla kad su došli turci) i vodili pse silvane (kao ona pevačica) koji su direktno nastali od zmaja (ne zmaja što pljuje vatru, nego nekog još starijeg kera po kojem je ime dobio i Red Zmaja ?!!!) i klali konje i turke u bojevima.
Slavko Vraneš bi se bogami pomučio da uđe u gardu cara Dušana po njima visinom (da ne pričamo o snazi).
Sada da vidimo koje bi junoše od njih u Slavkovom vremenu mogle da čine srpsku reprezentaciju i da pokažu srpski inat i rasnost Drim timu crnih arapina ili još jednom Turskoj, što da ne.
To će biti tim u kome neće biti mesta za jednog Nikolu Teslu (2,10) i despota Stefana Lazarevića (2,15) iako su oni prve rezerve.
Centar
Najveći crnogorac u istoriji, a da nije Slavko Vraneš. Najveći srbin među crnogorcima i najveći crnogorac među srbima. Po mlečanima i sitnim žabarima bio je visok tri metra. Dobro da ne preterujemo. Da se oslonimo na pouzdne podatke. Crnogorske podatke. Tvrde "pouzdano" da je bio visok 2,28. Gle čuda, kao Slavko.
Naravno znate o kome pričam. Peter Gorski Vijenac Petrović Njegoš. Po raznim izvorima bio je čigra na konju i mogao je dići sablju sa zemlje u trku na konju. Bio bi odlična petica.
Verovatno možete da zamislite i tetovažu Ostroga na njegovoj desnoj mišici i stajling a la Raško Pilana Katić.
Krilni centar
Kapiten u našem slučaju. Čovek koji je zadužio srpsku istoriju, a nije onaj tip što je zavukao kurčinu Cibosima 0,06 sekundi pre kraja. Nije ni onaj ćelavi tip što je to isto radio.
On je veći od njih. Kažu istoričari 225 cm. Sila od čoveka. Car što bi se reklo. Kucao bi preko Skorcijanitisa i nosio ga na "koplju" od Tel Aviva do srpskog glavnog grada. Skoplja, u njegovo vreme. Da, pričam o kraljini naše istorije, caru šta više. Dušan Silni Nemanjić
Krilo
Da ne kažete da sam nacionalista zbog srpskog konja, srpskog psa, srpskog cara, srpskog Skoplja, srspog koplja... da napravimo izuzetak i da stavimo na poziciju krila nekog naturalizovanog stranca. Jebi ga, nemamo u istoriji igrača koji bi igrao na poziciji crnca u srpskim klubovima pa da stavimo jedno strano krilo. Levo krilo tačnije. Ne, nisam prešao na fudbal. Levo krilo srpske konjice našeg kapitena. Gospodin i vitez Palmin Breht. Ja bitte. Nemac, dobro ste pročitali. Da i 1331 za Srbiju su nastupali internacionalci. Bio je član garde cara Dušana. Visok 220 cm. Jebi ga, morao je da bude niži od kapitena po njegovim zakonima, ali ne i niži od dva deset. Vrhunski vitez, sjajan skakač, robustan. Ostavlja srce na terenu. I druge organe naravno. Protivničke.
Bek šuter
Razmišljao sam da stavim Zvekija snajperistu, ali neću. Ima naša istorija i bolje šutere od njega i Uroša Tripkovića. Izbor se sveo između osobe koja je dobila mesto u prvih pet i još jednog rasnog šutera koji je punio hrvate u stilu Dušana Kecmana. Šta više bio je i radikal. Puniša Račić. Samo ne trojkama, već kuburom. Puniša ipak ostaje prva rezerva, a na parket će istrčati golobradi šuter o kome neću trošiti reči što bi naši reporteri rekli. Svi o njemu znate sve. Znate kakvu je meku ruku imao u presudnim trenucima. Hladna glava, vrhunska preciznost, spremnost da preuzme odgovornost na sebe.... (zamislite sad da se derem kao onaj tip što najavljuje boks mečeve) Gaaavrilooooo "Šuter" Princip
Plej
Nećemo da postupamo kao naše kolege iz bivše nam države pa da angažujemo crnca za poziciju crnca. Mada rekoh već, malo je crnaca kroz srpsku istoriju (ne računa se Crni Đorđe) izuzmemo li crnog Arapina koji je igrao jedan na jedan sa suviše hvaljenim, a malo je pokazao Markom Kraljevićem.
Neću da idem ni na suviše niskog pleja mada sam imao u planu Malog Radojicu. Jeste da može da podnese pritisak, ali me podseća na Jarića zbog Anđelije koja bi po narodnom pevaču verovatno danas bila model Viktorija sikreta.
Zato na poziciju pleja ide Čiča pravo sa Gurovićeve tetovaže. Aleksandar Čubrilo naše istorije. Čovek koji je mogao mnogo više, a malo je pokazao. Đeneral Draža Miiiihailović. Nadam se samo da ne bi morao da nosi traku preko lica.
Mnogo osporavan od strane stranih stručnjaka poslednjih godina, a bogami i čovek kome nije data šansa i koji je šikaniran u srpskim klubovima u prošlosti zaslužio je itekako poziv selektora. Zato što ja ovo pišem i zato što hoću da ga stavim. Jebite se bando crvena! Neću ni da vam objašnjavam zašto. Čiča skini kokardu i stavi na znojnicu i povedi ove momke u nove pobede. Bog ti pomogo!
Znam naći će se ljudi koji će baciti drvlje i kamenje što nisam pozvao ovoga i onoga. Reći će da ima Srbija mnogo dobrih igrača koji zaslužuju mesto u nacionalnom timu... bla, bla. I to je sport. Neka se potrude Karađorđe, Miloš Obilić, Car Lazar, Miloš Obrenović, kralj Milutin, Toplica Milan, Uroš Nejaki (ne Tripković nego kapitenov sin), Stefan Visoki pa se možda i od njih bude jednom Bodiroga.
Slobodan Šarenac:
"...iii Njegoš lepo gradi reket i hvata ovu loptu. Baca je do Mihailovića koji pokazuje da će igrati pun napad. Ostalo je samo petnaest sekundi do kraja, a naši momci gube poenom razlike. Ajmo đeneralo, ajmo diko naša. Mihailović na nekih deset metara od koša. 10,9,8,7,6,5... Baca loptu do Dušana silnog koji se lepo otkrio ali on je daje Principu koji je u uglu. Princip šutira!!! Kooooooš!! Srbija je šampion sveta! U kurac te Gavro ljubim! Kakva istorijska pobeda, kakva utakmica!"
Predrasude... Predrasude ljudi koje impresioniramo (Dakle, ostavimo neki ,,Utisak" Na druge) Te oni počinju da daju predpostavke o nama, kako smo pametni, lepi, glupi, iskusni itd. Da ne dužim priču pogledajte primere dole.
Na času, odgovaranje i profesor/ka traži dobrovoljce za odgovaranje, te se javiš samouvereno: Ja bih prof. Da odgovaram poslednju lekciju
Prof.: Siguran si?
Učenik: Spreman sam da preuzmem taj rizik, i drago mi je što ćemo da sarađujemo, al ujedno molim razred da budu kooperativni dok odgovaram, jer možda i nešto nauče
Prof.: Oo, lep govor, učeniče, pomislio sam da si i ti neki panj ovde, al si me zato, prijatno iznenadio :)Ideš gradom, i ugledaš svoju simpatiju. Dok ona čita nekakav banalan časopis za dame. Tebi dune neki vetar u leđa i stisneš petlju da joj priđeš, počne razgovor, mucaš i al i dalje ne skidaš pogled s njenih predivnih očiju, kada primetiš krasendro (Izraz koji sam negde čuo, ne sećam se tačno gde, ali znam da to znači uspon, kulminacija, vrhunac, rasplet i završetak se dese u isti tren ) Kažeš joj: Volim te, jer si mi dala ljubav, volim ljubav, jer si mi ti dala istu... Pa ona svati da ti nisi konj na belom konju, već Princ koji je neće iskoristiti i baciti u ,,Kantu kao maramicu posle upotrebe"
U gradu si ( Opet grad!? ) Dete plače jer joj se kugla sladoleta pala na tlo, na to nailazi hardkor metalac, vidi uplakano dete, i kupi joj nov sladoled :)
Ono što vam stariji pričaju kad im se žalite na vaše sadašnje probleme. Koliko god da se nalazite u zajebanoj situaciji, uvek postoji gore, i to ono gore na koje ćete kad-tad obavezno da nabasate.
Osnovna škola:
-Kako je zajebano kod mene u osnovnoj... Keva zahteva sve petice, izgleda da ću da imam četvorku iz matiša...
-Nije to ništa, kod mene u srednjoj si iz matiša zadovoljan i dvojkom, samo da nije bandera.Srednja škola:
-Čoveče, kako je zajebana ova fizika, ako dobijem keca sad, moraću i za trojku da odgovaram...
-Ma nije to ništa sine, na faksu kod mene ti je celo polugođe jedan ispit.Fakultet:
-Jao ćale kako je zajeban ovaj fakultet, spremam ispit već dve nedelje i ne znam ni da beknem...
-E sinko, ja sam danas istovario 4 tone uglja i utovario 4 tone uglja. Kad budeš završio fakultet, delovaće ti u poređenju sa ovako nečim kao zajebancija.Posao (nije bitno da li fizikalija ili neki kancelarijski)
-Jebote, umro sam danas na poslu. Noge ne osećam.
-E sinko, nije to ništa. Ja bi sve dao da sam tako pokretak kao ti. Kolena mi klecaju, ne čujem na levo uvo, ne vidim dalje od dva metra... Doćićeš ti u moje godine, videćeš.Penzija:
-E, napokon dočekam penziju nisam nizašta. Zdravlje nikakvo, penzija ni za kurac, jedva lekove mogu da kupim, ne sećam se ni šta sam juče jeo. Blago ovim mlađima, ne znaju oni šta je muka. Sve bi dao da mogu na pos'o sutra da odem. Blago klincima što mogu u školu. Nemam ni kome da se požalim, niko me ne razume.
Jebeno dubok glas! Još kad krene da priča, pa onako ima neke pauze i dinamiku da se oseti kako ima duboku glaščinu. Uvek ljudi vole kada on nešto krene da govori zbog svoje boje glasa koja podseća na gromove koje pravi Sv. Ilija Gromovnik.
Naravno to važi samo za mušku populaciju. Ako neka đevojka i gospodža zbori k'o Draško onda to baš i nije kompliment.
-Rogane, šta piše u novinama, je l' će biti opet neko poskupljenje?
-Ne znam, evo ti novine pa sam pročitaj.
-Ma jok, hajde ti, imaš taj gotivan dubok glas k'o u Vuka Draškovića. I ako nije problem govori u aoristu i imperfektu umesto u perfektu.-Crni Vorote, ti svaki dan ideš kod neke kurve, što se ne jebeš sa tvojom Stamenkom?
-Ma ne mogu nikako...
-Što, šta joj fali? Ona je baš dobra riba, budimo realni. Ništa se nije promenila već 20 godina. Još ima strukić, sise kao Pamela a i dobra je guzulja...ovaj, ako smem da primetim.
-Primeti, ko ti brani... To stoji da se nije skoro promenila već 20 godina sem što joj se glas promenio. Sad je dubok k'o u Vuka Draškovića, a ona voli da se dere i da mi priča na uvo za vreme posla pa imam osećaj kao da se jebem sa međedom a ne sa ženom.
Sećam se, a bilo je to pre oko 3 godine. Novembar, košava nosi ostatke nekad srećne i dobre 2008. godine. Vetar mi je ulazio u kožu, a hladnoća kroz đon propalih cokula, crne boje, kupljenih još na razmeni skijaške opreme pre 5 godina na beogradskom Sajmu. Sneg se osećao u vazduhu, a ja, bio sam (m)učenik drugog razreda Prve beogradske gimnazije na Dorćolu, imao sam 2 slabe, slušao rok en rol šezdesetih i sedamdesetih, svirao klavir u bendu ''Lenjivci'', nosio stricov kaput '' Igrenjskin'' koji je on dobio od svog dragog prijatelja, inženjera u Sibiru. Tada sam sve svoje simpatije dao jednoj osobi, gospođici kojoj ni ime nisam znao, mladoj dami koja je išla u 3-1, takođe moje gimnazije. Prvi pogled je pao u pozorištu na Terazijama, kada sam bio u redu da izađem na Kolarčevu, posle završene predstave, čini mi se ''Rodoljupci''. Odmah su sevnule varnice u mom kardiovaskularnom centru na levoj strani grudnog koša. Pomislih u sebi '' Uh, samo da ide u moju školu!'' Posle nedelju, dve, video sam je na odmoru i nisam krio oduševljenje. Iako sam naređao 3 keca, neme je bilo baš briga, jer sve moje potonule brodove, na suvo je vraćala ona. Nisam joj znao ni ime, pa sam je oslovljavao pred drugovima sa ''Nepoznata''.
Bila je čudo prirode. Za mene naravno. Imala je prirodno plavu kosu, koja nije svetlela na sunčevoj svetlosti kao pramenovi napaljenih tinejdžerki. Svetlo zelene oči, u kojima sam želeo da se ogledam, da budem toliko blizu, da mogu da joj prebrojim sve crvene tačkice na nosu. Visina oko 165 cm, bila je viša za jedno čelo od prekidača za svetlo u holu škole. Ja sam bio za glavu i još malo. Nije bila ni debela ni mršava. Moji drugovi su rekli da je solidnog izgleda i da ima lepu pozadinu. Ali to meni nije bilo važno. Želeo sam da osetim pravu ljubav, s obzirom da nikad nisam imao devojku i da sam seksualno nepismen. Silno sam hteo da mi ona bude prva žena u mom životu...
Dugo sam razmišljao kako da joj priđem. Nismo se poznavali. Potajno sam je gledao kad god sam mogao i uvideo da i ona meni vraća poglede. ''Dobrog li znaka''', pomislih,''Možda će stvarno biti nečega''. Nisam hteo da ona nekako dozna, preko svojih drugarica, da se meni sviđa, već sam to želeo da učini moja malenkost. Došao sam do zaključka da bi bilo dobro da joj izrecitujem ''Pismo Onjegina Tatjani''. Ortaci su mislili '' Ti si lud, najebaćeš, ne radi se to tako!''. Ali nisam mario, kad nešto radim iz srca, onda to i uradim, pa kud puklo da puklo!
I sve je počelo 7. novembra. Snimio sam je kako izlazi malo pred kraj sedmog časa oko 19 i 58. Nisam mogao više da samo gledam i sedim, trebalo je uraditi nešto. ''Mogu li do Vecea, baš mi je hitno'', izustih kroz zube i praveći se da cupkam.
''Pobogu Milenkoviću, zvoni za 5 minuta!''.''Ali ne mogu da izdržim, molim vas profesorka''.''Ajde, ali se vrati Brzo!''. Krenuo sam koliko me noge nose. Istrčao sam iz škole prema dvorištu i profesorka istorije me je uhvatila kako trčim kroz školsko dvorište, odakle jedino i sme da se ulazi i izlazi iz škole, pošto je glavni rezervisan za profesore i dišu. '' Odmah se vrati na čas! Milenkoviću! MILENKOVIĆU!!!'' Urlala je kao prestrašeni Rimljani, koji su se sklaljali od Hanibala. ''Boli me uvo, ionako sve znam iz istorije, jebe mi se za čas'', to je bilo moje opravdanje. Nije je bilo u dvorištu, trčao sam niz Dušanovu i onda odjednom video sam je kako prelazi ulicu kod Skadarlije i penje se Cetinjskom do Šumatovca. Nisam baš sa sobom rasčistio kada da krenem u napad, ali čekao sam neku čistinu bez mnogo ljudi okolo. Skreće u Kosovsku, idi na Taš, nadao sam se. I uspelo je, sve što je bilo do Svevišnjeg, urađeno je. Prekrstih se, pogledah prema Mesecu i cugnuo malo acetonare, vodke koju sam kupio na prvoj trafici, u slučaju treme. To je bila velika greška, bazdio sam na Šlj kvalitet ruskog pića. Nigde nikog, sve pusto, u pozadini se čula pesma ''Thirteen'' od Big stara. Voleo sam tu pesmu i to mi je donosilo samopouzdanje. Još jednom sam pogledao u crno nebo, pa na sat. Bilo je tačno 20 i 25. To je to. Još samo par koraka i eto me...
''Stanite, mlada damo'', progunđah, dok mi je jezik trepereo, a glava odzvanjala od stida.
Okrenula se i rekla '' Da, mladiću?''.Video sam joj blag osmeh na licu upućen meni. Nisam mogao da počnem rečenicu, dah mi je zastajao na sredini prvog sloga. Pogledao sam prema nebu, udahnuo duboko i nastavio.
'' Sviđaš mi se, evo ne znam kako da ti kažem, umirem za tobom''... Ako ovo ne uspe, do kraja života će me zajebavati, milio sam, ali nije bilo tako. I ona je bila uplašena ali bila je bolji glumac od mene.
'' Ovaj, pa i ti se meni sviđaš, ali nisam mogla da te pitam u školi nikad, bila sam nesigurna, ali sad, sad mi je lakše''. Njene oči su upijale svetlost obližnje svetiljke i bio sam kao, drogiran, dok sam je gledao. Vidio sam da je već osetila smrad iz mojih usta, za koju je kriva vodka.
''Znam, razjašnjenje tužne tajne duboko će vas uvrediti, kakav će prezir plemeniti izreći vaše oči sjajne...'', bio je to Puškin. Onjegin je bio pravi pogodak, ali ovo je ravno lutriji, da devojka koju ni ne poznajem, a ni ona mene, smuvam za samo pola sata... Posle izrečenog pisma, bio sam u šoku, jedva sam stajao. A onda je došla sedmica na lotou.
''Pišem vam, šta bih znala bolje, i šta vam više mogu reći..'',opet Puškin, samo Tatjanino pismo Evgeniju. Uhvatili smo se lagano za ruke, poljubili se na kratko, i ona me je vodila prema prvoj klupi... Eto, tako je to bilo, sve od sad je patetika i bilo bi suludo prepričavati kako se ljubiti sa osobom koju volite. Ja to ne mogu. A mislim da ni Puškin to ne bi znao...
Portal ka nekom drugom svetu u trenucima dosade i nezainteresovanosti.
Učiš korake jpg kompresije,i boli te uvo za kosinusno skaliranje.. u tom momentu bacaš pogled ka zidu i vidiš nju! Mala crna tačkica orkužena potpuno belim zidom.. počinješ da je gledaš,pogled postaje mutniji,a tačka sve veća u tvom oku.. počinješ da razmišljaš da li si to možda zakačio zid hemijskom olovkom kada si radio one integralne transformacije i u vazduhu crtao kako se trojni integral svodi na trostruki.. odjednom si se setio da si ipak držao rotring patenticu u ruci.. eh taj rotring,imam je od prve srednje.. jebote kako li je neko izvalio taj koncept patentice.. to jest kako su uopšte izvalili da se tim ugljenikom može pisati,jesu li prvo pokušali rubidijumom da pišu? i tako dalje.. i dublje tonete dok vas jednom ne trgne nešto iz vašeg novog sveta.. pogled na sat,shvatite da niste bili prisutni sat vremena a obaveze i dalje stoje u starom/novom svetu.
Devojka koja ubitačno izgleda. Avion riba. Toliko je zgodna da one koji su skrenuli vraća na pravi put.
Mile, brate, onaj moj mali mi svaki dan sve više sumnjiv. Prošli mesec 'oće uvo da probuši, ja ajd pustim, on dođe s probušenim desnim. Prećutim ti ja to. Posle toga kupi roze majicu, ja i to prećutim, šta znam, možda je moda. Šiške mu odavno upadaju u oči k'o u onog malog Stankovića što je pevao u Zvezdama Granda, al' prećutim i to, neka ga. E, kad je jutros došao do ove moje male Milice i tražio pincetu da sredi obrve, zabrinuo sam se, da ti priznam. Pa šta fali ako imamo porodično imamo jednu obrvu, ne dira se to! E neće on meni, ubiću ga od batina, pa će se opametiti.
-Ajde more, moramo ga voditi kod one male Dulove, devojka je toliko zgodna da mu posle toga na pamet neće pasti da bude peškirić, ima da ga konvertuje.
Kada vojnik ide na odsustvo, u stacionar, u otkomandu... Njegovo ime se u matičnoj jedinici privremeno, do njegovog povratka, briše sa spiska brojnog stanja ljudstva za koje je potrebno obezbediti obroke. Naravno, trajno se "skida sa hrane" kad odsluži i ode kući.
Od "skinuti sa hrane" nastao je i sam izraz "skidanje" za završetak vojnog roka. A samo "skidanje sa hrane" je, iz vojnog žargona, našlo primenu i u civilnom životu, u svakom obliku ljudske zajednice organizovanom tako da njeni članovi jedu sa istog kazana (i muzu isti buđelar).
Slava
Domaćin (ćaska sa gostom iz daleka - samo se na slavama i viđaju, te im je to jedina prilika da se ispričaju k'o ljudi): Eto, pobratime, tako ti je kod nas. Sina sam oženio, srednju ćerku udao, još samo ovo balavo da malo stasa, pa i nju da skinem sa hrane, da ja i baba malo proživimo i za sebe.
Domaćica: Iju, crni čoveče, pa kako možeš tako pred svetom!
Balavo: Vreeee! Tata, ti mene nimalo ne voliš!
Domaćin: Neka, neka, neće ništa da ti fali! U tvojim godinama tvoja majka se već gledala sa mnom, dogodine sina rodila!
Kućna staramajka: Ješte, ješte, a mene kindapovali, ni šešneš nišam bila navršila, ša njive, ušred bela dana...
Neko od stola: A ti se, baba, kanda nisi puno otimala?
Staramajka (ćuti, pravi se da nije čula, licem joj se razliva blaženi osmejak).
Gošća (postarija, drži u rukama šoljicu kafe, muva laktom muža u rebra i tiho mu sikće na uvo): Kuku onom kome ovo u kuću uđe...
Često se sećaš svoje prve simpatije. Umiljato lice, a ispod đačke kecelje, haljinica na falte, bele hulahopke i cipelice na kaiš, ma idi bre!
To je ono prvo klinačko snimanje kad ti nije jasno šta ti se tačno dešava, ali primećuješ da ti je pogled često prikovan na to malo žensko čeljade. Tu posle bude još par simpatija kroz osnovnu školu, malo intriga po leksikonima i glasina na velikom odmoru. U tom dođe pubertet, srednja škola i onda BAAAAM!
Zaljubiš se kao mladi tetreb u sezoni teranja, a da ne znaš 'de teraš. A osećaj - neopisiv.
Ona ide sa tobom u razred, ne možeš da dočekaš da dođeš u školu, pa se lickaš, pa se pickaš, pa trebiš mitisere i ostale bubuljke, pa rokaš pola litra bruta, eventualno denima, pa teraš kevu da ti pere ''pe'stokeca'' dva puta nedeljno da što pre izblede, pa mora prljavo-bele starke i jakna vijetnamka, pa čitaš Prevera i vežbaš recitovanje, pa se uživiš u ljubavne jade mladog Vertera ili oficira Vronskog, pa kao nešto i sam pišeš, pa si sav romantičan i ustreptao, sliniš dok sam u kući gledaš ''Sjaj u travi''...
Ne treba naglašavati da si pred ekipom ultra-huligan, uvek spreman da zapodene šorku i nabode najvećeg u suparničkom taboru. Slušaš samo njujorški hard-kor i koristiš sve opijate kojih možeš da se domogneš.
:Matursko veče, poslednji ples, on konačno skuplja hrabrost da je pita za igru, i ona pristaje:
Oboje ćute dok se lagano njišu. On je ispunjen, svet je njegov i ne postoji više ništa i niko osim njih. Ne vidi joj lice jer mu je nos u njenoj kosi, ali kao da je to sad pa bitno, grudi mu pucaju od neopisivog naleta sreće, ljubavi, šta li je? Pokušava da joj nešto kaže na uvo. Šta ''nešto''? Sve bre, od onog 1. septembra pre 4 godine, pa do današnjeg dana, svaki dan u magnovenju i svaku besanu noć, i Prevera i Rakića, i Tolstoja i Hemingveja, i svaki derbi koji je gledao, ali nije video, i svaki ukor roditelja koji je slušao, ali nije registrovao, i zašto mu je slab prosek i ne može da upiše fakultet, i kako je slušao Parni Valjak iako babi nije isteklo ni 40 dana, i svašta bi joj još rekao, i o stvarima koje ga interesuju, i o onima koje prezire... A poslednji ples traje li, traje, svečana sala se okreće oko njih i cela Zemlja i sam Svemir, dok se njemu čini da stoje nepomični, daleko od svega.
E-mol označava kraj pesme i on konačno odmiče lice, a da nije procedio ni reč, hvata njen nesigurni pogled pun nečega, ali on ne zna čega. Ona polako hoda unazad, njega već zovu drugari da ukrste ruke i ispiju špricer na eks, ona ga još uvek gleda, a on stoji nepomičan na mestu koje je do maločas bilo centar Univerzuma.
Krenuli su taktovi neke vesele pesmice, svi su poskakali i podigli ruke, nije je više mogao videti i momenat je iščezao u nepovrat. Od te večeri ju je veoma retko viđao.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
:20 godina mature, uzavrela atmosfera, potoci alkohola:
Ona (vidno pijana): Pa gde si ti šmokljane, toliko dugo? Nisam te videla godinama, na 10 godina mature nisi ni dolazio? Ništa se nisi promenio, isti onaj mladi pavijan, doduše sada već malo osedeo hahaha. Sedi bre ovde...
On: Eeeej, vidi nju. Super izgledaš, kao da se nisi 3 puta porađala! Pa pričaj, kako život?
Ona: Pa moglo je biti i bolje. Preudala sam se pre par godina, mada i ovaj skot dosta pije, maltretira decu i mene, tražim način da ga ostavim, ukratko. Ti, govori?
On: Živim u Kanadi, radim u fabrici konzervi, vozim Harlija i pomalo sviram bas na našim zabavama tamo. Imao sam problema sa drogom i alkoholom, ali sad sam dobro. Nisam se ženio, dece nemam. Eto...
Ona (posle duže pauze): Koja si ti pička od čoveka! Imao si nas na keca sve one godine, a nisi imao petlju da realizuješ jebeni penal! Zbog tebe fakultet nisam završila, mnogo sam se brinula kad te je droga uzela pod svoje, onda si otišao preko, a ja se udala za prvog koji je naišao, jer je u kući više bilo nepodnošljivo... A sećam se, kad sam te ugledala onog 1. septembra kad smo krenuli u srednju, eeej noge mi se odsekle... :pričala je do dugo u noć, staloženo i po redu:On više ništa nije rekao, samo je sebi nasuo prvu čašicu alkohola posle 8 dugih godina apstinencije. Osetio je da su opet centar Univerzuma. Samo se on ovoga puta okretao u suprotnom smeru.
Ljudina! Junačina iz epskih pesama, reinkarnacija samog Kraljevića Marka, Vojvode Momčila i Miloša Obilića! Retko hrabar i sposoban čovek. Onaj ko je trezan položio vožnju zna se da nije neki muta, već čovek kakvom se svi dive.
-Saša, gde si bio sinoć, ja te zvao a Branka mi samo rekla da nisi tu?
-Ma bio kod Veselina.
-Kog Veselina? Onog garavog što mu jedno uvo veće od drugog, esina ona?
-Kuš more, bogohulniče! Zar tako da pričaš o Veselinu?
-Što? Meni baš deluje kao ljiga od čoveka...
-Veselin ljiga?! Pa je l' ti znaš, drvo javorovo, da je Veselin najveći sin naših naroda i narodnisti (posle Broza naravno), taj ti je bre i vožnju trezan položio!
-Ozbiljno?!
-Nego šta! Čovek polagao u moskviču, ali da vidiš ti samo kako je on vozio... Kad je seo u rusko auto napravio od njega nemačko, nemačko! Vozio k'o Šumaher, naravno uz dozvoljenu brzinu, ali je zato klizio po putu kao po puteru, rasplakali se i pandur i instruktor kad su videli koji je on umetnik za volanom. A da ne pričam o tome da nije imao ni promilčić alkohola u sebi.
-Au bogte, nisam znao... Izvini brate za sve što sam rekao, oprosti mi moje grehe, nisam znao šta radim.
Pridev koji daje imenici jači stepen. Gotovo jedinstven primer takve stvari, bića, ili čega već.
1.) Primer:
Aca Stojanović (dok uveliko teče napad Arsenala): I evo ga, Teo Volkot, kome je puno ime Teo Džejms Volkot, sa loptom. On je retko brz fudbaler, a javnosti je manje poznato da je njegova majka insistirala da on trenira atletiku. Ipak, on se odlučio za fudbal, i kako stvari stoje nije pogrešio. U međuvremenu je on izgubio loptu, Fulam je u kontri, Ugo Rodaljega, koji je kao klinac u svojoj matičnoj zemlji prodavao krompir je u prilici, i Fulam je izjednačio rezultat! Retko lepa završnica kolumbijskog napadača, o kome ćemo više govoriti u nastavku.2.)
-Brate, vidi ovog Miloša, kako je pametan čovek. Sredio je sebi život, uživa ko bubreg u loju.
-Znam ti ja, bre njega. On ti je išao sa mnom u gimnaziju, i uopšte nije bio nešto specijalno pametan. Al' bio ti je retko, retko vredan dečko. Dok smo se mi zajebavali na časovima, on ti je sluš'o profe, i vidi dokle je dogur'o.3.)
-Vidi ovo pseto, kako je jadno i mršavo.
-Zajebi bre, to ti je retko opasan ker u ovom kraju. Odgriz'o je uvo sinu one debele Marije, pa se ti samo igraj s njim.
Koliko smo samo puta dobili ovakvu poruku. O njoj nikada nećete dobiti više informacija sem ove da joj se sviđate.
(upravo vas je cimnuo nepoznat broj i vi ste uzvratili cim, dobijate poruku)
nepoznat broj: "Ćao. Šta radiš?"
Vi: "Evo ništa, blejim. Ti?"
nepoznat broj: "Evo i ja ništa pijem kafu sa drugaricom, pričale o tebi pa sam ti poslala poruku"
Bi: "Ma boli vas uvo, uživate. A ko je to?"
nepoznat broj: "Jedna devojka kojoj se sviđaš ;)"
Bi: "Stvarno ;) A odakle ti broj?"
nepoznat broj: "Ma dala mi drugarica, ali ne mogu da ti kažem koja."
(počinjete polako da se nervirate jer pretpostavljate kako će da se završi)
Vi: "A reci ajde neću joj reći da si mi rekla. A odakle me znaš?"
nepoznat broj: "Ne mogu stvarno obećala sam joj, videla sam te jednom negde al ne mogu da ti kažem gde"
(već gubite strpljenje i shvatate da je ovo dopisivanje samo gubljenje vremena i ne nastavljate dopisivanje)
(Međutim posle nekog vremena ponovo vas isti broj cima, vi ne uzvratite, ali broj nastavlja sa cimanjem i dobijate još po koju poruku tipa "Ćao, šta radiš", "Mogao bi nekad da se javiš" itd. vi pokušate još koji put da saznate više informacija o njoj ali neuspešno, čak i zovete nekoliko puta, ali ona se ne javlja. Cimanje se nastavlja vi kulirate dok posle dužeg vremena sve to ne prestane i vi shvatite da ne znate ništa o toj osobi sa druge strane žice i da ste izgubili samo kredit i živce)
Simulirati. Praviti se povređen. Glumiti ko holivudska zvezda, zaseniti i fudbalere Barselone. Previjati se da bi izbegao da uradiš nešto što moraš. Ispasti najveća moguća sisa. Nastalo po turskom košarkašu Omeru Ašiku koji se pravio povređen da ne bi šutirao slobodna bacanja protiv Srbije, usta ga jebem.
- Ajde ustaj, stigo ugalj a neće se sam utovariti!
- Šta, gde? Ko?
- Ugalj, dvorište, ti, mi, vi, oni! Diži guzicu da se tako duhovito izrazim!
- Aj bre ćale koj će ti ugalj sad jebo ga ti, još ni jesen nije počela?
- Ajde pajvane mali ustaj i ne pametuj, ščuo?
- Ne mogu ćale ozbiljno nešto mi nije dobro!
- Da nisi trudna možda? To što si sinoć presiso me zabole, niko te nije bio po ušima.
- Ma nije ćale, boli me stomak nešto a i glava isto. Nisam ni liznuo alkohol, časna pionirska!
- Jel ti ja ličim na kurvu leba ti? Ako ličim onda bar plati za jebanje!
- Ozbiljno ćale, baš mi nešto uvija po stomaku. Možda sam pojeo nešto kvarno.
- Uvija, a?:uvrće mu uvo i vuče ga iz kreveta:
- Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa...
- Evo sad da znaš šta te uvija! Pojeo si ti pola flaše vinjaka na kvarno! Meni si našao Ašika da prodaješ sunce ti kalaisano! Izvodišeć slobodna bacanja sve u šesnes! Lopatu u šake!
Jesti ali halapljivo. Napuniti usta do tačke pucanja. Južnjački izraz za prožderavanje ogromne količine hrane. Navaliti na hranu k'o svinja na masan džak.
Radovan: Sine moramo ozbiljno da porazgovaramo, znaš ne možemo više da te finansiramo i ti moraš...
Miroslav: Iju tatko, dodaj mi leba ti malo te paprike belolučene i daj te ćevape. Mhmhmh njam,njam. Ajde deder dodaj i malo tih kobaja. Uuuu dobre su, rzne po malo!
Radovan: Šta si bre zamleo tu ko nezdrav, slušaj me bre šta ti pričam bizgovčino!
Stojanka: Ne diraj ga Radovane sad, srce mamino kako lepo rucka. Ljubi ga majka, samo ti meni jedi. Oćeš ručak da mu presedne matora drtino, srca nemaš!
Radovan: Ma jeste samo nek se tovi govedo debelo, pa će tako da se oženi! Zamleo tu ko blesav a to što drvi kurac tamo po Beogradu već godinu dana to nikom ništa! Posao bre da nađeš, ščuo bre?!
Miroslav: Mhmhmh mljac, mljac oću tato, oću! :oblizuje prste: Mamo jel ima malo i kolača?
Radovan: Na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo! Bolje u saksiju da sam svršio!
U današnje vreme, na tržištu, se mogu naći najrazličitije vrste, klase i podklase cigareta u slobodnoj prodaji. Kao što se i svaka baba odlučuje za određenu boju marame, tako se i pušači odlučuju za određenu vrstu cigareta koja im najviše odgovara.
Sarajevska drina:
Korisnik je glavni opušteni blejač, ne dotiču ga nikakva spoljna dešavanja. Fura svoj fazon i boli ga uvo za sve! Kad postane deda, pušiće na lulu.Monte Karlo:
Puši ih zato što svi ortaci iz društva puše Monte Karlo. Nosi trenerke, zato što svi iz društva nose trenerke. Osoba uvek prihvata tuđe ideje. Kud svi, tu i mali Mujo.Vajsroj:
Nema para za Monte Karlo, a ne želi da se upušta u koštac sa rekama iako je plivač (Drina i Morava). Osoba je obično veoma interesantna za komunikaciju.LM:
Početnik, osoba koja još nije našla odgovarajući duvan pa trupuje: "Ajd da uzmem ove, ravno su 100 kinti" Ako je oldskul pušač onda je verovatno prešao sa Lakija na LM zato što je Laki poskupeo. Veoma proračunata osoba koja nosi parolu: Prvo ja pa onda svi ostali".Laki Strajk:
Ako je meko pakovanje onda se tripuje da je šmeker i frajer, ako je tvrdo pakovanje onda planira da pređe na meko pakovanje pošto će onda postati šmeker i frajer. U drugom slučaju je osoba od poverenja koja uvek ima da ponudi pljuge, i jedini je koji ih stavlja na sto kada ode u kafić.Malboro:
Ima se može se... Cigarete koje se kupe samo pred izlazak da se osveže pluća, inače puši jeftinije. Obično ih puše kamiondžije.Davidof:
Imam pare i mogu šta hoću! Ovakav korisnik puši tu vrstu zato što su: uvozne, nemačke, skupe. Nema veze što su gadne kao da pušiš karburator od Juga koji je prešao 999999 km. Jednostavno osoba sa rasipničkim načinom života. Tatin sin, mamina maza.Crni sobrano:
Nikola KojoŠareni sobrano:
Glumi u hrvatskoj sapunici.
Boljka koja muči osobe, koje smatraju da su sve aktivnosti ne vezane za studije potpuno nebitne, i za koje je razlika između devetke i desetke nepremostiva. Predstavlja nagle izlive različitih emocija, radosti, olakšanja, besa pa i agresije. U takvim situacijama "budući akademski građani", zavisno od ocene koje su dobili na ispitu, praktikuju različite metode dokazivanja okruženju, da im bela košulja ne gine, ne zna se samo na koju će stranu biti vezana. Zdravom posmatraču, ovaj prizor liči na "Samit šizofreničara jugoistočne Evrope", i dokazuje mu da preokupacija bilo kojom aktivnošću, ne utiče dobro na mentalno zdravlje pojedinca.
Čekaju se indeksi sa upisanim ocenama, studentarija reži, sikće, i haotično šetka po prostoriji. Asistent prilazi sa ocenama, a masa se divljački otima o indekse, k'o gladni četnici o masnu gibanicu. Kako su dograbili indekse, započinje sprintersko listanje do stranice sa ocenom, nalik na nekadašnje prelistavanje "Beobankinih" štednih knjižica, od strane starijih gospođa. U zavisnosti od rezultata, gubljenje i ponižavanje poprima različit oblik.
U prvu kategoriju spadaju bezživotni apstinenti, koji su se nadali devetci, a ipak, gle čuda, dobili deset. Model ponašanja za ovu priliku, preuzeli su od šampiona Pinkovog serijala "Zvezde Granda". Nakon neartikulisanog vriska, sledi bacanje na kolena i blago podizanje ruku. Fale samo Sale, Brena i blještava bina.
Drugu kategoriju čine ljudi kojima je navodno laknulo jer su prošli ispit. Nadali su se većoj oceni, ali svesno igraju na kartu kojom zavaravaju sebe, i bezuspešno pokušavaju da zavaraju okruženje. Lice im je ukrašeno kiselim fejkovanim osmehom, a kada saznaju da si dobio veću ocenu od njih, videćeš tu zlobnu sliku u njihovim očima. Sliku koja govori da bi ti najradije odgrizli uvo, k'o Spiridon Tašku Načiću u filmu "Davitelj protiv davitelja". Nastavljaju da se kiselo smeju i prave haotične pokrete rukama, koji odlikuju feminizirane muškarce, dok pokušavaš da se od njih spontano udaljiš.
Nosioci treće, a ujedno i najzajebanije kateogorije su nadrkane nedojebane devojke, koje ne svršavaju od kurca, već od desetke. Nezadovoljne nešto nižom ocenom, oslobađaju ognjeni gnev. Ukoliko primete da iako si dobio identičnu ocenu, ne smatraš da je došlo do intergalaktičke turbulencije, i da zapravo nije uzdrman sklad zakona u kosmosu, njihov gnev će biti usmeren ka tebi. Da mogu, uhvatile bi te za grkljan i podigle k'o stolicu na jevrejskoj svadbi.
U ovakvim situacijama, predlaže se pojedincu, da pokupi svoj indeks sa mediokor ocenom, šmugne što pre i ostavi hijene da reže i sabiraju utiske. Onda se uz pivo u jeftinoj rupi, može odmoriti od ispitnog roka, razmišljati o svakodnevnici i stvarima koje dodaju bar malo boje u naše sive, smušene živote.
Velika većina nas veruje u ritual gladanja u šolju, sujeverje ili nešto drugo, ne znamo, ali ako se pitamo da li to ljudi i dalje upražavaju i da li veruju u to, možemo da budemo sigurni da je odgovor - da.
Situacija u kojoj nam je toliko dosadno, pa ne znamo šta bi mogli da uradimo da bi je koliko - toliko oraspoložili, skuvamo kaficu, popijemo je, obrnemo šolju i najveći prorok u društvo sedne i počne da priča ono što svi znamo i ono što nam je, u stvari, jako nepoznato.
Vremenom, gladanje u šolju se promenilo, pa sad možemo da vidimo taj ritual i preko virtuelnog sveta. Ne verujete? E, pa pogledajte.
- Srce, hoćeš da mi gledaš u fejs? Nisi odavno, a znaš kako umeš da pogađaš. Molim te, molim te!
- Joj, evo, evo. Samo da stavim link neki.
- Duša si, bre!
- Hmmm, na prvi pogled tvoje profilne slike, vidim da si usamljena ovih dana... Kao da si sama i želiš da tako budeš... Imam utisak da ne želiš da iko bude u tvojoj blizini dok se ti sama ne središ...
- Joj, bravo, srce moje... Nastavi...
- Vidim ti neki link... Tužan link... Lepa pesmica, ali malo lajkova...
- Jooooooooooj...
- Hmmm, kad zamirišu jorgovani... Izgleda da ga nisi probelela...
- Bravo, mačice, joooj, sve pogađaš! Nastavi, nastavi, plače mi se...
- Vidim i ovaj status... Kao da hoćeš nekome da pokažeš da te boli uvo za sve, a u stvari nije tako...
- Joooooooooooooooooooooooj, jeste...
- Aha! Vidim neki komentar! Vidim jednu osobu iz tvoje bliske prošlosti... Ne želi da odeš...
- Stani! Kako izgleda?!
- Hmmm, paaa... 336 zajedničkih prijatelja, lepa profilna...
- JOOOOOOOOJ, ZNALA SAM DA JE ON! PRIČAJ DALJE!
- Vidim da hoćeš ovek nešto da mu pošalješ, ali nikako da skupiš hrabrost da to uradiš...
- Jooooooooooj, majstore, sve pogađaš!
- 'Ajde sad zamisli želju...
- Može!
- Hmmm, hmmm, hmmm... POSLAĆE TI RIKVEST!
- URAAAAAAA! LEGENDO! NAJBOLJE GLEDAŠ U ŠOLJU!
Fejk. Glumi, muva se, često neuspešno jer mu nije u prirodi da bude efikasan, mada se desi s vremena na vreme. Ali daleko od toga da se ne trudi, naprotiv, daje sve od sebe. Zbunjuje. Izbegava da solira jer to nije njegov fah i voli da sarađuje sa saigračima od kojih često i najviše zavisi cela akcija. Tu su da mu nameste.
Ortak 1: Daj bre torima, cimate se dva meseca i tebe je sramota. Maltene se znate. Idi tamo, nas dvojica te čekamo ovde. Pa i ako ne bude ništa, sportski prihvatiš poraz i vratiš se kod nas.
Ortak 2: Ma ne mogu sam, pođite sa mnom i samo mi započnite razgovor, ostalo ću sam.
Ortak 3: 'Ajde učinićemo ti.Ortak 1: Zdravo, je li slobodno?
Cura: Naravno.
Ortak 3: E hvala. Primetili smo, ovaj, naš drug je primetio da si bez društva i, da budem iskren, malo je stidljiv.
Cura: Ma tu sam sa drugaricama, ali su me ostavile za čas...nebitno. A zašto si ti stidljiv, ja ne ujedam?
Ortak 2: :ćuti i gleda:
:Ortak 1 Ortaku 2 na uvo: Gukni nešto, hoćeš da me zoveš kasnije ako slučajno bude trebalo i da gurnem umesto tebe?
Cura: Momci, evo upravo mi je stigla poruka od drugarice, moram da idem. Drago mi je da smo se upoznali. :odlazi:
Ortak 3: Brate, koj' ti je kurac? Je l' vidiš šta si uradio?
Ortak 2: Pa nije nego...
Ortak 1: Šta nije? Ode devojka od mutavog idiota, eto to je. Ukočio si se k'o u redu za špricanje. Šmirglaj malo, jedi neka govna, ne očekuje ona da joj recituješ Rabindranta Tagorea.
Ortak 3: Mojne si lažna devetka, jeb'o ga, budi pravi centarfor.
Snovi mladih školaraca , pogotovo onih u Srednjoj. One ne moraju biti savršene izgledom , jebeno dobre ribe , često su i neiskusne bivše štreberke koje su tek nedavno počele da se kembeče redovno. Ali one imaju nešto u sebi , nešto što mlade đake tera da se samozadovolje zamišljajući svoju profesoricu kako skače po njima.
Jedna vrlo , vrlo bizarna stvar. Učenici se pale pogotovo na strožije profesorice , koje izgledaju dovoljno dobro da ih ti isti učenici ,,kazne" bar u svojim mislima.
Pored ovih postoje još i takozvane neiskusne profesorice koje mladi puleni ponekad neometano i bez rizika muvaju , naravno i tu postoji granica.
Tu su još i milfare , kao i nešto lošije profesorice , ali opet dovoljno dobre da se na njih baci jer one isto imaju to ,,nešto"
Profesorice sa AUTORITETOM
Na času odgovaranje , proziva Peru koji dobija kecova.
- Jebem li je u ta usta njena mala. Kurvica mala , mene je našla. To je sigurno zato što hoće da je guzim. Pali se na mene.
- Neka , neka. Osvetićeš joj se kad dođeš kući.Pera stiže kući.
( Ljutito kroz nos kao u pornićima sa zatvorenim očima zamišlja profesoricu da mu radi radnju , a on joj prkosi )
- To kurvo mala! Dudlaj ga jako ! SAD NISI TAKO JAKA! SAD NISI! ( izdah )-----------------------------
NEISKUSNA Profesorica
- Dečaci , ajde molim vas malo tiše samo ne čujem je šta priča.
- Cuclo bih ti ja te sisice Svetlana , tad bih ćutao.
- Ne čujem ?
- Naravno profesorice , sve za vas.Učenik stiže kući , javlja mu se potreba da baš zamišljajući nju zadovolji svog majmuna.
-To Cecika! Primaj ga jako! Voliš kad te rokaju u tvoje nevino dupe a ?! VOLIŠ!!! ( izdah )--------------------------------------
MILFARA
- Uh kako bih rokao Jelenu. Žena izgleda ko da ima 27 , a ne 37 godina. Pogledaj ti taj guz i te čvrste sise. Rokao bih je među sise brate!
- Šta misliš jel daje u rč?
- 100% . Vidi se da voli da se dere od bola i da uživa u tome.Dolazi kući. Počinje radnju:
- Dajte mi malo u guzu profesorice!
(zamišljen glas koji se smeška i lik profesorice koji se okreće i širi svoj rektor za mladog dečkića)
- To profesorice...Uh , kako ste dobri. VOLITE DA GA PRIMAT U ČMAR PROFESORICE! JAKO VOLITE! ( izdah )------------------------
NEŠTO Lošija Profesorica
- Brate , kako bih je rokao. Ovde na sred stola. Kako volim kad izbaci tako sise pa se nagne tu kod stola da ih vidimo , uhhhhhhhhhh.
- Ti nisi normalan. Nemoj da te čuje , još bi ti i dala kakva je.
- Nemaš ti pojma! Fak , krenuo je džiz. Idem u vece da završim pos'o.Svima je uvek draže baciti ga na kvalitetnu profesoricu nego na pornić sa ful ribom. Još ako imamo materijala sa fejsa... Užitak je potpun.
