Rečenice koju izgovaraju dva lika, od kojih ni jedan nema dovoljno muda da udari prvi i započne tuču. Propraćene su međusobnim gurkanjem rukama, ponekad i glavama. Svaka strana obavezno ima po jednog ortaka koji ce da ih vuče i govori: "Nemoj brate, nemoj brate", iako ne postoji ni promil šanse da gurkanje pređe u fajt.
Lik 1: -Šta si mi rekao za kevu??? (guranje)
Lik 2: -Šta je bilo? (uzvraća guranje)
Lik 1: -Šta, šta je bilo?? Šta si mi rekao za kevu? (malo jače guranje propraćeno kontaktom glavama)
Ortak 1: -Nemoj brate, nemoj brate, molim te iskuliraj...
Ortak 2: -Daj brate nemoj...
Lik 1: -Šta bre nemoj? Šta si mi rekao za kevu?? (gurka preko ortaka)
Lik 2: -Rekao sam da je zaboravila gaće i brus sinoć kod mene!!! (uzvraća guranje preko svog ortaka)
Lik 1: ŠTA JE BILO?????? (najjače guranje do sada, mada nema straha da će doći do udarca)
Lik 2: ŠTA, ŠTA JE BILO??? (guranje ekvivalentno guranju suparnika)*Može potrajati par minuta pre nego sto se oba ortaka sklone i svi shvate da od tuče nece biti ništa. Posle toga se obojica okrecu i nastavljaju da igraju basket/fudbal/piju pivo
Prosečan Amerikanac; želi da veruje da je demokrata, liberal, da se zalaže za svetsku pravdu, mir i sveopšte dobro, a, u stvari, ako bi znao da ima i promil šanse da neki bradonja baci bombu dok uživa u Superbowl-u, ne bi mu ni najmanje smetalo da se cela jedna država bradonja malo poravnja sa zemljom... džast in kejs.
Izraz koji se koristi mahom za stvari u oskudici.
Dobro znamo da je lek jedina magična stvar za koju se ne kaže "hvala" i da, za razliku od Amerikanaca koji ga drže pored paste za zube, kod nas se njemu posvećuje cela fioka, komoda ili čak bife (pravi mali hram). A opet, kako u nas svašta može biti lek, pa čak i ono što izaziva suprotan efekat, ovaj izraz je na našem prostoru pronašao plodno tlo za masovnu primenu. Jer, u to vreme, kod nas nije bilo izraza ni za lek. Sad ga ima.
"-Sine, ostavi taj pištolj, tu nema metka ni za lek."
"-Deco, nećemo imati čas OTO-a danas, nema lepka ni za lek."
"-Sine, nemoj da kradeš više babi bensedine, nema žena ni za lek!"
"-Fireru, Jevreja nema više ni za lek."
Srpska verzija poznate američke sintagme "get into her pants". Odnosi se na mogućnost upražnjavanja seksualnih aktivnosti sa nekom ženskom osobom, jer promil muškaraca na koje bi u nekom paralelnom univerzumu mogao da se odnosi ovaj izraz nije definisan (priča se da se Teorija struna bavi time).
Ovaj izraz možete čuti na društvenim manifestacijama Lovačke priče i priključenija i predstavlja najfiniji, najčistiji oblik takoreći sinonim za jebanje, doduše, odmah posle izraza spavati (moj omiljen).
- Jesi se smuvao sa Jelenom?
- Aha! Štaviše, već sinoć sam joj se uvukao u pantalone.
- Opa! Da ti nisu bile malo tesne?
- E kamo sreće da jesu, razrađena je k'o majka devet Jugovića.
Opšti naziv za osobu muškog pola sa prepoznatljivim karakteristikama kao što su seljačko rumenilo,jakna sa Marlboro aplikacijom,frizura u stilu 60-ih,cipele u stilu 70-ih,manjak zuba(obično jedinice,dvojke ili trojke).Mozete ih naći u lokalima čiji nazivi počinju sa "Kod"(npr.Kod Dane) ili "Bife kod",gde se zagrevaju pre nego što krenu u pohod na omamljene srednjoškolke u obližnjoj folkokoteci.Srodnici jednog Mićana jesu Šaban,Seljo,Gorštak,Rapalj.Kada ga sretnete na ulici sa cigarom medj zubima i najnovijim modelom SAMSUNG touch screen htc magic na uvetu (koji inace ne zna da koristi,al' nema veze) reći ćete samo "Vidi ovog Mićana!"
Baza je mesto gde ločete pre poletanja na neko drugo mesto koje ćete lakše i lepše podneti zasićeni alkoholom. Ne treba zanemariti ni povoljan finansijski aspekt ovakve pripreme.
nečija gajba, obližnja jeftina kafana, klupa u parku, bife u radnoj organizaciji...
Petak veče u kafani kada svi piju samo jednu vrstu pića jer je gazda smanjio cenu za 10 dinara.
- Gde ćemo večeras?
- Idemo u "Bife šarm". Jelen 80 dindži.
Kada nam neka stvar ili osoba toliko zasmeta u životu da ne postoji ni promil šanse da se to vrati na pređašnje stanje kažemo da nam se ta stvar ili ta osoba ogadila.
Postoje naravno i preterivanja. Ogadi vam se osoba suprotnog pola koju ste do tada neizmerno voleli pa u besu se lako daje izjava da vam se ogadio ceo suprotni pol.
Može vam se usled preteranog klopanja toliko ogadi neko jelo da postajete alergični na njega.
Sve u svemu, svako preterivanje je skoro siguran put da će vam se nešto ogaditi.
Pogledajte mene na primer, toliko sam se raspisao da vam se ova definicija do sada ogadila i ako mi još niste dali minus to znači da zaslužujete sa moje strane jedno veliko hvala.
Truplo, pokopano ispod korena svakog porodičnog stabla u Srbiji.
-A, je li, Đomla, odakle su se tvoji doselili?
-Iz Hercegovine, brate. Ninkovići.
-Kako sad Ninkovići, zar niste Mladenovići?!
-Pa jesmo sad, ali su morali da promene prezime kad su se preselili, da ih ne nađu Turci, pa uzeli po čukundedi Mladenu.
-Što to?
-Ma nemam pojma, taj neki predak ubio jednog Turčina koji je bio veliko mudo u Bileći, i...
-E, nije nego kurac! Ubio Turčina!
-Što, šta s tim?
-Ma, daj, molim te, s kim god pričaš o poreklu, uvek mu je deda ubio nekog zajebanog Turčina, pa su morali zato da se sele... Pa da je pola tih priča tačno, danas bi u Ankari živeli Kurdi a Carigrad bi bio grčki, Halid Ergenč bi glumio u gej-pornićima, a bife "Promil" u Bariču nikad ne bi promenio ime u kafe-bar "Kad lišće pada"!
-Ne znam, matori, meni deda tako prič'o...
-He, deda! Znajući vas Mladenoviće, cenim da ti je taj predak u pijanom stanju nešto lanuo, pa kad se otreznio i skontao šta ga čeka - spakovao ženu i decu, i štura! Čuj, ubio Turčina...
Svi mi muški smo u detinjstvu ( pre puberteta) imali drugaricu koja je ličila na stalak za infuziju i s liceTOM k'o u šimpanze. Verovatno smo je i maltretirali i sprdali se sa njom, bili smo malena đubrad. E, onda smo je u zrelijim godinama ponovo sreli i žestoko se pokajali. Ne jer više nismo đubrad, već zato što ona sada izgleda kao boginja, Bijons, krava muzara, Lepa Lukić il' šta vam već budi pimpek. Mi bismo sad voleli da nas se ne seća kao malog šapketa, da bi imali bar promil šansi da je izbambusamo, jer sad smo debeli, ružni i nemamo ni Yugo.
Sportski termin, koji oslikava pristrasno suđenje u korist domaće ekipe.
Neša:”Batice, kako ste prošli protiv Borca.”
Laki:”Brate, razbili smo ih, a izgubili smo sa 2:1. Bilo domaćinsko suđenje, nismo imali promil šanse da pobedimo!”
Opis vječitog studenta. Zvanje koje se stiče kada broj godina studiranja bude najmanje tri puta veći od prosječnog boravka na fakultetu.
- Kako ide, legendo? 'Oće li bit' što ove godine?
- A što znam, računam da su bife i čitaonica sigurno moji, a možda uleti i poneki amfiteatar!
Kafanica napravljena u veoma malom prostoru tako da nema baš mnogo mesta ni za stajanje, a o sedenju da i ne govorimo. Bitno je samo da se, u frci, uzme doza na vreme kako se terapija ne bi prekidala.
- Brate, koji je ovo javni WC? Sva vrata zaključana!
- Ej, a gle u zadnjoj kabini frajer ima bife i flašu vinjaka!
- Opaaaa! Daj dva dupla majstore, pišaćemo napolju!
Ljudi opuštenog kaiša. Oni sa viškom laksativa. Ne svojom voljom, nikako. Fokus njihovih očiju pada na nedostake, uvek. Rupe su tako uočljive, tako lako ispunljive minusom.
Minus ljudi nisu zli, niti loši. Oni su tu da ukazuju na zlo i loše. Ne menjaju ni jedno ni drugo. Komentatori. Spikeri. Mnjenje.
Sve je novo tako novo, sve je staro tako staro. Ne može im se udovoljiti, ne možeš im se svideti, na njihovu žalost više nego na tvoju. Da su na filmu, bili bi samotnjaci sa konzervom sardine i pivom na kraju dana.
Kako se nositi sa njima? Odustati. Oni nikad ne gube, niti pobedjuju. Naš svet njihovo je čistilište, limbo, oni su tu da daju minus, da loše proglase lošim i da dobrom nadju promil kvarnog. Zašto? Zato jer tako treba.
Skepsa.
reč kojom proveravamo nivo alkoholisanosti
ja u sebi: otoringolaringolog... dobro je može jos koji lav...
posle par piva
- otoringovalingolog... može jos, tek jedan promil...
- otovavovo...
jbg. dalje se ne sećam...
Smer delovanja gravitacije direktno zavisi od kolicine alkohola u krvi.
Kao sto znamo, gravitacija tela privlaci ka centru mase, sto je, na Zemlji ka dole. Ali...
Gravitacija + koji promil alkohola i vec vas vuce malo desno, malo levo
Izađeš van s prijateljima vikendom. Sašiješ se ko majka. Teturaš gore nego zatvorenik nakon grupnog silovanja. Otiđeš u pekaru i uzmeš masni burek da posupa bar 1 promil i zaliješ sve s velikim jogurtom. Nakon po ure stomak počne ispuštati zvukove gore nego iz uklete kuće. Sraćka se nazire i pitanje je hoćeš stić prije nego li budu kaki mudante. Ne vrijedi brzo vozit. Štopat će te pandurija ili ćeš poginut slušajući hit od Tošea Proeskog Krade mi te cesta. Ironično. Sila Boga ne pita. I odeš u javni zahod i misliš se aj bar nije čučavac. Kad ono, daska ispišana, u zahodu ne smrdi nego zaudara. Vidiš da je zahod taman za raširiti ruke ko albatros. Spustiš trenerku i kanaliziraš energiju. I misliš se šta ti je treba da se glupiraš kao nindža ratnik s tim spider walk.
Bar si uspješno osvojio planinu Midoriyamu.
Potez u koji polažeš poslednju nadu da njime možeš nešto promeniti. Šanse nisu velike, možda i ne obećava, ali ostaje ti pravo da se nadaš najboljem, makar još taj jedan trenutak, i da se uhvatiš za ono možda, i ko zna..
Nešto kao kad:
- Fudbaler u 92. minutu šutira na gol sa 40 metara;
- ne spremiš ispit ali ipak odeš na njega jer je na zaokruživanje;
- Iračanin zatraži azil od Srbije;
- zlatna ribica iscenira svoju smrt kako bi je bacili u wc šolju, svesna da iskakanje na tepih ne ostavlja ni promil šanse.
Neuništivi penzioneri su, u svojoj večitoj borbi za prazno mesto u autobusu GSP-a, pribegli ultimativnim metodama, uz pomoć kojih bi mogli dobiti ključnu prevagu u odnosu na ostali deo populacije - svojim (pra)(čukun) unucima! Kako taktike "Kesa lekova", "Štaka", "Otežano disanje" i sl. nisu dale zadovoljavajuće rezultate, mudre starine su pribegle nedozvoljenim sredstvima i poturile nam svoje unuke (u stvari, praunuke, a često i čukununuke). Naime, ni najprekaljeniji veteran ratova od 1912-1999, ne bi mogao bez suze u očima posmatrati malo, tek prohodalo stvorenje kako se bori za gutljaj vazduha u prepunom autobusu. Kada se nadjete u takoj situaciji, onaj promil čovečnosti koji ostaje u vama posle ulaska u bus vam izričito naređuje da istog trenutka ustanete i ustupite mesto malom čoveku, kako se ne bi ugušio. E, tu nastupa podli pra-čukun-deda-baba, koji se mučki uvaljuje na vaše pravednom borbom osvojeno mesto, uzimajući dete u krilo! Vama ostaje samo da se zagledate kroz prozor, i da stoički po(d)nesete 120kg teškog, zadriglog automehaničara koji vam se naklatio na bubrege.
Jedina moguća odbrana od ove strategije bila bi da vi uzmete dete u krilo, ali to je nemoguće uraditi,a da se ne izgovori najstrašnija od svih strašnih rečenica:
- Hoćeš kod čike u krilo? !!!
(Dalji razvoj situacije je već za neke druge definicije)
Ako postoji bar jedan promil šanse da smo nastali od majmuna, ja bih rekao da smo nastali od Banobo šimpanzi.
Evo i dokaza kroz slike. ( Obavezno pogledati )
Znaju da se odmaraju i planduju kao ljudi. Slika 1 i 2.
Znaju da uživaju u sebi. Slika 3.
Znaju da donose radost drugima. Slika 4.
Naučnici su otkrili i jednu zanimljivost u vezi ove vrste šimpanzi.
Utvrdili su da je to najdruštvenija i najnesebičnija vrsta šimpanzi jer svu hranu koji neki bonobo majmun poseduje on bi delio sa pripadnicima svoje vrste. U dva kaveza su smeštene dve bonobo šimpanze. Jednom je data gomila voća na raspolaganje, a drugom ništa. Šimpanza sa voćem je mogla da bez problema pojede sve sama, ali je samoinicijativno otvorila prvo svoj kavez, zatim kavez svog laboratorijskog sapatnika pa su onda zajedno navalili na ukusno voće.
Lepa priča, nema šta. I vrlo poučna. Sada sigurno znamo od kojih šimpanzi (ni)smo potekli imajući u vidu ponašanje nekih primeraka homosapiensa koji imaju milijarde na svojim računima.
A moglo bi da se od njih kupi puuuuunooooo voća.
