Moram priznati veoma poseban tip muškaraca.
Naravno, za posebne muškarce idu i posebne reklame, a ovaj tip reklama je stvarno najkompleksniji koji postoji. Znam da ne deluje tako kada se gledaju, čak i deluju potpuno glupavo, što i jeste tačno, ali jedine su reklame koje idu u dva pravca koristeći dva tipa muškaraca i to nikada u isto vreme.
Prvi tip je onaj isti kul muškarac koji se pojavljuje u svim reklamama. Savršene građe, nit' deb'o, nit' mršav, neuredno-uredna frizura, kežual garderoba neutralne boje i sigurno je neki menadžer u pitanju. Savršen muškarac. Ali džaba. Čovek je jedan potpuni, jebeni papučar i to u rangu Duška Karleuše, ako ne i gori.
Umesto negde da odzuji malo sa ortacima i opusti se uz pivce ili fudbalicu, on traži po radnji koji je najbolji deterdžent, omekšivač i tako neka slična sranja, jer je navatao potpuno beskorisnu ribu koja n'ume da opere svoju haljinu. I to ne juri samo da je opere, nego i da miriše na neke maline, kupine, aloe vera, kurac-palac ruzmarine, da bi ga ona potapšala po leđima, a onda otišla negde da pijanči sa drugaricama ostavljajući mu kući i majicu da joj opere kada mu već ide od ruke. Šonja.
Drugi je možda i gori od njega jer nije u pitanju šonja. A ne. U pitanju je jedan potpuno retardirani pripadnik našeg jačeg, ali ne lepšeg pola, koji tokom cele reklame deluje kao da je tek sa četrdeset naučio da veže pertle i to samo u čvor.
Obično je stariji od onog prvog tipa, malo okrug'o, proćelav i kada progovori, glas podseća na onog sa supermen majicom iz Gunisa ili ako ne znate za njega, onda podseća na glas Roberta iz serije Svi vole Rejmonda. Kreten.
U stanju je da se isfleka sa bilo čim što mu padne šaka, u bilo kojoj situaciji i onda kao debil otrči do žene da joj pokaže fleku sa nekom jadnom facom koju složi, a ona ga pogleda kao zaostalu osobu i uzme njegovu majicu da je opere, mazeći ga po glavi kao kuče. Na kraju mu pokaže da fleke nema, on pomiriše majicu i izjavi onda neki totalni idiotizam od kog se smeju svi u prostoriji, uglavnom deca ili neka komšinica.
Čudi me da ih do sada nisu uparili u nekoj reklami radi jačeg efekta.
Roštilj u vikendici koju je muškarac broj jedan, kul papučar, zaradio od bonusa u jednoj godini prodavanja polisa za osiguranje.
Za stolom u prirodi sede on, njegova žena koja je do jaja pička, njihova deca koja su potpuno pravilna, jedno muško, drugo žensko, oboje imaju dugu meku kosu pa se ne zna ko je bata ko je seka tu, njegov stariji retardirani brat sa ženom domaćicom i njegovo dvoje dece, onako musava, obla, ali relativno normalna deca.
Odjednom retardirani brat uzima neki sos da polije po roštilju. Sos mu ispada iz ruke i sve pada po majici. Od iznenađenje udara i tanjir pa mu meso pada u krilo. Polako, sa najglupavijom facom koja postoji, okreće se prema svojoj ženi i sleže ramenima. Ona se samo smeje i vadi neki prašak koji je nekim čudom bio ispod stola. Stavlja prašak na sto, pa mazi muža sa osmehom na licu. U tom trenutku papučar vadi omekšivač ispod stola i stavlja pored praška. Svi se smeju.Sledeći kadar je pogled kroz prozor na decu koja se igraju dok domaćica pere sudove, gledajući papučara kako miriše pantalone od kretena. Kreten koji se presvukao stoji na livadi sa onom do jaja ribom, papučarovom ženom i pijuckaju vino. Vino mu naravno ispada iz ruke, poliva ženu, a ona se samo smeje jer zna da postoji taj nikada bolji prašak, da ima budalu koja će da joj opere sve, pa poliva sebe i iz svoje čaše umirući od smeha.
Bonux, ogrebi i blago tebi.
Mjerna jedinica za neodređenu dužinu trajanja vremenskog intervala, koja se udomaćila u govoru ljudi iz mog kraja.
- Stari, do kad moram prebacivati ova drva sa kamare na kamaru?
- Dok se boje ne rastope vole, lijepo sam ti rek`o da uzoreš LIJEVU a ne DESNU njivu gdje su kuruzi!
_______________________________________________________________________
- Draginja odoh sa drugarima d`igram pokera!
- Do kad ostaješ?
- Dok se boje ne rastope! Ili bar dok ti ne povratim električna kolica.
_______________________________________________________________________
- Jarane do kad si mislio da pijemo? Ne mogu više ajmo kući.
- Pijemo dok se boje ne rastope! Ne dobija se svaki dan sinčina! Ej!
- Pa nisi ti dobio sina nego ti komšija Mile.
- U ovom slučaju komšija nije tata nego je tata komšija hehe
_______________________________________________________________________
- Dušice, koliko još da ližem? Uvezaće mi se jezik u čvor!
- Dok ti ne naredim da staneš pičkice mamina ščuo!!
Najjači dedin argument da mu posvetiš deset minuta pažnje.
-Deda, odoh do grada. Zaključaj i ne otvaraj nepoznatim. Seti se prošli put da su nam Jehovini svedoci sedeli čitav dan u kući, a ganci zamalo da mi odnesu nov akumulator sa terase.
-Ajde, ajde, ljubi te deda. Eee, tvoj deda je bio u mornarici, a ti ćeš da ga učiš kako se vezuje čvor...
-Deda, kakav čvor? Rekoh ti da zaključaš i da... ma, i ja budala...
-Pa, sinko 'de si pošao takav? Slušaj ti šta ti deda kaže..
-Jaooo, bre Miroslave, žurim, koji ti je sad?
-Muškarci su ranije nosili šire pantalone, da mogu jajca da landaraju. A pogledaj sebe... teško da ću ja praunuka dočekati kako si krenuo....
-Jaooo, deda... Marija mi je kupila ove farmerke, kad je ona bila tu, svidele su ti se...
-Eeee, to je sve onaj gej lobi uradio, đavoli ga uradili... žemskadija nosi majice 'de im zvrji go pupak, vi te uske farmerice, pa kompjuteri, onda se muda ozrače, a to sve da se ne bi rađali mladi Srbi... a mi smo u Kninu onda...
-Deda, kakav Knin? Šta si poludeo, Miroslave, majke ti?
-Vidiš ti... kod nas se muško računalo kad je dlakavo i kad može da mu se digne i na krmaču, a ne takvi... samo da mu se vide ramena i leđa, a muda ozračena... i ona sranja što piješ, one detrdžente, đavoli ih pili...
-Deda, nisu to detrdženti, to su supl...
-Pusti ti šta jesu, a šta nisu... to Amerikanci namerno poturaju i onaj Klinton. Ti se, dete, za izlazak spremaš pola sata, te ti tvoji Meč trijevi, te afteršejvovi... a mi nekada, samo se malo zapereš ispod miške, poneseš jabuku voljenoj i posle ženiš...
-Deda!!! Žurim! Rekoh ti zaključaj, ne puštaj nikoga i ne naginji se preko terase.
-Ajd, ljubi te deda! ... Eee, kad je Sloba došao na vlast, pa onako lep i mlad, terade on ovu decu da rade nešto, a ovog mog bi trebalo, da mi je živa baba, da vodim da mu prebaje, zamađija ga ona njegova mršava...
Krajnji stadijum patetike. Jadnije čak i od kurčenja u čituljama. Ono što se dobija kada se pomešaju poremećeni porodični odnosi i urođeni primitivizam.
Davalac oglasa je uglavnom roditelj koji, razočaran ponašanjem potomka, donosi odluku da se javno ogradi od njegovih/njenih postupaka i izbegne da ga zajebavaju u klubu penzionera, na časovima heklanja ili ispred dragstora gde redovno pije.
Ukoliko se radnja dešava u Srbiji oglas se obavezno daje u "Politici" jer je najčitanija. U Crnoj Gori na ceni je dnevni list "Pobjeda", na Kosovu "Koha Ditore" itd.
Malograđanština onog koji se odriče posebno biva istaknuta ukoliko odluči da sa javnošću podeli sočne detalje svog teškog života i sve razloge koji su doveli do toga da se javno oglasi.
Ja, Savka Gazdić, od oca Krstivoje i majke Radmile, odričem se ćerke Slavice Ristić. Gospod Bog mi je svedok da sam Slavici u životu sve pružila i da sam uvek bila uz nju ali ne mogu joj oprostiti to što me već četiri godine truje mišomorom kako bi se domogla mog stana koji namerava da proda nakon moje smrti.
Slavica se nameračila na moj stan sa podmuklom namerom da njegovom prodajom vrati dugove koje je napravila kockajući se sa Mićom, Darinim mužem, u kafani kod gazda Toze. Svoju kuću, inače zarađenu kurvanjem po hrvatskoj rivijeri, je bogato opremila a meni nije htela da posudi novac da zamenim slavinu i vodokotlić.
Kad sam zimus pala i polomila nogu nije me obilazila, osim što je dolazila da se u mom stanu kreše sa Mićom, Darinim mužem, gazda Tozom i debelim Stanojem koji nam je inače rođak u 29-om kolenu. Takođe sumnjam da je na mene bacala čini i usmeravala negativnu energiju, budući da sam iza jastuka pronašla neki čvor od dlaka nepoznate životinje.
Iz gore navedenih razloga odričem se ćerke Slavice Ristić a njene dugove i dugove njenih potomaka ne priznajem.
Znate kako zovete devojku na kafu, a mislite na nešto posve drugačije. E, kad vas neko zove na pivo (može i na sok), ta osoba sigurno nešto želi od vas. Ne, to nije stapanje tela u ekstazi, već najčešće, mrkotrpan fizički rad.
Kafana, podne, leto...sunce prži, a mi se u hladovini kafane hladimo pivom...Kad eto je Selena, drugarica iz srednje...
-Selena: E, ćao? Šta ima novo? Šta se radi? (pri svakom samoglasniku grudi jos se njišu)
-Ja: Pije se...Nema ništa...
-Selena: Aaa...(mi gotovo, hipnotisani, mnogo samoglasnika). Jel biste mogli da dodjete dans do mene na neko pivo?
-Komšija i ja: Mogliii...
FFW nekoliko sati...Selena nas sačeka ispred kuće, a pred kućom 10 kubika, hrastove šume. Kad vidiš čvor ruke ti same počinju da trnu. I dve sekire...petokilajke.
Selena: Jel biste mogli da mi pomognete...Tata otišo za Crnu Goru, a drva trebaju da se iscepaju. (Ruke stavila iza leđa, a sise napred, zna devojka da ih koristi)
Mi, svesni da su nas sise ponovo zajebale pomogosmo. Pivo popismo. Džaba smo ostareli kad pamet nismo nabrali. Ali ne idem kod nikoga kad me zove na pivo kući, samo u kafanu...Šta znam možda oće neko da tuca kamen...
To su ona mišljenja koja se steknu o nekom individualcu na osnovu njegovog ponašanja u veoma kratkom vremenskom roku. E sad nijesu svi stereotipi i predrasude glupe, ali bar njih 89% jesu.
Ali sve te gluposti oslikavaju stanje nečije svijesti a i pameti, koja je sve izraženija u poslednje vrijeme i upućena sa smislom omaložavanja neke ličnosti ili grupe.
- Svaka sličnost sa stvarnim osobama ili događajima je namjerna. I da - možda ispadnem i nacionalista (malo) ali bole me brige.
- Ja, ti, bilo ko (porijeklom iz Crne Gore) krenemo na put u velegrad zvani Beograd (dal' poslovno il iz užitka, kako ko)
Sledeća slika - voz za Bg krcat ko konzerva sardina. Svi jašu jedni na druge - dok neki sa više sreće možda i uspiju da sjednu. Ajde i to čovek progura - sve u želji da se vidi jednom taj Beograd, oca' mu jebem!
Prođe i ta gužva, i posle 8 sati klackanja po vukojebinama ( i moje lijepe Crne Gore a i uvažene Srbije) konačno!! Ugledao sam slobodni kupe! Posle 8 sati vožnje Čkaljinom brzinom ( čuvaj Pajo - jurimo 30 na sat POGINUSMO!) konačno se odmaram u kupeu. Mislim: '' Jebeni Šangri La ti nije ravan!'' A kupe ko kupe - to jest svinjac. Ma i to je sve ok - Beograde stižem!
U međuvremenu do mog kupea dolaze muž i žena srednjih godina, a i pomladi za moj ukus. - '' Brale jel ima mesta?'': upita čovek. Dok sam se ja raširio na sjedištu kao zet u tazbinu, obnavljajući izgubljenu energiju, i povraćajući krvotok u donjim ekstremitetima, mrsko im odgovaram: '' Nema jadan! Imaš niže slobodan kupe, pa tamo śedite!''
Dok su odlazili načuo sam: ''Gle' ove Crnogorske stoke.'' E sad ponosan jesam, ali mi je kičma trenutno umotana ko Gordijev čvor zahvaljujući kvalitetu naših željeznica a i pruga.
Konačno!! Beograd! Posle svih muka suze radosnice mi naviru, ali kao gordi đetić, stiskam zube i krećem ka urbanoj džungli.
Eto me u Karađorđevoj, lagano šetam, razgledam, uživam. Primijećujem da me neko prati. Neću da se okrećem, ko ga jebe, samo tripujem. I posle nekoliko blokova taj lik me sustiže. '' Momak oćeš da ti izglancam obuću?'' : upita me jedan patuljasti lik, koji me u tom momentu podsjetio na Džeja sa dredovima. '' Ne hvala, žurim.'' '' Ajde jeftino ću, dece mi!'', prilazeći mi polako, i rukom krećući ka mom džepu koji je tada bio u novčanoj erekciji. ''Ne hvala, stvarno žurim.'' ''Ajde što si takav?'' hvatajući me za ruku. ''Ajde mrš gabelju jedan da te ne napunim noga! Vucaj se!'' - lik je brzinom Bolta pretrčao na drugu stranu ulice dovikujući: '' Nezahvalno đubre Crnogorsko!'' Ej nećemo tako! Dok sam ja krenuo prema njemu on je već pretrčao do gazele ili Arene.
I ajde bilo je još nekih situacija, i pored svega toga - i nije loš Beograd.
Ajde vratio se ja u Cg i relaksiram se po netu malo.
Pošto volim da čitam vijesti po raznim sajtovima, naletim na Blic - '' Milo Đukanović ima sat od 106K evra'' - sa jedno 600 komentara. Te komentare ću sve okarakterisati kao zatučene baljazgarije o nebitnom poslu. Jer iskreno ne mogu da svatim - da glupost od vijesti (koja je tačna, ali je preglupa) izazove više reakcije recimo od vijesti da je Srbija osvojila svjetsko prvenstvo u fudbalu, ili da je Srbija ušla u EU. Jer, prvo mene boli kurac da li Tadić ima vilu od 32 miliona, cipelu od 1200 evra ili slično. A zanima me to kako da se srbijanska populacija više interesuje za sat Milov a ne za stanje u svojoj državi?
Taj tekst je u meni razvio isto jedan stereotip koji je negativan kolko i gore pomenuti primjeri vaših sugrađana. Samo za razliku od njih, moj stereotip prema žiteljima Srbije se razvio na dobro utvrđenim primjerima. O njima neću sad.
Ono samo treba čovjek da gleda svoja posla. A od ovolkog pisanja sam ožednio. Odoh po pivo. Živjeli.
Ironičan korporativni odjeb, kupi prnje i polazi.
- Momci i devojke, danas smo se sastali kako bismo osmislili novi slogan za naš udarni proizvod, a to je Twix. Prisustvo u svesti potrošača nam je minimalno, prodaja opada, deca mešaju rum i guaranu, moramo da smislimo nešto novo.
- Mislite da izbrejnstormujemo?
- Jeste, Maksiću, eto baš to sam hteo da kažem samo ne tim rečima, hvala ti što si me podsetio šta sam doručkovao. Znači, slogan - 'Jedan za mene, jedan za tebe' je bajato, a 'jedan za mene, jedan za babu' nikad nije ni bilo popularno, treba nam nešto novo, nešto sveže, nešto egzotično.
- Pa ja ne znam, ništa mi ne pada na um.
- Ni meni.
- Brejnstorming, brejnstorming, brejnstorming...
- Okan' se te mantre Petroviću, vezaće ti se to malo jezika u čvor. Ajde-de ljudi življe malo, moram da imam bar idejno rešenje za večeras.
- Evo imam ja nešto, egzotično je, pomalo neočekivano ali udara pravo u želudac.
- Pa reci Maksiću, boga mu poljubim.
- Evo - 'jedan za mene, jedan za ježa'.
- ...
- Mladiću, kako bi vam se dopalo da budete naš novi regionalni menadžer? Potrebni su nam ljudi kao vi.
- Stvarno? Ne znam baš, ali ako vi mislite...
- Siguran sam, krenite iz ovih stopa u kadrovsko, tamo će vam objasniti postupak.
Odličan lek za devojke koje imaju kolac u leđima.
- Pročistio sam sinoć grlo Mileni.
- Ma daj, kako si to uspeo, ona baš nije u tom fazonu.
- Ja sam ti rekao da ima leka i za to.
- Jesi, ali iskreno, nisam verovao da će iko uspeti da je natera na to. U čemu je trik?
- Pertla.
- Šta pertla, pa ona ih nikad ne odvezuje, samo nazuva obuću?!
- Pa moja pertla, zamolio sam je da mi je odveže.
- I šta, kao pala je na to, daj ne zezaj, nije mutava?!
- Pravo da ti kažem, nije odma', morao sam da se pomučim, ali isplatilo se. Kad sam video da ne ide, kažem ja njoj, zavezao mi se čvor a baš sam malopre sekao nokte pa ne mogu sam, a tvoji su baš lepi, vidim da si ih skoro lakirala a i sviđaju mi se te šare na njima, pa bi mi bilo zadovoljstvo kad bi mi njima odvezala patike pa da se izujem da ti ne gazim po tepihu. I ne bi verovao, ona se sagne. I onda sam morao brzo da reagujem, izvadim ga lepo a ona kad ga vide sama se poslužila.
- Pa da, nje mogla da te odbije, bio si prilika koja se ne propušta, kako se ja toga ne setih, jebem te, koji si srećnik.
- Ajde, ajde, biće bolje sledeći put.
Govor tela koji jasno pokazuje sramežljivost, šlihtanje i totalnu pokornost sagovorniku.
- Malopre te zvao onaj Saša što te koristi da mu sečeš drva za džabe.
- Šta lupetaš, Svetlana, koga on koristi? Ja idem iz čiste rekreacije, a i drugari smo.
- Kako da ne, da te tera da mu opereš noge i popiješ vodu iz lavora, ti bi to uradio bez pogovora. Čim progovori, ti se istopiš, kreneš da se uvijaš, sam bi sebi u dupe ušao! Drugari. Posekao si mu deset hektara šume samo zato što te je jednom vozio da se javiš na biro, a ne bi ni to, da mu tog dana nisi trebao za drva.
- Kakvu bih ti sad šamarcinu zviznuo da nisam mrtav umoran! Pusti me da spavam i ako me neko traži nisam tu!Par minuta kasnije
Ding dong
- Zdravo, Svetlana, je l' tu Zoran?
- Zdravo, Saša, Zoran nije t...
- Gde si, Sale, kućo! Upadaj! Svetlana, stavi dve kafe i donesi onaj liker što pije samo Saša kad dođe, hehe. Pa šta radiš, Sale, kako posao? :vezuje noge u mornarski čvor:
- Ma, dobro je. Nego, ako možeš da pođeš sa mnom do mene, imam dvadesetak kubika drva da izmetrim. Nema ko, danas niko neće da radi za džabe.
- Uh, :dupe mu klizi niz kauč: Saša, izvini, ali nema ni petnaest minuta kako sam došao, stv...
- Zoki?
- Svetlana, šta si se ukipila, donesi Saši liker i meni maskirno odelo, vidiš da žurimo!
1) Sarkastična opaska upućena logoroičnom sagovorniku čiji je mozak odavno trokirao ali ta informacija još nije stigla do njegovih usta.
2) Ciničan komentar na nečije teško baronisanje, izvrtanje istine, odnosno verbalno preterivanje.
- ...i to nije sve! Ja se onda zaletim ka onoj desetorici što su se razbežali i krenem tako da ih lemam da nisu, znači, znali 'de se nalaze! Jednog, tebra, prebacim preko zida, drugom ruke vežem u čvor, jebote, trećem slomim vrat tu, tu i tu, četvrtog sam dohv...
- Jel' slušaš ti sebe, brate...?--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Minhen, 1942- ...Das Jahr, das hinter uns liegt, ist ein Jahr der großen Erfolge, aber auch, es ist wahr, eine von vielen Opfern. Auch wenn die Gesamtzahl der Toten und Verletzten ist im Vergleich zu früheren Kriegen kleinen Opfer, die für jede einzelne Familie zu wiegen schwer. Unser ganzes Mitgefühl, unsere Liebe und Fürsorge gehört denen, die um diese Opfer zu bringen hatte. Sie haben gelitten, was Generationen vor uns auch zu leiden hatte. Jeder einzelne Deutsche hatte auf andere Opfer zu bringen. Die Nation war in allen Bereichen. Deutsch Frauen arbeiteten die Männer zu ersetzen. Es ist eine wunderbare Idee der Gemeinschaft, die unser Volk beherrscht. Dass dieses Ideal, dass unsere ganze Kraft in den kommenden beibehalten werden sollte Jahren sollte dies unser Wunsch heute. Dass wir Arbeit für diese Gemeinschaft-let, dass unsere Gelübde werden. Dass wir in der Hingabe an diese zu erobern Gemeinde, das ist unser Glaube, in dem wir überzeugt sind, und daß der Herr nicht im Stich lassen uns in diesem Kampf der kommenden Jahre lassen, dass unser Gebet sein. Deutschland! Sieg Heil!
***
- Dobro kaže kancelar Hitler - ti Jevreji su stvarno krivi za sve!
- Pobogu, Lejla...Pa, ti si Jevrejka, ženska glavo!
- Po ocu, Jicek. Samo po ocu...
