Ono što piše na sajtu neke sitne programerske firme u pokušaju da izreklamiraju svoj novi obrađivač slika/sređivač datoteka/cvikač videa/ubaciti random nepotrebni program ovde. Naravno, pošto takvi programi u proseku imaju četiri i po opcije, a ima ih k'o selektora posle poraza od Makedonije/Estonije/Novog Zelanda/ubaciti random sranje reprezentaciju ovde, tvorci istih moraju da pristupe drugim metodama da ubede dokone ljude da skinu baš njihov program umesto da kao sav normalan svet torentuju fotošop i reše problem za vjek vjekov, pa onda lepo uzmu i prevedu sve četiri i po opcije na svaki jezik ponuđen na Gugl trenslejtu, koji prevodi stvari lošije čak i od prevodilaca sa Palme, Kopernikusa ili Panonije. I to piči sa engleskog(koji je ionako u cirka 97% slučajeva sjeban) na kmerski, tagalog, mađarski i srpski(ćirilica!).
Jebiga, ako si već patriota i oćeš da kropuješ slike na ćirilici, valjda je red malo i da se žrtvuješ.
Dane: E baba, našo sam ti novi program da možeš sama da ubacuješ efekte na profilnu za fejzbuk, boli me kurac više ja da ti rasvetljavam i pravim sepiju.
Baba: Hvala Dane sine, sad će tetka Ankica da popizdi kad vidi da sam lepša od nje. Ali ne znam ti ja taj tvoj engleski, mi smo u osnovnoj učili ruski.
Dane: Ma nema frke baba, ovo ti je najnoviji ''Hornil autosoft pikčr editor'', sve ti je na srpskom. Klik klik i pičiš. Evo ovako.klik klik
Baba: A sine šta je ovo ovde? Piše ''Vladar''.
Dane: Auh pa to ti je ovaj kako se zove na srpskom, ruler, lenjir jebem li ga. Valjda.
Baba: A kad otvorim ovaj ''Vieu'' izađe mi sve nešto na ciganskom, evo vidi. ''Grid''.
Dane(uzdah): A jebo ti ovo, reci efekte pa ću ti namestiti.
Baba: Joj hvala ti sine, oću Saturation na maks, Movie grain i Warmify.
Dane: Evo stiže.
Po pravilu poslednja ili jedina flaša rakije, koja se čuva u kući ako vam banu nenajavljeni gosti a ljubitelji iste.
Sedite kući sa ženom, gledate tv, kad odjednom zvono na vratima prekida vašu idilu. Ustajete da otvorite uz komentar:
- ko li je sad majku mu?
otvarate vrata, kad tamo Milisav, daljnji rodjak koga niste videli godinama a inace odličan poznavalac dobre kapljice, razvalio osmeh od uva do uva. Pozivate ga unutra , pitate se za zdravlje i tako redom, za to vreme stiže kafa koju je u medjuvremenu skuvala vaša bolja polovina, Milisav počinje da srkuće kafu i šeretski dobacuje:
-rodjo pa ti bar znaš da gologlava kafa ne vredi ničemu.
vi na taj komentar skačete, šatro vičući na ženu:
-Milunka sunce ti poljubim, trči u podrum i natoči nam od ONE RAKIJE!!!!!!!! Znaš iz onog mog bureta!
Što bi za nju automatski trebalo da znači da skokne u drugu sobu i zadrži se tamo izvesno vreme i posle toga se pojavi sa flašom rakije u ruci.
Izraz kojim su stari žitelji kamenite Dalmacije tepali, onako muški, bez patetike, velikim ljubavima u svom životu, bilo da je to žena, dete, ili mladica masline teško uzgojene između dva kamena i kapi vode, jasno stavljajući do znanja da im je oko najvrednije i da suzu retko i teško puštaju.
Matan Potrka: Sve ovo što imamo, to je moje. A na to, suzo oka moga, plaćamo poreze. E to je prolazno, to ništa kad jednom odemo Svetom Petru na ispoved, nećemo sa sobom poneti. A ovu našu večnu kuću, suzo oka moga, stavija sam na tvoje ime.
Nuša (nežnija polovina Matanova): Hvala ti, Matane. Hvala, što si mi obezbedia to.(Prosjaci i sinovi, Antun Vrdoljak, 1972 po romanu Ivana Raosa)
........................................................................................................On: Moramo da se oprostimo sada. Život i novi, mlađi model. Teško mi to pada, bila si mi prva, mnogo smo se dobro provodili zajedno, na tebi sam naučio i da zamenim kaiš i da okrenem pod ručnom. Znaš, mnogo si trošila, gutali si benzin ko da mi je otac Šeik, o delovima da ne govorim. Izvini. Žao mi je.
Korsica: bip-bip
Kupac: Nadam se da ste se sad pozdravili pa da mogu da ga vozim.
On: Zbogom, suzo oka moga, nijedna mi neće biti kao ti.
Interesantna pojava koja podrazumeva da se, iz nepoznatih razloga, obraćamo sa poštovanjem i uvažavanjem osobi koja nosi neko fensi ili egzotično prezime, uglavnom stranog porekla. Određena doza uvažavanja ostaje čak i kada otkrijemo da je nosilac prezimena notorna seljačina i nimalo otmeno stvorenje.
Istovremeno se ne oduševljavamo nad nosiocima običnih domaćih prezimena, ako izuzmemo one koji dele prezime neke poznate ličnosti, a skloni smo i da potcenjujemo one sa "glupim" ili "primitivnim" prezimenima, bez obzira na njihovu genijalnost.
- Jel' imaš neku slobodnu drugaricu za mene?
- Imam dve - Hanu Abdurahmani i Kristinu Živadinović.
- Hoću ovu prvu, deluje mi zanimljivije.
- Ta prva je iz Lazarevca, radi u Gradskoj čistoći i ima nausnice. Druga je lepša, studira stomatologiju i ima svoj stan na Vračaru.
- Ne verujem dok ne vidim! Zvuči kao da je obrnuto!- Koga ćemo da zaposlimo od ove dvojice? Piler ili Kenjalo?
- Definitivno Piler, neću ni da gledam CV-je.
- Ja sam pogledao oba. Piler je mediokritet a Kenjalo magistar, sa dva završena fakulteta. Priča četiri jezika i brani doktorsku disertaciju u oktobru.
- Džabe! Vidi mu prezime! Klijenti bi se upišali od smeha da mu to pročitaju na reveru! Ne dolazi u obzir!- Ladno smo sinoć čekali dva sata da nam donesu kinesku hranu što smo poručili telefonom. Na kraju su nam doneli nepodgrejano a u pirinču smo našli dlaku.
- Na koje prezime ste poručili?
- Kako na koje? Pa na naše, Petrović.
- Idući put naruči na mamino devojačko, Dačić, pa da vidiš kako će odmah da ti donesu, podgrejano i vrhunski spremljeno, sa sve gratis Koka-Kolom!
Ovu frazu koriste obično muškarci kao izgovor za svoje svinjarije u potpuno nepoznatom, ili manje poznatom društvu.
Drugar koji ima starijeg brata pravi sedeljku. Skupilo se dosta ljudi, od toga otprilike polovina devojaka. Sve teče svojim tokom, a onda se u jednom trenutku pojavljuje burazer... Upoznaje se sa većinom ljudi, pošto poznaje nas nekoliko. Prvih par minuta ćuti, dok ne skonta o čemu se razgovara, a onda se munjevito uključuje. Na nesreću mog drugara u tom trenutku se pričalo o zastupljenosti mahunastog povrća u ishrani:
Burazer ( obraća se devojci koju prvi put u životu vidi ): Š'a? Mahunarke? Mis'iš ono: suljpa, grašak, sočivo, bob... Aaaaa, obožavam to da hasam. Matora, al' ne d'o ti Bog da uđeš posle mene u klonju.
Moj drugar lagano menja boju lica od zdravo rumene ka zeleno-ljubičastoj
Burazer ( nastavlja ): Eto, baš pre neki dan kuvala keva prebranac. Sine, jeo sam ga i za ručak i za večeru, al' kad sam ujutru seo na šolju... Da ti ne pričam... Ma havarija... Nisam mog'o da se odlepim sat vremena, a pločice počele da otpadaju. Na kraju...
U tom trenutku drugar, koji je već bled kao krpa, ga opominje: 'Alo, Miloše, pa koji ti je?! Smanji malo doživljaj.
Burazer: Uuuu, a ti si mi sav fin. Kao, ovde niko ne kenja osim mene. Opusti se, bre, ma, naši smo.
Ova grupa viceva je ubedljivo najdosadnija, najbesmislenija i najgluplja vrsta viceva od svih. Vicevi iz naftalina joj nisu ni do kolena, jer ovu grupu viceva pričaju profesori, koji su neretko matori k'o Biblija, a sami vicevi su ponekad toliko besmisleni da je prosto nemoguće ne smejati se istima.
Sa časa fizike, u trećem razredu srednje škole :
Profesorica Fizike: Pošto nam je ostalo deset minuta do kraja časa, a gradivo smo završili, iskoristiću ovu priliku da vam ispričam jednu anegdotu, koja nije baš anegdota nego je više vic, jer akteri nisu živeli u isto vreme. Igrali žmurke Njutn, Paskal i Veber. Prvi je žmurio Veber, a Njutn i Paskal su se sakrivali. Paskal se sakrio,ali Njutn nije uspeo na vreme da se sakrije, pa je iz džepa izvukao kredu i na zemlji obeležio jedan kvadratni metar, a zatim stao u sredinu te obeležene površine. Kada je završio brojanje, Veber se okrenuo, video Njutna i zapljunuo ga. Ali Njutn mu je tada rekao: "Ja nisam Njutn,ja sam Paskal." Veberu je to bilo čudno pa ga je pitao: "Kako možes da budeš Paskal, kada si ti Njutn?" A na to Njutn reče: "Njutn po metru kvadratnom je Paskal."
(Primer po istinitom događaju. Polovina razreda nije ni slušala, trećina ostalih nije shvatila. Ja sam bio jedan od onih koji su isterani zato što nisu mogli da kontrolišu svoj smeh. Za toliku glupost, mogla je sama sebe da istera i napiše si neopravdani i bila bi u pravu! )
Zavisno od dana u godini, uslovi na Vukajliji su drugačiji. Postoji više nivoa promena: sezonske, nedeljne, dnevne, praznične i vanredne.
Postoje dve sezone na Vukajliji: redovna i letnja. Redovna sezona traje od početka septembra do sredine juna. Prosečno se izabere po desetak odabranih postera i definicija. Aktivnost osnovaca i srednjoškolaca je slabija, ali i dalje primetna. Kvalitet definicija je nešto viši nego tokom letnje sezone. Mogući povremeni demotivacioni posteri. Aktivnost je povećana zimi, zbog niske temperature, kada Vukajlijaši više vremena provede prikovani za svoj računar. Letnja sezona traje od sredine juna do kraja avgusta. Počinje postepeno, krajem maja, kada maturanti završavaju i počinju da prosipaju fore na sajtu, zatim druge nedelje juna, kada završavaju osnovci, i tada se javljaju prvi veći naleti demotivacije. Zvaničan početak je oko 20. Juna, kada završavaju srednjoškolci. Broj odabranih definicija se smanjuje i od sredine jula do sredine avgusta, odabranih definicija i postera najviše 2 dnevno. Može se primetiti povećana aktivnost Vukajlijaša u periodu od 2 do 5, jer tada većina njih ne želi da napušta svoje domove. Letnja sezona se završava naglo, između noći 31. avgusta i 1. septembra, sa iznenadnim povećanja broja postera i definicija sa žalopoljkama za letom. Do 5-6. septembra, dolazi do postepenog prestanka postavljanja takvih postera i počinje redovna sezona.
Nedeljne promene su uslovljene radnim danima. Od ponedeljka do petka je smanjena aktivnost Vukajlijaša, koja se naglo uvećava, počev od petka uveče, a završava se zatišjem, u nedelju uveče. Redovne nedeljne aktivnosti mogu da poremete samo praznici i vanredne situacije.
Dnevne promene se javljaju redovno, bez izuzetka, izuzev letnje sezone, kada se kraj aktivnosti pomera posle ponoći. Prve aktivnosti se javljaju oko podneva, i traju do ponoći, ili leti do 2 ili 3 sata posle ponoći.
Prave praznične promene mogu se podeliti na dve vrste: prave praznične promene i raspusne. Prave praznične promene se javljaju o većim religijskim i državnim praznicimi. Javljaju se poruke različitog tipa. Najupečatljiviji praznik je Nova godina. Postoji više raspusnih promena: zimska (sam kraj decembra, prva polovina januara), letnja (poklapa se sa letnjom sezonom) i prolećna (zavisi od božije volje i mesečevih mena). Tokom raspusnih perioda je povećana aktivnost školaraca.
Vanrednih promena postoji više tipova: događaji u svetu (prirodne katastrofe, ratovi i slično), događaji u Srbiji (politička scena, događaji na estradi isl), sportske (večiti derbi, liga šampiona, Vimbldon, Rolan Garos, Australian i US open, svetska prvenstva isl). Tokom ovih perioda se javljaju posteri i definicije vezane za aktuelne događaje.
Aktivnost studenata je jednaka tokom cele godine, uz mogućnost blagog povećanja tokom ispitnih rokova.
Vremenska prognoza za 2012. godinu:
Najturbolentija doba godine će biti parlamentarni izbori i Letnje olimpijske igre u Londonu. Tokom dve parlamentarnih izbora javljaće se Borisi Tadići, Vojislavi Koštunice, uz povećano javljanje Tomislava Nikolića i pokojeg Vojislava Šešelja iz pravca Haga.
Tokom LOI u Londonu će se javljati povremeni Đovaci, Čavići, reprezentacije, pljuvanje po domaćim sportistima i Majklu Felpsu.
Stara, dotrajala 'tika koja vas ubeđuje da je obujete.
Nećeš da me obuješ? Ni večeras! Dobro! A bila sam ti dobra dok me nisi probušio... I bila sam lepa kada si me uhvatio na polici u prodavnici, pokazao majci, koja je zbog moje lepote izvadila čekove. I jesam, bila sam najlepša i najskuplja patika u prodavnici a šta sam sad? Parče pocepane kože, išarana borama, sa nekoliko rupa i milion ogrebotina. Sad ti je lepša ova druga. Naravno. I mlađa je. Kada nju obuvaš paziš da ti čarape budu čiste. E kad sam se samo setim, tako si i mene mazio i pazio, čistio me i pokazivao društvu. Sada je tu ulogu preuzela ova crnka, a ja čamim u tami police za obuću. I pričam sa ovim drugim ostavljenim patikama. Čekamo samo trenutak kada ćemo završiti u kontejneru, i kada će nas neki Romulanac pokupiti i odneti kući svojoj deci. Bar će nam se neko još jednom obradovati i nekome će oči sijati onim iskrenim oduševljenjem. Šta više da ti kažem? Obuo si tvoju novu patiku i krenuo si u grad? Sačekaj molim te još samo ovo da te zamolim. Obuj me sutra, makar za basket!
Verzija poslovice gde su cipele ćud, perje dlaka, a žena je guska.
trenutak x - nedelju dana
-Ej, drži baci i ova dva džempera.
-Što bre? Gle ovo! Odličan džemper, nije se ni rastego, ni ufunjo, ko nov! Što da bacam bezveze?
-Ma imam milion džempera, samo mi zauzima mesto a ne nosim.
-Dooobro.trenutak x - par dana
-Pogle što sam kupila džemper! Jeste malo skuplji, al mi stvarno treba.
-Pa jebo te bog zar ne reče onomad da imaš pun kurac džempera?
-Kad sam rekla to? Umišljaš! Nemoj da mi stavljaš reči u usta!
*Stavim ti nešto drugo*trenutak x
-Pa jel mislis da sam ja tovarno magare da ti nosim pun šleper kutija sa cipelama?
-Što, pa nema mnogo?
-Jok nema. Imelda Markos imala manje od tebe... Ajde da ih nosiš, al pola njih nisi ni obula, a ova ostala polovina se raspada, a svaki put ih ja secam. Neke sam bre više od tebe iznosio a da ih nisam ni obuo.
-Ne lupaj.
-Ladno možeš da baciš ove recimo. I ove. Pogle na šta liče?
-A ne, te mi idu uz crveni džemper, kog kad smo već kod toga ne mogu nikako da nadjem... Jel znaš gde je? Moraću novi da kupim.
*lagano škrgućeš zubima*
Muška osoba koja se čini malko gejastom, kao da ima više estrogena nego testosterona.
Ime mu je gejasto, ili uniseks.
Nije dukatlija, ni metros, nego eto - kosa mu po difoltu miriše na lavandu, navija za Barsu i brije se samo kad je slava, i to čisto onako, da ne zaboravi gde mu stoji brijač.
Sedi dok piša.
-Alo bre Vanja, pa de si ti jebemusve?
-Ma mani bre, flinstonizovao mi se auto, morao sam da šlepam do ovamo. Stao jedan brka sa Čkaljinom kapicom i pivskim stomakom, rasni kamiondžija iz devedestih, ponudio da me preveze, i kad smo stigli, tražio da mu platim u naturi. U životu se nisam tolko usro...
-Pa normalno kad imaš testosterona kolko i Eva Ras na snimanju "Parade"! Enivej, ja ne mogu da verujem kakav si ti Joko Ono jebote, pola ekipe je otišlo jer nemaju živaca da te čekaju, kažu da je lepša igra bez tebe jer više navijaš nego što igraš fudbal!
-Jebiga brate, nisam ja kriv što vi igrate više američki nego evropski fudbal. Imaš jedan otvoren šut, ali plaćaš taksi do terenčeta, imam osećaj da nam se Palmoliki kamiondžija približava dok pričamo i da hoće romansu sa mnom..
1. Crnogorac - Legne na leđa i kaže učini to što bezbolnije.
2. BusPlus poza - On naslonjen na šipku kao u prevozu dok partnerkina ruka (obučena u uniformu kontrolorke) šeta po telu.
3. Navijačka poza - Obučeš devojku u dres tima koji je tvom timu ljuti protivnik.
4. 1389 poza - Priča mu o velikim bitkama Srbije kroz istoriju umesto gadosti.
5. Vulin poza - Masturbacija ispred ogledala
6. Bajaga poza - Grupni seks gde se učesnici hvataju u čuveni vozić kao na svakom većem srpskpom veselju.
7. ETF poza - Završe sam čin seksa,ali usled odgovora da je seks bio prosečan momak poništava seks i traži novi.
8. Čačanska poza - Ona topi čvarke on je nežno ljubi.
9. Briselski sporazum - Intezivni pregovori o nastupajućem seksualnom odnosu u kome se ona nećka,a on to neće da prihvati ni implicintno ni eksplicitno.
10. Ljubovija - Pričanje prostota... Tipa ko je tvoj jakušpic?
11. Azilant poza - Seks sa studentom iz neke Afričke zemlje,jer je u fazi eksperimentisanja.
12. Maršal - Za ovu pozu su potrebni kostimi mlade partizanke,Tita i potpuno slobodno shvatanje Brozove omiljene igre natjerivanja.
13. 50 nijansi njive - Uhvatiti na prepad mladu seljančicu dok brine o stadu ovaca.
14. Radoš Bajić poza - Čim se skine osoba ženskog pola početi sa rečenicama tipa U JEBEM TI SUŠU, SUNCE TI KALAISANO, MAJKO MOJA STO ME RODI... Za ovu pozu nabaviti radnički kombinezon i šešir tipa Haris Dzinović.
15. PIO fond poza - Ne uključuje seksualni zahvat, ali si ti već toliko sluđen šalterušama da jedino što te uzbuđije je devojka u kostimu šalterske službenice koja ti vraća predmet na doradu.
16. Mrkonjić poza - Na brzaka dok ne dođe žena.
17. Olivera Kovačević poza - Da možda ne
18. Realnost poza - Posle pijane noći se probudiš ppored devojke i sebe tešiš rečima - SINOĆ JE BILA LEPŠA.
19. 19-ca (samo za egzibicioniste) - Isto što i poza 69, ali bez partnera.
20. Emir Kusturica poza - Najaviš povačenje u celibat, ali pre toga spavaš sa svakom koja hoće da ti da.
21. Zoro Osvetnik - Prevaren/na traži seks da se osveti svom partneru.
22. Daktilografkinja - U izumiranju poza. Bila popularna u vreme SFRJ kada bi direktori zvali svoje sekreterice u svoje odaje. Bebo dodjite da vam izdiktiram nešto.Ostavite pisaću mašinu nije ta vrsta diktiranja.
23. Lepota poroka - Iz istoimenog filma. Potrebna svilena marama koju partner svojoj partnerki prebacuje preko lica. Popularna među muškarcima sa manjim polnim organom.
24. Etno poza - Ona u narodnoj nošnji pokušava da animira omlitavljeni polni organ svog partnera i peva - Jutros mi je ruža procvetala (gde je ruža metafora za polni organ).
P.S. U komentarima napišite vaše ideje za poze i objasnite ih.
Pridev koji je pretrpeo komparaciju do drugog stepena. Vrlo pogodan za izbegavanje izjavnog karaktera, kakav bi u kombinaciji sa pozitivom ili superlativom iziskivao obrazloženje ili argumentaciju. Čak i prilozi koje se nečastivim putevima uzgamižu do stepenika II bivaju obavijeni velom nekakve dogme, i ostavljaju pozitiv-pitača (kao i superlativ-pitača) nemoćnog.
Veruje se da je komparativizacija priloga nastala po uzoru na mnogu unutarnju silu prideva zdravo već u pozitivu, kao i na frazu valja se/ne valja se i nemogućnost usleđenja pitanja bilo kakve vrste.
Ja - Ovo je dobro.
Pozitivpitač - Zašto, a šta fali ovome? *pokazuje na nešto drugo*
Ja - Ovo je najbolje.
Superlativpitač - Objasni.
Ja - Ovo je bolje.
Nemoćni pitač - *1000Hz*
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _- Ćale!
- A?
- Što koj' moj moramo da čekamo da šljive otpadnu, jel' ne možemo da ih beremo k'o vegetarijanci prvog reda?
- Ćuti sine, to je zdravo. Ajde vidi tamo, pala jedna.
__________________________________- Sine, idi ljubi baba Milku.
- Neću, baba Milka uvek 'oće da se ljubi uusta, i smrdi na Bobija, i nije mi uopšte ni moja baba!
- Nemoj tako sine, ne valja se.
_____________________Devojka: Šta kažeš dušo, može ova haljina?
Tip: Pa nekako mi je...
Devojka: *bičslepuje ga pogledom*
Tip: Mislim, prva mi je lepša, da, to...
__________________________- Brate, imaš neko govno na ruci.
- U vid' stvarno, ostalo govno...
- Govno?!
- Brate, ni muslimani ne brišu dupe papirom nego ga peru, to je higijenskije!
_____________________________________________Lik u povećoj mešanoj grupi: Kad pogledaš, pička je u stvari dosta ružna ovako.
Muški likovi iz grupe: *ispuštaju čaše i pale gej detektor na trojku* Brate......?
Lik: Ma ne, ne mislim...mis'im, kurac je nekako ono estetskiji!
Gabaritna likuša, spremna za posek. Ne da može u kuću da te uvuče, nego može da te natera da iz kuće ni ne izlaziš. Zbog nje u gradu ne možeš da dobiješ batine, ali od nje definitivno možeš. Jedino što ne možeš jeste da se otreseš od nje, ili od toga, šta li, prati te ko seoski džukci kola, k'o da ti je neko kletvu bacio...
Ko ti je kriv kad te opkoračila, dok još nisi razmišljao glavom, već punim gaćama.
Zdravko: Marijane mlad majore, pa gde si bre! Nema te k'o mršavog popa, šta je s tobom?
Marijan: Jooj, ništa me ne pitaj. Bio sam kod Jovana iz Gorića, terali konja, i tamo vidim jednu, sve mršaviju i mršaviju, kako vreme ide, sve lepša od lepše, ako me razumeš.
Zdravko: Pa dobro, šta, bio, uš'o, otiš'o...šta je problem?
Marijan: Jest', otiš'o ja, al' ona krete za mnom...ti znaš da ni na pos'o nisam do skoro dolazio...
Zdravko: Jašta more, i šta'š sad? Da pišeš prekomandu džaba ti sve, eto nje opet...
Marijan: Ma idem na Pasuljanske livade, da vadim mine...a ti ćeš poslati pismo da me bomba ubila, i daću ti nešto stvari kao od mene, da joj odneseš.
Zdravko: A šta ćeš za stan? Ona ostaje tamo garant!
Marijan: Ma pusti stan, glava je u pitanju, sinoć kad se okrenula na spavanju, puk'o mi kapilar na oku, i zgnječeno mi rebro, sad bio na snimanju...
Paradigma polu-društva i polu-države u kojoj živimo. Sve izgleda kako bi trebalo, ali od svega imamo po polovinu i to onu koju ne želimo.
- Dobar dan, može li kod vas da se uradi TORCH test?
- Naravno, izvolite sedite.
- (seda) Nego, imate štamparsku grešku u imenu firme, piše "polUklinika".
- Nije greška.
- Zar ne treba "poliklinika"?
- Ne, to bi bila klinika koja ima više specijalističkih ordinacija ujedno. A mi smo zaista poluklinika.
- Ne razumem...
- Shvatićete ubrzo. Recite mi svoje ime i prezime.
- Jovana Jovanović. Nego... koliko košta TORCH test kod vas?
- Dve i po hiljade.
- O, pa to je upola jeftinije nego u drugim klinikama.
- Kažem vam, mi smo poluklinika. Mogu li odmah da naplatim?
- Naravno, evo izvolite. Baš sam prijatno iznenađena što ću da uštedim.
- Evo priznanice. Izvolite kroz ova vrata levo.
- Ali ovo je zadnji izlaz?!
- Da. Ovo je polovina usluga koje pružamo. Radimo samo administraciju, nemamo onaj deo koji se tiče medicine. Ispostavilo se da je bolje smanjiti cenu, ali izbeći troškove zapošljavanja lekara i ulaganja u instrumente.
- Ali, ko će mene da pregleda? Za šta sam dala ovaj novac?
- To ja ne znam, gospođo. Ali morate da priznate da smo najjeftiniji. Doviđenja i hvala vam na saradnji.
Bila jednom jedna jelka. Bila je velika, razgranata, zelena. Ona je plenila svojom lepotom. Ostale jelke su bile zabezeknute, i želele su da postanu iste kao i ta, velika, razgranata i zelena jelka. Bila je toliko velika da kada bi je jednom ugledao, pogled bi ti ostao upret u nju. Bila je toliko razgranata da je svojim granama smetala ostalim jelkama. Bila je toliko zelena da njena boja opušta i odmara svako oko. Ona je bila okićena raznim belim, žutim, crvenim, zlatnim, srebrnim ukrasima. Toliko je bila nakićena, da je jedva držala sav taj teret na sebi. Ali on joj nije smetao da i dalje bude najlepsa od svih. Bila je zanesena svojom lepotom da nije ni primećivala da joj se jedna grana mnogo brže širi, za razliku od suprotne. Neopreznost ju je dovela do stida i poniženja. Ona se našla na podu, valjajući se u blatu i kaljajući svoj sjaj, koji je do pre samo neki trenutak sijao do zvezda. Druge jelke su joj se smejale, rugale, zadirkivale. Ona ih je samo gledala i tužno, molila za pomoć, ali niko se nije usudio da joj pridje i pomogne. Sve kao da su iščekivale trenutak njenog pada, da bi one, možda, zamenile njenu ulogu. Ali i bez njihove pomoći ona je ustala, ali više nije bila onako lepa. Od velikih raširenih grana, ostale su grančice. Od sjajnih i lepih ukrasa, koje su krasile svaku njenu grančicu, ostali su samo blatnjavi i polomljeni. Ona velika jelka, postala je mala, što zbog tuge i bola, što zbog polomljenosti. Kada bi je neko zadirkivao i kada bi joj se rugao, njene ,već bolne rane bi je još više bolele. Shvatila je da joj se sve obilo o glavu, i to što se šepurila i hvalila pred drugima, i to što je mislila samo na sebe. Shvatila je da je pogrešila, ali povratka nema, tim putem kojim je ona išla želi da zaboravi, sada bi želela da ide putem dobrote, putem u kome bi svi bili srećni, ali tu želju nema sa kim da podeli. Ostala je sama. Svi su joj okrenili ledja, svi koji su joj se uligivali, divili, svi lažni prijatelji, rodjaci. Shvatila je da mora da krene dalje sama, da se podigne još više, da oporavi svoje grane, da strese svo blato sa sebe, da stavi nove, lepše i sjajnije ukrase. Odlučila je da bude ona stara jelka. Jelka kojoj će se svi uligivati, diviti, i svi glumiti lažne prijatelje i rodjake. Ali ne, ona više neće obraćati pažnju na njih. Ona će se truditi da sama sebi bude lepa, da prevazidje svoja očekivanja, da bude lepša od svih jelka zajedno. A ostali će biti zaneseni njenom lepotom, juriće za njom. Maštala je o tome, ali nije imala snage i smelosti to da uradi. Bojala se da slučajno ponovo ne padne, I da ne dobije ponovo onaj isti bol od pre, ona ruganja, zadirkivanja. Ona će tako još dugo maštati, i želeti svoj stari sjaj, ali ga nikada neće ispuniti. Ali, ko zna...
Slučaj kada su na fejsu pojedine osobe na svim slikama uvek u istom profilu, okrenute na istu stranu ili drže kosu preko jedne polovine lica (ako su u pitanju ženske osobe ili metalci). A ovo iz razloga što najčešće imaju neki neki nedostatak, defekt ili pak višak, npr. ružne mladeže (jer ne mogu svi da budu Merlin Monro), ne baš tako lepe uspomene u vidu dubokih ožiljaka, zečje usne, konjske zube i ko zna koje još životinjske i vanzemaljske tvorevine.
- E tebra, sinoć sam gled'o na fejsu slike one nove Šonetove ribe... mala je čista desetka, a ima i lepo lice... Nego koj' joj je kurac pa češlja kosu napred, nema ni jednu asul sliku da joj se vidi celo lice, na svakoj leva polovina prekrivena kosom!
- Ma bre kaže Šone, na levom obrazu joj rastu neke čekinje, čvršce nego njegova brada, i ne može nikako da ih skloni, ako ih obrije narastu za dva sata... Al' boli ga kurac, neće da je ženi.- E, koji ti je onaj kauboj što si se slikao sa njim u Zrenjaninu? Šta mu znači da nosi maramu preko pola lica, samo mu se oči i čelo vide?! Je l' se tripuje da je na Divljem zapadu ili šta!?
- Ma ne tripuje se... nego kad bio mali pitbul mu pojeo pola lica, pa dok navatali životinju ona već svarila obraz tako da nisu mogli da mu ga prišiju nazad.. I sad lik ima rupu na obrazu, sve mu se vide kutnjaci, pa nosi maramu da se ljudi ne bi zgražavali.
Književni pravac čijim je nastankom nastalo i ono čuveno "šta je pesnik hteo da kaže?". Do tada je pesnik hteo da kaže ono što je i rekao, šta tu ima da nije jasno koji moj. Jedino pitanje je bilo da li je lepo ili nije i kraj priče. E, a onda dolazi grupa što pijanih što drogiranih ludaka Francuza sa apsintom u ruci i olujom u lobanji, koji ni sami nisu znali ujutru kad se otrezne šta su to sinoć hteli da kažu svojim dubokoumnim stihovima.
Druga polovina 19. veka, krčma negde u Francuskoj, rano izjutra. Krčmar čisti haos od noćašnjih bahanalija i svojom nespretnom bukom budi svoje redovne i cenjene goste, preparirane, Stefana Malarmea i Artura Remboa. Malarme namešta oborenu stolicu i seda za sto. Nateže skoro potpuno presušenu flašu apsinta, sa kojom je podigao i papir prilepljen za njeno dno. Odlepljuje papir umazan velikom zelenom flekom i zagleda. "Labud". Teškom mukom čita, čudi se i pokušava da dokuži umetnički dojam stihova na papiru. Obraća se Rembou, koji sedi spram njega i poluotvorenih očiju pali cigaretu:
- Arture, sinko, šta si hteo da kažeš ovim Labudom? Čitam ovo i ništa ne razumem.
- Kojim labudom? Daj da vidim.
Artur čita, čudi se, stihovi su divni, zanosni, tako opojni, ali im smisao ostaje skriven.
-Ne znam. Ne sećam se ni da sam napisao ovo. Možda ovo nije moja pesma. Pjer, (obraća se krčmaru) da li ti je poznata ova pesma? (pokazuje mu papir)
- Oh, da, tu divnu pesmu je noćas napisao mesje Malarme, satima je ponavljao stihove gospodjicama iz separea.
- Eto ti ga labud, Stefane, konju jedan pijani, pa sam otkrij šta si hteo da kažeš u noćašnjem dubokoumnom zanosu, nošen krilima muza iz Marseja beše, ako se ne varam. Pjer, daj jednu flašu za dobro jutro!
Smrt. Ispekao je onaj Perišić od preko brda. Pola sela ležalo u kanalu, a ona druga polovina na infektivnom. Perišićev sin doš'o iz Beograda i on pek'o. On je sektaš garant. Kaže ovo svedski standardi. Jebem ti takav svet. Ostala im šljiva neobrana. I kruška takođe. Ko zna od čega su pravili onu brlju. Hronološki je 'vako tekla radnja.
Dan prvi:
Perišićev mali došao da peče rakiju. Rale kazandžija bio tu da dete ne bi razjebalo kazan. Rale paćenik nije ni liznuo onu rakiju, jer čovek ima jetru k'o činiju duvan-čvaraka. Obalilo ga isparenje. Mene tada zvali da ga vozim do Užica u bolnicu jer sam jedini imao kola u kol'ko-tol'ko ispravnom stanju. Ja došao da ga pokupim kad ono bela rakija iz kazana teče. 'Mal i mene nije oborilo isparenje na mestu. Vozio čoveka do bolnice sa tri promila u krvi.
Dan drugi:
Perišić doneo rakiju svima u selu. K'o lud je da ostavi onaj špiritus kod sebe. Tu ti uzmemo moj deda, otac i ja da degustiramo. Deda otpi pola čašice i ispade mu proteza iz usta. Moj otac trgnu malo i poče da vrišti i trči oko mešalice za beton. Morao sam lopatom da ga smirim. Ja naivno progutah ono celo odjedared. Ništa. Onda je nakon tri sekunde krenulo. Gorelo mi je grlo. Goreo želudac. Jetra izvršila samoubistvo iz depresije. Skakao sam u bure sa kiselim kupusom. Popio sam sav onaj rasol na eks. Deda je podigao protezu i vratio je u usta. Uzeo je rakiju da je dovrši. Sada mu ispade i proteza i ona šampita što je baba traži od jutros.
Dan treći:
Moj ortak došao kod mene u selo. Pošli nas dvojica naviše da obiđemo druge. Čiča Miloja smo zatekli kako šamara neku lajtaru. 'Bem ti sunce, čovek dobio nadprirodne moći. Dalje smo zatekli Jankoviće. Cela familija leži u onom kanalu što padaju šljive mandžarke u njega. Svi su, fala Bogu, disali. Perišića smo zatekli kako tera pokojnike iz avlije. Oči mi k'o u međeda. Njegov sin zlostavljao ovce u štali. Morali smo ko'cem da ga gađamo da ga odvojimo.
Noć treća:
Moj ortak i ja uzeli i popili po tri čašice one krečovače. On je ležao mislio za onaj perjani jastuk da mu je devojka. Ne zovu je za džabe Konan Dlakavi. Ja sam video pokojnog pradedu i celu noć razgovarao sa njim.
Perišića smo pet dana nakon ovoga slomili k'o jaja za kajganu.
I: Rečenica koja se izradja nakon neuspešne kupovine garderobe. Uz to je račun proizvoda izgubljen, naravno.
II: Izraz nezadovoljstva prema parčetu tkanine koje si dobio na poklon.
Osoba ženskog pola se nalazi u "Zari". Oči su otvorene u izuzetnom luku, kao u buljine. Jezik je blago izbačen iz usta. Nekoliko kapi usne tečnosti polako se sliva niz njega.
Kada ugleda parolu "50% sniženja" počinje da dahće kao mužjak francuskog buldoga kada u avgustu juri ženku sa tendencijom da joj napravi mladunčad. Prilazi bulumenti ofingera na kojima su nakačene majice.- Ijaoo što je lepa ova maja, još je na sniženju!
Zaslepljeno kupuje nekoliko komada misleći da je uštedela značajnu sumu novca iz kućne kase, koju naravno muž investira.
Toliko je odlepila da nije ni isprobavala modele.
Dolazi kući i shvata da joj se pola ne svidja, druga polovina je neodgovarajućeg broja, a ima i poneka sa falinkom. Uvidja da nema računa: "Ma nosiću ih po kući".
_______________________________________________________________________-Ova trenerka, što sam dobio za rodjendan od babe, mi je kratka.
-Šta pričaš, taman ti je!
-Dobrode, ne svidja mi se. Nije ni za kurac, a ne za školu. A i ovaj lik spajdermena me mnogo iritira, pa bi u naletu besa mogao da napravim neko sranje na času. Ukor već imam pa bi reskirao izbacivanje iz škole.
-Nema veze, sine, spavaćeš u njoj, zima je. Ionako se više stara pidžama ne da okrpiti.
Kolumna vam je ono što su nekada pisali doajeni jugoslovenskog novinarstva i što je imalo smisao, humor, satiru, ironiju..., a sada pišu razni Aleksandri Jovanovići, Karluše i Seke Aleksić!
''Zdravo dragi čitaoci, ja sam Jelena Karleuša i rešila sam da upotrebim moj polni organ tj. mozak da napišem za vas jednu kolumnicu. U njoj ću da vam trabunjam o tome kako ucenjujem onog mog klinca od muža za pušenje i seks ako loše prokomentariše gej populaciju. Još ću i da nešto baljezgam o Palmi i Jagodini, ali ćete već prepoznati da je taj deo neko drugi pisao umesto mene''
''Lepi, dragi moji, ja sam Seka Aleksić, poznata pevaljka po štajgama. Kada može silikonska lepotica onda mogu i ja da pišem kolumne još besmislenije i gluplje od nje. U ovoj kolumni ću tobože isprozivati Tadića jer kao prava Srpkinja sa terena znam šta narod misli po kafanama i to ne ide u prilog predsedniku. Još ću da tupim o tome kako je moja desna ruka tj. moj kik bokser ljubomoran i posesivan i kako ga ja smirujem seksom. Ma svašta ću nešto da vam pišem samo me čitajte...''
''Vozdra ljudi, ja sam Sale Jovanović, nekada sam bio kul lik, a danas sam najobičnija tračara i pišem sve same gluposti. Okrećem se kako vetar duva, mogu da budem svačiji i ničiji, nemam principe jer me za to i plaćaju. Kolumnu pišem kad mi se ćefne i mogu da od činjenice da je danas lep dan napraviti takav tekst da će polvini Srbije biti drago što je dan lep, a polovina će mrzeti taj lepi dan zbog mene''
I još mnogo, mnogo, mnogo primera, ali me mrzi da više pišem. Danas očigledno svaka polupismena šuša može biti kolumnista!
