Obavezan komentar matoraca za nekog uspešnog muškarca koji im živi u komšiluku...
Gledam onog malog što je podstanar u tojci. Dobra kola, dobre ribe, plaća kiriju 300 eura...Taj sigurno radi za neku službu!!!
Ma jok deda, taj je menadžer u "Koka-koli"...
Ma kakav menadžer, pusti te priče, znam ja dobro da ocenim ko je špijun...
Podići tenziju do tačke ključanja.Zapaliti fitilj u iščekivanju eksplozije.
Prvo su Amerikanci po običaju zapržili čorbu.
Na to su im Rusi servirali hladnu osvetu.
Glavno jelo se kuva u Ukrajini, a po potrebi se podgreva balkanski lonac.
Na kraju za desert, čokoladne bombice sa Bliskog istoka.
Svi smo mi nekad gledali Džejms Bond filmove i želeli da budemo kao lik iz glavne uloge. Dušan Popov nije, u vreme kad je on harao svetom Jan Fleming, tvorac Džejmsa Bonda, je bio običan novinar i potrčko u britanskoj obaveštajnoj službi.
Dušana Popova su za vreme Drugog svetskog rata Nemci pozvali da bude špijun pa je on to iskoristio da nemačke tajne šalje Britancima. Osim što je bio odličan agent Popov je bio poznat kao veliki švaler koji je jedno vreme bio sa holivudskom zvezdom Simon Simon, uvek je odsedao u najboljim hotelima i posećivao elitne kockarnice. Nešto kasnije je otišao u Ameriku da tamo nastavi da kkk... hara i uspeo je da nadje podatke o planovima za napad na Perl Harbur ali FBI nije hteo da saradjuje sa njime i zaprećeno mu je da će biti uhapšen zbog bludničenja i zavodjenja žena ako ne napusti Ameriku odmah. Najkraće rečeno, Dušan Popov je bio čovek kog bi, ako se nekad snimi film o njemu, mogao da glumi samo Šon Koneri iz mladjih dana.
A ovaj Jan Fleming koji je izmislio Džejmsa Bonda? On nije bitan, njegov najveći uspeh u Obaveštajnoj službi je to što je bio pomoćnik Dušanu Popovu, išao da kupuje burek, novine i hvatao beleške o šefovim avanturama.
Popov. Dušan Popov.
Bog stvori Zemlju, stvori i narode razne a među njima naravno i Srbe. I reče Bog Srbima: Vama dajem jednu veoma specifičnu osobinu, neka to bude kurčenje, a da stvar učinim zanimljivijom neka to bude kurčenje bez ikakvog osnova. I još reče Bog: Idite sada Srbi i kurčite se po Zemlji dok je sveta i veka, i dok neka sila ne popizdi pa vas satre do poslednjeg.
I tako Srbi godinama hodiše po jevroaziji dok konačno u 7. veku ne dođoše na Balkan. Jedan Srbin reče: Čini mi se da je ovaj plodni balkanski prostor izuzetno povoljan za kurčenje. Ostala braća podržaše ga u glas. Čak šta više, reče glavni Srbin, hajde da se nastanimo u sred Balkana da bi naše kurčenje došlo do izražaja.
I kurčismo se tako vekovima dok ne dođoše Turci. Kad dođoše oni vele: Aman Srbistanci daj samo da prođemo tuda pa da pljačkamo bogatu zapadnu jevropu. Srbi odgovoriše: Kurac da prođete. Satreše nas. Posle pet vekova izbi buna. Turci vele: evo vam primirje, Srbi vele: Evo vama kurac.
Prođoše ondak ratovi manji i veći dok ne dođe do Prvog svetskog rata. Austrougarska reče: Aman Srbi deset puta smo veći od vas, predajte se. Odgovor je glasio: Predamo se kurac bre! Satreše nas.
Dođe i Drugi svetski rat. Vlada potpisala pakt. Narod viče: Kurac pakt. Nemačka kaže: Dobićete po pički. Srbija kaže: Dobićete vi kurac, i to tvrd za mnogo godina. Satreše nas.
Ameri rekoše: Dajte bazu na Kosovu. Srbin reče: Damo vam kurac na Kosovu i to u paketu sa još dva kurca da se zasladite. Satreše nas.
Nato viče: Uđite u naš pakt da vas ne bi razmoždili. Mi vičemo: Uđemo kurac u vaš kurčevi pakt, nabijemo vas sve na kurac, i usput popušite nam kurac. Epilog se da naslutiti...
Inat, najcešća rezervna taktika kod većine Srba.
ti ćeš mene da pobediš , e nećeš ga majci ...
''kako je doslo do preokreta u igri? '', ''pa, proradio je taj naš balkanski mentalitet, inat što bi se reklo''
''brate, nema šanse da stigneš to da uradiš !'' ko, ja!? e ima vala sad da uradim tebi iz inata !!!
Evo još jednog presipanja iz šupljeg u prazno, koje zaslužuje podrobnu psiho-sociološko-istorijsko-psihijatrijsku analizu. A ko drugi će se time baviti (u izostanku The Prof-a), nego ja.
S obzirom da smo u poslednjih 100 godina poraze doživaljavali uglavnom za pregovaračkim stolovima (pri čemu su naši delegati uglavnom bili u mortus-pijanom agregatnom stanju), svaka druga nacija bi se zapitala da li joj nešto fali.
No, Srbi, kao što već negde rekoh, veruju duboko u sebi da je diplomatija za pičke i da se svaki konflikt može rešiti nekom od sledećih diplomatskih strategija: nožem, puškom, ili topom.
I stoga je, zapravo pravo čudo, da srpska diplomatija otpočinje jednim genijalnim, i nadasve, miroljubivim potezom srednjevekovnog autokrate, kome i danas mogu da pozavide svi balkanski lideri.
Nemanja i Fridrih Barbarosa
Nekada davno, papa (i to dok je još uvek imao realnu moć) naredi svim katoličkim vojnicima da krenu u Jerusalim da oteraju Muslimane. E, sad, kako su se Nemci spuštali odozgo, došlo je do prvog i veoma logičnog istorijskog susreta dva naroda. Za razliku od znatno novijih lidera, koji će vekovima kasnije pomisliti kako možemo da se bije sa daleko jačima bez naročitih posledica, prvi veliki župan, Stevan Nemanja je uvideo da bi nas dotični zgazili i zguzili. Stoga je naredio svim Srbima da se ne mešaju i obezbedio zalihe hrane i vode nemačkoj vojsci dok je prolazila kroz Srbiju. Tako se Srbija (tada još u povoju) zahvaljujući diplomatiji veoma jeftino provela, ali to po Barbarosu nije imalo hepi end. Naime, bio je nepoverljiv (kao, uostalom, i većina Nemaca prema Srbima), i učinilo mu se da iz nekih starih rimskih tvrđava proviruje silna srpska vojska i da priprema zasedu. Barbarosa je sam na konju otišao da izvidi, upao u kanal koji okružuje jednu od ovih tvrđava, i sa 60-ak kila opreme na sebi, ni da je znao da pliva, ne bi isplivao. Tako je Jevropa stekla utisak da su Srbi miroljubivi Balkanci, a Barbarosa histerični, priglupi i smotani lider, nedostojan oslobađanja Svetog grada od nevernika.Dolazak Turaka
Nekih stotinak godina, Srbija je postajala sve jača, imala jaku vojsku, koja je činila da Srbima diplomatija postane samo neophodno zlo. I, korak po korak, postade Srbija carstvo. Međutim, svaka Augentalerova božja noga ima svoju Mijatovićevu prečku, te baš tada, postalo je jasno da nije sve u maču. Barem pojedincima. Neki izvori govore da je car Dušan, shvativši da dolaze Turci, i da mogu da pregaze pola Evrope, a da ni ne namignu, napisao pisamce papi, moleći ga za stvaranje koalicije, koja bi zaustavila prodor Islama na stari kontinent. Iste godine, papa ga je iskulirao, a i car je umro. Interesantno je da u narednih 30 godina, ama baš niko od novih srpskih lidera, nije ni pokušao da pregovara sa Turcima- carstvo se raspalo, a posle bitke na Marici korak po korak, stigoše Turci na Kosovo. Interesantno je da su Srbi tada imali dve opcije: da puste Turke da prođu do zapadne Evrope (kao Nemanja Barbarosu), pa da i papi malo mečka zaigra pred vratima, a mi da prođemo jeftino; ili da rizikujemo da u jednoj krupnoj bici žrtvujemo celokupno plemstvo, veći deo muške populacije i šansu da se zemlja brzo oporavi za nove izazove.
Državni vrh, na čelu sa dalekovidim knezom Lazarem, odlučio se za drugu varijantu. Sve muško što je moglo da drži mač spustilo se na Kosovo ravno, i izboksovalo najskuplji nerešeni rezultat u istoriji srpskog sporta. Ono sa čime Srbi nisu računali, jeste da više nije imao ko da nastavi borbu, niti da stvori novu generaciju ratnika (izginuli su muškarci zreli za priplod), dok je Turaka još uvek bilo ko žutih mrava. Uups! Tako smo, što reče neko, izgubili na produžetke, a zbog nedostatka želje da pregovaramo u 14. veku, sve do početka 19. nas niko ni neće pitati da li želimo da pregovaramo.
No o tome u nastavku...
Odvajkada je kurčenje delima svojih zemljaka bilo prestižno nadmetanje na Balkanu. Veština se razvijala, gajila sa posebnom pažnjom i prenosila sa kolena na koleno. U jednom trenutku se toliko razvila da je prerasla u umetnost. U guslanje.
,, Balkanski old wave'', kako su ga krstili muzički kritičari krajem 18. i početkom 19. veka, napravio je pravi bum na tržištu. Guslari su putovali od mesta do mesta, a najveće livade su rasprodavane u roku od par sati. Osnivač i najveća zvezda vejva, Filip Višnjić, prokrčio je put i postavio temelje za sebe i svoje kolege, buduće zvezde i zvezdice ovog pravca.
Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu veruju da čak ni popularni WiFi nije mogao da pretpostavi da će se pravac održati do danas. Iako je u današnje vreme dosta privatizovan, a stil je značajno promenjen, guslanje i guslari su prisutni na svakom koraku. I dalje, van svake mere i razuma, pevaju hvalospeve prepričavajući podvige svojih zemljaka i ortaka, sa dodavanjem epskih momenata u neograničenim količinama.
Milojko Pantić tokom Zvezdinih prenosa.
--------------------------------------------------------
Reportaže o Djokoviću.
--------------------------------------------------------
- Jao ne... 'Aj da palimo, molim te.
- Što, šta ti bi od jednom?
- Evo ide mali Mića, osećam da će ponovo da gusla o tome kako je našao semenku na vršnjaku kad je spavao Milicu u cvajtu. Nemam dovoljno alkohola u krvi da ga svarim.
- Ionako je smor. 'Aj idemo na kurve.
- To lutko.
Za razliku od gradje po svim balkanski pravilima standard u EU se znatno razlikuje, pa se i građa dosta razlikuje jelte...
Oni za nas kažu da smo drvosječe a mi za njih da su uglađeni gejevi
K'o što i jesu, frizura mora da bude sređena cakum-pakum, nježne crte lica i beživotni pogled koji se "isijava" iz njinih očiju ulivaju u čoveku strah. . . od bolesti i izaziva dijar.. ovaj sažaljenje (valjda su zato tu đe su)...
Ćosavi i uglađeni sa leptir mašnom prikovanom uz vrat koja im uopšte ne smeta!
Prosjek visine im je ekvivalentan prosjeku visine naših osmaka na sistematskom pregledu - objašnjenje: nisu se verali po drveću i skidali mamce sa vrba pokraj rijeke... obje radnje su kod njih zabranjene, pa im i nije trebala visina.
Zbog njihove zdrave - travlje ishrane ostali su zakržljali i ometeni u razvoju bez pojma o pravom mesu i njegovom značaju za organizam, jer meso pravi meso, mišić pravi mišić...
Njihov najbolji izdanak
Svaki pravi balkanski "mačo" muškarac (čitaj: krkan), kada dođe s' posla (čitaj: Iz kafane), očekuje obilan, i unaprijed postavljen ručak na stolu, jer njegovo je sjesti, pojesti, popiti, i leći spavati.
Ručak se mora sastojati iz 3 dijela: Tečno, polučvrsto, i čvrsto.
E sad, tečno stanje, naravno sastoji se iz supe, ili čorbe, koja mora biti začinjena po njegovom ukusu. Zar je to previše tražiti nakon napornog dana na poslu?
Polučvrsto je glavno jelo, sarma, meso, eventualno krompir, ili u idealnom slučaju, kombinacija sve troje navedenih.
Čvrsto stanje označava kruh, (hljeb, hleb, pogaču) i opet, u idealnom slučaju, pitu.
O aperitivu se ni ne priča, čašica-dve domaće mučenice, iz vlastite proizvodnje, da otvori apetit i oraspoloži domaćina nakon napornog dana.
Tokom pića preferira se sok od ječma, domaće proizvodnje, u velikoj, staklenoj ambalaži, bez čaše, naravno. Koj' će mi moj čaša, kući sam, nisam u restoranu!
Nakon ručka se podrazumijeva neometanih 3-4 sata spavanja, da organizam svari sve, i da domaćin da sebi malo oduška.
-Živana! Sunce mu jebem, pa je l' svaki dan ovako mora?! Šta je s' ručkom?!
Evo samo hljeb da isječem, sekund.
- Je l' previše što tražim da me dočeka ručak, majku mu jebem?! Daj rakiju!
Evo, postavljen je ručak, prijatno dragi.
-Gdje mi je pivo?!
Nestalo nam je, sad ću ja malog poslati u prodavnicu.
-:cinički smijeh: Nestalo?! Pa dobro, jeb'o te ćaća mutavi, dva'es godina te učim da u kući ne smije biti manje od gajbe pive u svakom datom trenutku! :ćuška:. Marko! Sine, aj' po pivo kod Kove, reci da upiše.
-Koj' je ovo moj?!
Sarma.
-Kurac je ovo sarma! K'o kinez da sam, sama riža u pičku materinu! Još te trebam i učiti kuvati!? Aj' bježi mi s' očiju!
Odlična prilika da se obogatiš ako se baviš trgovinom. Toliko ljudi na jednom mjestu, mora neko nešto kupiti. Ne može da omane. Potrebno je malo smisla za biznis i dobra volja da bi preko noći obezbijedio sebi vilu u kojoj ćeš obavljati straobalno arčenje sa doseljenicama iz Rumunije dok se one dive tvojoj stožini i mole za još, a komšijina čeljad isprepadana, auto sa sve opremom, Armani odijelo i pešes 'iljadarki evrića u džepu, kavijar za večeru i putovanja oko svijeta. Zvuči puno bolje od uobičajene ishrane iz obližnje pekare tovljenjem sa jogurtom i kiflama, glađenja Milijaša i hodanja u istim pantalonama čitavu sedmicu. Još ako tome dodamo da sa svojim Kadet Suzom možeš da zbariš samo Milenu s pijace Arizona, onda se seoba čini kao racionalno rješenje.
Istanbul: Grad poznat po navijačkim neredima između navijača Galatasaraja, Fenerbahčea i Bešiktaša. Dođeš pred stadion, istreseš kamion šljunka i staviš natpis: "1 kamen=1 lira". Lova do krova.
Bilo koji balkanski grad: Jest da većinom nije višemilionski, ali prodajom muda za bubrege, nacionalističke demagogije (može biti buđava i stara više godina - nije problem) očas posla zgrneš više miliona.
Paušalna deskriptivna analiza svih istorijskih događaja koji se nisu dogodili na dan događaja o kome je i postojala namjera da se govori.
1389. dogodio se Kosovski boj. Već 1844. nastalo je Načertanije, izvor Velikosrpskočetničkog nacionalizma, kralj Aleksandar je bio hegemonista, a balkanski krvnik Milošević je htio da stvori Veliku Srbiju, nauštrb tisućljetnih slobodarskih težnji Hrvatskog naroda.....Turci su pobijedili Srbe(rečeno smirenim glasom koji zapravo govori "e neka su"), dok je povijesna činjenica da je već tad u Zagrebu zasijala prva žarulja!
Musa je najstariji među svim gazdinim lovačkim psima.
Čak i ime mu je onakvo kakvo se nekada davno po tradiciji davalo psima u Srbiji, tursko. Njuška mu je seda, a dlaka odavno bez onog sjaja koji je nekada imala.
Stalno leškari na istom mestu u dvorištu, onom koje je osunčano najduže tokom dana.
Prija mu sunce. Star je i krv više ne struji kroz njega onako kao nekada, a i sve mu više smetaju parčići od sačme koje je vremenom dobijao od nekih loših, nepreciznih ili naprosto pijanih lovaca pred koje je tokom svog života isterivao divljač.
Nije nikada mogao da bira lovce sa kojima će ići u lov, jer on je samo lovački pas koji mora da sluša i služi onome zbog čega i postoji na ovom svetu, da pomaže gazdama u lovu...
Tada bi se, prilikom takvih scena, kada se posle nečijeg pucnja začuje i njegovo cviljenje, gazda strčao do njega, pregledao mu rane, isprao ih rakijom iz čuturice, pa onda onu sačmu koja je bila pliće izvadio perorezom, a onu koja je dublje naprosto zaboravio.
...I pomazio bi ga po glavi. Onako malo grubo, ali na takav način da je Musi tada uvek bilo sasvim jasno da su njih dvojica baš najbolji drugovi na svetu.
A ta sačma koja je bila preduboko da bi se izvadila perorezom, jednostavno bi ostajala tamo i vremenom zarasla u njegovo telo.
Musa nije imao nikakav pedigre, oštenio se u jednom selu na vrhu Gledićkih planina, u Šumadiji, tamo gde su svi psi bili baš isti kao i on.
Tako je bilo oduvek, pre nije tamo nikada bilo drugačijih rasa pasa.
Jednog dana je, nekim lepim džipom, stiglo nekoliko ljudi, iz daleka. Pričali su malo sa gazdom, pa onda došli do njegove kućice i počeli da ga maze i zagledaju sa svih strana. Slikali su ga puno puta, zagledali mu zube, nokte, merili ga, merili mu visinu, dužinu, merili mu obim glave, dužinu ušiju...
Rekli su da je on jedan od poslednjih autohtonih primeraka svoje rase, da je veoma redak primerak i da takvi skoro i ne postoje više, jer se ta rasa dosta izmenila u zadnjih 100 godina. Doduše samo po bojama, jer su svi ti balkanski goniči veoma slični po osobinama i izgledu, samo se razlikuju po bojama dlake, pa se onda zbog toga zovu srpski, istarski, posavski, itd...
Kazali su i da je šteta što je već jako star pa ne može da se koristi za priplod, jer takvi, toliko dobri lovački psi, skoro da i ne postoje više na svetu.
Posle su sedeli sa gazdom i pričali, tačnije, gazda im je pričao priče o Musi...Ono kako se klao sa ranjenim divljim veprom, kad jednom dva dana i dve noći nije stao sa lovom i kad se srušio od umora pred njim pa ga je ovaj u naručju nosio kući, kad se samo sa još dva psa iz sela jedne zime poklao sa celim čoporom vukova...i sve tako.
Ljudi su ga zagledali za vreme priče, smejali se, zapitkivali. Onda je jedan ustao i nekim klještima utisnuo tetovažu sa nekim brojem na Musino uvo sa unutrašnje strane.
Tada su mu i dali pedigre, tek tako, tu na licu mesta.
Posle su otišli, a gazda je otišao da spava.
I sada ništa.
Musa i dalje leškari na svojoj sunčanoj strani, doduše ponekada voli da se trapavo i skoro smešno za psa njegovih godina igra sa štencima kojih uvek ima tu oko njega u dvorištu.
Ne ide više u lov, jer ne može da trči kao nekada, ali ga i gazda više ne zove.
Sada za lov ima mlađe pse, koji nisu iste rase kao Musa. Oni se ne kolju sa ranjenim besnim veprovima od 200kg i čoporima vukova, ali i ne padaju od premora.
Oni u lov odlaze kao sportisti, veselo i bez preteranih reakcija.
Ponekad samo podigne glavu i oslušne kada iz šume do njega dopre glas nekog mladog psa koji juri neku divljač...ali odmah posle par sekundi spusti glavu i nastavi da se sunča.
On je tek sada dovoljno star i mudar da dobro zna da sunce baš uvek zalazi i da ta njegova toplota treba obavezno da se maksimalno iskoristi.
Vanzemaljski poluparazitski oblik života, sjedinjen sa Ženom, sa ciljem da pokori mušku populaciju planete Zemlje.
Poreklo - nepoznato.
Vreme dolaska - Kasni paleolit (pre 50.000 god)
Lokacija dolaska - Manhattan, (naravno)
Poznato je da jedan primerak može biti dovoljan za ispunjenje cilja, dok su u paru nepobedive!
Modeli:
tit MINI - jedan od prvih i najmanje razvijenih modela, sluzi uglavnom za izvidjanje i raport Komandnom centru. Retko je sakriven na plažama, jer ga muškarci nikada ne primećuju. AKA: špijun, daska.
tit KRUŠKICA - Špicastog izgleda i oštrog pogleda, smatra se da je pomenuti model više obdaren inteligencijom i procesorima za analizu, nego glavnim atributima zavodjenja i kontrolisanja muške populacije. Poznatiji kao DVOJKA ili LIMUN.
tit ULTIMATE - najjači model poznat nauci. U stanju da kontroliše hiljade jedinki istovremeno. U narodu poznatiji kao: ČETVORKA, LJUBAV NA PRVI POGLED, SVETINJA(o bože, sveti isuse). Retko obdaren viškom inteligencije. Izaziva teško opisivo osećanje "leptirića u stomaku". Uvek ispunjava ciljeve. Posle procesa poznatijeg kao "Svadba" smatra se da je obavio svoju funkciju i lagano umire.
tit MEDICINKA - Primerak izuzetne veličine i glupavog izgleda, proizveden da kontroliše odredjenu grupu muške populacije, kojoj trebaju obe šake i trening iz teretane da savlada jednu Medicinku. Bradavica veličine "100 Eura u metalu", dizajnirana da prima signale sa MOTHER SHIP-a i prosledjuje ih ostalim modelima. Zbog svoje veličine i snage, ostali modeli je zovu kad je frka!
tit PININFARINA - Hirurški obradjen model, najmodernijeg dizajna, u stanju da, putem multimedija, kontroliše milione jedinki. Kontakt sa istim modelom uživo izaziva: nekontrolisano znojenje, drhtavicu, blagu temperaturu, razvod, trošak jezive količine novca, beg od kuće, itd...
Bog je stvarao svijet. Svakome dade ponesto. Odluci da malo baci pogled na Juzne Slovene nakon dugo godina. Pogleda , vidje hrpu odmetnika koja se selila iz Poljske ka Balkanu. Pa izrece :
- Srbi , vi cete dobiti Nikolu Teslu , najboljeg fizicara svijeta.
- Hrvati , vi cete dobiti Dubrovnik , najljepsi grad na svijetu.
- Bosnjaci , vi cete dobiti Kusturicu , najboljeg rezisera na svijetu.
- Slovenci , vi cete dobiti najbolje banke na svijetu.
- Crnogorci , vi cete dobiti najmanju drzavu na svijetu koja nikada nece izgubiti nezavisnost.
- Makedonci , vi cete dobiti Vlatka Stefanovskog , najboljeg gitaristu na svijetu.
Muzicki opus Vlatka Stefanovskog se ne definise jer je rijeci ne mogu pretociti muziku. Vlatko Stefanovski je tehnicki najpotkovaniji balkanski i evropski gitarista. U svijetu je medju prva tri. Makedonska izvorna muzika je jako slozena sa puno neparnih ritmova koje je jako tesko pratiti na bilo kom instrumentu. Istovremeno , ona ima ima crnogorsku epiku,srpsku brzinu i bosanski sevdah. Zato je najkompletnija. Vlatko vec decenijama makedonski izvorni hardcore pretvara u plavetnilo makedonskog neba i sonce koje sija svaki dan. Njegova muzika stvara kuilturni krug koji dokazuje da Makedonija nije Grcka i da je makedonska kultura i ljepsa i veca od novogrcke posthelnske kulture. Njegove solaze pretvaraju makedonske planine u ravnice a makedonski jezik je nepotreban jer Vlatko prica solo dionicama. Osim toga , Vlatko gostuje po Evropi sa jednom akusticnom gitarom i stvara cudo.
Vlatko Stefanovski , one and only....
Uobičajna konstatacija na izrazito ružnu osobu po pravilu muškog pola.
-Daj molim te obrati pažnju na ovog dečka u Lacoste treši.
-Uuu sunce ti jebem, kako ogavan lik. Što balkanski kurac može napraviti to ni Gospod ne može ispraviti. Prestani da buljiš da ne bi dobio bipolarni poremećaj ili rak gušterače.
-Ne mogu da se načudim pojavi. Mora da je nastao polnim snošajem Miše Tumbasa i Isidore Bjelice ili u najboljem slučaju negdje u Černobilu prosipanjem kancerogenih jedninjenja.
-Vidim... Kada je on zaplako, zaplakala je i majka.
Znači ovako, ljuđi. Dvadeset godina u "tranziciji", rat, razaranja, bijeda, djetinjstvo sjebano, svi smo jeli poparu i mjesto gela na kosu stavljali šećernu vodu, ka đeca, i neko vrijeme poslije, turističke agencije su se sjetile da zabave narod aranžmanima od po 150 eurah, pođi u kurac na 10 dana, od čega provedeš jedno neđelju dana u autobusu. Elem, ljudi se vrate. I onda kreće ludilo po Fejsu mrtvom, niđe autobusa, sendviča sa francuskim parizerom koje su još od kuće ponijeli, već(na slikama) kokteli, tompusi, pičke, ludilo, i onda njihovi, je li, prijatelji, bačaju dolje komentare tipa :" A lako mi je za tebe, osvojio si Amsterdam," " Mačko, je li te ošmeka kakav francuz, kakva si mi, $atkice moja " etc.
Ovo može žešće da ti sjebe vugla, i onome ko piše komentare, a bogome i ovome ko subjekt slikavanja, jer će crni kukavac cijeli život (greote) skupljat pare za te i takve ture, i mislit da je to život, da je svjetski putnik, jebač i internacionalni japi balkanac, koji svoj balkanski "šarm" vuče svuđe sa sobom, ne shvatajući da je jedino što vuče zapravo ona užegla pašteta, čiji će omot bačit neđe u neku zaštićenu ekološku zonu EU pa popit jednu kaznu s noga! ! !
"Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa! "
Oca im jebem ludog, i ko ih takve napravi! ! !
Nož kojim iz potaje rasporiš neukog sagovornika. Latentno oruđe kojim se koriste samo majstori forumaši, lordovi foruma B92 i Blic vesti. Jer- nisi forumaš ako nisi štošta preživeo, što bi sa rajom mogao i da podeliš, samo kad bi hteo. A nećeš.
Random radnja na random domaćem forumu:
Decko posto vidim da sa tobom nevalja raspravljati, samo da ti kayem da ti ustvari nista neznas o ovom yivotu, sloba americki spijun, aj molim te pa ti kad bi znao kakve smo kurve ja i on karali 80ih po nju-jorku ti bi ucutao odma to je tek zanimljiva prica ali nemam ja vremena da tu ucim pameti budale pozz za sve dobri ljude pusite ga nacionalisti
Jevrejski lobi je pojam koji opisuje ogroman jevrejski uticaj na politička, društvena, finansijska i još mnoga druga polja u društvu.
Tumačenje ovog pojma postoji u dve verzije, svetskoj i srpskoj
Po svetskoj:
Jevrejski lobi drži:
1. bakarstvo
2. autoindustriju
3. berzu
4. dijamantsku industrija
5. holivudsku industriju
6. industriju kocke u Las VegasuPo srpskoj:
1.Svaki Jevrejin, kada se probudi razmisli kako može da napakosti nekom Srbinu (čak i vikendom).
2. Jevreji su po veroispovesti masoni, što na hrvatskom znači "satanisti"
3. Krivi su za loše rezultate naše reprezentacije u svemu, ikada.
4. Krivi su za Prvi Balkanski rat
5. Krivi su za holokaust
6. Krivi su za pucketanje ploča
8. Mrze nas jer smo snalažljivi, zajebani, pametni, prkosni, higijenski minimalisti, muževni (čak i žene)
Naziv za zvezdu severnjaču koji se koristio tokom te ratne 1999-e, koristili su ga ljudi skloni teorijama zavere, a i oni lakoverni koji su u te teorije poverovali.
-Snimaj, snimaj, pizda li ti materina, kad smo oborili Nevidljivog i tebe ćemo.
-S kim to pričaš deda?
-(pokazuje prstom) Vidi ga kako se sjaji, to je satelit, on sve snima šta mi radimo.
-Deda, to je zvezda severnjača, učili smo baš pred bombardovanje o tome.
-Ma kak'a severnjača, valjda ja znam 'de je, a i taj ili ta što te to učila dabogda da nije neki strani špijun, sve se to školovalo tamo po tim Amerikama, nego da mi zapevamo onu našu... Četres' prve, četres' prve Švaba udario...
Lovačka keruša mog veselog kuma, rase balkanski gonič. Ime je dobila po ne sudjenoj i nikad prežaljenoj ljubavi gore pomenutog. Jelena je od uvek bila posebna i tako se razlikovala od drugih kučića. Po boji i mekoći krznašca, po umilnom lavežu kad je uzbudjena,po gizdavom hodu kad bi je kum izveo u šetnjicu. Razlikovala se od drugih keruša i po kavgi i svadji sa drugim kerušama kada bi nedeljom izašli u zajednički lov. Elem, sve bi to bilo davno zaboravljeno da se jednog popodneva nije desila umalo tragedija. Jelenica je razdragano otrčala za nekim veprom i svojim umilnim lavežom javljala kretanje zveri i onda odjednom tajac!!!! Jelena je nestala i dugo je nije bilo, zabrinuti lovci već su krenuli kućama, kad se odjednom pojavila. Nesrećna Jelena je trčeći za veprom naišla na kostur nekog govečeta i tu je zastala, naročito ju je privukla ogromna lobanja sa sve rogovima. Morala je proviriti. šta li se to nalazi unutra? Glavica joj se mučenoj zaglavila, a mrak je neumitno padao. Pošto se bojala mraka pohitala je nazad i tako sa govedjom lobanjom na glavi izašla pred okupljene lovce. Bez imalo blama. Eto po tome je najpoznatija naša Jelena keruša. Kuma je ubio blam, ali medijima je to bilo jako zanimljivo te su počeli gostovati na raznim televizijama, po raznim emisijama kod raznih divnih voditelja. Jelena keruša je bila jako srećna, ponosno je nosila lobanju od crknute krave na svojoj glavi, a ljudima je to bilo zanimljivo. TO JE TO POENTE U OVOJ PRIČI NEMA. Jelena keruša izraz sam za sebe!
Nije neophodan, ko je ukapirao, ukapirao je...
