Normalan: Dešava se jako retko, jer niko i ne ide u kafanu da bi normalno, trezan, izašao odatle. Ako vidite nekoga ko tako izlazi iz kafane, slobodno ga ukorite i pokažite mu obližnji "nja nja" kafić gde može da se do mile volje naliva multivitaminom i sluša komercijalni house.
Pripit: Dešava se posle kraćeg zadržavanja u kafani. I to je retkost, jer ko god ode u kafanu planira duže da ostane, ali naravno, mogu se desiti neke nepredviđene okolnosti, zbog kojih niste mogli duže da ostanete, pa niste ni mogli da popijete veću količinu alkohola. Karakteristika ovakvog izlaska je normalan hod ali i osmeh na licu koji se pojavljuje zbog par kratkih koje ste stukli pre nego što ste morali da krenete.
Pijan: Dešava se kada se ostane u kafani malo duže i popije ljudski, naruči se par pesama a malo se i pojede. Izlazak iz kafane je malo lelujav ali ima se dovoljno pameti da se plati račun, pozove taksi i stigne do kuće, bez bacanja pegle.
Četvoronoške: Dešava se kada se baš pretera sa alkoholom i ostane se celu noć. Teško se kontroliše kretanje, mozak ne funkcioniše najbolje, a nerazgovetno mumlanje je na vrlo visokom nivou. Uglavnom se na izlazu baci pegla, a bez manje pijanog prijatelja, koji će vas podići i pridržavati, nema šanse da se stigne do kuće. Kući se baca najmanje još jedna pegla.
Usran: Dešava se kada pijete mnogo a pijete neku od čuvenih kombinacija, vinjak-pivo ili vino-šljivovica. Stadium kada ni ne izlazite iz kafane, nego ostajete tu da spavate. Karakteristično za ovaj stadijum je što se budite tek kada oko vas neko počne da čisti lom od sinoć i to obično u nekom dusku koji nemate pojma odakle vam. Naravno svuda oko vas su barice koje ne moraju biti samo od pegliranja. Mogu biti i od toga što niste mogli nikako stići do WC-a.
Faza 1. Ovo je prva faza pijanstva. Uglavnom si tada malo pripit, ali ti mnoge genijalne ideje dolaze na pamet. Takođe imaš dobronameran i nadasve pametan savet za svakog svog prijatelja, i ne libiš se da deliš te savete čak i kada ti ih niko ne traži.
Slabije čuješ, pa i glasnije pričaš.
Faza 2. Ovo je već prvi korak ka ozbiljnijem pijanstvu. Najednom, lepši si od Bred Pita, šarmantniji od Džordža Klunija i imao si više žena i švalerki nego Fidel Kastro i Josip Broz Tito zajedno.Takođe, počinješ da namiguješ svim devojkama u kafiću/kafani/restoranu/gdegod, jer si primetio da sve one gledaju baš tebe, ne zato što si pijan kao zmaj, već zato što si lep kao Dionis.
U ovoj fazi malo gubiš moć da hodaš pravo, ali ništa ozbiljnije.
Faza 3. Osećaš se bogato. Ovde se već gubi kontakt sa svetom običnih smrtnika, jer niko nije bogat poput tebe. Naručuješ pića za ceo kafić/kafanu/restoran, za celu ulicu, a u kritičnim situacijama i za celo naselje u kome se dati ugostiteljski boravak nalazi. Naravno, ni u jednom momentu ne pomišljaš koliko sedamnaest tura za osamdeset ljudi u kafiću može takošta, ali, to i nije bitno, jer si prljavo bogat!
U ovoj fazi vid počinje da vara, pa cura "tenk" može izgledati privlačno. Oprez u ovoj fazi !!!
Faza 4. U datom momentu niko nije jači od tebe i spreman si da svakog naučiš pameti, možda samo zato što ti se ne sviđa na koju stranu češlja kosu. Sve bi ti to uza zid pa metak u čelo, bez obzira što je možda baš taj koga “disciplinuješ” u datom momentu traženi kriminalac koji je pobio 300 ljudi, ili prvak sveta u karateu. Tebe to ne zanima, jer ti ne može niko ništa.
U ovoj fazi je veoma otežano kretanje, i ako si u kafiću često ćeš udarati od stolove dok se krećeš. Na to se može desiti da razni likovi prilaze tvojim prijateljima i traže da te smire.
Faza 5.Ovo je kraj. PIjan si toliko da ne možeš u glavi da sastaviš smislenu misao, a kamoli da je izgovoriš i u datom momentu počinješ da izvodiš trista kerefeka, ali ti to nije bitno, jer tada postojiš samo ti i svemir. Niko drugi niti postoji, niti može da te vidi. Niti ti o tome razmišljaš. Zamišljaš ili tripuješ da plivaš u reci piva/rakije/čega god, i pokušavaš da popiješ što više možeš, a u stvari se sam vrtiš na podijumu i zevaš k’o riba na suvom. Počinješ da pevaš i uzvikuješ “Sex, sex, sex on the beach” iako je skoro četiri sata ujutro i sviraju se poslednji narodnjaci pred fajront.
Totalno zaboravljaš sve u skorijoj memoriji. Bilo da je to korpa od cure, krediti, padanje na ispitima. Ama baš ničega.
Naučen na svakodnevnu ishranu domaćim kravljim kajmakom, ova muška jedinka, sirovina od čovjeka, predstavlja jednu vrstu ljudi koji žare i pale pijacama na kojima prodaju kruške i jabuke na svojim kamionima sa ispucalom ceradom. Nakon napornog dana u kojem su mu babe sa cegerima probile glavu kako mu je jabuka protrula i skupa, dok butira kruška ima previše šuge na sebi, a žele da bude što manje špricana otrovima protiv parazita, ova, ne može se reći endemska, ali zasigurno sve rjeđa sorta čovjeka jedva dočeka da dođe u svoje odaje u kojima očas posla spuca vruću pokajmačenu lepinu od koje mu stomak dobije dodatni sprat kojeg jedva sakrije svojom crnom majicom sa zmajem na leđima.
Kod fensi šminkersko-bledunjavo-mršavih građanskih djevojki zasigurno nema preveliku šansu za osvajanje njihovih tijela, jerbo ih odbija njegova bjelina oko usta koja ostaje od prekomjernog unošenja mliječne materije, te njegov Radovan Karadžić stil frizure i poznati miris štale koji je pokupio polagajući kravama i čisteći njihov izmet, ali zato kada se sa svojom Džetom pojavi u obližnjem selu, kod seljančica izazove iskru u očima k'o na Van der Grafovom oscilatoru. Te prave, istinske djevojke znaju da odijelo ne čini čovjeka, te pri njegovoj pojavi za sekundu njihov, k'o opanak debeli pičić olako ovlaži k'o ćošak zida starijih kuća. Dakako da je on jedan od onih ljudi na kojeg komšije računaju kada treba podvaliti leđima i kojeg će zvati kada treba da se iznosi đubre iz štale, da se očisti šupa, iskrči živica ili da se iscijepa tri traktorske prikolice bukovine, jer svojim jedrim, sirovinskom tijelom daje izgled nekoga k'o bi to mogao da obavi. Naravno, pošto je ovakav čovjek veoma mlad, nerijetko neoženjen, njegov posao na pijaci mu ne donosi prevelike prihode, te se zato ne libi da radi i ove poslove koji mu donose dodatne prihode od kojih će po seoskim diskotekama moći da ispija svakojake alkoholne napitke, dok se oko njega mota lokalna brkata droca koja ima troje djece iz čet'ri braka.
Moderno društvo često nema obzira prema kajmačarima, smatraju ih običnim neobrazovanim seljacima, ali zasigurno da kao i svako drugo živo biće, tako i on ima svoju pozitivnu stranu i vrijedi puno više nego što izgleda, jer sjetimo se samo kakva sve gamad živi među nama, počev od kriminalaca, hipstera i ostale bagre, a on sigurno nije njihov nivo. I tako, dok neki budu uživali u janjetini, kavijaru i skupoj ribi, on će bezbrižno da uživa u svojoj pokajmačenoj lepini i da zahvaljuje Svevišnjem na blagodatima koje mu podari.
Neprijatnost za svakog čoveka, i jasan pokazatelj šta mislimo jedni o drugima - nepoverljivost, mislimo da su svi pre nas wc šolju popišali, da su na nju sedali i neki ljudi sa ko zna kakvim bolestima i infekcijama, i da se na njoj ko zna šta sve dogadjalo..
Kako god, s vremena na vreme se zadesimo na javnom mestu, a potreba za odlaskom na šolju postane neizdržljiva, i ne preostaje ništa drugo nego da se olakšaš u wc-u mesta gde se trenutno nalaziš - restoran, bioskop, kafić..
Tada krene preduzimanje različitih mera predostrožnosti, brisanje daske papirom, stavljanje gomile papira na nju, i sedanje najmanjom potrebnom površinom guzice na nju.
Medjutim, dogodi se da papira nema..Ako kod sebe nemate ni maramice, onda ste već u problemu, jer ne možete da obrišete ni dasku ni sebe, a ono što ste pojeli i svarili postaje sve nestrpljivije. Rešenje je odlazak u drugi wc ili na drugo javno mesto koje ga poseduje.
Ako vas potera u klubu ili diskoteci, papira neće biti gotovo sigurno. Muški wc je još od pola dva muka i za sanitarnu inspekciju i za spremačice, jer pijana stoka ga je celog popišala, ispovraćala a ponekad i posrala. Ovde sedaš baš ako je nužda krajnja i ako ne možeš da stigneš do kuće, a za papir se snalaziš kako znaš i umeš. U ženskom vlada drugačija taktika, pošto devojke podignu dasku i čučnu na školjku.
Što se pak festivalskih dogadjaja tiče, jedino rešenje je da intimne radnje obaviš kod kuće. Ko je ušao u toi toi na egzitu, zna o čemu govorim - prvo, red se čeka i po deset minuta, presedne ti život čim udješ, udahneš vazduh na vratima kako unutra ne bi udisao silna toksična isparenja, i trpiš magarca koji lupa na vrata da požuriš, ili pokušava da udje jer misli da nije zauzeto. Ako ovde budeš morao da kenjaš - DO KURCA!
Umetničko umetničko ime tvorca i mogula tzv. urbanog folka, gospodina Aleksandra Vuksanovića aka. Ace Lukasa, nastalo kao pošalica nebeskog naroda na njegovu transparentnu i danas, navodno, bivšu sklonost prema kolumbijskom izvoznom produktu br.1, tom čuvenom prašku za zube i nozdrve - koksu.
Mogul, gospodin, a pre svega alfa mužjak, ovaj istinski roker zarobljen u telu iskonske ljadže ukrašavao je svojom muzikom - a ukrašava, fala Bogu, i dan danas - sve naše važne proslave, slavlja i bahanalisanja...tj. ako si, o dragi čitaoče, i iole pripadnik plemena homo-balkanicusa. Sa pesmom za svaku priliku i tekstom za svaku seljačinu, on je svojim repertoarom za sledećih 100 godina namirio sve primalne porive našeg unutrašnjeg majmuna...ali je na tom putu davanja negde morao i da "uzme". A uzeo je ono belo, praškasto...najslađe. I 10 godina kasnije u javnosti otvoreno govorio o toj ali i drugim svojim zavisnostima. "Nisam ja to radio zato što je drogiranje bilo fensi, već zato što sam tada bio bolestan..." izjavio je svojevremeno Lukas u jednom intervjuu i dodao: "Kada sam 2001. godine došao u teško stanje, uplatio sam lečenje na jednoj klinici u Švajcarskoj u kojoj je bio i Dijego Maradona. Dao sam 50.000 franaka za neki turbo program koji mi je dosta pomogao. Nije bio u pitanju nikakav detoks tretman, već akutna psihijatrija. Sve je u glavi."
Aca Šmrkas. Zato što je sve u glavi.
- E, brate...Si razmišlj'o o tome šta ćeš za novaka?
- Pa, šta znam...'El peva Šmrkas negde?
- C, baš sam pre neki dan pročit'o da ima tezgu negde u Švajcarskoj...
- A-a, pa će posle sigurno da svrati i u neku kliniku, malo na rifreš, ovo-ono...
Rečenica koju izgovaramo uglavnom kad više nemamo šta da kažemo.
- Kako si mi ti?
- Ma bre ništa me ne pitaj, mala plata, a mnogo posla, ma idi bre... Žena stalno kuka kako je nigde ne izvodim a ja ne znam gde ću pre, a i laže more kuja, išli smo do rodića pre neki dan. Deca plaču, zavijaju, ovo starije samo traži pare, pazi molim te, 'oće sa društvom u kafić!? Ej bre, pa gde je tu pamet? Stojadin mi trokira, otišla mu lamela u kurac... I tako ti kažem, sranje uglavnom.
Osobina ljudi koji ne znaju da se snađu u nekom gradu, čak iako tvrde da pozaju taj grad. Kada shvatimo da je pogrešio obično se pravdaju tim da su ulice izmenjene i da je bilo davno kada su oni tamo bili. A i sami znamo da mu je orijentacija kao kada teniska loptica udari u mrežu, i ni sama ne zna kuda će skrenuti.
Milan : Ma znam ja ovu Banja Luku kao svoj džep. Dolazio sam ovde kao klinac, a i bio sam s rođakom pre 3 godine. Ima ovde u blizini jedan dobar kafić. Tu se skupljaju najjače pičoke. Znam ja gdje je to. Samo vozi!
10 minuta kasnije:
Prekrižena tabla Banja Luka
Gagi : Ne znam zašto sam ti opet poverovao da ćeš nas odvesti na pravo mesto, kada imaš orijentaciju kao rikošet.
Život nikome ne ostaje dužan, kad tad ti ili uzme ono što ti je dao ili ti vrati za ono što si negde prošao glatko.
Nikada nemoj da misliš da si se izvukao kod gospođe karme. Uteraće ti ona samo tako, kad se najmanje nadaš.
Veljko: Ti brate večeras noćna?
Tresimir: Jeste i znaš šta je fazon ujeb'o sam firmu. Večeras se sat pomera sa dva na tri, nikad lakše zarađena satnica.7 meseci kasnije
Veljko: Večeras Liga šampiona, idemo u kafić da gledamo i cirkamo, ideš sa nama?
Tresimir: E ne mogu radim noćnu, a već sam umoran.
Veljko: I sat se sa tri pomera na dva.
Tresimir: Molim? Aupičkumaterinu!
Malo, planinsko selo koje ima veliku stopu nepismenosti, što je i logično, s obzirom da prosečno godište populacije varira između dva svetska rata.
Tada škola nije bila obavezna kao danas (ali na isti kurac mu to dođe), naročito za žensku decu, dok bi se od celog čopora muškaraca našao jedan koji sa lakoćom ume da razlikuje malo ćirilično 'b' od latiničnog 'k', pa je radio kao poštar na području mesne zajednice.
S druge strane, Vuk Karadžić je podučavao ljude pismenosti i jedino je želeo da budu bar za nijansu umno razvijeniji od japanskog prepeličara koji na aport kreće da maše repom u suprotnom smeru kazaljke na satu. Ipak, postoje indikacije da se ne bi zadržao duže od prosečne minutaže Nemanje Nedovića u Golden Stejtu (čitaj: nula minuta) i da bi odatle pobegao glavom bez obzira.
Kafić u Valjevu. Lik prilazi devojci u nameri da "pokupi kajmak".
-Ćao. Ja sam Kristijan. Može ćepi?
-A? Nemo' da izigravaš, 'bo te mačak. Može česmovača.
-Konobar! Dve vode. Česmovače. Duple. Nego, ne reče mi kako se zoveš?
-Maksimilijana.
-Kako lepo ime!
-Slušaj. Vidim da me muvariš al' ja sam ti zatucana ka kurac.
-Nemoj tako. Odakle si? Iz Valjeva?
-Jok, more. Ja sam ti podno Maljena. Odatle je Vuk Karadžić pobeg'o pre 150 godina.
-E?
-Familije mi. Vid'o čovek koliko je sati i tutanj! A odakle si ti?
-Verovatno nisi čula za to mesto. Ja sam iz Feketića.
-Jebote, mislim da bi i odatle Vuk pobegao.
-Hehe, kad bi mog'o?
-Pa što ne može?
-Smetovi, ćero, smetovi.
Utučeno posmatraš sve te nasmejane face. Svi su veseli. Svi igraju. Ali ne i ti. Pričaju. Mašu rukama ozarenih lica, koketiraju i grle se. Ali ne i ti. Ti sediš sam. Jedu, piju, nazdravljaju i prosipaju. Ali ne i ti. Tebi je muka. Ne od pića, jer ne možeš da piješ. Ne od hrane, jer nisi gladan. Muzika. Izdajnički poznata.
Vidi ih, kao da nikome od njih tuga nikada nije, pod okriljem mraka, svratila u sobu. Dobro, nisu oni krivi što je život kurva. Ili ona. Što si joj nervoznim, znojavim šakama ponudio srce, a ona ga mahinalno stavila u džep, zaboravila i oprala u veš mašini. A sada, kada je bledo i isprano, niko ga više neće prihvatiti.
I razmišljaš, kroz maglu se sećaš svih trenutaka provedenih sa njom, dok atmosfera oko tebe polako usporava, jenjava, percepcija pokreta ti u tom trenutku nije jača strana, ljudi postaju zamućeni, a muzika slabi. Bum, bum bum. Samo taj potmuli osećaj. Bum, bum bum. Scene ti se ređaju u glavi, ta išarana klupica I kišno jutro; grudi nadimaju, zašto sam ikada ušao u onaj kafić?; a uši bubnje. Bum, bum bum. Sve je izmešano, boje, zvuci i… bum bum... Hoćeš kući, ali moraš da ispoštuješ društvo. Zašto si u prvi mah i krenuo? Znao si da će biti ovako. “Mi ćemo te oraspoložiti, hajde”. Gorka grimasa prelama se izmučenim licem. Zašto nisi stukao dva bromića i legao da spavaš? Zašto?
I onda, u toj rasparanoj stvarnosti kada se mešaju san I java, onda ulazi ONA. Ne znaš ni kako si je primetio među tom masom koja se kao u lošem tinejdžerskom filmu razdvojila da prođe glavna glumica. Ne znaš ni ko je, ni zašto ne možeš da skineš pogled, ali znaš… Znaš da je zasijala, da su ljudi oko tebe ubrzali, da je bubnjanje prestalo, i da ti se na licu ocrtao blagi osmeh. Grč koji se odavno nije stvorio. Znaš da je zastala na sred podijuma, kao da iščekuje nešto. Ili nekog. I svi dobronamerni saveti tvojih prijatelja ti odjednom naviru u glavu: "Napij se budalo, jebeš žene, sve su to kurve", "Izađi iz kuće malo, na vazduh, prošetaj sa društvom", "Ne brini ništa, naići će druga, videćeš". Ne brini ništa, naići će druga, videćeš...
I tada shvataš da je život samo niz događaja koje mi sami svrstavamo u dobre ili loše, zavisi sa koje strane medalje ih gledamo. Ne skidajući osmeh sa lica ustaješ, resetuješ misli I krećeš. Laganim, samouverenim koracima, ka njoj...
Nije bitno kakav je, bitno je da se pije. Cesto povod zna biti glupost ili neka banalna stvar, pogotovo ako su vam pajtasi debili...
Upadam jedno vece u kafic, da se nadjem sa drustvom, kad ono svi mrtvi pijani....
Koji im je sad kurac da se tako odlepe?
- Pajto, mi se malo zapili...
- Vidim da ste se, ne zapili, nego obzderali!
- Pa jel ti znas koji je danas dan?
- ????????
- Danas je 6 april , dan kad je bombardovan Beograd, pa smo se nesto rastuzili, pa eto...znas...
- Oni iz Kovinske ludnice su zlato za vas...
Period kada vam je dovoljan i najmanji razlog da preterate u konzumiranju alkohola,,napusavanju onih koji su vas iritirali predhodnih razreda,spavanju sa ruznim devojkama,samo zato jer imaju dobro dupe ili sise...
-Brate aj se odvalimo sad na exkurziji...
-matori onaj lik pravi 18. sad za vikend,al cemo da se odvalimo!
-E otvorio se kafic tu blizu skole,aj da odemo da se odvalimo.
-Necemo ici sutra u skolu,aj da odemo da se odvalimo negde veceras.
-au sta cu da radim ovoj guzatoj na exkurziji sada,a kad se vratimo ima ovu drugaricu da joj iscimam.
-Dobio sam na kladzi danas idemo veceras da se prekinemo negde...
Veoma korisna kod prelaženja ulice.
- Hmmmm, eno ga kafić tamo, ali ovde trotoar prestaje, bolje me je da predjem ulicu... Ali opet mrzi me vise da hodam, ceo dan sam na nogama... Ček, ček, po pitagorinoj teoremi A na kvadrat plus B na kvadrat jeste C na kvadrat, ali A plus B samo po sebi je vece od C... da krenem ja znaci dijagonalom, manji put cu da predjem..
*TUUUUT*
- Pazi kuda voziš, budalo jedna zar ne vidiš da prelazim ulicu!? Jebo te onaj ko ti dade dozvolu!
Izraz definiše dobar seksualni život jednog para, iz čega proizilazi manjak ženkinog interesovanja za flert/prevare/sex kombinacije sa drugim mužjacima.
-Auuu čoveče, znaš koga sam dansa sreo? Onu Nedu iz srednje...auuuu, ta je od uvek bila dašna. Nego, nije mi se ni javila, ne znam što...
-Pa zar ti ne znaš? Ima pa rmeseci, u vezi je sa onim Jocom, onim likom što drži kafić dole kod pošte. Od kad je sa njim, totalno se promenila, nikog ni da pogleda...a nekad...piiih...
-Znači, brate, dobar kurac-mir u kući!?!
-Znači!
Poceo si da celavis, tragicno saznanje, uz to ti treba i vijagra, a i nisi se bas iziveo dok si bio mlad, pa si odlucio da se sredjujes i da izgledas sto modernije. Kupio si strukirane stvari, firmirane cipele i odlucio da izlazis na mesta gde izlazi omladina. Ako si imao srece u zivotu pasi napravio neku kintu, onda kupis sportska kola, porsche recimo, nabavis i core zumzare, nabacis fensi frizuru i pravac u centar desavanja. Posto vec imas decu, zena ti se malo i ofucala, jbg zena zrela i privrzena porodici, ti izlazis ne bi li skratio neku piletinu. A piletine na sve strane, prvo si nasao neke od 25 god, al i to je bre matoro, pa hoces da prozivis opet svoju mladost jebote. I tako se malo prisetis minulih dana, studija, riba sa faxa koje nisi opalio pa bi da to ispravis. ali ,avaj, one su sad matore, sto ne bi sad neku koja je postala brucos. I naravno zaljubis se. Bravo majmune. Sjebes familiju, zena te ostavi, uzme ti pola, pocnes da zivis u mnogo manjem stanu, deca te ne jebu 2 posto, pa i prijatelji ti kazu da si moron. Zivis tako sa curicom od 20-tak leta sve dok ona ne skapira da tvoja prica da se od tvrdog kurca dobija rak materice nije istinita. E onda te i ona otkaci, a ti stanes i shvatis da si kompletni idiot i da si svu tu jebacinu mogao da odradis mnogo ranije, bar pre nego se ozenis. I onda posto naravno nikad ti neces potpuno biti kriv, svalis sve na jedan izmisljeni pojam KRIZA SREDNJIH GODINA da bi sam sebi mogao da izadjes na oci... i opet... Bravo majmune...
Najgori način da ti neko prokomentariše košulju. Ili si promašio temu, ili su je svi ostali promašili. U svakom slučaju odudaraš od okoline. Tješiš sebe sa onom:"Ko ih jebe ne nose je oni nego ja, a i kupio sam je u "second hand shop"-u."
Dolaziš na žurku, na vrijeme si obavješten da je fensi žurka, da će svi doći u košuljama...
Obukao si i ti kariranu košulju, iako nije ni Nova godina, ni slava, ni svadba, niti kakav drugi događaj za koji najčešće oblačiš košulju.
Odjednom te dočekaju svi u onim strukiranim, prugastim, ili još gore, onim našaranim košuljicama,sa slikovnicama naslikanim na njima, ili nekim arabeskama, bar kodovima...
-"Pa jesi to s krsta skin'o?"
Jos ako neki lik ima istu košulju kao ti, e tek tad si ga ugasio.
Pominjan u nekim dijetama kao dan u kom se, jelte, konzumira samo voda česmovača. Služi kao izgovor za naručivanje iste, prilikom urbanog izlaska sa finom devojčicom koja u karti pića gleda samo najveće cifre.
Socijalna situacija u kojoj, pokušavajući da ispadneš šmeker plaćajući piće, ispadaš klošarsko malomokrolužansko goveče.
- Mogli bi sesti u ovaj kafić, baš je onako, ekstra!
- Da.
- Šta bi mogla da naručim?
- Piće?
- Hihi, kako si vickast. Don, dom, perinj... peri... on. Ne znam šta je, ali zvuči zanimljivo.
- Zvuči frapantno, zaista.
- Šta misliš da to naručimo?
- Mislim se pizda ti materina...
- Molim?
- Mislim pij ako želiš to. Biće mi drago da potrošim celu tromesečnu platu koja nije legla.
- Šta?!
- Platiću sa zadovoljstvom, šta god poželiš.
- Super. A ti?
- Ja ću vodu. Znaš, na dijeti sam. Danas mi je vodeni dan.- To bi bilo 32135 dinara bez PDV-a. Keš ili kartica?
- Da razmislim... Primate li bubreg?
Veoma iritantna pojava prilikom pevanja određenih pesama, prilikom čega pesmu svako prilagođava sebi (zavisno od pola i seksualne orjentacije) i svojoj trenutnoj životnoj situaciji. Dešava se kada grupi devojaka puste mušku pesmu ili, ređe, grupi muškaraca žensku što je još iritantnije.
Kafić. Grupa pijanih devojaka plaču nad svojom nesrećnom sudbinom.
-Saša Matić: "Jedna je bila moja grešnica i vila što mi je srce kao staklo razbilaaaaaa".
-Grupa pijanih klinki: "Jaooo gde me nađe". "To Saša". "Idem da se ubijem".
-Svi u glas: "Jedan je bio moj grešnik i vilenjak, što mi je srce kao staklo razbio".
____________________________________________________________________
Birtija. Grupa pripitih gastarbajtera pevaju.
Pesma: "Cigankaaa sam malaaaaaa".
Svi gastarbajteri u glas: "Ja sam mali garavi, crni tvoj ciganin, sve zbog malog garavoooog crnog tvog CIGANAAAAAAA". :razbijanje čaša: :muške suze:
To je stanje koje se postize zadovoljavanjem pojedinih potreba,pogotovo fizioloskih!Ono se najbolje postize uzdrzavanjem od fizioloskih potreba,sto voljno,a cesce nevoljno i posle odredjenog perioda,zadovoljavanjem istih...
Svima se desilo da im se pripisa ili prisere dok su u prevozu...prvo trpis,pa krenes da se nerviras,pa da se preznojavas,pa kad djavo odnese salu,istrcavas i vozila GSP-a i trazis prvi kafic ,kafanu,prodavnicu,mracan haustor ,da se olaksas,iako ti je kuca blizu.Posle pranjenja,osecaj koji se javlja je blazenstvo,praceno uz totalnu ravnodusnost,sto vas je neko mogao da vidi kako ste kenjali u haustoru,ili mu zapisali auto!
Derbi.
Pre 20-30 godina :
Karte za derbi, karte za derbi, karte za derbi.
- Pošto su?
100 000 dinara komad.
- Samo, pa to je samo cela moja plata?
Imam još samo par komada.
- Daj mi odmah dve, imao sam sreće da ih uopšte pronađem. Vredeće svaki dinar.......................
Danas :
Tata, tata, šta rade one čike na TV-u što se vrte u krug?
- Ma to su neke mrcine koje se vuku po terenu i čekaju zviždaljku za kraj da idu u kafić. Prebaci na pink, sa'će grand šou, nije ovo za decu i one sa lošim želucem.
