Stara šoferska fora za ispitivanje terena i prepipavanje saputnika, tačnije saputnica. Kao slučajno, ruka koja je krenula da promeni brzinu, sklizne sa glave menjača i uhvati koleno ili butinu saputnice. Oni drskiji poromaše i ceo menjač.
Žensko čeljade se nađe malo u šoku, ali iskusno šofersko čulo će registrovati i najmanji otpor, i izvinuti se. Jer bože moj, premor ga je uhvatio, pa da mu ne uzme za zlo.
U slučaju pozitivne reakcije, traži se odgovarajući parking.
-Majstore, može jedno pitanje?
-Naravno.
-Voziš Skaniju sa automatskim menjačem, a drpaš me za nogu pola Ibarske. Gde je tu logika?
-Pa ovaaaj, ja stvarno nisam hteo, nego navika i tako...
-Vidi šefe, ako ti je do jebačine, mogao si lepo pitati. Leva butina mi već utrnula od tvog promašivanja menjača, a i skršićemo se negde. Nego, vataj ti neko odmorište, pa da radimo nešto.
Još jedna u nizu "kafanskih" uzrečica na našim prostorima. Naime, uvek izgovarana od strane lokalnog svadbarskog pevača, a na zahtev pijanog poručioca pesme. Uglavnom se ubacuje pred sam početak pesme i u pauzama između refrena. Poručioc obavezno ostaje anoniman, tako da stekne efekat da se pesma izvodi isključivo za njegovu dušu.
Ibarska magistrala. Neka tamo kafana:).Svadba već u poodmaklom stadijumu, pola pijano, pola po okolnim senicima (obori sa senom), mlada i mladoženja smoreni ko Nemci, dok na drugom kraju svečane sale trešte srceparajuće kukumavske pesme.
Pijani gost pevaču: Alo momak, dođi vamo! - naručuje mu pesmu na uvo i tutka mu 20 € u ruku
Pevač, nakon 2 minuta: A sada, specijalna želja "16 joj leta beše, kada sam je zavoleo", samo za nju koja nije tu.
Opis osobe čije crte lica drastično odskaču od ljudskih normi. Lice reljefno kao Đavolja varoš, leva noga ko toranj u Pizi, nos ko drška od kubure a leđa prava kao prosečna magistrala u Srbiji su dovoljni razlozi za zatmnjenu sliku u ličnoj karti. Nije lep ni u mraku. Da su ga u porodilištu vezali kao pinjatu, palica bi imala više milosti prema njemu od maćehe prirode.
-AAAA! Koja je ovo živuljka bokte? Ružan ko privatni izvršitelj, hnjo, hnjo.
-Nije smešno konjino. Jadan, možda je rođen sa tim.
-A možda je to mejblin. Kakav je bre ko da su ga šipkom oblikovali. Daj da pocepam taj plakat, prolaze deca ovuda, jebo ih cirkus te ih jebo.
Onaj duguljasti, što se kopča sa prednje strane, pa ide poklopac sa zlatnom šnalom, kopčanje na klik.
Obavezan modni detalj svake tetke, strine ili ujne starije od pedes' godina na svadbi. Jebiga, prethodne dve ili tri penzije štekovane da bi isti bio pun i debeo, hehehehe, debeo, ako me razumeš... Prva pesma gde opiči klavijatura ili 'armonika su zov da taj novčanik bude visoko podignut uz vrisak juuuuuuuuuuu ili jiiiiiiiiiiiiiii.
...okolina Stepojevca, Ibarska magistrala...
-iiii, dragi gosti, ovo je bilo samo malo zagrevanje. 'Ajmo sad jednu veselu za našeg kumašina... idemo, orkestar Lokica i kurčići sa pesmom pusti Miću gadan je u piću!!!
-Kumo, evo je pesma za onog tvog, hehehehe, id' časti muziku s pedeset evrića...
-(utrčava tetka sa stotkom i visoko podignutim novčanikom) Jiiiiiiiiiii, što nemam neki pištolj, nanu mu jebem... Mali, klekni da ti tetka šljepne jednu stotkicu na čelo oznojeno, jebem ti krv al' arčiš tu 'ramuniku!!!
Kredit bez kamate. Izveštačeno ali krajnje fer plej ponašanje ispred njenih roditelja koje je od krucijalnog značaja kako bi veza dobila blagoslov od tazbine. Vremenski period u kome se ne voli Laza Magistrala nego Oliver Dragojević dok su priče o Meisen porcelanima itekako zanimljive, jer time njihova mezimica stavlja do znanja kako nije napravila grešku što je batalila treću godinu na Ekološkom zato što na kraju pored sebe ima onog pravog koji će nakon predstave biti nagrađen.
-Evo, bezalkoholno pivo i pistaći, kao što ste tražili.
-Hvala, nego zete šta je ovo?
-Ovo? Tekma, igraju Čekićari, kvota trišeset, Vest Hem. Kako mislite ne volite fudbal gospodine Tanton?
U našoj muzički obdarenoj zemlji, oldskul ultimativna definicija kompletnog pevača, odnosno pevačice. Svojevrsni štambilj koja se udara samo najkvalitetnijem pevačkom grlu. Jednostavne dve reči i dva veznika koji su skupa predstavljali tajnu zagarantovanog uspeha rendom glasovno nadarenog ljudskog primerka na vokalno-umetničkoj sceni diljem bivše Jugoslavije, verovatno i šire.
Naime, pre nego što su kojekakvi belosvetski pešovani i ćelavi muzički producenti izmislili kurčevi "stajling" i "scenski nastup" kao esencijalno-krucijalne elemente u karijeri jednog vokalnog umetnika/ce, ova kratka ali nedvosmislena floskula iz naslova otelotvoravala je idealne karakteristike primerka koji ne samo da je umeo dobro da peva ( i to bez da mu masa napaljenih tinejdžerki na čelu sa Vladom jebenim Georgijevim to kaže ) već i da prisutnu publiku, kako mušku tako i onu žensku, ozbiljno razmrda - da ne kažem - "naloži" pokretima svog "zmijskog tela", što je svakako dodavalo celokupnom duševno-telesnom ugođaju.
Ne budimo, doduše, baš previše vulgarni. Ljudi sa ovih meridijana su nekada imali mnogo rigorozniji muzički ukus i trebalo je biti dobar "svirač na glasnim žicama" da biste im izvukli koji dinar iz njihovih sindikalnih, prugastih košulja. Tek pošto bi se uverio u to da prisutni pevač ili pevačica odistinski zavređuju pažnju njihovih ušnih školjki, cenjeni auditorijum bi se prepuštao udovoljavanju i drugih čula, dakle, ne isključivo samo onih iz "auditivne" kategorije. Ipak, kao i sve ostalo, i to je jednom moralo da ode u kurac. Odjednom je pojam počela da bude izvesna Ibarska magistrala sa svojim po zdravlje opasnim pevaljkama-kuravelama i pevačima-vulkanizerima-lečenim-ili-šoderom-trežnjenim-alkoholčarima koji su oborili nivo optimalnog pevanja k'o sankcije tadašnji dinar i praktično ga dovele na isti level sa arlaukanjem Kromanjonaca u špicu jebene sezone parenja.
Da ne grešim dušu - ima i danas ljudi koje je zaista zadovoljstvo slušati ali, nažalost, sve je više onih koji su tu da bi svojom sisom ili pramenom ( ili oba ) zaradili kuću na Ledinama i onda otvorili kafić u jebenom centru pičkovca iz kog su se dovezli na porodičnom moto-kultivatoru. Čast izuzecima, ako ih ima.
- Ajd' idemo, kume...
- Ma, čekaj, kume, da joj zadenem još jednu 'iljadarku!
- Eh, a meni nekad pevala Silvana a ja ćut'o i sluš'o...
Bušna ko sito. Gazi je i Kurta i Murta. Ko od nje nije tražio nije ni dobio. Naširoko poznata radodajka, cokulara i nimfomanka. Vodi se motom, "ko voli, nek' izvoli" i pritom je profesionalna skidačica mraka. Više gažena nego magistrala. Kada bi spojio sve kurčeve koji su kroz nju prošli došao bi do Kipra. Prometna kao aerodrom u Frankfurtu. Uvek spremna na ispunjavanje najperverznijih muških seksualnih fantazija.
- Gde nestade sinoć, videli smo te kako šetaš s onom malom Nenom?
- Pa?
- Čuj pa, pa jesi kar'o?
- Nisam.
- Šta, kako si to izveo 'leba ti?
- Čuj kako, pa ne da. Šta sad.
- Ne da? Pa nju oru ko zadružnu njivu? Haha, nije jebo Nenu Nimfu. Kakav si ti specijalac.
- Jedi govna.
Nekad jako kul prevozno sredstvo, omiljeno kod parova i ljubitelja dugih i laganih vožnji na sopstveni pogon. Čak je i dobilo naziv ''Vozilo za zaljubljene''
Danas izuzetno retka pojava na drumu, a sve češći eksponat kod kolekcionara.
Opstaje jedino u paraolimpiskoj disciplini ''Tandem cikling'' gde su kopiloti takmičari sa oštećenim vidom, a koji tako imaju priliku da aktivno voze bicikl.
Zanimljivo je da naši takmičari u Tandem ciklingu imaju bolje rezultate od solo biciklista. A inače, Kragujevački GK Radnički je pionir u tom sportu. Tačnije, od 2004. godine
-Deda?
-Oj dedino?
-Kaže ćale da si ti imao tandem bicikl? Mislim, meni to super zvuči. Milica i ja na tom čudu, he-he, čini mi se da bi bilo vrh.
-Kakav vrh sine?
-To se tako kaže, nego mi reci šta ti misliš o tome? Ušteko sam neku kintu, pa sam mislio...
-Eh sinko, to su bila vremena... Pola Juge smo pedalama prevalili. Čak smo i na more krenuli. Al jebiga, uvati mi lanac zvoncare i razbijemo se ja i baba, na sred Ibarske.
-I tu ste odustali?
-Ma kakvo crno odustajanje? Pičili smo po kiši snegu, suncu i vetru, padali, jeli nas komarci, bušile se gume, spadao lanac, jurili kerovi...
-U redu je deda, JA sam odustao. Ionako dogodine polažem za auto, pa ću dobiti ćaletovu Lajku.
-E, a tu Ladu sam ja kupio još onomad i snjom...
-Nemoj deda ko boga te molim!
Podrugljiva opaska na autfit ortaka koji se obukao kao da je upravo poharao plakar Tarmi Rićmija, pozajmio gilje od Jašara i naočare od Mileta Kitića, pa tako deluje kao modifikovana verzija estradne zvezde.
Dolazi ON. Gilje Paćoti sa cirkonima, maja Kavali sa pločicom i printom divlje zveri, iscepane farmerke, brze naočare i lucidna brojanica. Pleni.
-Brate, gde gostuješ večeras? Radi Magistrala, a? Samo ti mikrofon fali i tip-top si, keve mi.
Slogan buduce akcije, koja ce sluziti za podizaje nivoa ekoloske svesti gradjana, naroda i narodnosti.
Takticki, igrace se na tradicionalni srpski inat, tj. da se radi suprotno od onog sto nam se kaze, po bilo koju cenu, makar i na svoju stetu.
Sloganima "Ne bacajte smece", pa i istim takvim gde je na kraju cak dodato i "bre", napravljen je mali pomak.
Natpis "Bacajte smece" bi trebalo da bude postavljen u svakom parku, u blizini svake skole, poste, pijace, biblioteke, a cak bi mogao i na koji bilbord da se metne, i to fluorescentnim slovima, da sija na 10km.
Muka da te uhvati kad pogledas pored puteva, magistrala i recnih rukavaca ukrasenih sekundarnim sirovinama, cak i pored table gde pise "Ne bacajte smece!". Zato, bacajte smece, za zdravlje vece!
Po ugledu na filmski grad u Beogradu koji obezbeđuje scenografiju za domaću i stranu kinematografiju, vlada, u saradnji sa pokrainskom vladom i nadležnim institucijama započinje radove na izgradi Fejketića na, za sada, nepoznatoj lokaciji u Vojvodini.
Ovaj projekat će omogućiti ovoj, a i narednim vlastima, sticanje jeftinog publiciteta i objavljivanje humanosti na sav glas koje neće zavisiti od vremenskih nepogoda ili drugih katastrofa. Projekat će se izdržavati delom iz budžeta, a delom od iznajmljivanja stranim državnicima, domaćoj opoziciji, estradnim ličnostima...
U sastavu Fejketića trebalo bi da se nađe okno, dubinski kop sa zatrpanim rudarima, minimum dva klizišta, poplavljeni deo grada na čijem centru će stajati bista Jaši Tomiću, kao i uvek zavejana magistrala sa dva zapaljena autobusa dečije ekskurzije.
Ukoliko ovaj projekat zaživi moglo bi da se krene sa realizacijom i drugih, sličnih projekata, kao što je, na primer, Fegetić, mesto u kojem će gej zajednica praviti parade bez ometanja huligana, koja će takođe služiti u marketinške svrhe političara ili recimo Beograd na vodi... Ali o tome u narednim definicijama...
Prvi komentar poznavaoca stvari na forumu, kada je pokrenuta tema o nekom novom projektu. Uglavnom nema veze s mozgom.
Forum prčibuild.rs
A: Pozdrav, ljudi! Danas bio nešto do opštine i kažu mi, Bože zdravlja, dogodine nova magistrala Prčilovac-Zapizdina.
B: Mnogo si ti naivan! Idu izbori. Naravno, nema ništa od toga, predsednik opštine udaje kćerku, treba mu lova...
Izraz koji se koristi za osobe koje voze jako brzo na našim jadnim magistralnim putevima. Ludaci, voze više u levoj nego u svojoj traci.
- Kad pre stigoste, zar niste rekli da ste krenuli pre dva sata?!
- Jesmo brate, nego ovaj Laza vozi ko manijak. Na Ibarskoj izbaci levi žmigavac i retko kad je u desnoj traci. Nije ni čudo što ga zovu Laza magistrala.
- Jebo majku, pa ko da je rođen u Engleskoj.
Na gurku sklepano sranje koje svoju estetski nezadovoljavajuću spoljašnjost nadomeštava svrsishodnošću i funkcionalnošću. Dok šljaka - nema zime, kad prestane - skarabudžiće se već nešto novo i vozi Miško.
- Divi ovu brazilsku favelu na šta liči, sve skarabudževine jedna do druge!
- Ne rise, pa ti si iz Kaluđerice, to ti isti kurac.
__________________________________________________________________________
- Kakve su na Ribarskoj magistrali?
- Kakve 'oćeš. Skarabudževine par ekselans. Dlakave, čibuljave, kurate, ciganke, kurate ciganke...
Rasturanje dupeta ortaka koji se ljubio sa nekom kurvetinom, a nije mu dala. On iz te situacije nikako ne može da izađe, uhvaćen u makaze može samo da ćuti dok ga ne samelju.
- Si karo Tuki?
Tuki: Nije dala..
- Ahahahhaha! Pa čekaj brate, šta si radio?
Tuki: Do jaja se ljubi...
- Blajvila?
Tuki: Nije.
- Mica koja je gažena više nego magistrala, nije pičke dala? Ahahahah
- Nije ni anala! Ahahahah
- Je li brate, koliko si ti kurčeva popušio dok si je ljubio? A? 20, 30, 50, šta misliš?
Tuki: Ajde karajte me...
- E jedino ako pere zube... Al ne verujem! Ahahahaha!
Iskoristio svoj momenat i dao maksimum publici.
Izvan toga, da večno živi, ne bi mu se skockalo da pokupi slične ovacije.
- Rođo, ti si za driftera, medalju bi 'ladno uzeo. Izdominirao bi sa putanjom i zanošenjem u disciplini twin drift. I hrabro je bilo...magistrala je ovo. I ja sam jedva ukočio.
- (u sebi) Budalo, za dlaku se nisam slupao, a taj twin je onaj kreten što me iseče u krivini pa smo obojica legli na kočnice. Meni sve gume različite, driftujem na ivici života dok ne kupim sve četiri iste, ako ne baš nove.
Podjebavački izraz primeren situacijama kada osobe ostvare određeni uspeh. Monumentalan u njihovim očima, ostalima potpuno nebitan, zaslužuje sarkastično spuštanje među smrtnike. Njegovo delo svojom genijalnošću zadužuje ne samo pojedinca već i čitav, jelte, kolektiv.
-Drugarice i drugovi, danas smo se okupili kako bi odali priznanje našem drugu Jevremu za neverovatan uspeh na takmičenju "Stepojevački metaloglođači"! Čak četvrto mesto drugovi! U ime kolektiva mu uručujem ovu vrednu plakatu sa ukrašenim početnim slovima njegovog imena. Čestitam!
-Jeste čuli novost? Znate ko je smuvao Tinu Bambinu sinoć? Nagađate, JA!
-Aplauz moliću... Tinu zvanu Poligon, poznatu diljem magistrala i međuopštinskih kaldrma. U ime našeg skromnog kolektiva izražavam zahvalnost što deliš sa nama svoje neprocenjivo vreme.
Izraz kojim se opisuje najveća moguća erotska potištenost. Ono kad ti nije ni do čega. A nemaš ni s čim.
(Kupanje u Morači. Leto. Magistrala iznad tutnji, malo malo pa neki autobus padne u reku. Sunce. Kiza i Lemi u gostima kod Lemijevog pašenoga u vikendici. Sišli do reke da se okupaju. Nemaju gaće, jer nisu planirali kupanje, jer su krenuli u Bioče da plate nadgrobni spomenik Lemijeve baba tetke i da preuzmu kamen pa im kod Kolašina pukla guma i jedva se na rezervnom točku u ladi 1500 dokotrljali do pašenoga.)
- Sine, šta ti je to među nogama, neki zipovani čvarak?
- Jebote, ladna voda ko smrt. Ima tukidid da se anzipuje sutra kad uplovimo u Igalo, ne boj se...
A tako smo lijepo započeli......Još onomad, dok je srpstvo nastajalo, Stefan Nemanja je bio veliki diplomata. Čova je znao znanje. Bez mnogo sile ošin'o je temelje. I njegov sin, školska slava, Rastko aka Savo, je bio bogotac za diplomatiju. Znao je znanje. Izborio se za autokefalnost srpske crkve. Smogao je snage da oprosti ocu što mu je pobio pajtose u manastiru kad je, kao sedmanestogodišnjak, utekao od kuće. Jbg tad nisi imao disko, a manastir je bio sasvim kul. Elem, koji vijek kasnije doš'o nam je čova, Dušan, faca, silan, volio je da ljetuje mnogo, pa je napravio državu na četiri mora da izlazi, bilo mu mrsko da vadi diplomatske pasoše, valjda. Al' jebiga ne može se tako u Evropu! Čovjek mlad mre u to vrijeme, a idu Turci. 'Oće da prođu na Austrougare, da im se mame najebu loma, al' preko naše zemlje. Umjesto da im udarimo put, magistrala, platimo sitno nešto da nas ne diraju, i budemo svoji na svome, JOK!!! Ne može! Ne damo! Ode diplomatija u ambis!!! Naravno, đe ćeš gologuz pred pijane Turke?! Pregaziše nas k'o plitak potok. Ode sve sposobno za reprodukciju. Dobro! Sad može i diplomatija. Al' ne daju Turci. Umjesto Austrougarima, najebaše se nama mame. Crna kosa nije iz Rusije došla! A ni B krvna grupa. Skupa greška! Platili smo evropski ceh. Nije sporno, mi častili, ode plata! Čekaj ti sad 500 godina....
Ničija nije do zore gorila, pa nije ni nji'ova! Isterasmo ih nekako. Al' nek ide u kurac sve! Sad se Austrougari uzjebali. 'Oće i oni nešto! Pa daj im, šta ima! Nemoj samo da nas biju! OPE' JOK! Sad ne damo njima! Proradila turska krv u nama! Sjebaše nas u tri lijepe pičke materine, do Grčke, preko Albanije i nazad! Preživjeli! Kako? Ne znam!
'Oš' državu! Neću! 'Oću kraljevinu sa još šurnaest naroda pa makar me ubiju u Marseju!
Idu Švabe! Hoće put! Neki fazon, istok ovo ono. Ma nek idu! Samo prođi, al' ne diraj! OPE' JOK! Ne može! Krvava bajka!!! Svi zajedno u jedan kotao!
50 godina! Šta je pičke? Ne napada nas niko! Ajd međusobno ćemo! Ko ga jebe!!!
Dobro! Sad gotovo! Siđi s vlasti skote! Nećeš!!! Dobro!!! Bum! Srbija se saginjati neće! Dokad?
Je imenom različita, ali funkcijom institucija identična Diskoteci u Laćarku, Zmajevu, Temerinu ili Žablju.
Aleksandrijska Biblioteka kućnih audio zapisa Zvezda Granda koje su ispale u prvom krugu, trofejski hol kreatinskih kreatura i Galleria degli Ufizzi separea, u kojima se pre ističu barski stolovi bez stolica za MIP (minor important person), a i tu sede samo studenti sa razmene (diskotekaroši iz Zmajeva, Gospođinaca...). Ako se usude da dođu, jel'...
Prilaziš mestu kolima. Prepoznaješ destinaciju. Na parkingu srećeš oba metalca iz sela, podelite džokavac i ostavljaš ih ranim radovima Black Sabbath-a. Sati 23h. Psyche up-uješ se. Tepih crven, dvor bijeo, unutra rasplodna sezona bez ženki. Vrata, iako staklena, zadržavala su unutra iznenađujuće puno rike.
*kooo ti nije uterooooo, nijee te ni poznaoooo, vraćaj grablje maaaajku tiiii, fejsu mi ne prilaziiiii*
Duck! Izbegavaš ritmični zamah žmurećeg alfa udarača vazduha spoljnom stranom pesnica. Postaješ tema interesovanja u plemenu. Negde iz duboke tame kafane, iza šanka, kriju se ženke, i jedna od njih te doziva rukama. Pleme ti privremeno oprašta različitost. Prilaziš ribi na čiji si poziv došao, cmače te i skakuće, vodi te kroz diskoteku da ti pokaže sve igračke i bicikl i sličice, ponosna na svoje poreklo, jer sad ćeš ti, iz grada, da vidiš kako je kod NJE u stvari kul i kako i oni imaju Youtube i gledaju Sex i Grad i sve. Ispred arene, pale se reflektori iznad crvenog tepiha, zajednici se pridružuju 2 platinaste, aerodinamične, jako besne profiluše. Za njima kolonija vonabija. Žurka počinje, međupolna interakcija, pesme sa tematikom koja već dublje zalazi u zoofiliju, bukake i pradedu što je komšiluku odvodio magarce (Vukajlija not-approved), prva flaja već sletela nekome na potiljak. I mamu, i tatu, i dupe, i sisa,... *nagli muk*...ulazi Blade; ili bar Blade koji bi tako izgledao da je Bački Jarak radio produkciju. Platinum pičke kaplju, muški beže, on ne skreće pogled sa tebe i prilazi ustaljenim korakom. Ko bi rek'o, glupača je samo htela da ga napravi ljubomornim, boleo je kurac da ti pokaže ploče od Hanke Paldum...
Čitav Western se odigrava po krajnje utabanom scenariu, s' tim što protagonisti, umesto dalje u nepoznato, jašu u pravcu odakle su i došli. U taksiju za grad pričaš sa ortakom:
- 'Ej, ovde ti još curi...
- *rita se* Ma, puši dupe, bre, beži!
- Pa nije brate, krvariš...šta, jesam ja kriv možda?
- "Braaate, idemo u"...kako se zove, Bački Jarak...? "Idemo u Bi-Džej, pičke ima da padaju na kolena, mi iz grada smo za njih kosmopoliteni, bratori, cuga džabe", sve divno-krasno!
- Pa nije brate, seljaci su seljaci, sa njima nikad ne znaš...
- Pa "braate", ako se selo zove Bački Jarak, onda prvo proveriš da li u selu stvarno ima jarak, i ako ima, šta je u njemu, a ne "ma preskočićemo sigurno", pa ti Dovla posle pljuckaj ce-bru! I ono, priprema uopšte, ono google-maps, a ne "magistrala je 100% iza kukuruza", a iza kukuruza pamuk, a iza pamuka opet diskoteka, pa ti Dovla nek' te gađaju haubom od Bube, možda ti ne odseče uvo...
- Ma kontam, sorry, al' nije Cana...
- Ma zajeebi Cana-Đana, kad pecaš soma, ne bacaš varalice, jebogati, nego nosiš šmajsera!
