"Daj čoveku pisaću mašinu i dobio si pisca."- reče Bukovski, te tako i naše ministarstvo za turizam postavi znakove pored puta i dobi turističku atrakciju. SRPSKI VINSKI PUT, orgija za čula stranih somaliera. Sjebali smo makedonce koji strendžerima nude rodnu kuću Tošeta Proeskog, Majke Tereze i Muzej Vode u Ohridu. Od posetilaca se očekuje da donjloaduju .pdf fajl u kome se nalazi tačan spisak svih lokala i vinarija koji su platili da se tu nadju, uzmu dobar terenac zbog kvaliteta naših puteva i otisnu se u avanturu života. Problemi nastaju kada se sidje sa glavnog puta gde pokazuje znak jer narednih X kilometara do odredišta nije nikako obeleženo. Ali tu je naš predusretljivi narod da pomogne. Pratimo mladi nemački somalijerski par Spritzgangwaffen u njihovom otkrivanju srpskog vinogorja.
-Entschuldigen Sie mich, wo ist serbisch Weinstraße?-
-Random Čiča, Vojvodina- Švajn šta? A, pa nije vam sad sezona svinjokolja, na jesen dodjite. Imam ja neke kobasice kući da prodam ako ste baš zapeli.
-Madjar, Vojvodina- Niht Srbija! Ovo bila Austrohungarien! Oslobodite nas, ja sam uzeo madjar paseport, nezavisni Vajdaság!
-Skinhedsi, NS- DOJČLAND DOJČLAND, LIBERALEEEE!
-Kurva, Kaćka petlja- Uf kakobeše... Sanela, ti si radila u Hamburg? Klasiker funfcih ojro, kalenfik drajcih, anal hundert kako se ono kaže trojka jebemu sve?
-Nafurana klinka, BG- Dobra ti kola hehehe...
-Random Čiča, Belušić- To je tebe bre neko izJebaO bre brate...
-Veštica , Petrovac na Mlavi- Ţîşńirĭa đin ćińe, sî ţîśńaskă! Pu pu pu!
-Pandur, Autoput- 20 Evra.
-Mehaničar, Niš- Kraftštof pumpe gecrkt! Mnogo be loše gorivo kod nas. Nemam tajle mora warten. Što plačete, iiiii kaki ste to ljudi, sačuvaj me Bože i sakloni! Nemci...
Jedna od mnogih odlika jednog noblesa. Sve mu je laganeze i ništa ga ne tangira. Baškari se onoliko koliko mu mašta dozvoljava a, ruku na srce, dozvoljava mu i više nego dovoljno.
Ne zna taj šta su problemi, ne zna kako je kada izvor presuši, jer su mu to nepoznati pojmovi, nikada ispričani i nikada naznačeni. Kreditna kartica svakolikih želja, za široku lepezu hedonističkih perverzija, je bez limita.
Skoro...
Malo malo, pa je kašika sve tanja i tanja. Da bi se potrebe zadovoljile, mora nešto i da se uloži, a ulaže se sve što može da se proda. Tako se od kašike stigne do kašičice. Posle se jede prstima, kada ima šta da se pojede.
Daleka i mračna lokacija, ne samo zato što je noć, već što je atmosfera mračna, jadna i teskobna. Jesen, zima - svejedno je.
"I, tako vam pričam gospodine: ja sam život kusao srebrnom kašikom. Toliko sam kusao, da bi vam muka pripala od samog slušanja. Nisam znao za granicu, nisam znao da se zaustavim. Živeo sam punim plućima, po svaku cenu. U najviše sam se visine vinuo, a onda sam, nošen tom euforijom, sve brže počeo da propadam. Nesvestan toga gde sam i šta mi se dešava, ja sam propao u najdublje dubine ljudskog ponora. Pakao na zemlji, nepoznat normalnom čoveku. Ja sam, bacivši bumerang, uspeo ne samo da ga ne uhvatim u povratku, već sam i prste izgubio, jer sam bio slab da ga zaustavim..."
Iliti vezni igrač, u narodu poznatiji pod arhaizmom navodadžija. Baš kao i u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu i ovom čoveku je osnovni zadatak da svojom kreativnošću i lukavošću poveže dve strane, da ih spoji kako bi cela akcija imala smisla i urodila plodom.
Nekada, u ono vreme su glavni i nenadjebivi veznjaci bile babe. Promućurne tračare koje su doktoriravši na lokalnom "Rekla-kazala" univerzitetu i dugogodišnjom praksom postale namazane svim mastima. Kako se vreme menjalo, veznjaci su se pojavljivali i u vidu muškaraca sa ništa manjim sposobnostima i efikasnošću uparivanja dvoje mladih. Ili starijih.
:Razgovor sa potencijalnim mladoženjom:
- Slušaj me dobro, vreme ti je burazeru, nema više šta da čekaš. Devojka je iz domaćinske kuće, lepa, malo punija, šta će ti brate neki štiglić da ti izdahne u krevetu kad legneš na nju, a i treba decu da ti rađa, razumeš me o čemu ti pričam? Majka joj isto mlada, otac fin čovek, razuman, deda sticao dok je moglo i stek'o veliki kapital. Neće, ja milsim, loše da ti bude ako se uglaviš. Ljudi nemaju više dece, sve će vama da ostane. Poslušaj ti mene pa da se mi malo veselimo tamo kad dođe jesen.Istina: Debela krmača i niko drugi je neće. Keva bila seoska radodajka i ostala trudna u šesnaestoj sa ovim tutubanom kojeg su naterali da se ženi da ne priča selo. Deda pokrao pola opštine radivši svojevremeno na nekom uticajnom mestu. Traže takođe nekog tutubana kojeg će da vrte i ja došo k tebi.
Mala zemlja seljaka na brdovitom Balkanu, bujne istorije ispisane krvlju naših predaka. Našla se na raskršću sveta, zbog čega se na njenim teritorija često vodio rat koji je uzrok njenog kaskanja za ostatkom Evrope. No, bez obzira na to, krase je ljudi koji sebe nazivaju „Nebeskim narodom“ i koji znaju kako se slavi i proslavlja. U svetu poznata po svojim brendovima:
Sarma. Savršen spoj mlevenog mesa i kiselog kupusa. Nirvana za sva čula. Nezaobilazno jelo na svim slavama i porodičnim, nedeljnim ručkovima u zimskim mesecima kada je potrebna jača hrana. Naizgled priprema je veoma jednostavna, ali potrebno je mnogo vežbe da se sarma uvije i takva ostane tokom kuvanja. Ta umetnost tradicionalno se prenosi sa majke na ćerku, a devojka koja ovlada tom veštinom, spremna je za udaju.
Rakija. Što je za Ruse votka, Čehe i Nemce pivo, Engleze čaj, to je za Srbina rakija. Najbolja je od šljive i loze, ali bilo koje voće se može koristiti za njeno spravljenje. Nakon „pečenja“ rakije, ostavlja se u drvenim buradima da odleži, a njen kvalitet raste sa njenom starošću, suprotno ženi u tridesetim godinama. Konzumira se pred obrok za bolji apetit, a neizostavni je deo zdravice i slavlja. Žene ga koriste kao lek i dezinfikaciono sredstvo, ali samo kada nema muškarca da vidi to svetogrđe.
Burek. Jebač među pitama. Savršen način da se počne naporan radni dan. Nema većeg užitka od toplog bureka, koji se jede prstima uz obaveznu čašu ’ladnog jogurta. Prvo vas omađija mirisom, a zatim svakim zalogajem daje odećaj zadovoljstva. Toliko je mastan da osećate kako vam se holesterol lepi po zidovima krvinh sudova dok ga jedete. Ali ko ga jednom proba, uvek mu se vraća, pa čak nutricionisti i fitnes treneri, ali krišom, da mi, debeli, to ne znamo. Odličan za „povratak u život“ posle lude noći i žestoke pijanke.
Inat. Karakterna osobina koja Srbina ume da košta glave. Inadžija među inadžijama. Radije će govno pojesti, nego imalo popustiti. „Rekao sam svoje, pa će tako i biti“. Prenosi se sa kolena na koleno, zbog čega izbijaju gadne svađe između najbližih, zbog čega često godinama, pa i do kraja života, ne progovore.
Jugo. Tačnije YUGO. Zastavina mašina iz Kragujevca koja predstavlja simbol srpske snage i izdržljivosti. Isti onaj Jugić koji je „išao na vazduh“, kad je tokom sankcija bila nestašica benzina; isti Jugo kome motor prokuva nekoliko puta kad se išlo na more; onaj Jugo koji su komšije gurale do prve nizbrdice... Ma prošao sito i rešeto, ali nikad izdao. Uglavnom prvi, a često i poslednji automobil koji Srbin sebi uspe da prijušti.
Ajvar. Bakina magija iz tegle. Nutella na srpski način. U jesen ulicom se širi opojan miris pečenih paprika, koje se potom melju i kuvaju zajedno sa paradajzom, da bi završile kao zimnica. Znači, i zdravo i ukusno – pa to nigde nema! Preukusan kao namaz ili dodatak nekom jelu, neizostavni je deo kuhinje svih srpskih porodica.
Srbijo, volim svako slovo imena tvog!
Fraza koja predstavlja dobitnu formulu za uspešno roditeljstvo i skladan brak, unisonost pedagoškog pristupa (što je za uspešno vaspitavanje naslednika od velikog značaja) uz istovremenu potpunu slobodu mozga od bilo kakvog razmišljanja na zadatu temu.
Jer, majka će i onako da brine i da misli (jer koja majka ne brine i ne misli?) pa kad već misli, verovatno će nešto i da smisli. Uostalom, šta god da smisli, želeće da bude po njenom, a to je i bolje, jer ne bi bilo dobro da se stavovi roditelja razlikuju. Ako majka kaže da nešto ne može, nećeš valjda ti da kažeš da može? Time bi se stvorila pukotina u roditeljskom autoritetu, što vodi u anarhiju, a da ne pričamo koliki joj skriveni kompliment daješ kada se sa njom slažeš po tako važnim pitanjima.
Pa kad je već tako, kada će u svakom slučaju biti kako ona kaže, zašto onda trošiti dvostruku enegiju, kad već jedno od vas može da uživa u Ligi šampiona.
Sin: Mama, daaaaj, pa svi idu na ekskurziju, neću valjda ja jedini da ostanem u gradu da krečim učionicu?
Majka: Alo, dete, Srbine, shvataš li ti da nemamo para?! Iseći će nam struju, kola ćemo da registrujemo, al prekjuče, a i tebi trebaju nove patike, sam si rekao. Ako ćeš celu jesen da ideš bos, onda idi na ekskurziju. Uostalom, evo ti ga otac, pa nek ti on kaže.
Sin: Ćale...
Otac: Slušaj majku šta ti priča, nesrećo!------
Sin: Mama, trebaju mi ponovo one boje za likovno što si mi prošli put kupila, ali ići ću ja da ih kupim, samo mi reci gde je prodavnica i daj neku kintu.
Majka: Evo para, a tata će da ti objasni gde je prodavnica, on ti je kupio, nisam ja. Radovane, reci mu.
Otac: Slušaj majku, magarčino, i nemoj više da me nerviraš, vidiš da ovi slepci gube kod kuće!!!
Majka: Radovane, vuci se u kuhinju, da ne bi i ti bio poražen na domaćem terenu klasičnim nokautom u trijesosmoj sekundi!!!
Muke koje dostojanstveno trpiš kad si debeo.
Rafovi u marketu su suviše blizu, jedva prođeš. Obavezno nešto potkačiš i srušiš (i, naravno, oboriš još dva artikla u pokušaju da podigneš onaj prvi).
Ne izlaziš više strahujući od stolica (da se ne desi što i poslednjeg puta: da poneseš stolicu sa sobom).
Isto tako, loža na 2. galeriji u Narodnom pozorištu je tako uska da su ti se kolena izlizala prošlog puta (osim što si iskrivio vrat), pa više ni tamo ne ideš.
Kad se zaduvaš jer si se popeo na 3. sprat, bez lifta, podsmevaju ti se zbog kilaže; kad se iz istog razloga zaduva tvoj mlađi brat, zabrinu se za njegovu krvnu sliku.
U buticima za ,,elegantno popunjene" prodaju kreacije pobesnelog klovna (kragna do vakcine, modeli iz ,,Burde" za jesen/zimu 1966).
Dolaskom Kineza na Balkan, ova pojava dobija interkontinentalni kontekst (čitaj: nijedne pantalone ti nisu taman, pa makar da su s one strane sveta).
U društvu si često jedinica zapremine (-Znaš kol'ka je ogromna - pa, bar dve tebe! - Kakav je motor kupio, i tebe bi bez problema mogao da provoza!).
Misao koja se javi na (Šaban Šaulić mode) rastaaaaaaankuuuu (break) zdragom.
Jasno da ti nisi Džoni, jer teško je biti Džoni, sve i da to želiš. Tvoja zadnja misao biće duža, plačnija, manje dostojanstvena, i ne bez patetike. I kao takva, znaš da je bolja nego neizrečena.
Stvari van rutine uzmu paukovi. Kad ti i ja postanem dalek i neopipljiv, nahvataće se paučina po meni. A ti se plašiš paukova, nećeš je skinuti. Uzmi ovaj tren i ništa više. Samo poslednju stvar. Ne pravi filmove u glavi, zaboravi prvi dan, prvu jesen, svadje, pomirenja i ostalu klasiku. To je mnogo megabajta...To ostaje. Uzmi ovaj razgovor o žutom taksiju. Obrati pažnju na moju ruku ispruženu na stolu, sa dlanom nagore. Udahni miris vrelog ulja sa šporeta, pomiješanog sa hladnim vazduhom sa ulice iza poluotvorenog prozora. Zapali cigaretu, otvori polako vrata, nasloni se na vertikalu okna, i pamti prizor stola i tanjira, cvijeta u vazi, mene na stolici. Poslednja stvar su tvoje oči na mojim očima, i moje oči na tvojim usnama sa kojih čitaju tihe riječi. Uzmi tu sliku vibrantne niti od tebe do mene, od usana do oka. Dok uvlačiš dim, momenat se urezuje, probija ti tkiva, a nit ostaje neprekidna...
Čim te prene sirena žutog taksija, pokidaće će se i taj končić, i ti ćeš okrenuti se i otići. Ali to me se već ne tiče, ta se radnja zbila kasnije...
Sinonim za izbjegličko naselje nastalo na ledini, obično na nekoj kosini, proplanku poviše grada. Ima ga skoro svaki grad u Bosni, svaki treći u Srbiji.
- Lemi, odakle si ti?
- Sa Bežanije, kako odakle?
- Gdje ti je ta Bežanija?
- Ma Bežanijska Kosa! Mi se utvrdili na onoj kosini pod Kulom Stankovića, mnogo nam je dobro, hehe!
- Eee pa odlično ste se snašli gore.
- Je l' ti to mene malo, khmm aaaa?
- Ne, što?
- Krele, pa od puta imamo kamen tucanik i pržn'nu, kiša padne pa ga odnese. Kad nema kiše 'odamo svi bijeli ko pokojni Toza. Imamo struju dok se ne zalaufa sjeverac pa ne protrese bandere drvenjare. Pumpe nam vuku vodu iz donje zone, kad nema struje nema ni vode. Gradski nas zaobilazi jer ne može da se izvere, koze nam pod ručnom pasu. Jedino nam kanalizacija valja!
- Ooo, pa eto to je fino, kalalizaciju imate makar.
- Ma kakvo crno fino, septičke smo kopali. Nisu nam dali oni odozdo iz Berkovića da pustimo cijevi preko njihovih parcela pa sad punimo rupe. Al' naguzili smo mi njih, mamicu im. Čim dođe jesen i malo se okiša septičke se prepune pa im se prelijemo. To nam je jedina utjeha mili moj...
Nemate partnericu za seks? Nemate brdo mišića, šmeka, para, nekretnina i ostalih atributa za overavanje ženki? Ili jednostavno nemate volje za delenje intime sa drugom osobom suprotnog ili istog pola?
Puko masturbiranje ste prerasli, a željni ste pravog osećaja?
Postoji alternativa...
1. Sezona leto-jesen.
-Potrebna vam je baštica, i posejane misirače (one bundeve sa mecavom unutrašnjosti). Oštrim predmetom na misirači napravite otvor, i ona je već spremna za akciju. Praktikovati sunčanim danima, tad im je unutrašnjost na odgovarajućoj temperaturi. Za misiraču vam nije potrebna zaštita, a ni glava je nikad ne boli. Kad vam dosadi, jednostavno probušite drugu.2. Sezona proleće-zima
Potreban vam je rebrasti radijator, i džigerica (po mogućnosti svinjska).
Oštrim predmetom napraviti dublji usek u džigerici, a potom ju staviti između dva rebra radijatora i fikisrati. Radijator podesiti na 30-35ºC. Pričekati 10-15 min da se ugrije. Ukoliko je radijator ispod prozora, navući zastor, i sve je spremno za akciju. Po mogućnosti pustiti nekakav sentiš instrumental. (Enigma npr)3. Za svaku priliku
Nemate misiraču, džigericu ili radijator?
U tom slučaju nabavite ulje, mast, kremu, vazelin ili sličan preparat koji smanjuje trenje.
Namazati gležnjeve na stopalima. Dovedete miška u stanje erekcije i potom ga centrirate prema podu. Nakon toga pređete u čučanj. Kada čučnete uglavite ga između prethodno namazanih gležnjeva, kojima ga blago ali odlučno stegnete. Pripazite da mu ne prekinete cirkulaciju krvi.
Kada ste sve to uradili, krenete sa laganim cimanjem gore-dole, pri tom vodeći računa da on ostane među gležnjevima.
Pomeranje unutrašnjih organa tokom vožnje u neudobnom automobilu, po seoskom putu. Još ako se tome doda bivši reli vozač za volanom, ugođaj je potpun. Zajebi šijacu masažu, kiropraktičare i ortopede, ovaj tretman razbija celulit zajedno sa kamenom u bubregu.
Dva sata posle ponoći, magistralni put negde u Srbiji. Patrola zaustavlja vozilo bez registarskih oznaka.
-Dobro veče gospodine, vaše isprave molim. Zašto nemate tablice?
-Ma kakvo crno dobro, umalo da izginem na onom mostu. Ako tražite tablice, prednja je negde u potoku, a zadnja je otpala još u Žagubici.
-Pobogu čoveče, kako možete da vozite bez tablica? Znate li vi kolika je kazna za to?
-Ne znam i ne zanima me. Samo znam da sam krenuo sa ispravnim autom i kartonom jaja, a da sad vozim ciganski kabrio model leto/jesen 2012 i kajganu na zadnjem sedištu!
-Gospodine nemojte da vičete na mene, biću prinuđen da reagujem po službenoj dužnosti.
-I to me baš zabole! Zašto plaćam putarinu, da bi se posle lomatao po ovim gudurama?
-Gospodine napisaću vam kaznu i privešću vas u stanicu. Izađite iz vozila.
-Evo idem, al samo da znaš neću vam dati ni dinar! Vodi me u Padinsku skelu, bar ću malo da odmorim mozak i bubrege.
-Mozak možda, ali bubrege će vam pregledati kolega Ignjatović, izrazio je želju da udara u nešto živo, pošto je potporni zid u stanici već dobio pukotine od njegovih seansi. Izvolite u naše vozilo. Gospođo možete sa nama, mi baš i nemamo iskustva u previjanju.
Ukoliko ne izlazite iz kuće, a pri tom vam je temperatura u sobi konstantna, a roletne spuštene, kladioničarski forumi (tj kvantitet predloga) su najbolji pokazatelj koje je godišnje doba.
Iskusniji nolajferi ih koriste i za vremensku prognozu.
JESEN:
Ramboid: U ekipa, koliko sigurica danas, ima Mocart da položi oružje: Juve 1, Inter 2, Barsa takođe, ... (sledi 20 predloga) ... i na kraju da se za ponedeljak čeka Salamanka X!
Bwin13: Slažem se, samo bih izbacio ona četri prelaza. Ali opetje kvota oko hiljadusedamstoosamdesetčetiri plus bonus. I peta engleska liga ima danas dobru ponudu.
Janka98: E da, evo četrdesetak predloga i od mene, samo rizičnijih. U pitanju su utakmice od četvrte do sedme škotske lige, ali trebalo bi da dođu.LETO: Gabriel-Bati: Ne znam, slabo nešto danas. Odigrao bih ove Islanđane 3+ ... Al kvota je mala, jel ima neko predlog?
(nema postova)Nolajferi nalaze sajtove sa totalnim zaluđenicima, pa uz oštro oko nalaze prognozu. Zamislimo jednog kako čita ovo:
Zvrk-koji-sere: Danas predlažem meč naše druge lige, Bežanija - Novi Pazar. Bežanija igra kompletna, dok Pazarcima nedostaju Hadžimulaomerović, Mustafagić, Juđuraj, Muslimović i Zec. Ipak, trener Pazaraca najavljuje da nema predaje. Uz to, ide im na ruku što će sigurno padati kiša, a nada se i dolasku preko četrdeset najvernijih navijača koji ćće sigu...ZVRRRRR! ZVRRRRR! (zvoni telefon)
Drug: E matori, ajde napolje, skupili smo ekipu pa da blejimo.
NL: Auh brate, de me sad nađe. Nešto sam prehlađen, a kažu kiša će...
Sredstvo koje će ministar prosvete upotrebiti kroz udžbenike u motivaciji osnovaca za sticanje esencijalnih znanja iz engleskog jezika.
Učiteljica: Dobar dan deco, danas ćemo naučiti kako se izgovaraju nazivi četiri godišnja doba na engleskom jeziku. Okrenite stranicu 49 i pogedajte slike. Tete koje se ovde nalaze nose imena godišnjih doba pa ćete ih lako zapamtiti. Proleće, leto, jesen i zima.
(str. 49)
Britney SPRING
India SUMMER
Austin AUTUMN
Honey WINTERPerica: Učiteljice, kako teta zimi nije hladno bez odeće?
Učiteljica: Perice, to pitanje nije prikladno, mi danas učimo samo nazive godišnjih doba.
avgustovsko-septembarska pojava, zbog koje roditelj oseti kajanje što nije na vreme pristao na abortus.
6. razred osnovne:
Tata: Je li, mala, jesi li napravila spisak šta ti treba za školu kupiti?
Ćerka: Jesam, tatice. Treba mi 3 velike ukoričene sveske na kockice, 2 iste na linije, 15 malih svesaka na linije, 10 malih na kockice, 8 velikih običnih na linije i uvijč i nalepnice za svaku od njih, kao i za knjige. Zatim, 10 običnih olovaka, 5 plavih hemijski, i po jedna crvena, crna, zelena. Treba mi novi set drvenih bojica, flomastera, markera, voštanih bojica, tempera, komplet četkica za likovno, dva bloka broj 5 i, naravno, nova kesa. Treba mi i novi set lenjira, novi šestar, gumica, zarezač. Podrazumeva se nova peratonica sa Tinkerbel, Helou Kiti više nije u modi. Treba mi nova oprema za fizičko. I treba mi nova torba.
Tata: Ženo, gde su oni papiri, da potpišem da podignem kredit?Ista porodica, 3 godina srednje
Tata: Cico skitalico, celo leto smucaš, pribor za školu nisi nabavila! De, govori šta ti treba?
Ćerka: Ma, pali, ćale. Treba mi jedna sveska i hemijska. Sve ću pisati u toj jednoj svesci, pa ću kupiti drugu kad ovu ispišem. Nego, treba mi nova torba, bar troje farmerica, nove patike, jedne za jesen, jedne za zimu, treba mi jedno 10 majica, džemper, jesenja jakna, zimska jakna, novi šal. Nikako ne smem zaboraviti novu šminku. Mogla bih i novu farbu za kosu kupim. Jaoj, pa sad će i proslave osamnaestih rođendana, trebaju mi nove stvari za žurke.
Tata; Ženo, jel možeš sad da abortiraš?
Dva ratnika koji se makljaju po tvojoj glavi, jedan viče jebi im mater bezobraznu, a drugi strpi se. Situacija u kojoj da bi dobio, moraš da izgubiš svakako.
Jesen... Deo dvorišta na kome jedino ima sunca zauzele su tri babe koje komentarišu sve što radi cica vrednica. Ona stoji pored kazana i meša paradajz, oko kazana trče deca koja je je neprestano zapitkuju.
baba 1: slušaj, valjalo bi tu vatru iskoristi, kad završiš paradajz, stavi one šljive da se napravi pekmez.
cica vrednica: dobro. Ulazi u podrum, vadi tegle, pere ih...
Jebote hladno je. - misli. Jednom rukom meša paradjz, a drugom vuče dete koje pokušava da dodirne kazan. Čisti koštice...
baba 2: Ma nemoj sve, pola šljiva ostavi da napravimo rakuju!
cica vrednica: Dobro....
baba 3: E, rekla ti je nana, da na brzinu zakolješ kokoš i da staviš supu, jer će joj doći neki gosti...
cica vrednica: Dobro...
dete 1: mama, vodi nas na igralište.
baba 2: nikad se ne igra sa tom decom, niti ih vaspitava. (govori tih, al posto je baba1 gluva ponavlja glasnije)
baba 3: treba dedi promeniti pelene!
dete 2: mama, oćemo da se dodajemo loptom.
Negde između zaklane kokoške, vađenja koštica iz šljiva i presipanja paradajiza kroz cetku, cica vrednica razmišlja da uzme sekiru koja visi ispod čardaka i zatuče sve tri babe, nanu i nepokretnog dedu, a onda joj u misli dolazi da bude strpljiva i sama sebi kaže: Joj, kad pomrete, pa kad vam rasprodam kuće i zemlju, ni spomenik vam neću dići, ima da pokupim lovu i da sunčam pičku na nekoj plaži u Španiji 3 meseca... A onda opet pogleda ka sekiri....
Ljudi koji pomazu da se pronadju zlikovci svih kalibara,uz pomoc nauke,moderne,tehnologije,magije,zenske intuicije,pijavica i baba Staninong pasulja.
Ekskurzija (poseta Maxi diskontu u Beogradu ),nakon potmulog zvuka koji se cuo negde sa sredine autobusa (pppttuuuuuffffffffff ) usledio je smrad koji stipa za oci i od kojeg su u momentu otpale sve presvlake sa sedista.
Vozac autobusa je ukocio tako sto je presaltao bus iz pete u prvu,zatim prekrio usta paprinom maramicom (upotrebljenom) i uzviknuo:
- KO JE PRDNO' NESVEST VAM JEBEM ???tajac svi cute i okrecu se levo desno,dok se levom rukom drze za nos,ustaje
profesorka Simic (trebala da ide u penziju s pocetka 90-ih,likom podseca na Tozovca ,zbog podocnjaka )i kaze:- Gospodine odmah cu pozvati Forenzicare iz Majamija i krivac ce biti pronadjen za manje od minut !!!
Vadi mobilni i bira brojeve bip,bip,tit,tup,tup,bip,tit ...
- Dobar dan ,molim vas posaljite jednu ekipu forenzicara ,mi smo u autobusu zute boje ,stojimo na Ibraskoj Magistrali 3 kilometra posle Stepojevca,molim vas hitno je !!!
Sledecg minuta se cuje zvuk helikoptera,kroz luftase na krovu autobusa upadaju 3 tipa i jedna riba sa maskama i pincetama kupe sve na sta naidju na patosu,zatim kroz isti otvor uz konopce izlaze,kroz 20 sekundi se vracaju i opkoljavaju mog drugara Djemu (rom,sklon izostancima i masnim psovkama) ,Djema se dere iz sveg glasa:
- NISAAAMMMMM JAAAAAAA DECE MI MOJEEEEEE,NISAAAAAAAMMMM !!!!!
Ustaje profesorka simic i kaze:- Djemicu ti nemas decu ,sram te bilo da lazes !!!!
Forenzicari prskaju Djemu nekim sranjetom,i u sekundi smrad nestaje a kroz bus se siri miris pokosenog sena izmesan sa mirisom nove kolekcije Koko Sanel jesen/leto 2011,forenzicari izlaze ,masu u znak pozdrava,vozac skida maramicu s lica,svi aplaudiramo i vicemo "JEEEEEEEEE",Djema se i dalje kune da nije on (uz osmeh) a profesorka Simic place od srece i daje znak rukom vozacu da krenemo dalje.
Obećanja ili izjave koja dajete sami sebi u trenucima kada vas nerviraju neki vaši postupci. Obično ta obećanja ne ispoštujete pa čak i ako ih u startu odlično isplanirate.
- Prestajem pušiti, stvarno je dosta bilo. Sad cu smanjiti na pola kutije, izbaciću neke navike. Neću ujutru piti kafu i odma je manje popušenih cigara.
- Neću više večerati!!! Izgledam ko bizon, ili ću barem smanjiti sa večerom. Eto ga ljeto, još pola godine, taman imam vremena da se dovedem u liniju.
- Počeću da vježbam!!! Za početak barem 10 trbušnjaka, pa polako ubaciti po koji sklek. Za mjesec dana sigurno ću moći da uradim 20 sklekova. Samo polako, neću se zalećati.
- Idem sutra kod zubara!!! Dokle više da se ne smijem kao nekada, zbog glupe trojke ja se stidim, a samo obična rupica. Mozda cu onda i izvaditi onu šesticu što mi je pokvarena već dvije godine, vidiću da li se može napraviti most sa ove druge strane. Neka, polako, samo da ja sada popravim ovo, pa ostalo ću lako.
- E, drugi put kada budem sa djevojkom, pokušaću se skoncentrisati!!! Ne mogu više ovako, sramota me, gotov za 3 minute. Blam me, ispasšću ko da nikad prije nisam bio sa curom. Nekako ću se smiriti, udisati duboko. Nešto ću skontati: da, mogao bi misliti na nešto deseto, kako moram na jesen cijepati drva ili tako neka glupost, a ne samo da slinim i ko međed navalim. Ma, skontacu ja nešto.
- Ustaću ranije!!! Stvarno se nekad stidim sam sebe, toliko godine sprcao i dalje do 10 ili 11. Moram se malo uozbiljiti, što ranije ustanem, ljepše će mi biti. Izaću ranije, popijem kaficu, malo prošetam, a tek onda 11. Bolje mi je tako.
- Neću više piti ovoliko!!! Drugi put ću stvarno manje popiti. Pa, čovječe, pola žurki se ne sjećaš. Smanjiću, ili ću preći na pivo, pa polako cirkati. Ne mogu se od njega napiti....
- ...
Datum rodjenja i smrti naših dedova.
To je samo jedna od mnogih varijcija i orijentacija u odredjivanju datuma, kod naših starih.
U tim prošlim, teškim vremenima, kalendar je bio poput kompjutera danas. Svako ga je trebao, ali su ga samo odredjeni imali.
Gradska svita, većinom je imala uvid u vreme, kako u časove, tako i u datume. Ali vremena su bila takva da je 90% stanovništva, pripadalo prostom seoskom staležu.
Usled tih okolnosti, ukoliko niste bili sin nekog ministra, doktora ili vojvode, niste mogli znati tačan datum, pa samim tim ni dan svog rodjenja, a po neki put ni godinu.
Tada su mnogi ljudi, vremensku orijentaciju pronalazili u onome što ih je okruživalo. Poljoprivredi, ratovima, ubistvima znamenitih ličnosti... Pa tako imamo mnogo predaka rodjenih u vreme kada se sejala pšenica, one godine kada su Turci ponovo zauzeli Beograd, a koji su umrli u vreme prvog snega, godine kada je izbila buna i bili su stari taman toliko da su tek počeli da se briju.
Čovečanstvo je do danas napredovalo, kalendari se sada nalaze svugde i dostupni su svakom.
Imamo ih u telefonu, na poledjini vizit karte, na bilbordima, u našim sobama... Ali i pored toga i danas se nadje po neki stari "posetioc" koji nam ispriča zanimljivu priču iz svog vremena.
-Deda kad su ono beše naši došli iz Crne gore u Srbiju?
- Beše to sine godine kad su ubili Knjaza Mihajla, tad su došli moj pra deda Simon i njegov brat Vuksan. Mnogo im beše teško, umesto da krenu u proleć, kada su planirali, njih muka i glad potera ranije. Upregli volove i pošli, a tek se kukuruz obrao, već su počeli prvi mrazevi. Muka je to bila živa, jadan Vuksan ne dočeka ni prvu setvu naredne godine i umre od grudobolje. Simon, Bog dušu da mu prosti, beše malo tvrdji i požive on dosta leta. Ajd što požive, nego i dobi dete te godine, to jest dobi tvog pradedu Miloja.
- A Vuksan jel imao dece?
- Imao jadan jednu pišulju, a sina nije dočekao ni da vidi, rodio se malo posle njegove smrti. I to dete umre mlado, nije ni brkove dočekao da obrije.
- A tvoj otac Rajo kad je prebego u Vojvodinu?
- Uuu to bilo dosta kasnije, bio je još golobrad. Tek što poče prvi rat. Zamerio se on nekom činovniku zbog medje. Tačno to beše u kasnu jesen, jer znam da su se oko medje posvadjali. Taj činovnik mu je preorao medju, moj otac ga pokara, a ovaj poteže neki kolac na njega. Moj ti Rajo uze sekiru pa mu prebi nogu. A bilo gadno vreme nema to ko danas, samoodbrana, pa advokati, žalbe, apelacioni sud, zastareo proces... Nego po kratkom postupku. Ti seljak, napao, kraljevog činovnika? Odma u aps, niko te ništa ne pita.
Jadan Rajo šta će, upreže kravu, spakova sve i ode preko Dunava.
- A kad si ti deda beše rodjen? Šta je bilo aktuelno, pšenica, ječam, uspon Hitlera?
- Budi Bog sa tobom. Kakva pšenica i Hitler. Ja sam rodjen sedmog oktobra 1921. Ti to mene počinješ da zajebavaš?
Tata, kako je bio tvoj prvi put?
Saću da ti pripovedim, kćeri moja. Bi to u Rijeci, mislim u jesen te '83-će. Pustio nas komandir na odsustvo, a mi mladi gušteri, sve rumeni momci sa sela, veseli što smo u tako lepom gradu. Do tada sam od ženskog sveta video nešto od naše ženske rodbine, učiteljicu Lenu, i radnicu u zadruzi, ženu pokojnog geometra Spasoja. Elem, zasednem ja u neku birtiju. Sedim ja tako, i vidim tri astala dalje sedi neka mrkulja i blene u mene, ne skida oči. Gleda, božemeprosti, pa se malo, malo osmehne, a uvija prstom kosu k'o na preslicu. Vidim da 'oće da vodi.... I.... Hm..... E, da.... Gde sam ono stao?
Gledala te i htela da vodi, tajo.
E, ljubim te pametnu! Da. Odem ja za kod nje za astal, sednem. Ja sam taj i taj, od tog i od toga, iz Međedovog polja došao da služim Narodnu armiju. Sve kako mi je pokojni đed kazivao da ide sa ženama. Ona bi Mađarica, Erika. Student medicine. A mrka, lepaaaaa, lepa ki upisana! Krenemo mi da šetamo. Priča ona, milina je slušati. I tamo-vamo, gde ćemo – 'ajde kod nje... Krenemo tu da se milujemo i ljubimo u usta k'o u američkim filmovima. Raspremi se ona očas posla, pa se najednom, kanda nešto stuži. Pitam ja nju: "Šta ti bi, jadna ne bila?" A ona veli da se prisetila bolesne babe, mrena joj se navukla na oči, a nemaju za operaciju... A ja gledam, bi mi žao, pa izvadim 100 maraka što mi ćaća poslao, i velim joj: "Evo, nek' se nađe, poslaće mi opet kad prodaju tele." Obradova se ona kad one vide novce, pa ih brže-bolje smota u kutiju od kafe, mislim Frankova beše... Ja veseo, a i ona što može da sad babi pošalje. Krenemo mi opet da se milujemo, pa i tako zalegnemo...
I, tajo, šta bi posle?
Ništa, kćeri, ništa - fasov'o tajo sifilis, a i pola ostalih žalovitih magaraca iz njegove čete koji su poslali babi po 100 maraka za operaciju mrene.
Klasična fraza, rečenica kojom svaka baba, strina, keva, tetka, snajka, komšika, koleginica, ciganka gatara, a ponekad i poznanik gospodin, upotpunjava razgovor nakon priče o detetu, pa kakvo god ono bilo. Samo da ljudi znaju da oni žele svako dobro njima i njihovoj dečurliji.
- Zdravo, kolega! Pa šta ima, kako si? Kako ti onaj mali zvrk?
- Ma šta mali, polazi u školu na jesen.
- Ozbiljno, nisam ga videla ko zna koliko dugo... Pre nego što nam je firma propala.
- Idi, ne bi ga poznala, kažu ljudi, što je stariji sve više liči na mene...
- Stvarno? Eh, pa dobro šta sad... Samo nek' je on živ i zdrav!
__________________________________________________________- Baba, Marko se svaki dan fiksa, šmrče ko neiživljena stoka propala, mota travu, pare samo baca na tu gudru bre! Non-stop naduvan, navaren, urađen ko Ejmi u Bg-u svaki dan! I ti mu još daješ kintu kad god ti traži!
Baba iako ič nije razumela iz ovog izdiranja prsnutog unuka, odgovara:
- Pa sine, on je meni isto k'o i ti, ja vas volim podjednako. Kad baba ima pare, baba uvek da. I uvek će, samo nek je on meni živ i zdrav!
_______________________________________________________________- Svakog meseca bar dvaput idem u školu da pitam profesore kako napreduje moje dete u gimnaziji i mogu ti reći, svi ga vole, kažu divno jedno dete! Vaspitano, fino, uči... Kako tvoj Pera?
- Ma on ti je propalitet. I roditeljski sam počela da izbegavam od sramote. Lešila sam ga ja ga svaki dan sa granom od višnje, onom gipkom, kad opauči, bridi mu dupe tri dana. I jok, ne vredi ništa. Neće da uči pa to ti je. Ima silne ocene za popravni, a matematičarka me jednom srela na ulici i prepoznala me, sve joj jebem šašavo. Kaže, ima devet kečeva u dnevniku, a prepisao od nekog štrebosa za kontrolni i dobio 5, ali džabe. Upalo mu to ko šljiva u govno, ne može da ga izvuče. Ne znam, ne znam šta ćemo s njim, pojede mi džigericu i bubrege i žlezde nadbubrežne. Izludi nas oboje!
- Ajde ajde, nemoj tako. Popraviće se on, samo nek' je živ i zdrav. Al' neka ne zove mog Acu često, nešto je zauzet u poslednje vreme. Ajde zdravo...
Teško gujcu pokrenuti, teže nego neku opaku boleštinu preležati, a opet svako nešto hoće, bez mnogo znojenja iste, mnogo i odmah. E, ne'š, kOlega, ne ide to baš tako! U mračnom procepu između tromosti guzice i apetita iste žive nelagoda i strah. Kurva život kad-tad čoveka opiči čamuganskom palijom po čekrli-čelenci, čisto iz kaprica da mu dokaže da baš i nije "najlepše i najpametnije oko mamino, tatin Dejo Savićević, đedov Živojin Mišić (a ne neki od onih črvenih izdajnika šjeme im se zatrlo!), i babin sudija i prešjednik mesne zajednice". Gde je teskoba gorivo, tu su ventil bes i mržnja. A kako lakše se rešiti toga, nego opljuvati na ono što čovek nije, a hteo bi da jeste. Kod Srba je to bar narocki recepat i psihoterapija vascele populacije. Repetiraj šlajmaru k'o da papovkom ciljaš Čampija, zaškilji na ono oko sumnje i prezira da iskalibrišeš snajper i opleti, šta on misli da je tu nešto bolji od tebe! Pu!
Gled'o sam na televizoru neku emisiju, jeb'o majku onaj pravi Ronaldo k'o tovljeno kezme... Nu, nu, biri, biri, dođi Ronaldo, mali Ronaldo, na klip šećerca, oć, oć.
Jebiga, naiđu sjebana vremena svakom, nemoj čoveka osuđivati, pritisak javnosti, kurve, kokaniđa, uostalom šta ti znaš o njemu, ipak je on bio Tito u svoje doba. Prekrsti se, praviću se da nisam čuo, i cuclaj to pivo kad ti je Bog dao.
Šta'e sporno?! Ja kad sam u svoje vreme ganj'o lopte, zvali me Stevo Metak. Ali bio jeben... voleo popiti, male ganjati, pobiti se... a mog'o sam glat u Zvezdi igrati, ljudi me iz Beograda dolazili gledati, pitaj ćaću svog.
Aj ne seri, taj čovek je moj stric, tvoj prvi komšija, koji je studirao u Beogradu, ali si bio nacuclan k'o čep pa si pao na zajebanciju mog budale oca i njegovog kuma da je stric predsednik Crvene Zvezde. A što se tiče talenata, i za asfaltinu Selmu sa Arizone su govorili da će biti nova Brena, a sad za pet evra peva na kurac samostalnih autoprevoznika umesto u mikrofon. Od ljudi i mesta se može pobeći, ali od onog što ti je u krvi niko nije uspeo. Može pivo?
More! E, bila jesen 82-ge, taman pred odlazak u armiju, ček, ili bi posle armije... e, da ga jebem... :rukom briše rosu sa pivske flaše, nateže pivo, dok mu jabučica titra: Čoveče, kraj utakmice za kvalifikaciju u kup SFRJ, s leva pas na mene, primim je na grudi, tap, volej, tap u rašlje. Publika na stadionu u Pelagićevu na noge, tribina od dasaka, hoće daske da se pokidaju, nešto dece spada sa drveća od euforije, druga polovina mi nudi što majke i što tetke samo da im dam dres, devetku, posle meča... e, al' su to vremena bila... :klok, klok, klok: DOBRRRAAA PIVA!... Baš se Ronaldo udeblj'o...
