Godisnje doba kad je daska na WC solji ponovo hladna.
Biljni klimaks.
Godišnje doba izmedju leta i zime kad nisi siguran da li da setaš u majci sa kratkim rukavima ili da obučeš dve jakne
Prođe još jedno leto, obliveno znojem, teško i vrelije od gnezda Nečastivog. Nemilosrdno sunce je spalilo polja, ostavivši nam nešto malo da prezimimo. Kao kakav razbojnik i hajduk se posle požara sakrilo iza tmurnih jesenjih oblaka, ostavivši prirodu da polako vene bez njegovih zraka.
Nozdrve je još uvek parao miris baruta, bile su željne mirisa slobode posle tolikih godina čamljenja u senci rata. Čeznule su za mirisom pečenog krompira na žaru ispod kazana, za svežinom jesenjih jutara ispunjenih mirisom jabuka koje leže u travi, okupane rosom i dugo očekivanom kišom. Rekao bi čovek da su sve brige prošle, krećemo ispočetka i uživaćemo u blagostanjima nakon što smo tuđina proterali iz otadžbine. Uvek se znalo, jednog zlog gospodara menja još gori. Tako nam se svuda razmileše razni komesari, proleteri i drugovi, izašli iz mišjih rupa pa od sebe prave bogove, a onog jedinog zaboravili i govore protiv njega. Secikese i kockari, šverceri i prevaranti, sad gospoda iako ne vole tako da se zovu, ali jednakiji od ostalih. Prave sebi novu državu, kroje je po svojoj meri, iskorišćavajući narod. Samo traže, daj, daj, daj! Brata sam dao, zbog jednog tog druga oslobodioca je stao uza zid pred švapsku pušku. Za njim ostade mlada nevesta koja umre ubrzo nakon što mu na svet donese sina. Detetu je sad četvrta godina. On je sve što imam.
Iznosio sam poslednju kotaricu kukuruza na tavan kad se začuo zvuk vozila dok se sa mukom penje uz krivudavi seoski put. Dečak se igrao kamenčićima na sred avlije dok je oko njega trčkaralo štene koje smo našli napušteno, pored puta. Oba bez oca i majke, uživali su u detinjstvu, nesvesni čovečjih muka i teškog života. Osetih hladne kapi iz olovnih oblaka na koži dok je kamion skretao u moju avliju. Tri čoveka izađoše, glatko obrijani i u dugim ruskim kaputima razgledaše dvorište.
- Ti si Milovan? - javi se jedan, komesar.
- Ja.
- Lepa ti je avlija, Milovane. Bogata.
- Neki smo radili.
- A je li? Vele mi da si ti najbolji domaćin ovde?
- Ne znam, narod priča svašta.
- Šta priča?
- Priča došlo nam veće zlo od Švaba. Al' narod ti je to, nikad mu ne valja ništa...
- Ne valja, Milovane. Ne valja kad mu zemlju pališ i pljačkaš, ne valja kad je oslobodiš i krvlju natopiš. Nego, Milovane. Vidim tebi dobro rodila njiva.
- Ma kakvi, suša sve uništila.
- I drugima je, pa su opet dali državi.
- Ti si mene oslobodio švapskih okova da me glad dokusuri?! Mnogo ste mi vi dobri i plemeniti, oslobodioci. Ne dam.
- To ti je zak...
- Ma jebo te zakon, marš mi iz avlije!
- Nemoj, Milovane, nemoj da nam se zameraš. Nemoj to...
Brzim pokretom iz futrole zablista cev revolvera i padoh licem u blato. Crna se zemlja pomeša sa crvenim. Dete plače na kiši. Zlatan lipin list pade pored mene. Jesen, sve umire.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Ubio sam jedno živo biće.
Nisam se pomerio od tad. Nije bilo potrebe za to.
Nemojte misliti da me grize savest. Ne! Ionako je bilo pri kraju života. Napala ga je neka boleština i eto! Presudio sam mu! Olakšao muke! Bilo je to još u maju kada sam i došao ovde! Zato su me i doveli!
Sada je septembar. Ne znam koji dan po redu. Nisam nikad naučio da brojim preko dvanaest. Nisam imao prilike za to, ali mislim da je negde pri kraju, tamo gde počinje jesen i da se dan zove subota.
Gazda moj došao je po mene i izašli smo iz sobe u kojoj sam ležao. Uhvatio me čvrsto za glavu i naslonio je na kamen koji se okretao.
AAAaaaaaaaaa!!! Čoveče pa lakše to malo... Nije baš bio spretan, bio je mlad. Imao je sigurno više od dvanaest godina, možda duplo toliko.
Dobro... Ostalo je par ožiljaka na mojoj glavi. Ne boli me, i čak štaviše dobro mi stoji. Izgledam nekako opasno ovako naoštren! Ha!
Ispred nas stajalo je iskomadano telo živog bića koje me je mnogo podsećalo na ono od maja. Možda su bila braća. Ne baš rođena, ali recimo od dalje tetke. Mladi gazda uzeo je jedan oveći komad tog tela, ispravio ga, a zatim na njega stavio još jedno. Mislim da to radi zbog mene. Ipak me čuva.
Podigao me iznad glave i viknuo: "JEDAN!". U bljesku sekunde, proleteo sam kroz onaj gornji komad koji se razleteo u tri dela i zabio se u donji. Ha, kako sam jak! Cepam! Gazda je uzeo novi komad za gornji, izgovorio sledeći broj, pa sledeći i tako smo nastavili dok se nije smračilo.
Umorili smo se, a pogotovo gazda. Nije baš navikao ovoliko da radi. Mislim da je on išao u školu i da zna da broji do najvećeg broja na svetu.
Danas sam radeći sa gazdom i ja naučio da brojim. Stigli smo do dvehiljade četirsto osamdeset i tri. Sutra nastavljamo!
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola
Kad potone sve što je plovno, užuti sve što i bez sunca obavlja fotosintezu i kad se pogrbe i najjača leđa.
Svake godine se tradicionalno odrzava u gradu Smederevu i pre je to obicno bilo kulturno okupljanje,ali je vremenom totalno promenjeno i postalo je jedan karneval seljaka i cigana na jednom mestu.
Na vasaru se mogu naci razne sprave (ringispili i to) gde se mozete vozikati dok se ne ispovracate.
Cigan: Daj neki dinar za 'lebaa, dao ti Bog zdravlje i srecuuu..
Ja: More mars u picku materinu, jedi bez 'leba!
Film o decacima Detelinarcima koji skupljaju pare za letovanje,kad zavrse skolu.
Domaći sinonim za nešto što se nikada neće desiti.
Ovaj izraz se provlači već godinama po medijima od strane sindikalnih vođa a sve u cilju najave velikih radničkih protesta. Kako se ti štrajkovi odnose na propala društvena preduzeća ili ona koja su neuspešno prrivatizovana, vlast nema mnogo problema sa rešavanjem istih. Tu i tamo se nekome poveže staž ili se isplati nekoliko zaostalih plata. I tako do sledeće jeseni...
Pesma oktobarskog ispitnog roka ili polaska u školu
Neizostavna tema pismenih zadataka iz srpskog jezika.
U nižim razredima osnovne škole izaziva izlive inspiracije apsolutnih maminih i tatinih antitalenata (,,napolju je padao topli, hladni sneg'').
U višim razredima osnovne škole ima laksativni efekat.
U srednjim školama je odsutna, a kada stignu lektirice (Ana Karenjina, Zločin i kazna, Koreni), mnogi bi za nju bubreg dali.
Setiš se te pesme kad shvatiš da ti najmlađa komšika ima 48 godina.
Naslov prvog pismenog zadatka na slobodnu temu koji ukazuje na potencijalne probleme sa kafanskim životom u užoj porodici osnovca.
Najmanje pet puta postavljena tema na pismenom iz Srpskog jezika u vašem životu pored zime i proleća u mom šoru.
Uvod:
Budim se a napolju je sve nekako mračno tugaljivo i usporeno nema vedrog neba ko kadgod, traktori s levatorima i kombajnima prolaze i bude me iz sna. Rasut kukuruz po sokaku žutilom dopunjuje inače raznobojno buđenje dana. Nit sam veseo al u školu poći moram da sretnem ljude sa kojima rado delim impresije o raznobojnim temama.
Razrada:
Koraci su glasni šuškavi dugi i uvek isti. Lišće pada i ceo dan samo pada dok ih neko na gomilu ne naređa i spali ko kakve sužnje koji su nešto bogu skrivili. Blato i kiša i gliste i puževi udruženo dopunjuju sliku o jeseni godišnjem dobu kada je sve nekako rastegljeno zemljano i hladno na dodir al sa mirisom karakteristične svežine nov početak ili novi kraj. Drugovi koji samnom idu put škole pričaju kako je leti bilo lepo al to sunce neće umoliti da nam se vrati i mahne poslednji put dok bljuzgamo po baricama ko kakvi glistoprogonitelji. Graja u školi preskakanje upaljene gomile lišća i kukuruz u džepu da se nađe na času čine dan, dok nam vetar namešta kosicu ko baba pred kakav svečani ručak kad svi moramo da budemo lepi. Kiša dobuje na simsu a ja kući polazim sa komšinicom dok joj pričam kako sam u čardaku nameštao kukuruze, ko u filmu al sam se izvukao kroz krov.
Zaključak:
Kada jesen nastupi i oblaci zavladaju plavim nastane sivo na zelenoj zemlji prekrivač od žutog i crvenog lišća promene raspoloženje, iako nisam ljubitelj jeseni ona nam je potrebna da odmorimo oči u raznolikosti koju nam pruža.
Borba posle besparice, nastale tokom leta usled: letovanja, Exit-a, Guče, Beer Fest-a
Izraz koji koristimo kad se toliko nabokamo da nam želudac preliva od plodova iz bašte.
Dan u kojem se temperatura odjednom snizi za cirka 15 stepeni te hteo, ne hteo trkeljaš po ladicama da obuješ čarape mrzeći dan kad je prošlo leto.
Godišnja doba čije manifestovanje utiče na nivo ludosti beogradskih vozača, i samim tim umanjuje njihove vozačke sposobnosti za 130%.
- Jao što je vruće, udari me sunčanica, moram da parkiram na sred Takovske, da odem do trafike da kupim vodu...
- Joj, jebena kiša, klizaju mi se točkovi, ali nema veze, uleteću k'o manijak u kružni tok, valjda će biti sve u redu...
- Jao, otkud sneg u sred Decembra? Pa ovo nije normalno, eno onaj kamiondžija se skucao. Bolje da počnem da trubim da bi ga brže sklonili sa puta...
- O moj Bože, proleće, tako mi je ovo vreme Dejan Cukić da mi dođe da napravim gužvu...
Doba električnih grijalica, radijatora na ulje i TA peći.
Napolju ledara, a oni iz toplane ne griju jer nije sezona.
