Najljubaznija osoba u selu. Ponosna vlasnica svih seoskih informacija, kao i informacija iz susednih sela. Uvek raspoložena da pomenute podatke saopšti klijentu, kao i da na istog prenese svoja znanja iz oblasti kulture, umetnosti, filozofije, nauke i, naravno, politike. Dok ti radi nad glavom, polako shvataš da za nju ne postoji ona narodna "ćutanje je zlato". Ako imaš nešto da joj kažeš, a obično nemaš, a i da imaš ne možeš od njene konstantne priče, moraš da vrebaš trenutak kada ona hvata vazuh za svoju sledeću rečenicu, jer samo tada ti se pruža prilika da joj ukažeš na levu stranu koju je malo više skratila. Sa njom nema razgovora, ona ti ne dozvoljava, jer ipak ti učiš od nje važne životne pouke, a takvi njeni monolozi su za tvoje buduće godine itekako značajni i korisni, sudeći po njoj. Ona ima i asistentkinju koja klijentima pere kosu i čisti salon, a i to joj je previše, jer po rečima tvoje frizerke, mlada asistentkinja ne ume i ne zna, i zato je rizično da joj poverava krupnije poslove u frizeraju. Ako si kojim slučajem student, ona će da ti ukaže na važnost školovanja, iako je nakon završene osnovne i kraćeg kursa počela da radi, naravno svojom voljom. Ipak, u sledećem trenutku će da ti otvori oči, govoreči kako ti za posao treba veza. Potom prelazi na politiku, i govori kako su svi političari govna, ali ima par dobrih frajera ("Ja da sam njegova žena, sam' bi obilazila butike i pajala po gradu, ko ga jebe!"). Ne smeš da joj protivrečiš niti da je pitaš otkud ona sve to zna, jer će da se uvredi, iako stalno ponavlja kako nije iskompleksirana, a to bi moglo da se završi neslavno za tvoju frizuru. Ona jednostavno zna. Ona je ubeđena da je stvorena za sve, da je vrlo inteligentna i upućena u moderan život, da je mogla da bude i papa i astronaut, ali je odlučila da radi zanat jer svoj posao iskreno voli. Za nju ne postoji konkurencija, jer je najbolja u selu i opštini, a ostale frizerke koriste neadekvatne preparate i kopiraju njen stil. Naravno, uvek ti baš ona želi sve najbolje, govori samo za tvoje dobro, uvek od srca i iskreno. Često se kune. Na kraju ti jednostavno kaže - "Zajebi školu i dobro se udaj!"
- Da ja tebi nešto kažem, ali iskreno....
KRATAK ISTORIJAT:
Drevna narodna društvena igra u nas Srba. Datira još iz praistorije, otkako je čovekoliki majmun koskom ubio drugog majmuna u prepirci oko pojila. Na prostorima Balkana ova društvena igra bila je poznata i pre dolaska starih Slovena, ali se tek njihovim dolaskom potpuno usavršava. Prva verzija, koja ozbiljnije biva zabeležena u istoriji Srba je "Kosovo 1389". Posle te verzije, Srbi su čak 500 godina pojedinačno usavršavali igru , prenoseći pravila sa koleno na koleno. U to vreme posebno su se isticali igrači koji su sebe zvali "hajduci".Naprednije verzije javljaju se početkom 19 veka poznatije kao "Prvi i Drugi Srpski ustanak" model 1804.Od tada ova igra doživljava potpuni procvat, te je Srbi kolektivno igraju skoro svakih 10 godina. Posebno su ponosni na prvu polovinu 20-og veka kada u verzijama "Blakan 1 i 2" "Svetski 1 i 2" učestvuje do sada najveći broj igrača.Mali prekid donosi nam komunizam , međutim početkom devedesetih, i padom istog,potreba za ovom igrom naglo se razvija pa izlaze verzije "Velika Srbija " (1 nivo Hrvatska i drugi Bosna) i "Milosrdni Andjeo" koje su mnogiMA od nas obeležile mladost.
PRAVILA IGRE:
Igru iraju uglavnom igrači muškog pola, mada ima zabeleženih i uspešnih igračica. Da bi se uopšte učestvovalo u igri, potrebno je predznanje. Isto se može steći na neki od sledećih načina :
1)Pričom od nekog od vaših bližnjih koji je bio igrač
2) Simuliranjem ratnih dejstava tokom igre sa vršnjacima u mladosti
3)Gledanjem ratnih filmova(iz doba NOB-a , NIKAKO Američkih)
4)Preko video igrica
POTPUNO usavršavanje ove igre mladići u Srpskoj istoriji dobijali su po položenom kursu u Kraljevij vojsci, JNA, Vojsci Jugoslavije, VSCG,VS, ili ostalim adekvatnim ustanovama.
U igri možete veoma uspešna napredovati od redova do generala, pa vam to predstavlja dodatni motiv . Takođe ova igra nije nikada monotona, jer svaka verzija igre daje veliki izbor strana na koju će te se svrstati(Partizan, Četnik,Nedićevac, Solunac ,Dobrovoljac JNA, Arkanovac..) Usvakoj od izabranih strana imate ISTE adekvatne uloge (heroj, dezerter, ratni profiter,običan borac,borac sa činom,ratni zločinac... )pa koju god SRPSKU stranu da odaberete NEĆETE MNOGO POGREŠITI jer istorija vrlo brzo može da Vam ZAMENI ULOGU, pa od izdajnika postajete heroj i obratno, kako bi sve uloge bile zadovoljene.
U istoriskom udzbenicima redovno se objavljuju liste najuspešnijih igrača i to po verzijama igre, a i o mnogim uspešnim igračima su otpevane junačke pesme . Pojedini NAJUSPEŠNIJI IGRAČI dobijali su VELELEPNE STATUE-SPOMENIKe od same dražave a oni manje uspešni dobijaju na kraju samo spomenik ili krst. Iz ove grupe igrača izdvaja se tip "ratni profiter " koji na osnovu "bodova" sakupljenih u igri SAM SEBI diže spomenik u vidu velelepne kuće sa bazenom.
Skoro sve igrice imaju neograničen broj života za žrtvovanje , a novije verzije obiluju raznolikošću naoružanja koje igrač može da koristi.
Da poznajem takvog, rekao bih da ima muda do patosa.
naime, svima dobro poznata kolicina pocenjivanja, kad od celog svog sela odes u susedno pa tamo lupas,dizes ruke i sto je najgore pravis srchu do kolena.
Susedno selo, seoska slava, otprilike Krstovdan, tuce pod sat'rom pesma "ej seki seki, tako ti Alaha", atmosfera kulminira, dve-tri pivske flase vlro brzo nalaze put do glava njihovih vlasnika, koji time pokazuju ko su, sta su, i kolika je prilika da sa njima ima zajebancije. Pevacica se ne obazire na to, to je njoj kao meni podrigivanje posle rucka, samo gleda da dobije sto vise novaca medj' sise. Taman u trenutku kad oseti da je vec pozamasna kolicina novaca dobijena, okrece se na drugu stranu, gde jedan nepoznati mudonja pravi kardinalnu gresku ili pak mozda pokazuje da ovo sto on uradi niko do sada nije smeo. pucaju glave, lete astali, pepeljare, svi begaju, ali dzebe, narodna milicija dosla, pa pokupila glavnog izgrednika, i jos 3-4 lokalna djilkosa koja su ga do kraja tukla kao vola u kupusu.
"sta se desilo?" pita drug organ.
"ma dos'o lola u moje selo, pa tu da mi tera kera, pa nemoz' to tako, on po mom selu da se veseli! "
drug organ "kakav ker? gde je taj ker?? "
Po celom svetu veoma raširena profesionalna orijentacija. Pošto je poznato da se muške poznate osobe uglavnom žene ne toliko poznatim devojkama (mada ima izuzetaka), dolazi do situacije da te ženske osobe uživaju u slavi koju su stekle uz svog selebriti muža. Onog trenutka kada se dogodi da slavni muž umre, treba nekako sačuvati sve te silne prihode, koji se brzo tope uprkos testamentu u kome uglavnom sve ostavljaju njima. Stoga, ukoliko su imale ikakvu drugu profesionalnu orijentaciju, udovice slavnih je napuštaju kako bi postale slavne udovice. Kada god su neka okupljanja, koja imaju iole veze sa pokojnim selebritijem, one su tu, čisto da se slikaju, da citiraju svog blaženopočivšeg slavnog muža, da puste koju suzu, da istaknu kako bi svet bio bolji da su njihovi dragi još sa nama i da kažu kako bi bili ponosni na taj skup.
Joko Ono
(udovica Džona Lenona)
Zvanično konceptualna umetnica. Posle muževljeve smrti je objavila svega jedan koncept-album i održala svega 2-3 izložbe. Ipak, ne može da se požali kako loše živi (što li to?). Gotovo redovno je prisutna na otvaranju olimpijskih igara, na raznim mirovnim konferencijama, manifestacijama i sl.Jovanka Broz
(da li treba uopšte reći čija je udovica)
Živi u vili na Dedinju, a žali se kako joj to nije dovoljno. Naravno, insistira na tome čija je ona supruga, a od smrti svoga Muža, nije radila ništa (iako je u trenutku smrti imala tek pedeset i nešto). Na neki način, nastoji da se izbori za to da je javnost što više sažaljeva, ne bi li joj došao Rasim i ponudio rekonstrukciju vile o trošku socijalnog fondaŽaklina Onazis Kenedi Buvije
(dvostruka udovica Džona Kenedija i Aristotela Onazisa)
Uz dvostruko sažaljevanje, išle u i dvostruke privilegije: dva otvaranja testamenta, dvostruko bogatstvo, dvostruke privilegije. Ruku na srce, ona je nastojala nešto da radi posle svih "udaraca".Ružica Đinđić
(ahm...)
Po zanimanju domaćica, pa ipak nema gostovanja makar i jedne značajne strane zvanice, a da ona nije prisutna makar da se rukuje i prozbori koju reč. Uvek je prisutna na nekim demokratskim panelima, sastancima, uvek otvara skupove, a ako pusti još koju suzu, sva publika se razneži, a blicevi sevaju, televizije to obavezno emituju, a novine prenose....
Može se slobodno reći serija koja je obeležila mračne devedesete. Sastavljena od vrhunske glumačke ekipa uz konstantnu dozu čistog humora bez vulgarnosti i nasilnog humora koji tera na smeh. Jedna vrsta konstruktivne anarhije koja se kezi čitavom društvu u lice i iznosi na videlo dana sve greške i kič tih godina.
Kroz Otvorena vrata svi prolaze i na taj način prikazuju jednu vrstu moralne distorzije.
Kroz ogleadlo glavnih likova...
-Cakana, neshvaćena umetnica koja pati od nedostatka podrške. Svoj umetnički egoizma pokušava da sačuva na svaki mogući načina,ali ne uspeva i pada pod uticaj okoline koja je neprekidno izjeda. Javljaju se učestali napadi ludila od lažnog morala, a neki i od Dragoslava.-Dragoslav, moralni patuljak i ljudska karikatura po rečima Cakane je jedan običan biznismen koji misli da ima dobre kvalitete, iako je mediokritet. U duši strogog prevaranta i lažova, on na sve načine pokušava da se pomiri sa Cakanom.
-Milica, osoba koja je postala preteča moderne omladine koja sve više muti svoje prste kroz politiku. Veoma pametna i obrazovana on još u dvanaest godina pokušava da promeni naš politički sistem. Ona je klasičan primer osobe kojih u današnjici ima sve više.
-Vojkan, hipohondar, pati od svake vrste psihičke i fizičke bolesti koje su produkt straha i neznanja. Vojkan je jedan od pionira tog dela društva koji iz ličnih strahova sebi pravi sveobuhvatni stres na margini društva. Teško opstaje u društvu i nema prijatelja,kao ni ostali članovi porodice.
-Bata, glava kuće, najidelniji profil čoveka iz devedesetih. Sa malo mozga može se osmisliti neki biznis koji će rušiti sve ostale i tako doći do brze i lake zarade. U jednom trenutku on postaje vidovnjak što pokazuje dolazak velikog talasa malograđana koji veruju u horoskop i slične neistine. Njegov ponos je Vojkan koji je glup koliko i on, stalno ga navodi kao svog naslednika u velikim poslovima.
Ma šou,treba pogledati!
Trenutak tokom slušanja neke vrste muzike koji će kod slušatelja da pokrene neki vid pozitivne ili pak negativne energije. Zavisno o vrsti muzičkog pravca, njeni poštovaoci ga drugačije doživljavaju.
Vrste muzičkih žanrova:
Narodna: Kada krene deo pesme koji slušaoca pogodi direktno u srce i podseti na neki tužan/srećan događaj koji je u prošlosti preživeo. ("A sada, moja pesma!..S' namerom podjoh u veliki graaaAAAaaad, na rastanku maaaajkaaaa..."). Tad' nastaje seča vena, širenje ruku, lomljenje čaša, penjanje na stolove i opšta ekstaza.Haus: Deo pesme posle zakuvavanja, zahuktavanja, neretko kada posle niza visokih tonova krene da udara bas. ("Tu tu turu tu tu turu tu tu turu tu tu turu tututuru tututuru tururururururu...TUC TUC TUC TUC"). Tad' momci počinju da skaču k'o nenormalni, a devojke kreću da vrište i pokušavaju da udare glavom u vrh diskoteke/kluba.
Klasična: Najčešće deo simfonije gde virtuoz na nekom instrumentu 10 minuta svira šesnaestine i tridesetine tona, i posle toga kolabira od umora. Kulturan narod koji došao da sluša će njegove napore propratiti aplauzom, često i stojećim ovacijama.
Opera: Deo pesme kada operski pevač ili pevačica izvlači tonove visine zvuka koji ispušta komarac u toku leta. Publika će raskolačiti oči, duboko disati i aplaudirati.
Pank*: Obično refren neke pesme, neretko i na samom početku pesme, ponekad i najpoznatiji deo pesme. (..dugo su te vodili slepci, dugo su mutavi pričali, zatvarali oči, prespavali noći, sad kasno je...I DOĆI ĆE DAN...). Tada rulja kreće u šutku, lome se ruke, zubi, naočare, čuje se zvuk udara martinke o koleno.
* u ovo se mogu ubrajati metal i rok svirke
(narodna sa Kosmeta, iz okoline Prizrena)
- Ajde sad (sa kasetofona bojni poklič Muse Arbanase) do re re la si la do la la ajde svi:
odjekuje osnovna škola Radomir Putnik:
- Ušćim paštrik peljoja grm grm peljooooja
Ušćim patrik peljoja grm grm peljoooooja
(izašala sam na brdo lele na brdo
izašla sam na brdo lele na brdo)
- Ferbote in maljćundan šuš šuš Oligarh
Ferbote in maljćundan šuš šuš Oligarh
(dole jezdi Tači zmija Tači komandant!
dole jezdi Tači zmija znači komandant!)
Deonica sa bubnjem, jezovitim bubnjem
(BAM-BAM-BAM BAAAAM BAM-BAM-BAM BAAAAM
- Nastavnice mene ova pesma plašiiiii ko da će Radeta Šerbedžiju da nabijaju na kolac!
- Ćuti tamo! ajde idemo dalje (treska frenetično po klaviru)
- Oooo Pëja eeeee Ljujmi
oooo forlan eeeee kokan
oooo Šormaza krljaj Čičolja!
(on ide i puši cigaretu bezbrižno o ovcama snevajući
a srpski zlotvor ga uzeo na snjaper, prokletnik)
Vrhunac pesme: orgazam pirka sa Prokletija:
- SVELJEM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEELJEEEM LJUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)
- SVELJEM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEELJEEEM LJUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)
Jedno dete pada u trans i traži hašiša: svima hašiša dok se epileptično trza dole na podu niko ga ne primećuje: pesma se mora nastaviti dalje, kraj će biti tužan:
- A voljimta epl tač skrin e tablet okapi...
a voljimta epl tač skrin e tablet okapi...
Fonteš Erika, e Fonteš Erika!
(i milujem vranu kosu mrtvog Tačiiijaaa,
i milujem vranu kosu mrtvog Tačiiiijjaaa
komandata našeg, voljenoga komandanta)
- SVELEJM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEEELJEEEEM LJUUUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)
- Aaaaa nastavnice buaaaa pa ko je ubio našeg komandanta Tačija, jel Radomir Puntik? Aaaaa žao nam Tačija, froljante Radomir, frljante Radomir! Frljante bistä na Radomir u Crni Drim!
Unë shkoj në shkollë dhe unë jam nxënës i mirë - Konkurrenca II
(Ja u školu idem i dobar sam đak - takmičenje II)
I dalje isti ortaci iz kraja sjede na istoj klupi bacajući istu šuplju čupri o tome kako dugo nisu rivali indžo, al' kako da se radi vuspra kada repa nema ni za lijeka. Štek za crne dane davno je puko na žabarsku Seriu B a i tatini sinovi su nam davno okrenuli đale. Ma ko jebe monotoniju proljetne večeri, daće lerdi na ler. Nije on takva cavulja ko što kruži spika. Brzinsko konsolidovanje redova i pravac botaničke bašte STR Kizo - Prva ruka.
:Kuc-kuc:
- Ooo sinovi, dugo vas nije bilo.
- Siđe tebra Kizo, dugo se nismo vidjeli.
- Prošlo je ko za čas, baš ste stigli... ništa Balašević. Dobro. Šta trebate?
- Ovaj put skank al' ako može na odloženo. Sutra kintu donosimo, svega mi.
- Jeste vidjeli na ulazu natpis Crveni krst. Normala da niste. Ništa na ler, samo ške.
- Daj mojne da si Roben. Još samo ovaj put, majke mi. Loša nam je keš memorija.
- Opet kladža, a? Ako, ako. Zipa sad mova. Trasu hoću dvidim sve što mi dugujete, plus kamate. Znači mojne da vas čika Kizo sanja. Je l' to jasno?
- Mojne tako napeto, matori. Znaš da smo uvijek ostajali čisti.
- Student ti opet sereš van rupe. Ćuti da ne bi poljubili dorse. Pitao sam je li jasno?
- Jasno, šta se tripuješ koji kurac.
- U dure ako je jasno. Evo ket. Aj' sada paljba, čekam vezu.
... Vraćamo se u hud. Vraćamo se na početak koordinatnog sistema konfuzije.
Kit-ket se otvara da se utvrdi brojno stanje. Nije loše, matori nas opet nije ispalio. Masna gudra, dobra gudra kaže stara, dozvoli ćomanska, narodna poslovica. Vadi se OCB, kida se kutija Limabora lajt, pravi se flop.
- Lijepo napravi taj flop. Mojne da povučem hed kroz njega. Znači S ili N, kapiraš.
- Njah, ti mi kaži kako se pravi flop. Zipa da ti ta mustra bude šarena, al' da bude više granja nego vandua. Mojne da te ja učim.
- Tišina. Ja sam vario dok si ti još slušao Bebeka i Bijelo dugme.
:Kdžo je uvijen kao sarmica i tu počinje naša pacifistička borba za sleng. Počinje borba za jezik ulice!:
Poglavlje 1.
1- Znaš šta sam provalio dok sam rolo džok?
2- Kaži matori, al' nemoj tako ti Boga da prosipaš onu svoju pravničku demagogiju kako nije sve crno-bijelo nego da ima i sivog... bla-bla, kurac-palac.
1- Aj' ne seri, uopšte nemam tu spiku. Sto serete da sam filozof kada...
3- Evo ga počeo si nakon 2 dima. Prestani srat' i daj tu buksnu kod tate.
1- Aj' dobro, nema veze. Mislio sam reći da nam je svaki dan isti, ono, presipanje iz šupljeg u prazno. Dobro odemo na fax i to, al' opet. Bleja, sprava tu i tamo po neka cupi i ćao-zdravo.
2- I šta ćemo sada? Je l' trebam da radim 10 sati dnevno za neku siću. Je l' to treba? Ma važi, al' juče matori. Radio je moj đed 40 godina pa mu penzija kratka za lijekove. Dobro mi je i ovako.
4- Kakav si ti prijemnik, strašno. Vidiš da ga roba vozi, opusti se.
5- Aj' batalite tu priču, mrzi me da slušam. Dobit ću epi napad.
3- Daj mi Zippo da zapalim džok. Ugasio se, koliko smarate.
1- Divi preko puta mala Maja. Ko je onaj tenkre s njom?
2- Mala Maja se udara ko da ima kasko, a indijanac s njom je Rašin sin.
1- Raše Reketaša!? Auuf nevalja joj rabota.
5- Aj' ga išibamo. Ko ga jebe, što se širi po kraju ko da je njegov.
3- To je ta priča.
4- Neka hvala. Neću dizginem od Rašinih gorila.
5- Kakva si ti sisica, ona mlohava. Kako ti nije dosadilo da cijeli svoj jebeni život živiš ko kakva pičkica s dna kace.
4- Posisaj mi istoričara, moronu glavati.
1- Samo da vam kažem, nije ova Maja uopšte loša treba. Karo bih ja to, onako, baš istinski i bez trunke foliranja.
3- Dobra pičetina. Mlada a dovoljno iskusna. Nema jače kombinacije.
5- Vidio sam je skoro na nekoj žuraji s nekim indijancem. Iskoristio frajer malu, kasnije valja priču kako je fuksa i to. Kaže da je prespremna na svim bojištima.
4- Jebe se samnom a ima dečka vole se.
2- Postaje hladno. Ajmo kod mene na gajbu.
1- Eee aj' mogli smo.
3- Hoćemo zovemo neke bičarke ili upadamo solo?
5- Na koga misliš?
3- Suza, Ena, Veca...
5- Ma de, pasuljara do pasuljare. Imamo gudrovine, ne treba nam ništa više.
1- Taj rad. Bičarke s dna kace i da ne furaju bušmanke bile bi indijanke.Poglavlje 2.
(Gajba persone 2)2- Ajde penetracija u gajbu. Izuvanje obavezno, neću da čistim ko prošli put.
5- Mojne da si pegla. Izut ćemo se, ljudi smo.
2- Njah, to si reko i prošli put pa sam ribo za vama.
3- Mačor, daj smotaj nam topinu. Počinje me nervoza hvatati.
1- Izvor zla, daj mi tapete.
4- Eo ti zlice. Hoću raketu da smoraš.
1- Ne brate, ti ćeš.
2- Jeste čuli da je Cigla išibo Saleta nosonju i ove njegove babune što valjaju lijek za sinuse ispred osnovne Vuk Karadžić.
3- Kog kurčevog Nosonju.
5- Ma znaš onog što izgleda ko Bobi Marjanović. Onaj sa kljovom.
2- Sale Pelikan. Onaj iz Kolona, znaš ga sigurno.
3- Aaaaa njega. Šta je reć?
2- Izgleda da je Pelikan u talu sa četvrtacim i da je druko Ciglu. Kerovi srokaju Ciglu, ovaj čuo da Pelikan radi za njih, našo ga i ubio Boga u njemu. Pelikanov burazer se umiješao kao faktor pomirenja a Cigla i njega udesi. Poslao ga na intezivnu.
4- Cigla žešća dileja. Slučaj za akutnu psihijatriju.:Zatišje pred buru:
1- Divi što sam srolo topinu. Šta kurac topina, divi projektila.
3- Pali lijepi da se uništavamo.
5- Znao sam dima plast sjena u onom ketu al' da nas je ovoliko ispoštovo nisam imao pojma. Mislio sam da je ljomber al' ovo je vrh vrhova.
4- Opet si se prodao za ket vutre. Ćomančino raspala.
2- A ti kao nisi. Daj tu buksnu 'vamo i upali TV dgledamo Velikog brata, uživo uključenje.:Majmun je ispušen, prošla su dobrana 2-3 sata:
1- Aj' kidamo odavde. Moram sa djevojkom sutra u neki šoping i ti zmajevi.
2- Koja si ti papuča. Šta papuča, sandala jebote. U koja čuka, ae palimo.
5- Jao kako me vutra odradila, ne divim na čio. Ja ću da spavam ovdje a vi kako hoćete. Nisam u fazonu da mrdam do sutra.
4- Ko ga jebe. Ajde da kidamo dok smo još u stanju.:Oblačenje, izlazak iz gajbe i fatanje džade. Dolazak na mjesto poglavlja 1. na kome se ortaci rastaju do nove borbe za sleng:
Ovo se obicno desava kada ides sa devojkom na tekmu,a pre toga si jedva uspeo da je nagovoris da ide u ponedeljak sama da kupi sandale,a da subotu zajedno provedemo prateci fudbal.u tom trenutku se sve cini idlilicno.gledaces tekmu,provesces vreme sa devojkom,nece moci da cantra kako ne provodite dovoljno vremena zajedno.neki ljudi bi rekli da je to to,zivot je divan,suma blista,suma peva,al je lep ovaj svet.pevusis pesme radosti u glavi dok ulazis na stadion.i cim pomislis da je sve super...
-pa necu valjda ovde da sedim?
-sto,sta fali,ceo stadion sedi tako.
-prljavo je,a ja sam u novim pantalonama.
-koji moj si obukla nove...
-pa mislila sam da idemo da kup...
-dobro,de,evo sedi na moj duks...
-smrznuces se...
-necu,pusti me da gledam.
-a si nadrkan.
-nisam,gledaj.
-koji su koji?za koje da tapsem.
-oni levo.
-pa i nisu im neki dresovi.
-da,da,gledaj.
-sto je sladak onaj sa brojem 8,ko secer je.
-al je zato glup ko kurac,ne bi mami rodjenoj dodao loptu.a i ne igra za nase.
-boli me uvo,on je meni super,navijacu za njega.
-navija za koga hoces,samo gledaj.
-juce sam bila na faksu,a ona sto je isla sa tobom u razred,kako se zvase...
-e,ne znam.gledaj,zbog toga smo dosli.
-meni je dosadno ovde.
-evo sada ce kraj,za 2 minuta.
-to si rekao pre 15.
-e,ajmo u kupovinu.
-sto,jel gotovo,zar ne treba da ima jos jedno poluvreme?
-ne treba.ajmo dok jos imam zivaca.
-tvoji izgubili...hahaha.
-da, to je pravi razlog.jednostavno idila ne postoji.najgore je ona stara narodna:"imao,pa nemao".
-cujem da si bio na tekmi?
-pa...jesam.
-koji rez?
-ne znam.
-kako ne znas.
-eto...
Na osnovu oskudnih podataka o njemu, izrečenih u seriji, možemo izvući neke podatke o životu ovog junaka od pre radnji ove serije. Ozren Soldatović je rođen oko 1945. godine u Čačku (ili Smederevu). Sa oko 18 godina, majka ga je izbacila iz kuće kao suviše problematičnog. Sa sličnim prijateljima ubrzo odlazi u Italiju, gde postaje značajna figura- u svetu mafije. Od njegove žene, u "Srećnim Ljudima" saznajemo da je na kraju postao toliko značajan da je čak i u toj zemlji, bez griže savesti, naručivao ubistva. Krajem 80-ih godina se vraća u predraspadnu Jugoslaviju i naseljava se u Smederevu. Ženi se kafanskom pevačicom, po imenu Ozrenka. Postaje moćna figura, sponzor lokalnih estradnih umetnica, a u sa početkom krize raste i njegov uticaj na vlast.
Soldatović kupuje velelepnu vilu u Beogradu, u koju se ubrzo useljava, zajedno sa ženom, sa kojom se u međuvremenu posvađao, jer ona opravdano sumnja kako je on vara, i kako planira da je ubije. Ni njena osećanja prema njemu nisu ništa bolja, samo su za nijansu moralnija. Vila predstavlja pravi mali dvor- sa 3 sprata, liftom i gomilom razne posluge. Kuća je krcata raznim preskupim umetničkim predmetima, stilskim nameštajem, vrednim slikama... Soldatovića okružuje obezbeđenje opasnije od same policije- njihov šef nosi nadimak Roki, i u stanju je da ubije iz čistog hira (ako mu se naredi, to je pokazao kad je hladnokrvno pokušao da podmetne bombu Malini Vojvodić). Ubrzo, Soldatović dovodi u svoju vilu i samu majku, koja ga je izbacila iz kuće kad je bio mlad. Iako ponuđena izuzetnim komforom, stara žena ostaje pri svom stavu da je njen sin "običan mangup, koji je ojadio narod...".
Inicijalni razlog Soldatovićevog dolaska u Beograd, bio je činjenica da mu je jedna lokalna zvezda estrade- Keti- pobegla u jugoslovensku prestonicu bez njegovog znanja. Soldatović je nalazi uz pomoć agencije "Perspektiva" kako peva u jednom noćnom klubu, i stavlja je pod svoju zaštitu, reketirajući vlasnika kluba. Kad drugi reketaši bace kašikaru na klub, Soldatović ga kupuje ruiniranog i pokreće sopstveni klub. Ubrzo kupuje i kockarnicu. Kroz nekoliko meseci, Soldatović drži pola Beograda- prodavnice automobila, butike, tržne centre,... Međutim, ubrzo dobija strah od konkurencije, pa pokušava da ubije Malinu Vojvodić, pevačicu koja se vraća iz Italije i redom kupuje više lokala, koje je on planirao za sebe. Počinje da sumnja da iza nje stoji konkurentska mafijaška grupa, koja je u nekoliko navrata pokušala da ga ubije, šaljući mu bombe. Daljinska bomba namenjena Malini na Paviću svojstven volšeban način stiže do Soldatovićeve kockarnice, gde i eksplodira. Srećom po njega, Vojvodićeva napušta Jugoslaviju i vraća se u Italiju. Soldatović je takođe bio i generalni sponzor Izbora za Mis Jugoslavije 1995. godine, na kome je učestvovala i jedna od glavnih junakinja serije: Đurđina Golubović. Soldatović je pokušao da "izgura" Keti, koja se takođe prijavila, Šćepan Šćekić Laru Simonović, ali je osoba koja nije imala nikakvu protekciju, Đurđina, osvojila titulu. Ozlojođeni Soldatović, ali i njegova žena, pogrešnom informacijom ubeđena da je Đurđina njemu ljubavnica (dobila je dojavu da će pobediti ona koja je Ozrenova ljubavnica), čine sve kako pobednica ne bi došla do nagrade. Đurđina ni kriva ni dužna biva šikanirana, ali Soldatović opet pogrešno saznaje kako su Golubovići opasna mafijaška porodica, pa odlučuje da im udovolji dajući im Đurđinine nagrade. Ispostavlja se da se pravih mafijaša, na taj način, nije rešio, jer i dalje dobija telefonske pretnje.
Iako se na kraju "Srećnih Ljudi" činilo da je logično da u narednom periodu Soldatović pogine u nekom od kriminalnih obračuna, to se ne događa. Izvesno, smanjuje se broj ljudi u njegovom okruženju. Njegova majka verovatno umire, a on se sa 60 godina napokon razvodi od žene, sa kojom se, na kraju prethodne serije, činilo da će izgladiti odnose. U međuvremenu, dobija novog mladog pomoćnika, Alamunju, koji umesto ostarelog mafijaša obavlja "prljave" poslove. Iako on drži da mu je Alamunja kao sin, ovaj tajno planira da ubije starog Soldatovića.
Kao što je prethodno rečeno, Soldatović je znatno ostario, a njegovom lošem izgledu doprinosi i nezdrav život i imobilnost. Ipak, primećuje se da se sa moralnog aspekta on značajno popravio, i, iako je još u vezi sa mafijom, podsvesno se sprema i za neka bolja dela spram društva, mada i dalje ima maniju gonjenja i željan je uticaja na političkoj sceni. Njegova izvršna snaga je tridesetsedmogodišnji mafijaš, zvani Alamunja, koga je Ozren pronašao kao uličnog kriminalca i pokušao od njega da napravi krupnu figuru, u čemu je, obzirom na Alamunjino ponašanje u seriji, samo delimično uspeo.
Soldatovićevom klanu, tačnije samom Alamunji, Srećko Šojić, lider Stranke Zdravog Razuma duguje ogroman novac, koji je utrošen u kampanji za parlamentarne izbore. Šojić, što iz škrtičluka, što iz realne nemogućnosti da obezbedi novac, biva pozvan na večeru kod Soldatovića, gde mu je ponuđena ultimativna opklada: ukoliko uđe u skupštinu dug mu je oprošten, ali zastupa Soldatovićeve interese, ukoliko ne, mora isti da vrati do poslednje pare. Kako Šojić ulazi u skupštinu, Soldatović ga podseća na njegove obaveze. U međuvremenu, bivša žena Marinka Pantića se zapošljava kao sobarica u Ozrenovoj kući. Oduševljena time, ona poziva svoju decu da umesto sa ocem, žive u "dvoru, kod jednog starog gospodina". Ona i Soldatovića upita za takvu mogućnost, ali je on optužuje za političku špijunažu, kako se Dimitrije Pantić odvojio od ostatka stranke. Ona priznaje da je bila špijun, ali po savetu vračare Roske kaže da je radila za izraelski MOSAD, te da je lovila bivše naciste. Na kraju ciklusa, Soldatović naređuje da se prate i ona i njen bivši muž.
Velika zahvalnost baba Simki na ustupljenim podacima iz serija
Jezik koji je bio zvanični u jednoj zemlji duže od 70 godina. Jezik koji je u toj zemlji govorilo 24 miliona ljudi, plus par miliona emigranata. Jezik koji su razumeli svi od Vardara, pa do Triglava. I svi su voleli da pojedu dobru Podravka juhu, a da ne cepidlače da li je supa ili juha. I svima je bilo lepo da u džepu imaju crveni pasoš, a da ne cepidlače da li je putovnica ili pasoš.
Sa godinama koje su okupirali topovi, popovi i lopovi, pored svega što je nestalo, nestao je i srpsko-hrvatski jezik. Pridružio se u aleji bivših latinskom, starogrčkom, aramejskom... Jedino ga još Wikipedija prepoznaje. Mi ostali preko noći savladasmo četiri jezika.
Narodna skupština, 1928. godina
Stjepan Radić: Oprostite gospon predsjedavajući što sam zakasnio. Vlak je imal problema.
Puniša Račić: Koliko sam ti puta rekao da nije vlak, no voz?
Stjepan Radić: Miran sjedi u tim hlačama...
Puniša Račić: Sa' ću da ti jebem sve po spisku... I za hlače, i za vlak...
_______________________________Beograd, 1964. godina
Tito: Za kaj... Hm... Hm... Majku im božiju...
Krcun: Gde nađosmo ovoga što jedva naglaba srpsko-hrvatski za najvećeg sina?
Tito: Kaj Krcune?
Ranković: Ništa druže Tito. Kaže Krcun – Druže Tito mi ti se... Pevaj Krle... kunemo, da s tvog puta nikad ne skrenemo...
Krcun: Hoću da pevam Titu, zabole me. Pa nije drug Staljin preda mnom...
________________________________Španija, 1986. godina
Kreša Ćosić: Imamo 9 punti prednosti... Kol'ko još? Minut do kraja? Ne dajte im šutirat tricu. Jesi l' čuo Divac? Dražene, ti vodi balun.
Dražen Petrović: Udvojiće me.
Kreša Ćosić: Neka izađe neko po balun onda. Ti Divac nemoj. Slušaš li ti? Razumiješ li srpsko-hrvatski?
Dražen Petrović: Hajmo momčad. Rutinirano do kraja.
Vlade Divac: Hajmo polako. Samo rutinski da završimo i u finalu smo... :šapuće Draženu i Aci na uvo: Ma, ovo je sve gotovo. Ne znam šta je Kreši. Ako ovo izgubimo nosiću bradu do kraja života.
Dražen sa osmehom pogleda u njegovo ćosavo lice.
Utopijsko delovanje u sadašnjosti sa željom da se na bolje izmeni budućnost. Uticaj takvog delovanja može da dovede do nepredvidljivog skretanja točka istorije u blato. (Ovde nije reč o delovanju istorijskih ličnosti koje su znatno uticale na njen tok.
Čovek nervozno šeta čekaonicom u porodilištu. Gleda ga stara ciganka i obrati mu se:
- Nemo' da se živciraš, će bude sve u redu. Će dobiješ bliznaci, zdravi i ispravni dečaci, žena će ti bude dobro.
On je pogleda podozrivo:
- Kakvi blizanci? Šta lupaš, bre! Rekli su nam na ultra-zvuku da je dečak, jedan. Jes’ malo krupan, ali... ma, kakvi bre, blizanci.
- Ne znam šta s’ ti rekli na tu mašinu, al’ ja ti kažem će bidnu bliznaci. I da t’ kažem ja: oba će bidnu za muziku mlogo dobri, će se bavu ceo život s’ muziku i biće poznati. Samo, jedan će bidne ‘armunikaš, će bidne stalno na Pink, a drugi će se bavi sa onu ozbiljnu muziku i putuje po ceo svet...
- Ma da, kako da ne...
U tom dolazi sestra i obaveštava ga da mu se žena porodila, da je sve proteklo u najboljem redu, da se odlično oseća i da su oba dečaka odlično..
Čovek padne u nesvest....
Dok su deca su rasla (prvo propevala, pa tek onda progovorila) čoveku su se stalno vrzmale po glavi reči one ciganke i reši da isproba decu. Zgražavao se na pomisao da će sin da mu razvlači ‘armuniku’ po Pink- paradama i hteo je da učini nešto da to spreči.
Jednog dana im ostavi harmoniku u sobi gde su se igrali i izađe napolje. Priljubio je uvo uz vrata i čuo da se nešto domunđavaju, a onda se svom snagom začuše turbo zvuci iz sobe. On uleti unutra i vide jednog od sinova kako zdušno rasteže harmoniku, a na usnama mu likujući osmeh. On ga uzme za ruku, odvede iza kuće, ubije (teška srca) i dok se spremao da ga zakopa u bašti, začuje iz kuće kako grmi harmonika i glas koji peva:
- Ubiooo siiiii poooooogreeeešnoog čoooveekaaaaaaaaaaaa!!!
(Inspirisano Dioklecijanovom def Narodna muzika)
Suverenost u političkom i pravnom smislu znači vrhovnu, najvišu vlast, iznad koje nema više vlasti, nešto što je vrhovno u svom domenu, nezavisno od drugog subjekta. Suverenost podrazumeva takođe i najvišu volju, neprikosnovenost u odlučivanju (građana, države i nacije).
Suverenost je takodje i jedna od odlika vlasti za koju u današnjoj vladi Republike Srbije nisu čuli.
Austro-ugarski ultimatum Srbiji ili Julski ultimatum bio je ultimatum upućen vladi Srbije 23. jula 1914. godine, posle Sarajevskog atentata. Dokument je opisan kao najteži ultimatum ikada upućen jednoj državi od strane druge.
Austro-Ugarska tražila je od Srbije sledeće:
1. Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
2. Da momentalno raspusti organizaciju Narodna odbrana, i da isto postpupi i sa drugim orgnizacijama koje učestvuju u propagandi protiv Austro-Ugarske.
3. Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi ili služi za podsticanje propagande protiv Austro-Ugarske.
4. Da iz vojske i administracije uopšte ukloni sve oficire koji su krivi za propagandu protiv Austro-Ugarske, a imena tih oficira dostavila bi vlast Austro-Ugarske.
5. Da prihvati učešće austro-ugarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austro-Ugarske na teritoriji Srbije.
6. Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austro-ugarskih organa.
7. Da momentalno uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je preliminarno sprovela Austro-Ugarska.
8. Da efikasnim merama spreči nelegalni prenos oružja i eksploziva preko granice.
9. Da uputi Austro-Ugarskoj objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika u Srbiji i inostranstvu, koji su izrazili neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj.
10. Da bez odlaganja obavesti Austro-Ugarsku o ispunjavanju ovih obaveza.Srpska vlada je uslovno prihvatila sve zahteve ultimatuma, sem tačke broj 5 koja je zahtevala mešanje austro-ugarskih organa u sudski postupak, jer bi to predstavljalo kršenje ustava i suvereniteta Srbije.
Postavlja se pitanje kako bi današnja vlada postupila?!!
Srpska narodna bajka. Govori o dečaku koji se zvao Ivica i o njegovoj devojci Marici. Međutim, Ivica je dosta kasno zavoleo Maricu. Zato, počnimo priču od početka...
Ivica se rodio u jednoj maloj, ali prelepoj zemlji, u jednom malom, ali prelepom selu. To selo je bilo nadaleko čuveno po tome što u njemu dobro rađa žito i rastu devojke sa anđeoskim glasom i zanosnim stasom. Ivica je, još kao mali dečak, sanjao velike snove. Neki bi rekli da je to bilo zato što je bio mali rastom, međutim bilo je u toj njegovoj zemlji i ljudi koji su bili dosta visoki, a ponašali su se isto kao on. Bilo kako bilo, da bi ostvario svoje snove, Ivica je morao da ode u veliki grad - najveći grad u toj divnoj maloj zemlji. Veliki, Beli grad.
Tim gradom, kao i čitavom zemljom, vladala je zla veštica. Ta Veštica je inače bila jako neobična. Pre svega, bila je muškog pola. Imala je i ženu, za koju su mnogi tvrdili da je opasnija i veća veštica od nje same. Osim toga, narod ju je u početku jako voleo, ali se to vremenom promenilo. Živela je na jednom šumovitom brdu u tom velikom, Belom gradu, u velikoj kući. U toj kući je pre nje živela još jedna veštica, mada o tome da li je ona bila veštica ili nije danas postoje oprečna mišljenja. Kuća je bila skroz bela, što jeste malo neobično za kuću u kojoj žive veštice, ali mnogo štošta je u toj maloj zemlji bilo neobično, tako da neka vas ni to ne čudi. Bila je to jako lepa i velika bela kuća, skoro kao nekakav beli dvor.
Nakon što je završio školu u belom gradu, Ivica je upoznao zlu Vešticu, koja ga je ubrzo uzela za svog pomoćnika. Kako je, kao i svako dete sa sela, bio veoma bistar, vredan i pre svega poslušan, Ivica je brzo naučio zanat od Veštice i vremenom postao njen omiljeni učenik i najvažniji pomoćnik. Nakon toga, mnogi lovci su pokušavali da isteraju Vešticu iz njene velike bele kuće i da se u nju usele. Dugo im to nije polazilo za rukom. Ivica se borio protiv njih hrabro i odlučno.
Ipak, jedne jeseni, godinu dana nakon velikog, slavnog rata u kom je ta mala zemlja pobedila čitav svet, Veštici je došao kraj. Lovci su se udružili i, uz pomoć naroda, ali vrlo verovatno i veštica iz drugih, velikih zemalja, konačno isterali Vešticu i uselili se u njen beli dvor. Vešticu su poslali u jednu daleku, malu zemlju na severu, gde je umrla par godina kasnije, zatočena u tamnici. Ivica je međutim, kao pametan dečak, u stvari tada već momak, shvatio da je za njega najbolje da se odmetne u Šumu - istu onu šumu u kojoj su svoje vreme provodili Lovci, boreći se godinama protiv Veštice. Znao je da samo treba da bude strpljiv i da čeka u Šumi dok Lovci ne zapadnu u probleme i ne zatraže od njega pomoć. To se i dogodilo.
Inače, narod u toj zemlji, iako veoma hrabrog srca, imao je jako kratko pamćenje, tako da je zaboravio na vreme kada je Ivica predano služio Veštici. Tako se on vratio na Dvor. Veštice iz velikih zemalja, koje su se, do pre samo nekoliko godina, borile protiv njega, proglasiše ga za naj-vešticu. Ivica je bio veseliji nego ikad. A onda, jednog lepog dana, Ivica je osvojio srce lepe plave Marice. Mnogi su u toj zemlji želeli Maricu, jer se pričalo da onaj koji se njom oženi dobija ogromne moći. Ipak, ona je pripala njemu. I dan danas, oni žive u sreći i ljubavi.
Kraj.
Staroslovenska reč za govorti/pričati. Koristi se retko, samo u trenucima ekstremne uznemirenosti kada proradi krv Starih Slovena u nama.
428. godina nove ere, negde oko 11h, na prostoru današnje Poljske:
Žaroslav i Jaroslav polako šetaju pognute glave kroz jesenju šumu sa puno opalog lišća, oslabelo sunce se probija kroz grane, u rukama im piva, za reverima im značke fk Sarajeva. Dugo su ćutali dok jednom Žaroslav ne prozbori:
Žaroslav: Eee moj Jaroslave, kako sam ti se jutros proveo, nemaš pojma...
Posle 7 minuta, ili 200 metara dalje:
Jaroslav: Kako?
Posle 10 minuta, ili 200 metara dalje(jebiga uzbrdica):
Žaroslav: Pa, ostavio sam ženu i decu, i dok sam šet'o napali me Todorci.
Jaroslav(naglo staje i žustro širi ruke sa šakama u nivou kukova): Ma jebem ti Peruna, glagoljaj šta je bilo! (nastavlja laganim tempom)
Žaroslav: Idem ti ja tako pored potoka, negde oko pola šes' - šes' jutros, kad imam šta da vidim. Oni indijanci Huni opet se nešto zaleću sa njihovim konjima na neku mladu Normandijku, mislim da je bila od Švedskoga naroda. I ja ti tu izvadim sekiru P-42....
Jaroslav(ubacuje se): Ohoho! Najnoviji P model, sa rasprskivačem lobanje. Kad si uz'o?
Žaroslav: Ma donela mi tetka iz Germanije kad je dolazila onomad... Nego, ja ti tu njih isprangijam i pitam onu malu šta se desilo, kad ona poče plakati. Reče mi da je ona samo umetnica a da su oni Huni, što su bili tu i što sam ih pobio, isto od kakvoga umetničkog roda i da oni samo glume tu za kamere nekakve.
Jaroslav: Ih kamere, pa to će tek biti izmišljeno u dvadesetome veku...
Žaroslav: Znam ja to, čit'o sam u Justinijanopediji. Skontam ja da ona laže, silujem je, i posle dođem po tebe, i evo sad reko da ti ispričam kad smo zaćutali.
Jaroslav: Pa kakve to veze ima sa Todorcima, rekao si da su te napali?
Žaroslav: A pa da, eno ih dolaze (pokazuje u pravcu ka kom se kreću)...Jaroslav uzima njegov (malo stariji ali funkcionalan) P-40 i ubija Žaroslava, potom Todorci njega.
********************************************
2011. godina, u nekoj ustajaloj razbacanoj sobi sa upaljenim kompjuterom na kojem se nazire zelena podloga:Svaki normalan čovek: E brate, što je ovaj lik imao potrebu da piše ovoliki prethodni primer zbog 2 reči?
Ovaj do njega: Pa nisi skont'o jebote?
SNČ: Ne.
ODNj: Stvarno nisi skont'o?
SNČ: Glagolji tako ti 100 karakondžula!
Svi znamo kao je nekada davno u jednoj zemlji, gde danas vozovi idu brže nego nadrogirani maloletni motociklista polupraznim bulevarom u susret sudbini, narod ustao na kuku i motiku jer 'leba nije bilo, a ni kolača, kako je od toga ispalo veliko sranje, kako su se odigrala masovna narodna okupljanja na trgovima sa sve grickanjem semenki i navijanjem, dok aristokratija i narodni neprijatelji redom ostaju kraći za glavu, što je s obzirom na ondašnju prosečnu visinu Francuza od 1,60 cm zaista kratko.
Neki čak znaju i da je veliko sranje ispadalo u starome Rimu ako bi isporuke žita sa Sicilije, severne Afrike ili Egipta zakasnile koji mesec, pa masa ne bi imala šta da žvaće kad se svrti kući iz koloseuma. Ovo je, naravno, svojevremeno omogućilo Antoniju da jebe Avgusta na distancu, ko Kleopatru na luksuznom krstarenu Nilom. Kad je Antonije preterao s time, a sa malim Oktavjanom nije bilo zajebavati se, umro je od gadnog slučaja sopstvenog mača u abdomenu, a tad medicina i nije bila baš na nekom visokom nivou. Slično je bilo i u Carigradu, dok ga još Muje nisu prekrstile u Istanbul. Hronična nestačica žita mogla je da dovede do lečenja Vizantiskog cara od očinjeg vida od strane pučanstva.Jedan car, koji je bio dovoljno pametan da posluša ženu, poslao je plaćeničku gardu da leči mase od konzumacije kiseonika, pa je posle stigo i da podigne najveću crkvu u hrušćanskom svetu, samo da bi je kasnije oni turski ugursuzi pretvorili u džamiju. Turci generalno sve upropaste, ko što vidite, jebo im pas mater. Osim za jedenje. Tu kapa dole, koj li bi kurac jeli da nam nisu oni, ne znam ni sam.
I da ne tupim više, princip je i budali jasan. Kad nema leba, a ni igre baš nisu nešto, neko ima da najebe gore na vrhu ili dole u blatu.
E sad, do danas su se stvari malo promenile. Igre su postale složenije i zabavnije, pekari su provalili pecivo, pa sad tu mlate pare, a 'lebac više i nije neka eksluziva, nije ovo Užice '41.
Međutim, ''Narod nema leba da jede'' je i dalje poklič kojim baba na pijaci, ko na kavom rimskom forumu, stavlja do znanja kolko je dogorelo do nokata. Ironije je u tome, dragi moji, što su realno stvari baš obrnute. Jebena sirotinja nema baš ništa drugo sem tog leba. Zato i neretko meri po sto kila. Ne zajebavam se. Mislite da Perhanova baba, što će da stvi Bicu i sestru joj Djeljanu u školi od sutra meri isključivo na stočnoj vagi od Cezar salate?
Sad, naravno, znam da je izraz više figurativan u današnje vreme. Osim za one kojima je univerzum u ravnoteži kada je leba 5 dinara, zejtin i mleko još tolko skupa, Šešelj u skupštini, a Tito/Draža i Sloba na nebu.
Ipak, zarad preciznosti, predlažem da poklič sledeće revolucije, ili bar izražavanje nezadovoljstva bude: ''Imamo samo leba!'' ili ''Dajte nam s 'leba!'', možda čak i ekstremistički i pomalo drčno-nezahvalan ''Jebo vas 'leba, oću roštilj!''. Jer jebi ga, apetiti su porasli, vremena se promenila i ni primarne ljudske potrebe više nisu tako primarne, ništa loše, točak istorije se ne može vraćati unazad.
A ako si neki šupak koji će da blagoglagolji kako gladna deca Afrike nemaju ni koru buđavog leba, učini čovečanstvu uslugu, samozapakuj se i samopošalji se sa sve par kila krtole, paškanata i šargarepe za neku centralnoafričku republiku gde se još praktikuje kanibalizam i namiri ih bar za koji dan. Biće od tebe valjan paprikaš, kad već ne može čovek.
-Narod gladan, nema 'leba da jede.
-Narod ima hleba da jede, govnaru, fali sve ostalo. Ima 'leba, al' nema s 'leba.
Muzika je nastala veoma davno, još u starom kamenom dobu, ali do dan danas se razvija i nastavlja da se mijenja, kako se mijenja muzika, tako i njena svrha i namjena. Od dana kada se koristila za privlačenje i komunikaciju, pa do danas kada se koristi za statuse, mnogo toga se promijenilo.
Staro doba – Muzika je bila lupanje u razne predmete i ispuštanje krika. Korištena je da bi čovjek privukao suprotan pol, da bi komunicirao sa drugim ljudima, i da bi oponašao zvukove iz prirode.
-(lupajući motkom o kamen) TUP TUP TUP aaaaaaaaaa TUP aaaa TUP aaaaaaaa TUP-
*Prevod* O, kako si lijepa, ka’ gorska vila, vlažna ka’ boca Nikšićkog piva.
Srednji vijek – Pojavljuje se crkvena muzika, i sam naziv govori koja joj je svrha.
-Znaju ljudi koji su u to doba išli u crkvu-
*Prevod* Slabo ko zna.
’Malo kasnije’ – Pojava klasične muzike koja je pravo uživanje za sve slušaoce, osim za one koji dolaze kasnije. Koristi se za uživanje, čemu uostalom i služi muzika.
-Kompozicija koja je stvorena za kompaniju NOKIA koju svi znaju-
*Prevod* Takođe slabo ko zna, ali taj mali broj je za poštovanje.
*Znaju pravi uživaoci muzike do dan danas
Doba Drugog Svjetskog rata – Partizanske pjesme koje su vesele i govore o tome kako oni marširaju.
-Po šumama i gorama naše zemlje ponosne, idu čete partizana, slavu borbe pronose-
* Znaju naše babe i djedovi i vjerovatno im se pojavi kez na licu kad ovo čuju. Popularnost nula prekrižana.
Doba nakon Drugog Svjetskog rata – Izvorna narodna muzika koju znaju odlično naši roditelji, pjesme uz koje su išli na igranke, uz koje su se zaljubljivali. Pjesme koje se katkad i danas mogu čuti, i veoma mali broj ljudi zna čak po neku pjesmu iz tog doba, ostali misle da je to sranje.
-Šetajući pored Ljubovića zaljubi se cura u mladića, zaljubit’ se nije mala šala, ona mu je ljubav obećala-
* Danas ovoga nema, rijetko gdje se čuje na nekoj svadbi i to je sve.
1990. godina pa na dalje – Popularne su pjesme Cece, Halida Bešlića, Tome Zdravkovića, slabi popularnost izvorne narodne muzike.
-O gde si, Jelena, da mi srce smiriš, da u ovoj noći malo dušom da’nem, neko prokletstvo, sudbina, šta li je, moram da lutam, ne mogu da stanem... -
* Kafanske pjesme, koje su kao stvorene za opijanje u kafanama, i koje znaju da dirnu u dušu, čak i stare momke (kako oni sebe nazivaju) i automatski se pojavi žeđ.
Tmurna godina – Pojava Grand Show-a, nastajanje novih zvijezda, pojavljuju se samozvani pjevači i to masovno, moja baba za malo da postane jedna od njih ali nije bila dobra pička, pa nije narod glasao, osim ja i par komšija. (Nisam ni ja, glasao sam za neku dobru ribu koja je bila na audiciji) Sve više i više pjesama, sve smornije i smornije...
-Pola dva svi su u ekstazi, samo ja u depresivnoj fazi, kažu mi, mačko glavu gore, sa drugim biće ti bolje-
*Prevod* Ko ga jebe, drugarice mi rekle da će sad jedan da dođe da me tresne.
*Muzika koja se dobro plaća, sve više se nameće narodu, narod je sve više traži i naravno da dolazi do njenog razvoja. Pretežno služi za zabave jer ima ono DUM DUM, nebitan je kvalitet i tekst, mada je tekst podoban za fejsbuk statuse.
2010. godina – Muzika je zaboravljena, sve otišlo u kurac, Grand Show nas sjeb’o, ne znamo šta prije da slušamo, gdje god se okreneš neke gaćice, ženskaroši, bunde od nerca, džipovi, džukele... Takozvana muzika se koristi isto za slavlja, tekstovi su nebitni, kvalitet isto tako, koriste se isto za statuse na fejsbuku, za citate glupih djevojčica koje pokušavaju da odgovore momku, da nije dovoljno dobar za njih, ali uglavnom ispadnu glupe....
Buducnost muzike – Nedavno se pročulo da se Grand raspada i to je bio tračak nade, međutim neće grom u koprive. Muzika će se i dalje razvijati po istom planu kom pribjegavaju i najveći svjetski bendovi i umjetnici – Muzika = Narod = Pare = još iste muzike.
Na svu sreću postoji i par drugih opcija i mogućnosti za izbjegavanje ovog sranja, jer uvijek postoji muzika koja je kvalitetna.
Uporedo sa tmurnom godinom sve popularnije bivaju četničke pjesme koje su isto tako popularne na slavljima, demonstracijama i svim ostalim zbivanjima gdje treba pokazati da je neko velikosrbin.
-Od topole, od topole, pa do Ravne gore, sve su straže, sve su straže đenerala Draže-
Svi kojima je Srbija na srcu imaju danas zadatak, dužnost i obavezu da razmišljaju i osmisle najbolje što mogu svoj odgovor na goruće pitanje: kako odbraniti Srbiju?
Kako da je odbranimo posle svega što joj se dogodilo? I, ne manje važno: kako da je odbranimo posle svega što nam se dogodilo?
Jer smo svi mi, bez obzira na naše međusobne razlike, već toliko puta prolazili kroz ono nepodnošljivo osećanje tuge i razočaranja, dok smo nemoćno gledali strašno osiromašenje i uniženje naše zemlje, sve užase takozvane tranzicije našeg društva, rasparčavanje i opšti raspad naše države, propast i stradanje naše domovine, stradalnički put i nestanak naše otadžbine, sve zapuštene i beznadne pejzaže naših zavičaja, međusobnu mržnju i nepoverenje.
To osećanje smo svi doživeli. Svi do jednog.
I bez obzira na to kojoj ideologiji pripadamo, kakvoj politici verujemo i koga priželjkujemo za predsednika i premijera - svi smo, redom, prošli kroz ovo razočaranje stanjem u kome se nalazi Srbija koju volimo, ona čijoj se obnovi nadamo.
I bez obzira na to da li nam je bliži Peti oktobar ili Vidovdan, da li glasamo za ulazak u Evropu ili za približavanje Rusiji, da li živimo u Beogradu ili Čikagu - nema nikoga među nama ko se nije bar nekad upitao: ima li još nade za neku drugačiju, bolju i lepšu Srbiju.
Jer problem nije više u tome da li nam se dopada Srbija u kojoj živimo, da li smo zadovoljni krunom na njenoj glavi i da li nam smeta njen jugoslovenski ili republikanski oblik. Stvar, već odavno, nije u tome da li Srbija naših snova liči na onu čiju sudbinu delimo.
Ne uznemiravaju nas, u ovom trenutku, samo ona već klasična pitanja: da li srpski tenkovi na vojnoj paradi pred Skupštinom imaju ucrtanu petokraku ili dvoglavog orla, da li srpski fudbaleri igraju u plavim, crvenim ili belim dresovima i da li srpsku prestonicu prepoznajemo po Hramu svetog Save ili Meštrovićevom Pobedniku.
Ne, sad nas proganja i prati neko mnogo jače i starije pitanje, koje od nas zahteva iskren i hitan odgovor.
Da li ima nade za bilo kakvu Srbiju?
Da li ćemo, za svojih života, ikad više videti realnu snagu i ponos jedne nezavisne, suverene, vedre i bezbrižne Srbije? Da li će kaldrma i asfalt ponovo odjekivati pod ujednačenim ritmom čizama ma kakve srpske vojske? Da li ćemo ikad još na licima naših sugrađana videti znake bilo kakvog entuzijazma, ma kakve energije, nekakvog optimizma i vere u bolje sutra?
Da li ćemo doživeti da vidimo ikad još ljubazne i požrtvovane srpske medicinske sestre, fine i strpljive srpske službenice na šalterima, dobronamerne i normalne srpske policajce, nepotkupljive srpske sudije i profesore, srpske tajkune koji su spremni da s drugima podele makar mrvice sa svog prepunog stola, srpske ministre koji daju ostavke iz moralnih razloga, srećne srpske brakove pune uzajamnog poštovanja i obostrane trpeljivosti, srpske političare koji ispunjavaju ono što su nam obećali na izborima?
I da li zaista želimo da naša deca studiraju i žive u Srbiji - pa ma kakvo bilo njeno buduće uređenje, ma kako se zvale srpske ulice i bulevari, ma čiji spomenici krasili njene trgove?
Da li ćemo ponovo osetiti solidarnost i pripadnost zajednici, a da nas na to ne primoraju strašna narodna stradanja i uspesi naših sportskih heroja?
Da li ćemo prisustvovati čudu neviđenom: osećanju da je neko još uvek spreman da podredi svoj lični onom zajedničkom, srpskom interesu?
Da li ćemo se podsetiti, uživo, razloga zbog kojih su uopšte građeni Studenica, Hilandar i Visoki Dečani; zbog kojih su se spremali u vojsku svi oni golobradi dečaci i najbolji među muškarcima uoči cerske i kolubarske bitke; zbog kojih su se žrtvovali, propovedali, slikali, trpeli i u Srbiju se vraćali svi naši veliki prethodnici; zbog kojih su svoje stihove posvećivali otadžbini i onako iskreno pevali Rakić i Dučić, Rastko i Vinaver; zbog kojih je Vuk Karadžić špartao Austrijom na drvenoj nozi, a Dositej pešice obišao čitavu Evropu? Sve to u potrazi za odgovorom na isto ovo pitanje. Pitanje odbrane Srbije.
Jer je to pitanje svih pitanja. To da je najvažnije odbraniti Srbiju.
Ne razapinjati je zbog naših sopstvenih grešaka. Ne poistovećivati je sa onim što ju je skoro uništilo. Ne odbacivati sve druge Srbije osim one u koju verujemo. Ne mrzeti, unapred, sve one koji je brane i vole na drugačiji način nego mi. Ne izjednačavati politiku sa životom. Ne tražiti krivca samo na nekoj drugoj strani, već se dobro pogledati u ogledalu onoga što smo mi uradili i propustili da uradimo. I nikako ne gubiti nadu.
A to ćemo postići samo ako budemo imali snage da svoja uverenja, svoja osećanja, sve svoje rane i ožiljke podredimo interesima svoje zemlje. Svoje Srbije.
A to će opet biti moguće samo ako budemo znali osnovnu formulu svakog istinskog patriotizma.
A ona glasi: ne možemo braniti ono što ne volimo. Ljubav prema Srbiji je zato i jedini uslov prava na njenu odbranu.
"Ko nas je ubedio da treba da budemo srećni? Na svetu sreće uopšte i nema, ali zato ima mira, lepote i volje."
Andrej Tarkovski
Epitet rezervisan za nadljudska bica (iskljucujuci ona anticka).
Covek kao nesavrseno bice ne moze biti bezgresan pred Bogom, a posebno ne pred SAOBRACAJCEM.
Saobracajac u rutinskoj kontroli zaustavlja unapred dokazanog gresnika.
Saobracajac: Dobar dan, Vasu vozacku dozvolu i licnu kartu molicu.
Gresnik: (Pokunjeno i ponizno izlazeci pred saobracajcev strasni sud pruza vozacku i licnu) Izvolite gospodine.
Saobracajac: (Pocinje da se obraca gresniku koristeci njegovo licno ime kako bi potonji spustio svoj gard i opustio se) Vuce, brzo ste vozili.
Gresnik: Ali nisam, sve vreme idem 40, kao po ogranicenju.
Saobracajac: Da, da, dobro, samo da proverim da li ste sigurni, ali zato sigurno niste vezali pojas.
Gresnik: Kako nisam, odvezao sam pojas tek kad sam se zaustavio, jos se moze videti na mojoj majici gde je pojas bio, evo vidite kako mi je ovde sve izguzvano.
Saobracajac: Aha, vazi, a gde Vam je prva pomoc.
Gresnik: (Gresnik otvara gepek i pocinje da nabraja) Evo, izvolite, pogledajte, tu je prva pomoc, trougao, dizalica, rezervna guma, itd.
Saobracajac: Da, dobro, sve to izgleda u redu, a da li Vi znate da koristite prvu pomoc.
Gresnik: Da, zavrsio sam medicinu, radio sam u Urgentnom tri godine, bio sam u mladjim danima clan tima Crvenog krsta Zvezdara sa kojim smo osvojili zlato na svetskom prvenstvu u pruzanju prve pomoci.
Saobracajac: U redu, a vidim i plin ste ugradili, imate li atest za njega.
Gresnik: Da, izvolite, tu je atest i za plin i za kuku, potvrda sa poslednjeg tehnickog pregleda, a i auto je jos u garanciji, kupio sam ga novog pre tri meseca.
Saobracajac: Dobro bre, sta si navalio sa tom papirologijom, samo pitam, ionako cu da ti pisem kaznu za prljave tablice, zaustavio sam te pored bare, i par kapljica je prsnulo, evo, ovde se, na primer, uopste ne vidi da li je ovo trojka ili osmica.
Gresnik: Ali, ali... pa Vi ste me zaustavili.. ovaj... bilo je cisto...
Saobracajac: Naravno, pisem ti i kaznu sto me zavlacis da si bezgresni vozac, evo j...m se sa tobom vec 20 minuta.
Gresnik: Ali... molim Vas... ja nisam hteo...
Saobracajac: Dakle, ometanje sluzbenog lica u vrsenju duznosti...
Gresnik: (Jecajuci) Molim Vas, ali nisam nista uradio... imam zenu i decu i psa... mozemo li da se dogovorimo nesto...
Saobracajac: I pokusaj podmicivanja...
Gresnik: Ali, molim Vas...smrc..smrc
Dobro je da sad u zatvoru imaju internet, pa mogu da vam napisem epilog ove price, koja je jos dugo trajala. Zaista su bili fini, eto, shvatio sam da sam pogresio, a i gospodin sudija je zaista bio blag prema meni, eto u zatvoru cu biti samo tri godine, deca mi nece previse porasti u medjuvremenu, a zena ce mi valjda biti verna. Naravno, naknadno je zapisnikom utvrdjeno i da sam vozio 130, da sam srusio semafor, da sam udario u kolonu ljudi koji su ispracali jednu gospodju na poslednji pocinak, naravno, za babu je utvrdjeno da je ta cetiri dana bila samo klinicki mrtva i da sam je ja zapravo dokrajcio. Ali srecan sam jer me onaj sudija sad dobro zna, sigurno ce mi dati neki popust, a i kazu da su sezdesete godine najbolje godine zivota, te se ne kajem, osim sto sam mucio onog finog gospodina koji je sve vreme bio u pravu i ovom prilikom mu se izvinjavam za svoje postupke. Zaista izvinite, ZIVELA NARODNA MILICIJA, POSEBNO NJEN ODSEK ZA KONTROLU SAOBRACAJA.
Vrsta kafanske priče. Priča koja je vezana za sve ono što golica maštu počevši od nezaobilaznog seksa, preko posla i politike, pa do ustrojstva svemira, a pričana je sa aspekta gordog laicizma, stava koji se brani tako žestoko i sa mnogo emocija iako ste potpuno svesni toga da niste stručnjak za tu temu. Postoje i ređi slučajevi "špriceraških priča" kada jeste dovoljno kompetentni za određenu temu, ali zbog povećih doza špricera ostrašćeno pričate i pravite se da ste još kompetentniji što i dalje ne izlazi van okvira definicije "špriceraških priča". Još jedna bitna osobina ovih priča je što se retko pamti kad je i zbog čega počela, a zbog silnih digresija koje je kite, nikad se ne zna ni zbog čega se stiglo baš do te teme o kojoj se priča.
mravojed
bar tako meni izgleda :) jeste :) 00:57
mravojed
sve u svemu, kriza je uvek sansa za pokajanje i za novi pocetak 00:57mravojed
sve u svemu, kriza je uvek sansa za pokajanje i za novi pocetak 00:57
quujabaar
jel da da je špriceraška priča? :) 00:57
mravojed
brljavim i ja :) 00:56
mravojed
tj bune na sebe, sto reko jedan crkveni otac 00:56
mravojed
svi su zvani, tako pise... ali malo je onih koji se porihavte takvog podviga 00:56
quujabaar
:) 00:56
quujabaar
jebote, al brljavim 00:56
quujabaar
se* 00:56
quujabaar
hm... pitanje je i ko bi iskreno pokajao... nije ni takve lako naći čak i ako su u nevolji 00:56
mravojed
a ne ovima koji su kao OK 00:55
mravojed
narkomanima, gejevima, ulicarima, klosarima, ljudima sa margina 00:55
quujabaar
pa tvoje negativno iskustvo ti ojačava veru 00:55
mravojed
ali sam siguran u jedno: kada bi Histos danas dosao, definitivno bi se obratio 00:54
mravojed
huh, ne bih znao... to ne treba da znaci da treba da budemo sljam da bi nas Bog voleo 00:54
quujabaar
:) 00:54
quujabaar
primeni* 00:54
quujabaar
si* 00:54
quujabaar
primani to na moderno društvo pa ćeš skontati da si bogu miliji kad si otpadak društva pa se iskreno pokaješ, nego da se geek 00:53
quujabaar
i to je isto jako zanimljivo 00:53
mravojed
tako bar stoji u Jevandjelju, slazem se 00:53
quujabaar
ali bogu su uvek miliji oni koji su grešili pa se pokajali nego oni koji nikad ništa nisu uradili 00:52
mravojed
to se cesto pokaze kao tacno 00:52
mravojed
ima izreka narodna: bez nevolje nema bogomolje 00:52
mravojed
nisam pametan 00:52
quujabaar
ovi drugi su davljenici, duhovni davljenici... njima trebe ta jedina slamka za koju mogu da se uvate 00:52
quujabaar
pa i nije... oni koji mogu da razmišljaju nađu neka svoja opravdanja, imaju svoje mehanizme odbrane i ustrojstvo sveta 00:51
mravojed
cudno 00:50
mravojed
manje vise religiozna. a od sportista i dobrih djaka, nema nista sto se tice vere 00:50
mravojed
i onda danas cela ta ekipa 00:50
mravojed
i stalno mu je bilo gore i gore 00:50mravojed
a ovaj sljam je dotakao dno, dno dna 00:49
mravojed
kao i oni dobri djaci 00:49
mravojed
i ti sportisti su samo napredovali, stalno postizali sve bolje i bolje rezultate 00:49
quujabaar
arhetip dobra i zla 00:49
mravojed
a sa druge strane su bili npr dobri djaci, sportisti itd 00:49
mravojed
bekrija, narkosa, delikvenata itd 00:48
mravojed
npr., u srednjoj skoli je bilo u mom drustvu propalica 00:48
quujabaar
da... 00:48
mravojed
imam dobar primer iz svog okruzenja 00:48
mravojed
sa verom 00:48
mravojed
nego, slazem se da postoji neka veza droge, i ne samo droge, nego svih drugih kriza kroz koje covek prolazi 00:48
quujabaar
bljak 00:47
mravojed
uh, ne razumem? 00:47
quujabaar
opijum je loš, to je aksiom... društveno moralni aksiom.... 00:47
quujabaar
viš kako je predrasuda upotrebljena kao kvalitet... malo demagoški, al ipak kvalitet... 00:46
mravojed
zezam se 00:45
mravojed
'religija je opijum za narod' :) 00:45
mravojed
nije bio lud lenjin 00:45
mravojed
pa jes, ima neka veza izmedju ta dva 00:45
quujabaar
špriceraška priča.... 00:44
quujabaar
ma nešto smo preko droge došli do religiji... 00:44
mravojed
o cemu besedite? ako je za siru javnost 00:43
quujabaar
ajde 00:42
quujabaar
pa možda je postojao neki pisani dokument koji se nije sačuvao do danas... na to sam mislio... 00:42
mravojed
kajsija :) 00:42
mravojed
valjda je ona sto nije prskana ? :) 00:42
Che-Vu
bem ti pos'o i ko ga izmisli... :) 00:42
mravojed
uuu.. moze :) 00:42
Che-Vu
ljudi, ja moram da vas pozdravim na kratko, na sljakenziju sam... 00:42quujabaar
evo stiže kajsija... 00:42
mravojed
moze... macado :) 00:40
Che-Vu
ma nema frke... oces nesto da pojedes, popijes? :) 00:40
mravojed
izvinte, upadam ko ajduk 00:40
Che-Vu
pazi, ako postoji kao instinkt, ideja - onda jeste nasledstvo 00:40
mravojed
sta se radi? 00:39
quujabaar
dobr veče mravojede 00:39
Che-Vu
dobro vece, naivni pesnice!!! 00:39
quujabaar
pa dobro, moglo je da bude zapisano al ne moraš da ti znaš da je postojalo... 00:39
Che-Vu
pa jesmo, naravno. ali to je samo nas trip, samo kako mi shvatamo stvari 00:39
mravojed
dobro vece ljudi 00:38
quujabaar
mislim, zar nismo mi nasledili ono što je već postojali, samo smo malo prilagodili sebi 00:38
Che-Vu
ne razumem na sta mislis. nije nasledje ako ne postoji nesto sacuvano 00:38
quujabaar
a njihova religija nije nasleđe? 00:37
Che-Vu
nemaju oni veze sa filozofijom 00:37
Che-Vu
nisam ni mislio na ove moderne religije... to su samo plagijati i izmanipulisani dokumenti za kontrolu masa 00:37
Che-Vu
te kulture pogotovo 00:37
psiXoo
ja imam jednu jako dobru teoriju zashto religija postoji 00:36
Che-Vu
znaci, jednog dana ce i neka druga zivotinja da provali pecurke i da pocne da tripuje svemir 00:36
quujabaar
aj dobro... imaš li na umu kulture kojih nema u zvaničnoj istoriji a za koje postoje dokazi? 00:36
Che-Vu
tako nekako :) 00:36
Che-Vu
mislim da je religija nesto sto se pojavilo kod ljudi zato sto su prvi razvili intelekt na dovoljan nivo da se bace u filozofiju, (jer religija je samo fosilizovana filozofija, presek u jednom momentu uzet kao istina). a taj nacin razmisljanja je osposobljen gutanjem pecurki 00:35
Che-Vu
dakle 00:34
Che-Vu
izvini, morao sam da nesto uradim 00:34
quujabaar
nego? nisam te baš skontao 00:33
Che-Vu
ma neeee 00:32
quujabaar
mislim na kulturu koja je na kraju došla u evropu 00:32
quujabaar
aha, a ti tvrdiš da nije bilo religije pre nego što je došla u evropu? 00:32
Che-Vu
najmladje je teritorijalno. svaki kontinent je imao kulturu pre evrope 00:31
Che-Vu
ali ne i filozofija 00:30quujabaar
najmlađa nije sigurno evoluciono... 00:30
Che-Vu
pa kao te horde o kojima ti pricas. i dalje postoji hijerarhija i komunikacija 00:30
Che-Vu
jebi ga, tesko je evropljanima da se identifikuju sa time. evropa ima najmladju kulturu na svetu 00:30
quujabaar
a kako onda definišeš društvo pre modernog? 00:29
Che-Vu
sve od lovaca/sakupljaca pa na dalje 00:29
quujabaar
eh, sad... moderno društvo je izrodilo religiju jedći pečurke... šta je onda moderno društvo za tebe? 00:28
Che-Vu
o pecurkama 00:28
Che-Vu
e pa tu je veoma tesko povuci granicu 00:28
Groucho_Marx
kao sto vidim, diskusija o religiji je u toku? ili o drustvu? ili o njihovoj vezi? 00:28
quujabaar
mislio sam na formalno/neformalnu grupu ljudi među kojima važe neka pravila 00:28
Che-Vu
dobro, mislim neki oblik "modernog" ljudskog drustva 00:28
Che-Vu
tj, tek posle pecurki smo poceli da uopste nesto tripujemo 00:27
quujabaar
pa čekaj, i horda je oblik društva 00:27
Che-Vu
tj pre inteligencije, koja je ustvari zasnovana na apstraktnoj percepciji okoline 00:27
Che-Vu
vece gruco! 00:26
Che-Vu
ma znam, ali mislis da je pre takve ideje "o zvezdi vodilji" postojalo drustvo? 00:26
quujabaar
dobro veče ljudi 00:26
quujabaar
pa postojalo je... postojalo je i drukčija religija koja je bila pre toga... 00:25
Groucho_Marx
dobro veče 00:25
Che-Vu
poz ljizanine. evo, psihonautisemo 00:25
Che-Vu
mislis da je drustvo postojalo pre takve ideje? 00:24
Ljizanin
sta se radi ljudovi? 00:24
Ljizanin
pozz 00:24
Che-Vu
pogledaj recimo sveto pismo; kad citas, ko da je neka zesca komancina pisala 00:24
quujabaar
meni izgleda kao da je religija nastala iz jedne praktične misli da se u društvo, koje je od početka bilo materijalno, implementira jedna prava misao, nad misao, koje bi trebalo da bude zvezda vodilja bar u smislu moralnog napretka 00:23
Che-Vu
kad pogledas, svi stari svestenici su nesto duvali/pili/jeli, pa se tripovali 00:23
Che-Vu
barem meni :) 00:22
Che-Vu
pa zvuci logicno 00:22
quujabaar
ceniš da je baš tako? 00:21
Che-Vu
najverovatnije pecurke 00:20Che-Vu
a apstraktna misao je nastala kroz psiho-aktivne supstance 00:20
Che-Vu
zato sto je religija nastala iz apstraktne misli 00:20
quujabaar
a kako misliš da ne bi bilo ni religije? 00:19
Che-Vu
poz neso 00:19
quujabaar
je* 00:18
quujabaar
zatvaranje očiju pre realnošću neće tebi pokazati, meni drugačije 00:17
ilegala
poz neso 00:17
Che-Vu
da nije droge, ne bi bilo ni religije 00:17
quujabaar
poz 00:17
NesaDeBeli
pozdrav svima, vreme će pokazati sve 00:17
quujabaar
a droga je postojala oduvek i postojaća zauvek 00:17
ilegala
imam strasnu ideju! 00:16
NesaDeBeli
odlazim sa četa, ne mogu da se smaram više 00:16
quujabaar
pitanje je kako to može da se izbegne, tj. kako treba vaspitati dete... 00:16
ilegala
che se sad upalio :) 00:16
NesaDeBeli
kada budete vaše dete držali u naručju i plakali što se predoziralo 00:16
ilegala
to je sigurno 00:16
Che-Vu
che je uvek u pravu :D 00:16
ilegala
mada od 90 nema gore 00:16
quujabaar
da ne pričaš o tome ne bi bilo realno, ovako jako jeste... 00:16
ilegala
kazu bice zajebana 2009 00:15
ilegala
che je u pravu 00:15
quujabaar
a šta je realno ako ne to što pričaš da ti se ne sviđa 00:15
Che-Vu
neso, samo pokusavamo da spasemo ekonomiju 00:15
NesaDeBeli
ne sagledavate stvari realno. Jednog dana shvatićete. Valjda neće biti kasno 00:15
Che-Vu
vojvodina da se zazeleni 00:15
ilegala
zar nismo popusili svu albanku? 00:15
quujabaar
droga je svaka fiziološki aktivna supstanca, a narkotik samo psihoaktivna 00:15
Che-Vu
i ne bi morali da kupujemo albanku :) 00:14
Che-Vu
najopasnije je kada poistovetis sve sto se naziva droga 00:14NesaDeBeli
pa? 00:14
quujabaar
zamislite koliko bi samo država zarađivala na akcizama, a mi bismo bar znali šta pušimo 00:14
ilegala
;) 00:14
ilegala
za sve i svasta 00:14
ilegala
i njegove meleme 00:14
ilegala
:) 00:14
ilegala
? 00:13
ilegala
ste culi za jovu travara 00:13
Che-Vu
ali ne treba mesati jadnu vuju, koja je ni kriva ni duzna zavrsila satanizovana kao heroin 00:13
ilegala
poznatije kao travare 00:13
NesaDeBeli
sve 00:13
NesaDeBeli
i dilere vutre 00:13
ilegala
quu je sad pametnu stvar rekao 00:13
quujabaar
zato treba ukinuti dilere i pustiti u prodaju 00:13
Che-Vu
dilere heroina i kreka - da i ja bih ubio te zlobnike 00:13
ilegala
dajte mi vlast, vladacu celicnom pesnicom 00:13
NesaDeBeli
i ja bih 00:12
Che-Vu
i totalno ih ima raznih 00:12
ilegala
poz 2pan 00:12
NesaDeBeli
ja znam gomilu roditelja koji bi ubili sve dilere sveta da mogu 00:12
Che-Vu
poz neso 00:12
2pan
pozz, dodjem posle mozda 00:12
Che-Vu
najvise medju maorima, ali i medju belima 00:12
2pan
ej, odo ja 00:12
quujabaar
to da li bismo mi voleli nema mnogo veze sa tim... ni moji ne bi bili srećni da znaju, al opet, veruju u mene... 00:12
Che-Vu
neso ja znam gomilu roditelja koji puse sa svojom decom 00:12
2pan
sad je to mnogo manje 00:12
ilegala
pripadnici raznih bandi 00:12
ilegala
mada ovo za prodaju obicno uskracuju 00:11
2pan
pusilo se iz fazona, dosade, ocaja 00:11ilegala
i danas moze da purnja ko stigne i da gaji ko stigne i da prodaje 00:11
NesaDeBeli
ljudi pogledajte na ovo što pričate iz ugla budućih roditelja i da li biste volli da se vaše dete zabavlja na taj način 00:11
2pan
prodavao 00:11
2pan
svako gajio biljku 00:11
2pan
pusio je ko stigne 00:11
2pan
pre 10 godina 00:11
Che-Vu
dobro, kako kome 00:11
ilegala
glup primer 00:11
ilegala
zato sto pise 00:11
2pan
ti se ne secas kako je bilo 00:11
ilegala
ne gazi 00:11
ilegala
sto puta sam ugazio u svez beton 00:11
ilegala
tako je 00:10
2pan
ma daaaj, ilegala 00:10
ilegala
to nam je u prirodi 00:10
Che-Vu
a ne kriminalni rekord zbog dzointa 00:10
ilegala
coveka privlaci ono sto je zabranjeno 00:10
quujabaar
ja bih legalizovao i heroin, pa ko voli nek izvoli... 00:10
2pan
svako dete je moglo da se gudra bez posledica 00:10
Che-Vu
znaci, kad te uhvate - kazna, kao za parking 00:10
2pan
onako 00:10
ilegala
nikako 00:10
2pan
mnogo manje se pusi 00:10
2pan
od kad su poostrili zakone 00:10
Che-Vu
sve ostalo da ostane isto 00:10
Che-Vu
vuju treba samo dekriminalizovati 00:09
2pan
ilegala, ja nisam za 00:09
ilegala
i bice kul 00:09
ilegala
legalizujmo sve 00:09
ilegala
sta kazete na tu ideju 00:09quujabaar
vutra upropaštava više nego alkohol 00:09
NesaDeBeli
svaka vrsta opijata , od piva do najteže droge služi samo jednoj svrsi, a to je da se čovek opusti i na trenutak bude zadovoljan svojim životom 00:09
ilegala
ja sam za to da se sve legalizuje 00:09
2pan
a naravno da drugi imaju drugacija 00:09
2pan
pricam samo iz svog iskustva 00:09
ilegala
linija manjeg otpora 00:09
2pan
ne zameram ja nikom nista, da se razumemo 00:09
quujabaar
aj kad spremi, zovi! 00:09
Che-Vu
ali alkohol je socijalno prihvatljiv, bas zato sto je dosadniji - predvidiviji 00:08
2pan
a neki prodju kroz sve to skroz ok 00:08
ilegala
kevo kad ces da spremis pivo za rucak? 00:08
2pan
ali neki ljudi se upropaste alkoholom, a neki vutrom 00:08
2pan
ne kazem ja da je ovo ili ono bolje 00:08
2pan
jeste, che 00:08
quujabaar
ne postoji apstinentska kriza kod pušača kanabisa, dok kod pušača cigareta postoji... a pivo jeste hrana... 00:08
2pan
kaplje 00:08
Che-Vu
kriza od vutre je slabija od alko krize 00:08
2pan
ispod ruku 00:07
2pan
znaci, gledam kako se liku pravi barica od znoja 00:07
NesaDeBeli
meni odavno ne treba nikakav stimulans da budem lud i maštovit i otvoren za svaku vrstu percepcije. sve što mogu sa pićem mogu i bez njega, a verujem i sa svim ostalim 00:07
2pan
ali nije tako drasticno kao od dopa 00:07
Che-Vu
pa ja pusim 50-bag nedeljnoi vec godinama 00:07
2pan
i kriza zbog vutre postoji 00:07
2pan
ali neki se sjebu skroz 00:07
2pan
i skroz ok f-onisu 00:06
Che-Vu
pa i prskane bi radje pusio nego da pijem brlju 00:06
2pan
neki ljudi puse 00:06
ilegala
"kriza zbog vutre ne postoji" ---a pivo je hrana 00:06
2pan
ne che 00:06
2pan
aha, kazi to liku koji pusi paket dnevno 15 godina 00:06Che-Vu
a znam, ali sad ispada da je gore pirkati nego biti alkoholicar 00:06
quujabaar
a to... 00:06
2pan
jer je bio navucen na prskane 00:06
quujabaar
kriza zbog vutre ne postoji 00:06
2pan
zbog vutre 00:05
2pan
a kod njega sam jedini put video kako izgleda kriza 00:05
ilegala
che nisi sjeban ako se dovoljno unistis 00:05
Che-Vu
od pica? 00:05
2pan
tako sam jos lakse ostavio 00:05
quujabaar
alkohol, šta bi.... 00:05
Che-Vu
sta si zapalio, q? 00:05
2pan
totalno mu se poremetio sistem vrednosti 00:05
2pan
video sam sta moze da se desi 00:04
Che-Vu
kod alkohola me nervira sto si ceo sledeci dan sjeban 00:04
2pan
koji mi je bio negativan primer 00:04
2pan
imam (bivseg) ortaka 00:04
quujabaar
ja zapalio 00:04
2pan
jbg, che 00:04
2pan
haha 00:03
ilegala
O_o 00:03
Che-Vu
pre bih ostavio glupi alkohol nego travu... kad bih mogao 00:03
ilegala
pa jebote oni bi sjebali i helmov ponor 00:03
2pan
kad ne, par piva ili pelina mi skroz legnu 00:03
ilegala
zamislite armiju alkoholichara 00:03
ilegala
dok je alkohola bice i ljudi, kad nestane alkohola nestace i svet 00:03
2pan
sad kad imam sta pametno da radim, uopste i ne pijem 00:03
Che-Vu
ima sa suncem i planetama... izgledaju jajaste kad ih gledas na TV-u 00:03
2pan
ali to sam prerastao 00:02
quujabaar
nisam siguran... 00:02
quujabaar
čini mi se da nema špicu nego foršpicu... 00:022pan
nekad sam pio da me pogura zbog riba ili neke frke 00:02
Che-Vu
ono sa planetama na pocetku 00:02
2pan
ne treba mi gurka, dovoljno je da me opusti 00:02
Che-Vu
pa odiseja kao ima spicu 00:02
2pan
ja ne 00:01
Che-Vu
mene smara pice. uvek iste faze prolazis 00:01
quujabaar
odiseja? 00:01
NesaDeBeli
dobro je kad si mogao 00:01
2pan
pa sam iskuliro 00:01
2pan
a kad sam primetio da se navlacim, tad je krenula da me smara 00:01
Che-Vu
jeste, al sad ne mogu da se setim na kojem 00:01
2pan
prijalo je 00:01
NesaDeBeli
ja sam hteo da pijem i pio sam ali nisam morao 00:00
2pan
i skroz mi je bilo ok par godina 00:00
2pan
pa ja sam hteo 00:00
quujabaar
da li vam je nekad na nekom filmu baš falila špica? 00:00
2pan
a neko ne 00:00
NesaDeBeli
ne mora ako nećeš 00:00
2pan
pa se neko nadje u tom 00:00
2pan
nesto mora da se proba 00:00
NesaDeBeli
pazim 00:00
Che-Vu
isto kao 2pan sa pivom 23:59
NesaDeBeli
ne to. 23:59
2pan
pa pazi neso 23:59
Che-Vu
zasto je potrebno? zato sto sam se navukao 23:59
Che-Vu
au, to jeste gadno :) 23:59
NesaDeBeli
zašto am je to potrebno uopšte 23:59
2pan
drugo mi ne treba 23:59
2pan
i pivo 23:59
2pan
:) 23:582pan
najgori rad mi je sad pelin sa guaranom 23:58
NesaDeBeli
ne mogu da shvatim 23:58
ilegala
u nuli sam 23:58
Che-Vu
ja ne izlazim iz te faze vec 16 godina 23:58
ilegala
ja definitivno nisam u toj fazi 23:58
2pan
ja definitivno ne nameravam da se vracam u tu fazu 23:58
Che-Vu
ja sam jednom pusio caj. to je baz 23:58
ilegala
zalio se posle kako je iskashljavao neshto crno 23:58
quujabaar
jel pušite vi? 23:58
ilegala
shto trave sto vutre 23:57
2pan
hahahaha 23:57
ilegala
kad mom ortaku cale pokosi biljku kosacicom i on i njegov burazer lepo uzmu sednu i popuse ceo onaj bunker 23:57
Che-Vu
nije to za slabe ljude :))) 23:57
2pan
jok, nije islo 23:57
2pan
pa probo posle sa cistim hibridima 23:57
2pan
zato sam prvi put i prestao 23:57
Che-Vu
hehe, ma zezam se, razumem te totalno 23:57
2pan
je bila smaracica 23:57
2pan
pre 5-6 godina 23:57
NesaDeBeli
ajde ljudi vi koji ste probali objasnite ovom matorcu šta tu ima lepog 23:57
2pan
jok brate, samo hibridi su bili 23:57
ilegala
ccc 23:56
2pan
haha 23:56
Che-Vu
uvalili ti neku smaracicu 23:56
2pan
a pre toga sam imao isto pauzu od 2-3 god 23:56
Che-Vu
ma samo nisi imao pravi sit :D 23:56
ilegala
kazi kakva promena 23:56
ilegala
i tad si postao diler? 23:56
2pan
3 godine nisam tako 23:56
2pan
i zajebo sam skroz 23:562pan
i krenulo da me smara 23:55
ilegala
mudro zborish starche :) 23:55
2pan
u jednom trenutku je prestalo da me radi dobro 23:55
ilegala
nesho 23:55
NesaDeBeli
ja ću svom sinu uvek biti na raspolaganju pa makar bio i najgori na svetu 23:55
2pan
jednostavno 23:55
ilegala
kol'ko god govedo da si oni te trpe 23:55
Che-Vu
"ajde 2pane, znas da zelis" 23:55
2pan
jok , che 23:55
2pan
tad bi bilo cupavo 23:55
ilegala
neso to si lepo rekao 23:55
Che-Vu
sad ti budimo staru zelju 23:55
2pan
da je pre 7-8 godina kupila test 23:55
NesaDeBeli
nikada se roditelji ne odriču svoje dece 23:55
2pan
hehe, jok bre, doduse 23:54
Che-Vu
hahaha 23:54
ilegala
hehe 23:54
ilegala
gde bi te se odrekli 23:54
ilegala
posle testiranja bi porodicno otisli do prve stamparije 23:54
2pan
ali to je pluskvamperfekat 23:54
NesaDeBeli
doduše ja sam samo često bio pijan 23:54
2pan
jesam ja nekad voleo da zapalim 23:54
Che-Vu
zamisli stvarno kupi 23:54
2pan
ne, che 23:54
ilegala
jel ? :) 23:53
Che-Vu
to se zove blef :) 23:53
2pan
:)))) 23:53
