Babuskara (sin. Babetina) je zapravo baba sa specifičnim psihofizičkim sposobnostima koje su po pravilu vrlo iritantne osobe, a shodno tome ih možemo podeliti u nekoliko katgorija:
A: babuskare sa sposobnošću mimikrije
B: babuskare iz komšiluka
C: babuskara iz familije
D: babuskare službena lica
Primeri:
A: Kako prepoznati ovu kategoriju? Ukoliko iz autobusa vidite babu koja brzinom Karla Luisa trči za istim, a po ulasku u autobus vam se bahato obrati sa: "deder da mi ustaneš, operisala sam kičmu" to je sigurno babuskara A kategorije.B: Ova kategorija babuskara može da bude vaš hronični problem u životu. Po pravilu ove babuskare su obavezni deo sastava kućnog saveta. One žive u vašoj bližoj okolini, nadrkane su od 5 ujutro do 9 uveče, zezati se sa njima znači zezati se sa pandurima.
C: Treća i možda mnogima bolna tačka u životu je upravo ovaj tip babuskara, po nekim statistikama to je obično ćaletova keva. Ove babuskare vrše mentalni genocid nad celom familijom. U stanju su da godinama i godinama, znajući da od njih sve zavisi, koče i sprečavaju unapređenje kvaliteta života svojih najbližih, a gotovo uvek iz neobjašnjivih razloga njima samima. Najčešće se ovo odnosi na pravno-imovisnka pitanja, prodaje/preprodaje stanova i sl. Imaju, ali pare ne daju ili govore da nemaju, a zna se da imaju, u svakom slučaju ne daju.
D: Jedna od najiritantnijih kategorija. Nalaze se u poštama, studentskim službama, u obliku medicinskih sestara i sl. Nadrkane su do te mere, da ih možete bez problema prepoznati, a da ne progovore. Zanimljivo je kod ovog tipa babuskara, da imaju specifičan način šminkanja i oblačenja, koji se može okarakterisati kao ekscentričnost, a što vas dodatno uzjebe kad ista treba da vam obavi posao za koji je plaćena.
Najvažniji savet starije koleginice novopridošloj kasirki.
Jedan čovek svakog jutra dolazio u prodavnicu i kupovao svoje, naravno jedne iste, cigare, kod jedne iste kasirke, koja ga uvek iritirala sa svojim "još nešto", iz prostog razloga što nikada nije želeo još nešto. Cilj njegovog dolaska bile su cigarete, samo po njih je dolazio, imao je svoj cilj i odredište kojim će mu početi dan i to bi ga činilo sretnim, ali nikada kompletno sretnim, jer antagonista njegove priče bila je kasirka. Jednom prilikom dok je kupovao svoje cigare, dođe mu do preko glave i on obasu kasirku uvredama: "gusko jedna, ćurko, ne mogu da se odlučim da li si guska ili ćurka... svaki put kupujem jedne iste cigarete, rothmans sa 23 cigarete, i ti mi svaki put prevrneš želudac sa svojim "još nešto", "još nešto, još nešto" (rugajućim glasom), ako me još jednom sačekaš sa tim "još nešto" nabiću ti ove cigare u nos, jebem te usta ta škrbava! - izreče to u jednom dahu, i izleti napolje.
Sutradan, jednog mirnog proletnjeg jutra, dođe poznati potrošač u radnju ne bi li ispunio svoju jutarnju rutinu. Stade na kasu i mirnim tonom obrati se kasirki, onoj istoj kasirki koja ga je dovela do ludila, "Jedan rothmans sa 23 cigarete." Pogleda je u oči, značajno, pomalo preko, promišljajući sve vreme o svoj sreći trenutka koji će uslediti, ona mu uzvrati blagotelećim pogledom, pruži mu one njegove cigarete, i spusti ih na pult... "Je li to sve?", upita.
U nedostatku bolje terminologije, opet pohrlismo za fudbalskim izrazima. Ovog puta samo delimično, da bi bilo jasno o čemu se radi.
Naime, fraza iz naslova se može idealno primeniti na ne mali broj učenika i studenata, koji žive u nekom svom svetu i zamišljaju svoje školovanje na neki sopstven način.
Reč je uglavnom o sasvim lenjim osobama, koje međutim nisu ni svesne svoje lenjosti (za razliku od lenjivaca koji svesno provode vreme od oktobra do maja po kafićima, a onda navalje na kampanjski rad).
Ono što ih karakteriše, jeste gotovo redovno "sačekivanje" profesora ili asistenta posle časa/predavanja/vežbi, u nameri da suptilno ubede dotične da okrutni nastavni sistem izokrenu tako da odgovara upravo njima samima.
1. oktobar, prvo predavanje kod strogog profesora
Profesor: ...Dakle, molim Vas, prolaznost kod mene je niska isključivo zato što niko ne obrati pažnju na sve one instrukcije koje dajem tokom ovih uvodnih predavanja. Toliko za danas, vidimo se u sledeći ponedeljak.
Student 1: E, e, sačekaj me samo da ga nešto pitam... Profesore izvinite... (diskretno šaputanje i žamor)
Profesor: Ne, kolega, ne može. Sve Vam piše u silabusu...
Student 1: Da, profesore, ali (diskretno šaputanje i žamor).
Profesor: Molim Vas, predavanje je završeno, vidimo se sledeće nedelje!
Student 1: Kakav drkadžija...
Student 2: E, znaš šta, iskuliraj ti to tvoje. Sa profesorima se ne raspravlja, možeš da dobiješ žuti karton!
(30ak sličnih završetaka predavanja kasnije)
Student 2: Šta bi za onaj tvoj slavni seminarski?
Student 1: Ma ništa. Magarac me oborio.
Student 2: Što, brate?
Student 1: Kaže da on ne toleriše improvizaciju i varijacije na temu. Sada sam pao na samofinansiranje zbog tog konja...
Student 2: Pa čekaj, brate, da li si ti išao da se konsultuješ sa njim oko toga?
Student 1: Ma ne, ali ja sam mu lepo rekao...
Student 2: Mozgu! Lepo je rekao da mu dolazimo na konsultacije i da ne toleriše improvizacije!
Student 1: Da, ali, ja sam mu lepo ko čoveku rekao da imam...
Student 2 (ironično): "Rekao sam mu ko čoveku". Konju! Tebi sam rekao još prvog časa da se ne raspravljaš sa njim da ne bi dobio žuti karton. Ali ti si genije. Dobio si direktan crveni!
Brojnim posmatranjima ljudskih oglednih kunića veliki mozgovi su došli do zaključka da prosečan mts-ov korisnik najveći deo svog kredita potroši na poruke,eventualno na pozive ako je bas neko krajnje urgentno stanje.U cilju novčanog šišanja korisnika za koje smatraju da najveći deo poseduje inteligenciju na donjoj granici prosečne(više ka onoj graničnoj),veliki umovi kompanije su rešili da upotrebe stari markentinški trik-što više aluzija na seks,i servisa koji podržavaju neku opciju u trenucima kada korisnik razmišlja medjunožjem.
Postoji više načina na koje će ova kompanija začiniti vaš seksualni život:
1.STARI DOBRO FUNKCIONALNI NAČIN-Taman što ste pozvali nekoga sa nekom kreditnom sirotinjom od sto dinara i u pokušaju da se nadjačate sa glasnom muzikom i sagovorniku objasnite gde da dodje,veza će pući usled nemanja sredstava na računu;
Ili taman što ste se smestili sa laptopom sa svojim 3G internetom,u pokušaju da nešto radite,modem koji ima kabal (kao svadbarski mikrofon)će se pomeriti i konekcija ide tamo gde verbalno šaljete modem sa sve onim ko ga je takvog napravio.Posle jedno deset prekinutih konekcija imaćete utisak kao da je puk vojske preko vas prešao.
2.GSP SEKSUALNO UZBUDJUJUĆI NAČIN-Slike raznih ''brucoškinja,povratnica iz Nemačke,usamljenih napaćenih doktorki,neshvaćenih izvajanih sportista''u pregradnim delovima autobusa kao stimulus za radno,školsko i studentsko stanovništvo,po mts-ovoj proceni duboko seksualno frustrirano(od obaveza valjda).Sve se rešava smsovanjem sa dotičnima.Frustracije nestaju,od samog smsovanja sa dotičnima mts doživljava multiplikativne novčane orgazme dok se korisnik suši finansijski i fiziološki.
3.BABY BOOM NAČIN-E ovde već mts utrčava kao tinejdžersko kontraceptivno sredstvo.Sve što je potrebno jeste da se hormonski ustalasana tinejdžerka obrati mts-u sa datumom poslednje menstruacije,a oni će joj proračunati plodne dane tokom kojih će biti potrebno da se suzdrži od seksualnih aktivnosti.Doduše,ako se zapati stomak ipak,oni se ogradjuju od odgovornosti.Čak štaviše,oni dobronamerno šalju poruku upozorenja da je plodan period započeo!
Šta reći o jednoj od najboljih srpskih predstava svih vremena i ulozi Radovana po kojoj će ostati upamćen Zoran Radmilović, postoji puno fraza iz ove predstave koje se i dan danas koriste u svakodnevnom govoru, a ovo su samo neke od najpoznatijih:
1. Kol’ki komarci k’o rode jebote – Rečenica sa samog početka predstave koja se koristi kako bi se izrazila oduševljenost veličinom komarca.
2. Radovane, crni Radovane – Zvali se vi Milorad, Milan, Jovan ili kako već velika je verovatnoća da ste ovu rečenicu izgovorili bar jednom, bilo za sebe, bilo za nekog drugog
3. Najveći bludnik grada Čikaga – Odnosi se na Džordža, lika iz omiljene Radovanove serije, a kaže se bilo kom drugaru, što iz zajebancije, što zbog toga što je taj drugar uradio nešto zajebano
4. Ili će ti život biti cveće, ili tebe više biti neće – Kaže se kada želite da učinite nešto hrabro i veliko
5. Namrčilo se nebo k’o da će govna da padaju – Izgovara se u iščekivanju elementarne nepogode
6. Ja mislio to nit’ sere nit’ piša, ono bušno k’o sito jebote – Razočaranost intelektualnim nivoom i ponašanjem određene ženske osobe o kojoj je prethodno postojalo izrazito visoko mišljenje
7. Nosilac raznih veneričnih oboljenja i ostalih društvenih priznanja – Idealno za kontru u nekom podjebavanju, ukazuje na slabe životne uspehe koje je sagovornik imao
8. Izvolte lepo, šta piju pičke – Sve je jasno
9. Priđi k Rumenci – Dođi vamo
10. I jede jabuke, samo jede jabuke – Samo jede nešto, jabuke su metafora
11. Imao člansku kartu biblioteke, uđem sednem, naručim, popijem, pojedem, boli me uvo. Čim me vide kažu eno ga drug član jebote – Veoma sam bitan
12. Iz fundamenta obrati paznju na ponašanje – Ne pravi sranja i smiri se
13. Ja sam čovek fin i suptilan, mogu te ubijem na mestu – Obično povezano sa stavkom 12
14. Ko je srao van rupe? – Večito filozofsko pitanje koje se postavlja u trenutku kada je sranje već napravljeno
Retka pojava koja je uzela maha otvaranjem sve većeg broja objekata poput Domino's picerija i sličnih fast foodova. Inače noćna mora ljudi koji ne vole kečap.
Jedan od kapitalnih primera srpskog naroda čeka u pomenutom objektu naručeni sendvič. Dok mu bale kreću na usta iz razloga što nije video hranu još od ručka a kamoli pregrizao nešto, gotovo i da ne obraća pažnju kada mu se radnica obrati onim "Ti si mi 833. mušterija danas, smorena sam, dokle više" glasom:
-E dečko, šta ćeš od priloga?
-Molim?
-(Idemo ponovo)Šta ćeš od priloga da ti stavim u sendvič!?!
-Mmmm, ovaj, pavlaku i majonez.
-Ok.
I tako, dok ona vadi sendvič iz tostera salivacija dostiže vrhunac. Boreći se da nekako svu tu tečnost koja mu se polagano nagomilava u ustima zadrži u istim, zamagljenim pogledom vidi kako ona uzima u ruke nešto što nikako ne bi trebala - crvenu tubu. CRVENU TUBU!
Gledajući kako ona tu prokletu stvar prinosi tom tolliko čekanom parčetu hrane koje će biti upropašteno ukoliko ona izvrši to što je naumila, odjednom se trgne iz polusna prouzrokovanog glađu i uspeva da iz ustiju ispusti samo nekontrolisani vrisak:
-NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!
-Dečko, nešto nije u redu?
-Kečap! Ne želim kečap u svom sendviču!
-Opusti se koji ti je, ovo je majonez.
-Ju, izvinjavam se stvarno, mislio sam da je kečap, a ne volim kečap pa zato...
Naš junak odlazi sit sa mesta događaja, ali pitajući se zašto se izvinjavao umesto da lepo napuši sve komplet idiote koji su se uopšte setili tako moronske ideje kojom samo dodatno komplikuju stvari, umesto da lepo kupe majonez u tubi.
Pobednik takmičenja samostanski sleng turnir 1478 u Torinu. Organizator turnira Fra Prof PO ZAVRŠETKU takmičenja skočio sa Stalaćke stenu u Moravu. Ostali monasi razbežali se kud koji mili moji – revijalno. Pobednik Fra Agilni kasnije udavljen zajedno sa iskušenikom Stevčom u manastiru Torinu 1479 godine po nalogu pape.
Nijesu se ni u tim teškim trenucima odrijekli niti nijekali svijeze sa slengom.
Fašisti su nemačkoj nacionalnoj manjini odredili ulogu vladajuće nacije u tim krajevima.
Ova serija govori o tim teškim vremenima.
Fra Prof – Draga braćo danas organizujemo tekmičenje u slengu!
Fra Stevčo – U čemu?
Fra Prof – U slengu, Stevčo, u slengu.
Fra Stevčo – Jel to neki novi post?
Fra Prof – Iskušenika Stevču banovati u kazamat davati mu samo vodu i leba, sestro Svetlana?
Fra Stevčo – Ahahahahah
Fra Svetlana – Evo saču na puazi sam (Fra Čegs blagonaklono odovodi iskušenika Stevču)
Fra Stevčo – Ahahahahaha
Fra Prof – Ok, sad kad smo mirni, idemo dalje, dakle takmičenje u slengu počinje...
Monah Bohor – Namešteno fra Profe...
Fra Prof – Khm dakle, ovako pravila su...
Monah Bohor – Da pobedi Fra Agilni, ok.
Fra Prof – Molim pravoslavnu braću da se ne mešaju u rad izborne komisije...
Fra Stevčo (iz kazamata dopire) Aahahhhahaha
Fra Prof – kažite Fra Kauntu da ga narani čime ono beše treba krempitama da umukne jebo sad leb i vodu...
Fra Svetlana – mala ispravka, šampite iz pelivana. to kaunt daje stevči.
Fra Prof – OK Svetlana, brate, kako god. Dakle braćo i setsre...
Fra Agilni (vadi golem pergament) E ja već napiso svež bege sleng evo: sojara i vitaminara i veterinara i keruša i miluša, vonsi-pops-kliktuša, kajganuša opala-bobala, šandor-brate-petefi?
Fra Prof – Vo vo vo stani, stani Agil-vodo (vadi snop svitaka svitka) pajsad revijalnu oluju: vita jela zelen bor, šufla vopsa popila zorica, kalambura kalisperi kalaštura, krofna-čkapi švajnšajger jebo rušku gajger, kao teeeempera nebo sipa nežne boje koje je je boje Šlojmara!
Fra ostala braća – stani bre fra Profe a šta mi da radimo ostali?
Fra Prof – Ah da pa pišite braćo pišite i vi nešto slobodno...
Fra ostala braća – PA KAKO DA PIŠEMO KRUH TI TVOJ KAD STE ISTROŠILI SAV SLENG PERGAMENTA JEBEM LI VAM TRUNJE?!
Fra Stevčo – ahahahahha
(sveopšti prelazak u pravoslavlje)
Papa izijem – stigo katul-ferman za fragilnog i unuka Dobrivoja Topalovića – bula flipsova.
Prvi korak ka ludilu, životinjski instikt koji se ne da zadržati. Mišići se stežu i budu tvrdi kao hleb za pravljenje mrvica, nema više te sile koja ga može zaustaviti. Oči zakrvare brže nego što ijedna žena može da uradi dok je dobila. Mozak potpuno zatupi, dokle god vidi metu neće stati dok ne uradi ono što je hteo, pa makar crk'o. To je jedan cilj koji vodi bes, što na umu to na drumu: Uništiti.
(Lokalni kafić, 6 muškaraca sede i tračare više od babe koja gleda špansku seriju...)
Lizalica: Jedva čekam da pokupim ribu sa posla pa da idemo kući, spremio sam joj iznenađenje.
Avatar: Koji si ti papučar, samo se nadam da nećeš pogrešnu glavu ubaciti ako bude bilo seksa.Ostali se smeju, svi osim Grmalja, koji polako počinje da se malo trese...
Avatar: E, koji je đavo sa Grmaljem?
Lizalica: Ah, žena mu je trudna, već je u 6. mesecu, prva ljubavnica je dobila, a druga, ona milfača kod koje možeš samo da bacaš salamu po hodniku, nju je poslao na infuziju.
Avatar: Auuu...
On primeti da su Grmalju oči crvene, ali kad je primetio šta gleda tim očima, lice mu posta' zeleno brže nego što bi semafor promenio boju...Obližnji voćnjak koji je bio po godinama još zelen, spažen je od terminatora.
Avatar: Drž' Grmalja!
Njih petorica se uhvatiše za Grmalja kao da je sisa Pamele Anderson, ali džaba, on ih je sve vukao sa sobom kao junac koji pokušava da ore njivu sa prevelikim ralom. Bez ikakve reči i izraza lica, on je samo vukao njih, grabeći što je više mogao, pritom lomeći zemlju svakim korakom.
Lizalica: Alo, devojke, voćnjak, bež'te!
Avatar: No-no Grmalj, fuj to, to je premlado za tebe.Devojke pobegoše, a oni nekako smiriše Grmalja.
Grmalj: Izvinte ljudi, ja...
Avatar: Nema veze, znamo kako ti je, ali dobro je što smo te zaustavili, mogao si pocepati njihove kliće na pola, mogle su umreti od toga.
Dž.C iz Velikog Mokrog Luga podneo tužbu protiv nesavesnog stomatologa koji mu je izvadio pogrešan zub. "Sedeo sam u kući na starom kauču i razmišljao o tome kako u poslednje vreme baš slabo nešto razmišljam. Prosto, potrebni su mi ogromni mentalni napori da odaberem času za vodu, i tako neke stvari... Kad odjednom, kao da mi je neko zabo iglu kroz vilicu i desni, osetih iznenadan bol u zubu. Neverovatno je kako se to desilo tako odjednom, bez najave. Očekivao sam da bi nekakva zgodna spikerka mogla najaviti bol u mom zubu za 19h u nedelju, ali, toga nije bilo. Moj mozak, isprovociran bolom, reagovao je i poslao natrag informaciju o bolu u zub, a ovaj opet kroz efekat zabadajuće igle, prosledio povratnu informaciju u moždane receptore, i oni ponoviše - zubar! Na kalendaru je stajalo nedelja, iako ne znam kako sam to zaključio s obzirom da nisam imao podatak o datumu, niti o tome koji je danas dan. Ipak po tome što sam sedeo na starom kauču, ne radeći nista, zaključio sam da je danas nedelja, jer to je moja nedeljna rutina. Na stolu su stajali oglasi iz dnevne štampe iz februara 2003., odmah ispod spljeskane, i zgrušano-skorenom krvlju prilepljene, nožice konjske muve, stajala je oglasna reklama za privatnog stomatologa. Očigledno je ovaj oglas bio poslednje što joj je prošlo kroz glavu, pre nego je bila zakucana za stočić. Stomatološka ordinacija 'Osmeh Mona Lize', ne zakazujemo i radimo nedeljom. Bilo mi je čudno kako uspevaju da rade bez zakazivanja, jer tako se može desiti da dodje do gužve, ali pomislih da je to možda znak da rade ekspresno, što opet moze ukazivati na to da ne rade temeljno, a to što ne rade temeljno opet može biti znak da su iskusni i ekspeditivni... Probadajući bol nije dozvoljavao dalja nagadjanja, uzeo sam telefon i okrenuo broj. Neverovatnim spletom sudbine u isto vreme mi je zazvonio mobilni. Bio je to brat koga nisam video deset godina. rešio je da dodje kod mene i oprosti mi sve, iako ja nisam imao predstavu šta je to. Morao sam da ga povedem sa sobom, nisam imao drugog izbora.
Zaista ne znam kako je doktor mogao biti tako nemaran da je mom bratu izvadio zub. Neverovatno sam potresen i nanet mi je bol i poniženje jer sa nevericom mogu da konstatujem da mi je izvadjen pogrešan zub.
Ne znam kako... zaista ne znam. Probudio sam se sa istim onim bolom u zubu a mom bratu je izvadjen potpuno zdrav zub. Ili možda i nije bio toliko zdrav, ali u svakom slučaju je pogrešan. sve je ovo jako pogrešno. Neko će za ovo odgovarati, a taj neko zna ko je. I vi znate ko je taj neko. Svi znaju ko je taj neko, pa ću onda i navesti da je to stomatolog.
Ipak po iskazu Lepojke Ordinačev, čistačice sekretarice i glavne protetičarke u ovoj privatnoj firmi, desilo se sledeće.
-Njemu jeste izvadjen pogrešan zub, odnosno zub njegovog brata, ali njegov brat je imao vrlo retku pojavu u medicini, zuba koji raste krivo sudara se sa kutnjakom, srasta uz njega i polako preuzima njegov identitet. Svaki novi dan mogao bi biti poguban jer mu se vilica sirila stvarajuci efekat večitog neprirodnog osmeha (u stomatologiji poznat kao "Tomin osmeh"). Moj šef i ljubavnik, stomatolog Dr. Ivan Plak nije mogao da ignoriše napade savesti izazvane Dekartovom zakletvom koju svi stomatolozi polažu, a ujedno i ogromnom izazovu da hitnom intervencijom liši pacijenta "Tominog osmeha". Brat se pobunio rekavši da je on taj koji je došao da mu se vadi zub, te da ga isti užasno boli i da ne vidi razlog zašto mu je brat iznenada došao i sad mu zauzima mesto u zubarskoj stolici. Papazjan se ubrzo dosetio nečega. Pacijentu koji je došao dao je da popije tabletu za spavanje, pod izgovorom da je to tableta potrebna za intervenciju, I pošto je ovaj ubrzo zaspao na stolici, na njegovo mesto postavio brata sa "Tominim osmehom". Kada se pacijent Dz.C. probudio shvatio je šta se zapravo desilo i kako ga zub još uvek boli. Rešio je da se obrati štampi i okleveta zubara i brata i njih prikaže kao totalne imbecile, a sebe opet kao žrtvu koja je, iako pomalo patetična, opet iznad pomenute dvojice. Misterija ili ne pokazaće vreme.
Dan kada ti je splet okolnosti servirao najvise spletki.
Budim se u njenom krevetu, ljubim moju dvogodisnju devojku, devojku koju volim.
Krecem na fax, imam ispit.
Svracam na trafiku za cigare, nem kes, moram do bankomata, nema veze, idem do kneza u intezu, stici cu.
Na trafici u knezu nema plavi gauloises, uzeh Memphis /130 din! Ja mislio 80/.
Cekam trolu do Slavije, pa na fon tramvajem.
Sa Terazija uvidjam kolonu taksista, znaci, peske do Slavije.
Ne idu autobusi, znaci trcim na fax.
Nisam stigao na ispit.
Vracam se sjeban kod ljubljene. A ucio sam da sam bio siguran u prolaz!
Kod nje stizem, zvonim. Cujem galamu.
Ona otvara i lupa mi vrata o glavu, otkud ti?
Ulazim. Radovan je tu.
Odlazim. Idem da se napijem.
Zovem najboljeg druga, bas je u vozu za kuci.
Idem sam na kalemegdan, kupih 2 puta po pola litra city vodke i dva litra piva, zadnjim parama.
Vec popusio 15 cigara, jos 5.
Sedam na klupu, pijem pivo iz dva puta i bacam flasu u picku materinu, dve babe koje negoduju saljem u istu.
City vodka1 na eks.
Pisa mi se. Onaj wc, koji se inace riba jednom godisnje... sad je taj dan. Besika puca.
Uhvatilo me malo. Zazmureh, pravim se da me niko ne vidi i pisam u zbun.
Palim zadnju cigaru.
Eks druge vodke.
Sat vremena suicidnih misli, smeha i delirijuma.
Prekid filma.
Budim se. Mrak.
Zelen od trave, blatnjav od umedjuvremenske kise.
Gde mi je telefon?
Izvinite, koliko je sati? Pola 11?! Trcim na dnevni da stignem.
Zakasnio, peske do Patrisa.
Za kvaku, zakljucano. Tucem, udaram. Ne, necu da spavam kod vas tamo, imam svoju sobu!
Levom nogom razvaljujem vrata.
Cimer se budi, gde si brate, ja sam ti se zaljubio, i napio ko stoka.
Pijem tri brufena.
Cimer se otrezni za sekund. Sta ti je?
Pricam mu, i dodajem: Brate, jos mi samo fali asteroid da me pogodi.. Tada se noc pretvori u dan, i na nebu se pojavi.. Dobro, ovo ishiperbolisah.Babe - Noc bez sna. Cimer otisao da raskine sa novopecenom devojkom, u znak solidarnosti.
Vraca se, vadi ljutu rakiju iz steka.
Prekid filma.
Utopijsko delovanje u sadašnjosti sa željom da se na bolje izmeni budućnost. Uticaj takvog delovanja može da dovede do nepredvidljivog skretanja točka istorije u blato. (Ovde nije reč o delovanju istorijskih ličnosti koje su znatno uticale na njen tok.
Čovek nervozno šeta čekaonicom u porodilištu. Gleda ga stara ciganka i obrati mu se:
- Nemo' da se živciraš, će bude sve u redu. Će dobiješ bliznaci, zdravi i ispravni dečaci, žena će ti bude dobro.
On je pogleda podozrivo:
- Kakvi blizanci? Šta lupaš, bre! Rekli su nam na ultra-zvuku da je dečak, jedan. Jes’ malo krupan, ali... ma, kakvi bre, blizanci.
- Ne znam šta s’ ti rekli na tu mašinu, al’ ja ti kažem će bidnu bliznaci. I da t’ kažem ja: oba će bidnu za muziku mlogo dobri, će se bavu ceo život s’ muziku i biće poznati. Samo, jedan će bidne ‘armunikaš, će bidne stalno na Pink, a drugi će se bavi sa onu ozbiljnu muziku i putuje po ceo svet...
- Ma da, kako da ne...
U tom dolazi sestra i obaveštava ga da mu se žena porodila, da je sve proteklo u najboljem redu, da se odlično oseća i da su oba dečaka odlično..
Čovek padne u nesvest....
Dok su deca su rasla (prvo propevala, pa tek onda progovorila) čoveku su se stalno vrzmale po glavi reči one ciganke i reši da isproba decu. Zgražavao se na pomisao da će sin da mu razvlači ‘armuniku’ po Pink- paradama i hteo je da učini nešto da to spreči.
Jednog dana im ostavi harmoniku u sobi gde su se igrali i izađe napolje. Priljubio je uvo uz vrata i čuo da se nešto domunđavaju, a onda se svom snagom začuše turbo zvuci iz sobe. On uleti unutra i vide jednog od sinova kako zdušno rasteže harmoniku, a na usnama mu likujući osmeh. On ga uzme za ruku, odvede iza kuće, ubije (teška srca) i dok se spremao da ga zakopa u bašti, začuje iz kuće kako grmi harmonika i glas koji peva:
- Ubiooo siiiii poooooogreeeešnoog čoooveekaaaaaaaaaaaa!!!
(Inspirisano Dioklecijanovom def Narodna muzika)
Generalizacija je jedna jako opasna stvar. Ume da izda svog korisnika brže nego što ovaj stigne da izgovori "Sva su jaja ist...", pružajući mu isto toliko izuzetaka od pravila koliko ima i potvrda istih. No, naši su moderi očito veoma neustrašivi oblici života te nam zadaše temu koja nas prosto tera da etiketiramo, stereotipujemo i, na sve ostale načine, subjektivno kategorizujemo nesluteća rebra diljem ove naše sluteće planete. Hoću da kažem - do jaja.
Elem, ima takvih pojava međ' ženskom čeljadi koje će na različite načine, pozitivno ili negativno, suštinski ili prolazno, fizički ili metafizički, uticati na nas muške više nego bilo šta drugo u našim životima, tu uključujući i lake&teške droge, vizije Isusa kako drži Sveti Gral i naše sirote majke, ne obavezno tim redosledom. Jedan će zbog određene ili više žena spoznati šta je to ljubav, strast, ljubomora, mržnja, drugi će upisati faks, treći ga završiti (četvrti, pak, završiti u zatvoru)...peti će konačno raširiti krila i odleteti iz toplog roditeljskog doma, šesti će razjebati onaj sopstveni, sedmi će se skinuti sa rendom poroka, osmi će zapatiti sve redom...a neki tamo 69-ti će korepetirati u jebenoj baletskoj školi "Lujo Davičo" za 300 dindži po satu i jedan osmeh koji mu je tada značio više od svih para na svetu. Doduše - umela je i graciozno da podigne nogu, noga, dakle, u množini akuzativa.
Ali ja nisam želeo da pišem ni o njoj, ni o njenoj nozi, niti o njenoj branši liberalnih erotskih shvatanja i poza...iako bih sa neobičnim zadovoljstvom rado evocirao uspomene sa pomenutih i vazda naelektrisanih, proba. Ne. Ja želim da pišem o jednoj drugoj kategoriji, onoj koja je pomalo i moj posao, i moj hobi, i moja strast, i moj krst i u kojoj sam dosad imao (i imam) daleko više uspeha u karijeri...ili barem što se tih, jelte, nogu tiče. E sad, mnogi od vas će sigurno reći "Vidi lika, 'oće tu nešto da kenja o operskim pevačicama a meni ortakinja/sestra od tetke uči solo-pevanje u "Manojloviću", 'nači, znam sve o tome!". E pa, ja ne govorim o njima, brate...a ne govorim ni o onoj tvojoj bigotskoj predstavi o jednoj operskoj pevaljci kao debelo-sisatoj krmači koja na sceni urla visoko Ce dok ti jebeno "zaječarsko" ne eksplodira u ruci kojom drkaš. Mada si delimično i u pravu, da znaš.
Ja, elem, moju opersku pevačicu viđam skoro svaki dan, još od svoje 16 godine. Jebiga - tako mi se zalomilo. Navukao sam se na njih u Srednjoj, šmrčem ih i dan-danas. Jednu sam i oženio, da imam za svaki dan. Možda sam išao linijom manjeg otpora, šaznam. Tek - vazda su bile starije od mene i, da budem sasvim iskren, daleko zanimljivije od devojaka mojih godina te su moje klinačke fore kroz interakciju sa njima sazrevale k'o zelen paradajz na julskom Suncu, a kroz njih i ja, mali zeleni u tom nepoznatom svetu rajskih stvorenja. Razume se da ja tada ni najmanje pažnje nisam poklanjao njihovom pevanju, tehnici, interpretaciji i ostalim dosadnim stvarima koje se tiču muzičke umetnosti (phahahaha "muzičke umetnosti", phahaha), već sam se uz smešno udaranje razloženih akorada u klavirskoj pratnji nepodeljeno divio njihovoj ženstvenosti, besprekornom izgledu i jedrosti, inače Svetom Trojstvu jebozovnosti kod kvlt rebara.
Ta jebozovnost je, između ostalog, i jedna od generalnih karakteristika svih profesionalnih "operačica", da se pozovem na prvi pasus ovog, svakako, traktata. Drugi stereotip je - a kako se Svevišnji često voli šaliti sa takvim stvarima - ogromna kontra-teža narečenoj jebozovnosti i često nerešiva sila gravitacije za tvoj polni ud. Sujeta. OP su jezivo sujetni oblici života i, uz bolesnu ambiciju kao Stereotip no.3, spremne su da zamrze, ubiju i šarmiraju sveže oženjenog mladog komšu da iseče i zakopa mrtvo telo onoga ko im se nađe tj. našao na putu ka zacrtanom cilju. Mene je jedna, primerice, gađala štiklom kada sam joj napomenuo da je promašila tonalitet u ariji, a druga mi je slala preteće poruke kada sam joj rekao da je "bolje da rodi bebu nego da abortira tonove" (prevod sa nemačkog). Tu, zapravo, dolazimo i do još jednog fun fact momenta u celoj ovoj studiji; naime, na pitanje "Da li želite da imate decu?", na uzorku od 100 operskih pevaljki, svih 100 će vam reći "Možda, jednom...nekad...meni je, znate, karijera na prvom mestu!", a potom će vam se na vašu primedbu da trudnoća čini glas lepšim i bogatijim tako slatko ismejati...da ćete ih sledeći put videti sa stomačinom, zuba do. Bogu hvala da ova moja već ima takav glas da bi eventualna beba od nje učinila jednog solidnog baritona...
A ta sobica na mansardi i taj portret M. Kalas? E, nju sam bio zaista voleo a ona je htela da peva u "Metropoliten" Operi. Eno je danas, čujem, razbija karijeru u jednoj turističkoj agenciji, usrećuje ljude sobama sa pogledom na more...
Ono što u 90 odsto slučajeva za posledicu ima loš ostatak dana. Kad te neće neće te, ali ti loši dani kao za pakost nisu od onih koje možeš prespavati jer: moraš na posao, kod lekara, na žurku, nebitno gde, ali negde moraš otići, uglavnom među ljude čime rizikuješ nove probleme. Protiv ovakve pojave nema leka, osim moliti Boga ili koga već da bar preživi
Budiš se u ujutru u 6, sav srećan što imaš još sat vremena do polaska na posao, ali ne lez' vraže, ukapiraš da nema kafe, pakla cigara ti je prazna i ta varijanta otpada. Rešiš da se okupaš, ali ne, tople vode nema (a napolju minus pingvin). Ajde dobro, šta je tu je, besan si, ali iskuliraš i odlaziš da upališ stojadin koji naravno pali negde oko 15 pokušaja i probudi pola komšiluka divnim zvucima motora. Putem do posla, obavezno naiđeš na pandure koji ti brknu kaznu nipošto manju od 5 hiljada, jer im se eto može i nisu raspoloženi za dogovor. Dolaziš na posao već izvan sebe, zelen od besa u nadi da ćeš bar popiti kafu na miru. Naravno, tvoj šef je baš danas hiperaktivan i pun velikih planova i rasporedi te da radiš sa matorom, klimakteričnom koleginicom koja ti popije krv u narednih 10 sati (naravno, ostao si prekovremeno). Nakon čitave muke, šef te obaveštava o smanjenju plate, ionako bedne. Izlaziš napolje izgovarajući rečenicu okidač za nova sranja: šta sad još može poći krivo, e do kurca? Da ne pomisliš slučajno da neće ništa, vidiš pauk kako upravo odnosi tvoj stojadin s parkinga, a pored nova bembara parkirana sred puta (al je bembara). Jebem ti i sreću i pravdu i sve, krećeš kući peške, po mogućnosti dobiješ batine putem, očekuješ da ćeš bar od ortaka ili devojke naići na razumevanje, ali oćeš ga majci, od ortaka momentalno dobijaš odgovor: Imam i ja svojih problema, dok ti u tom trenutku od devojke stiže poruka da raskidate. A u kurac koje sranje, dolaziš kući rešen da se obesiš, ali da nesreća bude potpuna, pri vešanju ti pukne kanap!
Tanka korica kajmaka na posnom mleku, koja lako puca kada je najnežnije dirneš.
Banalan primer:
Radnja se dešava u autobusu GSP.
Osoba A: Gospodine, molim Vas pomerite se da siđem.
Osoba B: Polako, gospođo, ne morate toliko da se gurate.
Osoba A: Ne guram se, nego ne mogu da prođem od ovog što je ovde stao.
Osoba C: Šta bre, ne možeš od mene, šta ti ja smetam koji kurac, vidiš kol’ko ima mesta.
Osoba A: Kako ima mesta kad si se nabio na sred prolaza, majmune jedan.
Osoba C: Ko je bre majmun, stoko jedna. Tata ti je majmun!
Osoba A: Sram te bilo, kako se to ponašaš. Idi tamo odakle si do’šo, pa se tamo tako ponašaj, znaš. Ne smeš kući da pisneš, pa se dereš na pošten svet u autobusu. Onda se obrati ponovo osobi B: A ti se skloni sa tih vrata mamalaze jedan, šta se smeješ tu k’o kreten.
Osoba B: Nemoj da ti mamlaz jebe malo mater, kravo jedna debela.
Osoba A: Ma jedi govna i skloni se da siđem dole (kao da se silazi gore) debilu jedan.
Osoba B: Slušaj ti, sreća tvoja što si žensko, inače bi te ja naučio pameti, krmačo jedna.
Osoba D: Daj bre, šta si napao ženu, pomeri se da siđemo.
Osoba B: Šta bre ti ‘oćeš pederu, jel’ tebe neko nešto pit’o?
Osoba D: Ej, pazi šta govoriš, nisam ti ja za zajebanciju. Nemo’ te sad polomim ovde.
Više nije ni bitno koja osoba:
- Koga ti da polomiš? Pogledaj se u ogledalo, some.
- Ma jebaću ti mamicu, samo nastavi da sereš.
- ‘ajd’ izađi ako smeš, seljačino jedna neotesana, ‘ajde izađi.
- Nije moja stanica, što bi’ izlazio. Neću bre prljam ruke s’ takvima ko ti.
- Skloni se da siđem, zatvoriće se vrata.
- Siđi već jednom i idi u pizdu materinu.
Osoba A konačno silazi krajnjim naporom se gurajući kroz gužvu i dok se vrata zatvaraju, ona dobacuje poslednju strelicu mašući preteći pesnicom sva razdrljena od guranja:
- Đubre jedno. Majci svojoj tako kaži. Dabog da ti...
Ostatak rečenice se na čuje jer se vrata zatvaraju i autobus odlazi dalje.
A moglo je i ovako:
- Gospodine, molim Vas samo malo se pomerite da prođem.
- Izvolite.
- Hvala!
trener neiskusnih prodavača
Na pijaci
- Izvolite paradajza!
- Kolko ti je?
- 50 dinara.
- Skup je brate. Evo ovaj malo dalje od tebe prodaje po 30. A sigurno je ovaj tvoj kloniran i ima one bele žile u njemu. I pogle kako je tvrd. još je zelen iznutra. Nego koliko je med?
- Domaci je paradajiz 100%. mi sami uzgajamo, nema žila, jedem ga svaki dan.
med je livadski 450, bagrenov 550, sa saćem 600.
- Ovo mora da je veštacki med. Vidi kako je svetao i prosijava se, a i redak ti je kao voda.
- Vidiš da je 100 stepeni napolju, postao je ređi na suncu. to je bargemov med. on je prirodno svetliji.
(otvara teglu i pista nit od meda da curi sa poklopca u teglu)
- Ni ne tegli se dobro. vidiš da kaplje
- Gde ti je čačkalica da ga probam.
- Nemam čačkalica.
- Kakav si ti to prodavac meda kad ni čačkalice nemaš. daj mi tu šibicu!
(proba med i vraća mi tu šibicu nazad u istu kutiju)
- Uzimam med. (daje mi novčanicu od 5000)
- Nemam kusura da ti vratim. Ti si mi prva musterija. jel imas nesto sitnije?
- Nemaš čačkalice, nemaš kusura, nemaš pojma da prodaješ. kakav si ti to prodavac bre?
- (rasitnjavam pare od kolege do mene) Evo kusura!
- Nemaš pojma da prodaješ. Gledaj kako se to radi.
(dovlači jednog prolaznika za ruku i gura mu paradajiz u facu) Pogle paradajza! POMIRISI! Opija, zavodi. vidi kako je zreo (precepi mi jedan paradajz na pola)
Evo ti kesa sipaj. pomocu ti i ja. uzmi jos, sta si se stiso. AJDE plati malom. jebo kusur, časti dečka, vidis da je jos nov.
Vidis kako se prodaje. a za taj kusur sto ti je ostao uzecu sebi ovaj paradajz.sledeca musterija
- dacete mi dve kile
- izvolite
- hvala, dovidjenja.
Omanja grupa ljudi, starosti 65-75 godina, koji su životnim iskustvom shvatili suštinu života i sada propovedaju o tome medjusobno. Mogu se naći svuda: u supermarketu, na autobuskoj stanici, parku... Vidjaju se u vremenu od 15-20h u letnjem periodu, kada `zaladi`. Najmudriji medju njima prepoznaje se po jačini tona njegovog glasa i rasponu tema o kojima zna sve. Teme su raznolike, a preovladavaju - politika, ratovi, 20 vek uopšte i život tada. U suštini- niko ne zna ništa i svi znaju sve .
( Na autobuskoj stanici )
Mudrac 1 : Sve prodje moj Milojko, i lepota, i stas, i snaga. Al ovo ovde (pokazuje prstom na glavu) ostaje zauvek. To treba da se ceni.
Mudrac 2 : Znači tebi Radovane nije ostalo ništa, a ?
(smeh saveta staraca)
Mudrac 1 : Još si ti zelen Milojko, koliko ti je tek-62 ? Ništa ti ne znaš ,ništa. Ti kad bi...
Mudrac 3 : Ma ljudi bre, stan`te. Sad sam se setio. Pero bre,kad ćemo ti i ja onu partiju šaha da odigramo? Duguješ mi partiju, i šljivovicu koliko se sećam? Nemoj sad tu samo mudro da ćutiš , neću ja da zaboravim nije ova glava za bacanje, neee.
Mudrac 4 : Kad naučiš koje godine je Djindjic bio u emisiji sa šešeljom. Ne znaš osnovne stvari a pričaš o politici. Ti bi vodio ovu našu državu? Pa ti bre toliko si zaboravan ima jedno jutro da zaboraviš da se probudiš uopšte.
Mudrac 3 : Lepo ti kažem Pero bilo je `97, znam ja to,nemoj da se opet ubedjujemo ko onomad......
Mudrac 1 : Milojko nemoj da me nerviraš, znaš vrlo dobro da sam u pravu balavče jedan. Ne znaš šta pricaš, pa ja bre savetujem u staračkom domu, poštovan sam, znaš li ti koliko sam knjiga pročitao? Pa ti nisi ni čuo za njih? Ih ja da nemam mozga,pazi njega!
Mudrac 2 : Ajde bre, koga savetuješ u domu? Onu ludu Stanojku? I koje si knjige pročitao? Bukvar se ne računa Radovane....
Mudrac 5 : (upravo dolazi) šta ste se raspričali ko žene neke?!! 3 autobusa vam je prošlo, vi sedite, ko babe neke! Je li bre Milojko opet o knjigama? Pa dokle bre više, znamo svi ko ovde zna uopšte da čita, hehehe. Ajde, ajde svi kući, večeras da dodjete u park, koliko znam treba još par partija da pobedim, jel tako? Ajde,ajde,ustajte odatle.
(Odlaze svadjajuci se medjusobno)
Polu-mitska porodica moćnih Romulanaca za koju se samo nagađa da li postoji, a kojoj se pripisuje da se nalazi na vrhu piramide prosijačenja, krađa, sakupljanja sekundarnih sirovina, malverzacija sa luna parkovima i svih onih aktivnosti kojim se Romulanci bave, bilo da su sa one ili ove strane zakona.
Kajzer Soze međ' Romulancima. Neuhvatljiva sila koja pomera konce Romulanskog podzemlja i to ne samo u ovom našem vremenu, nego generacijama unazad i ne samo na ovim prostorima, već svuda gde je muka naterala taj nomadski narod trajnije da se nastani.
O moći i bogatstvu ove porodice kruže prave legende tako da se među ljudima koji veruju u njeno postojanje često može čuti da ih nazivaju "Crni Miškovići", a nemogućnost prikazivanja bilo kakvih dokaza da oni postoje, potkrepljuju teorijom kako je ta porodica toliko jaka i povezana, da se na njenom platnom spisku nalazio svaki ministar, premijer i predsednik Srbije i Jugoslavije u proteklih pedeset godina.
Naravno, pored priča o bogatstvu i uticaju, kruže priče i o ogromnoj surovosti kojoj je ova porodica sklona ukoliko se neko suviše približi dokazu da postoje, pa se mnoge nestale i ubijene osobe sa svih meridijana sveta vode u nekim tajnim dosijeima kao njihove žrtve, nebitno da li su obični ljudi ili policajci i agenti koji su im bili na tragu.
Boris Tadić: Objaviću svim medijima istinu o tebi Đilas. Ili bolje da kažem gospodine Drogan Džilas.
Dragan Đilas: Kako si saznao to?
Boris Tadić: Imam ja svoje izvore Drogane. Nećeš mi tek tako uzeti stranku. Idem odmah u B92. Oni će se baš obradovati ovoj vesti. Videćemo ko će biti predsednik DS-a na kraju ove bitke.
Bojan Pajtić: Čekaj Borise. Da se dogovorimo.
Dragan Đilas: Pusti ga Pajtaro. Neka ide.
Bojan Pajtić: Ali objaviće svima da si Romulanac Drogane. Šta ćemo onda?
Dragan Đilas: Neće.
Bojan Pajtić: Kakav ti je to telefon šefe? Nikada nisam video da ga nosiš? Nisam takav video ni da postoji.
Dragan Đilas: Ovo je poseban telefon. U prodaji će se pojaviti tek za dve godine, ali pored vrlo korisnih funkcija koje ima, kamere od trideset megapiksela, fantastičnog planera obaveza, softvera protiv prisluškivanja, brzog operativnog sistema i mnogih drugih stvari, ima i jednu dodatnu stavku.
Bojan Pajtić: Kakve to ima veze sa Borisom šefe?
Dragan Đilas: Ima sve veze. Ovo čemu ćeš sada prisustvovati, možda nećeš najbolje razumeti, ali znaj da je nešto o čemu moraš da ćutiš do groba, inače može da se desi ranije da odeš u taj grob. Jasno?
Bojan Pajtić: J...j...jasno š...š...šefe.
Dragan Đilas: Samo okrenem jedan broj koji može da se pozove samo sa ovog telefona, evo ovako.
Nepoznat muškarac: Da.
Dragan Đilas: Drogan je. Licko hoće da se obrati medijima. Saznao je.
Nepoznat muškarac: Dobro.
Dragan Đilas: I Pajtaro sada će se to rešiti.
Bojan Pajtić: Šefe zvoni ti ovaj tvoj telefon. Boris je.
Dragan Đilas: Već. Ponekad i mene iznenade brzinom. Daj to 'vamo. Halo Borise. Izvoli.
Boris Tadić: Ovaj, nemoj da brineš Dragane. Nigde ne idem. Samo da znaš. Tačnije idem samo do B92 da javim kako ti predajem stranku znaš. Reci prijateljima da ne brinu.
Dragan Đilas: Odlično. Taman možeš da uradiš ono što pripremaš već godinu dana, a što nikome nisi rekao da ćeš uraditi.
Boris Tadić: Ne znam na šta misliš?
Dragan Đilas: Tajno venčanje sa Josipovićem, a onda medeni mesec na Brionima.
Boris Tadić: Ali kako znaš!? Nemoguće. Samo nas dvojica......oni su ti rekli.
Dragan Đilas: Pa naravno. Zbogom Borise.
Boris Tadić: Zbogom.
Dragan Đilas: Takoc. I to smo rešili.
Bojan Pajtić: Oni stvarno postoje. To nije mit. Romanovi.
Dragan Đilas: To prezime da nikada više glasno nisi izgovorio. Zovi Ješića. Imam neku kombinaciju sa mlekom da uradimo.
Uobičajena prvomajska aktivnost.
Jocko: Dobra ova tura, lepo smo je organizovali, sve ide k'o podmazano...
Kvejk: Jašta! Neego, ljudi, može još jedna tura?
Čegi: Uvek za! ♫ Naspi još jednu... ♫ Uf kakve curice... Al' će noćas da se turaaaaaa....
Kafa: Ne dam mladost svoju!
Partizanka: Heh. Ček, šta?
Pola Vukajlijaša: Swašta, cmokili :+
Fender: 'Alo ložane... Red je tamo lololo...
Ollanik: Xaxaxxa kako ste prejadne glavice... U, vidi ga mali ker! Dođi ker, mali ker! :hrani kera, malog kera:
Kashof: :stiže u pratnji oba roditelja: Poyy swima klk was ima :+
Ciklon: PLZ STAAAHP!!!
Otac gavrentije: :blagosilja okupljanje:
Bohor: Brt ćuti da te ne nabijem na slavski kolac brt
Kosmopolita: Kakva je ovo graja? A da ja počnem da banujem malo kad se vratimo, za vaše dobro?
AndjelkoNS: Nemoj Kosmo, imam još 2124230 dobrih pičaka da postavim na temi vaš ideal ljepote želje su jedno a mogućnost drugo!
Agilni: Proglasite me pobednikom ovog prvog maja i da se razilazimo!
Prof: Uuu Kosmo, kakva pretnja, ukakio sam se od STRAJA! Hnjo, hnjo, hnjo...
Reme: Bolje bi bilo da pričamo o konstruktivnijim temama. Na primer o filmskim ostvarenjima. Recite mi, šta mislite o Tarkovskom?
:tišina:
Zelen Lukac: Čujte ovo! :oponaša Ramba Amadeusa:
Bulgakov: Ne zvuči loše i za plus je, mada...
SMarko: :nadrkan: Viđu li neko moje bučice?
Lud: :NO COMMENT:
Duh iz lanpu: :baca neki kreativan, samo njemu svojstven komentar:
Džonimir, Pinkman i Loksi: :igraju karte i bole ih kurci za sve:
Valdemar i Bata gugi: :beru pečurke; jedan filozofira dok drugi pojzeniše:
Stevčo smetalo: Smetam?
Kaizen: :iskače iz grmlja nepozvan: Biće da ne!
Najteža kleveta, verovatno najgori pečat koji može da se udari nekom čoveku ili organizaciji. Dušu dao za diskreditovanje protivnika. Gore nego strani plaćenik, domaći izdajnik i peder zajedno, puta tri.
Funkcioniše po sistemu uslovnog refleksa, jer se strah od toga da će te pojesti pomračina ili da ćeš izvući besplatno logorovanje na Golom otoku toliko urezao u kolektivno pamćenje da i dan danas izaziva podozrenje i sumnjičavost.
Ne pomaže ni to što je Uprava državne bezbednosti štitila poredak jedne zemlje na koji se sada gleda kao ideološki izrazto antisrpku, pa to daje dodatni govnomazački kvalitet.
Ono što su prosečnom Srbinu CIA, MI-6 i Vatikan u svetu, to je Udba za domaće potrebe, izvor i objašnjenje svakog zla. Izgleda da ova, nekada neosporno moćna tajna služba, nije radila ništa drugo osim što je smišljala najsloženije Pera Kojot planove da zajebe sve što je srpsko, i da ih je tako dobro smilila da se i dan danas ostvaruju, davno pošto je ona formalno prestala da postoji.
Naravno, kao i sve što se koristi nasumično, previše i bez da se prethodno pita mozak, izliže se i dovede do apsurda.
-Ma bre mamu im ja jebem vaterpolističku, pa mismo bre ovde na Balkanu bili pre njih već hiljadama godina, Vinčansko pismo je...
-Aaaaa, ti si Deretićev znači?
-Koji bre Deretić? Govno udbaško, podmetnuli ga priča te gluposti i diskredituje prave naučnike.
-A ti znaš to jer?
-Čitao sam ''Srbi i Atlantida'' i Dejana Lučića.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Gospodine predsedniče Randompalanačkogkluba, kakav je vaš stav o privatizaciji sportskih društava?
-Mislim da se sve to radi selektivno. Kako država može da pomaže Zvezdu i Partizan, to su udbaške tvorevine, a evo naš klub je osnovan daleke 1922 i imaćemo uskoro vekovnu tradiciju igranja u drugoj ligi, zašto na nas neko ne obrati pažnju i pomogne nam?
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Nego kaži mi ti sine, ima li neka snajka? Dočekaću li praunučiće? He-he-he.
-Ima deda, ima. Milica, od Milisava što drži radnju sa pločicama za kupatilo u gradu. Evo zabavljamo se već...
-Kuku crni Crnjoslave, pa Milisavov otac je bre bio udbaš, komšije smo bili dok sam bio u službi, prijavio me da sam se izjasnio za rezoluciju Informbiroa, jedva sam se opro. Beži od udbaške familije!
-Dobro bre deda, majku mu, pa i ti si bio komunjara, to je kod vas bilo normalno da se cinkarite, imao si crvenu karticu i sve, u crkvu nisi otišo do '95 za svaki slučaj.
-Pa gde sam smeo od njih.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Liiipeeee cvaaatuuuuu...
-Zajebi me bre, džukelo pijana, znaš li da je....
-Au, izvini ti si trezan? Ta flajka vinjaka što je držiš tvrdi suprotno.
-Dobro, možda i jesam pijan, a bar ne pevam muziku koji je izmislila Udba da zaglupi mlađariju da se ne buni protiv pošasti komunizma i promoviše smrdljivo jugoslovenstvo.
-A je l'? Ti, beše, samo krajišničke pesme?
-Dabome, mi smo najbolji Srbi!
-I veliki antikomunisti, zato ste im i dali samo dva'es brigada. I ne grli više taj vinjak nego ga daj 'amo!
Tvoja je dužnost i obaveza da siluješ po parku. Zašto? Postoji više razloga za to:
1. Mora neko i to da radi.
2. Život je samo jedan i tvoja dužnost je da ga učiniš zanimljivijim.
3. Toliko puta si gledao na filmu kako progone glavnog lika, i nadao si se da će se izvući. E pa vreme je da se staviš u njegovu poziciju - to je pravedno.
4. Redovan seks je zdrav i dobro utiče na normalno funkcionisanje tvog organizma, produžava život i čini te srećnijim.
Svako može da siluje po parkovima, ali to nije ono što ti želiš - želiš to da radiš kako treba, da o tebi pišu i govore, da te feministkinje mrze, žrtve uživaju dok ih trsiš, da postaneš legenda koja će se uvek izvući, kako bi i idućeg dana nastavio da izvršavaš bludni teror. Jednom rečju želiš da budeš profesionalac, i ja ću ti u tome pomoći sa nekoliko korisnih saveta.
1. Priprema:
Sutra se probudi kao i obično. Izljubi sve ukućane, zagrli ih, i ako baš moraš poželi im i dobro jutro, jer nećeš ih videti neko vreme. Rutinski kreni na posao kao i svakog dana do sad, ali umesto tamo idi u banku i stavi kuću pod hipoteku, jer trebaće ti sredstva za život, opremu i u najgorem slučaju dobrog advokata. Kako bi zaštitio svoju porodicu više im se nećeš javljati niti ih posećivati - to je za opšte dobro.2. Radna uniforma i rekviziti:
Svaki prekaljeni silovatelj iz parka zna da mora misliti i na žrtvu, te mora ostaviti dobar utisak (to ne podrazumeva da moraš imati milosti). Tvoj zaštitni znak biće crni, kožni mantil ispod kog ćeš nositi pantalone koje se lako i brzo otkopčavaju. Omamljivač je neophodan, kupi neki na struju, nismo u kamenom dobu pa da žene udaraš motkom u glavu - imaj stila. Kupi i neki egzotični vibrator ili neku drugu upečatljivu igračku, pravila to ne nalažu ali ti budi inventivan.3. Alat:
Poželjno je da imaš pozamašnu močugu koja će delovati nemilosrdno, i na sam pogled uterivati strah u kosti. Želiš da budeš legenda čije će ime ostaviti dubok trag u istoriji. Ako te priroda nije obdarila, to ne treba da te spreči u izvršavanju svog cilja - kvantitet nadomesti kvalitetom i izdržljivošću.4. Predostrožnost:
Obavezno obrati pažnju na to da ne pogrešiš lokaciju i odeš u gej park. Stavljaj dva kondoma jer bolesti ne biraju, napadaj u mraku i kada su manje gužve - nemoj nedeljom, tada su parkovi krcati a i nedeljom se ne radi. Nemoj silovati maloletnice, za to se ide u zatvor a i proizvode neobično mnogo decibela kada vrište (ne na travu, u novoj sam trenerci upomoć AAAAAAA!).5. Taktika:
Iskusni vuk pažljivo bira zaklon iz kog će da napadne i deluje. Nauči da se stapaš sa žbunjem i korom drveća, izvežbaj manevar čučanj-klupa-skok-žena, budi u dobroj kondiciji kako te ne bi uhvatili ukoliko budeš prinudjen da bežiš, i posle bludnih radnji se sredi i mirno udalji sa mesta seksualnog opštenja kao da se ništa nije dogodilo. Napadaj sa ledja, na prstima, odlučno i brzo. Nemoj da siluješ na svetlu kako te ne bi videli.6. Odstupnica:
Posle odredjenog vremena shvatiće kako se zoveš i ko si u stvari. Porodica će na tebe biti besna jer će ih banka izbaciti na ulicu, pa će sa policijom svesrdno saradjivati. Sklonište potraži kod neke starice za male pare, sa komšijama budi uljudan i prijatan, i odaj utisak najobičnijeg radnog čoveka. Ako te pitaju, radiš treće smene u jednoj fabrici, ništa upadljivo i zanimljivo. Promeni ime, ako može Ratko da jebe pola sveta, možeš i ti našu zatucanu i nesposobnu policiju.7 .Ostali saveti koji će ti dobro doći:
Babe sporije reaguju i teže se brane, lakše ih je savladati, ali ti želiš da budeš profesionalac, faca, i zato zajebi babe i skači samo na mlado i zgodno. Što duže istraješ, mit o tebi biće veći. Menjaj metode i lokacije, i nemoj žrtvama oduzimati novac i nakit - nisi klošar, ti si klasa - prva liga trsitelja. Ako te uhvate, uzmi dobrog advokata, a u zatvoru napiši knjigu kako bi po njoj bio snimljen dokumentarni porno film sa Rokom Sifredijem, koji će ti doneti potreban novac za nastavak karijere po izlasku iz zatvora.Srećno.
