Ugovorom o radu zagarantovanih par minuta slave svakog zaposlenog na RTS-u.
Kuća preminulog radnika RTS.
Udovica: Uključi Dnevnik, saće da jave za mog Radovana...kuku meni Radovane moj, šta sam dočekala da te na dnevniku pominju!!!
Spiker: U Beogradu je danas u 85. godini preminuo naš kolega Radovan Radovančević, penzioner RTS-a, koji je svoj radni vek proveo u Sektoru logistike. Kolege će ga pamtiti kao vrednog i odgovornog radnika. A sada kolega Strajnić i vesti iz sporta....
Udovica: Ha, eto ti ga na Milanka, ceo život me zezaš što je tvoj muž lekar a moj samo vozač, a eto ti sad, za mog Radovana javio i dnevnik OPAAAAAA!!!
Rečenica koju majstor obično izgovara posle odgovora na pitanje "ko ti je ovo radio?" i kraćeg objašnjenja kako je popravka loše urađena i zašto država propada.
-Au, kakav haos. Ko ti je ovo radio?
-Tu jedan iz komšiluka, vojni penzioner, pa sad radi kao majstor za sve.
-Stavio ti ekser u osigurač, stavim mu ga majci, mogli ste svi da izginete i kuću da zapalite. Znaš da su osamdesetih tako oborili ceo elektroenergetski sistem Jugoslavije, Bosančerosi petljali oko osigurača pa je sve živo pogorelo kad se pokvario neki tramvaj, tri-četri dana pola države nije imalo struju. Ni sad se ne radi bolje, zato smo tu gde jesmo. More, kad bi streljali sve koji se zovu majstori, mnogo nevinih bi stradalo.
Iste vrste.
1.Gromadni prdež-Ima najjači zvuk od svih drugih prdeža,zvuk je skoro iste jačine kao i zvuk uvodne špice dnevnika kad ga gleda neki penzioner sa oštećenim sluhom.Ima više decibela nego urlik Jašara Ahmedovskog kad se razdere"Nostalgijaaaaa".Sliči gromu,jer se zvuk čuje i do nekoliko sekundi posle ispuštanja gasa,po čemu dobio naziv.
2.Venačni-Drugi naziv rafalni.Manifestuju se posle dužeg trpljenja.Zvuk jačine nekad manje nekad više,nekad smrdi,nekad miriše.Nema pravila.
3.Vulkanski-Nastaju usred nakupljanja pasulja u organizmu,koji ključa,malo po malo,i izlazi u spoljašnu sredinu kao smrtonosam dim.Za sobom vuče i užasan smrad,po kome je karakterističan.
1. Sedač Na Dva Mesta – najčešće penzioner(ka) koji zauzima prvo od dva spojena sedišta, dok je za prilaz do onog slobodnog (do prozora) potrebno izvesti pravu cirkusku vratolomiju. Najčešće putuje do poslednje stanice, pri tom ne pokazujući ni najmanje znake sažaljenja za slabo stojeće saputnike.
2. Klinac Sa Borbenim Rancem – učenik ili student koji na leđima vuče ono što se u vojsci zove borbeni ranac, šamarajući njime okolne stajače. Skida ga jedino kad mu "sedač na dva mesta" ustupi svoje mesto.
3. Panični Zatvarač Prozora – u skladu sa narodnom poslovicom da: "Od smrada niko nije umro, dok su od promaje zabeleženi brojni slučajevi", ovaj putnik, čak i na nesnosnoj vrućini, zatvara sve prozore, i tako obezbeđuje saputnicima uživanje u teškim prirodnim mirisnim notama.
4. Prerušeni Ridžovan – ulazi neprimetno, prema modnom diktatu stilista iz GSP-a, prerušen u putnika. U početku pritajen, između dve stanice, ničim izazvan, iznenada vrši desant na uspavane putnike. Uvek napada u formaciji trojke – kao omaž crnim trojkama iz NOB-a. Ambicija mu naglo opada, ukoliko naleti na jednog "švercera", drži mu moralnu pridiku, maše kao trofejom njegovom ličnom kartom i drugi putnici ("šverceri") ga više ne interesuju.
5. Ljubitelj Muzike – najčešće klinac sa elektronskom spravicom najnovije generacije (MP5), sa ili bez slušalica (efekat na okolinu je isti), koji želi da podeli svoje uživanje u tzv. muzici sa saputnicima.
6. Telefonski Ovisnik – ni brektanje ljute dizel mašine od stotinak decibela u busu, ni zatvaranje vrata – giljotina u troli, neće ga sprečiti da obavi svoj neodložno važni telefonski razgovor. Prema melodiji mobilnog telefona, moguće mu je naslutiti karakter.
7. Opštenarodni Zabavljač – crnpurasti mlađi maloletnik, uz pratnju malo starijeg harmonikaša, između dve stanice, izvodi uživo, ono što "ljubitelj muzike" sluša na svojoj spravici. Posle završetka tačke sledi slalom po prometalu, sa prikupljanjem siće.
8. Džangrizalo – potreban mu je mali povod da započne glasnu svađu. Uvek naleti na dostojnog protivnika. U njihovom malom perfomansu uživaju svi putnici (mnogo više nego u tački "opštenarodnog zabavljača"), tajanstveno i zaverenički sa osmehujući. Džangrizalo je osnovnu obuku stekao u bivšim redovima za "buš" (brašno, ulje, šećer), navukao se, a sadašnji redovi za penziju su mu retki i nedovoljni, pa upražnjava GSP. Svađu uvek započinje sa: "A što se ne voziš taksijem?"
9. Džeparoš – neguje isti stajling kao Prerušeni Ridžovan, čak i napada u istoj formaciji, razlika je samo u tome što radi u tišini. Rendgenskim pogledom otkriva skrivene novčanike, i uz pomoć magije dolazi do njih. Iza njega ostaje pustoš i mukotrpni hod po "institucijama sistema", radi dokazivanja sopstvenog postojanja.
10. Uplašeni Kupac Karte – obično ulazi na zadnja vrata i kreće da se mukotrpno probija kroz gužvu do vozača, da bi kupio kartu. Usput, uplašeno traži Prerušenog Ridžovana. U praznom vozilu, uvek stoji pored vrata, da ne bi propustio svoju stanicu.
11. Pomahnitali Majstor – vozač koji nije prošao konkurs za Formulu 1. Obožava krševe sa ručnim menjačem iz kojih ume da izvuče poslednji atom snage. Ako vozi tramvaj, obožava novu skretnicu u Nemanjinoj. Putnici pokorno trpe njegove vratolomije, grčevito zakačeni za šipke u prometalu, a ni Džangrizalo se ne usuđuje da pravi gužvu, nego nešto promrsi sebi u bradu o analogiji putnika i krompira – kako ne bi još više razjario Pomahnitalog Majstora.
GSP Beograd je javno komunalno preduzeće u Beogradu čija je osnovna delatnost prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju... tako bar kaže wikipedia... Naravno, svako ko se ikada, slučajno ili namerno, našao na Sajmu, Zelenom vencu, Ustaničkoj, Takovskoj itd. u toku jutarnjeg špica zna da je GSP daleko više od preduzeća za prevoz putnika... GSP je ekvivalent amazonskoj prašumi gde moraš biti čvrst, ali ČVRST da bi preživeo do naredne stanice i izvukao živu glavu... Pa ko voli nek izvoli :)
Žena penzionera pubertetlije koja je pored njega malo podetinjila, ali ne sasvim. Kako uopšte i biti normalan kada voliš nenormalnog čoveka? Da bi ga malo uposlila, takođe da joj ne bi smetao i štipkao je dok ima neka važna posla za unuke da obavi ona ga pošalje na pijacu. Apsolutno se ne nervira što ga nema, pa i ona voli da svrati i podjebava penzose u domu ponekad, jednostavno je neodoljivo...ali ona ne krade domine kao on, nego dovede unuke koji skaču ko pomahnitali a penzosi pizde i sklanjaju se...ona ne baca mrvice po deci u parku i obično štipa muža kad to radi, kao da je zaboravio kakvi su bili kad su bili mladi...ne ona samo špijunira parove kako bi uhvatila stariju unuku na delu, bezobraznica neće babi da kaže za momčića. Ručak je spreman, čeka se dedica, kad uđe ispadne mu proteza jerbo je pokušavao da je cmokne bezuspešno, a ona je kao ljuta jer on kasni pa neće da mu pomogne da nađe, dok on psuje sve u 16, ona se kikoće tiho u kuhinji.
Naravno Dnevnik je nezaobilazan, da bi se ispoštovao kult svevišnjeg Dnevnika,oči su sa sve cvidžama su uperene u TV a uši sasvim načuljene. Pošto pršljen koji je zajebava još od pedesete počinje da boli, ona se namesti kod njega. I dalje muk.
Naravno lek je tu, pošto su se objašnjavali danima od koliko miligrama treba da se pije, on je pobedio (čitaj pustila ga je) pa mu tako ona da predviđenu tableticu a ostatak rastvori u cedeviti, deka zadovoljan, ona zadovoljna, ljubav cveta kod matoraća.
Posle dnevnika, deka bi u krevet, ali ona ne dozvoljava, zar oni koji su u 4 ujutru bazali po praznom gradu u potrazi za fontanicama da se trezne, a ne...igra se ne ljuti se čoveče. Ona uvek vara, to joj je specijalnost, a deda em frflja jer nije našao protezu, em se nervira što ona dobija, a ona se samo cepa, naravno da je uvek mogao da je nasmeje, naravno da to može i dan danas, posle toliko godina.
Igranke su njemu opasna zabava, a njoj još veća...dok on uživa gledajući iskolačene oči gospođa koje gazi, ona uživa u još većem iskolačenju jer su sve žene ljubomorne na njenu liniju, i to kako ume da oplete, bez obzira što je pršljen jebe. Ona loče, ona se zajebava, ona dominira...jer ona je super-baba sa ćaknutim mužem.
Amin
P.S. Kostja delom učestvuje u stvaranju defke jer sam kao osnovu koristila delove iz njegove defke kako bih opisala život ovakvih bakica.
Riba sponzoruša koja peca somove.
- Matori, ja sam se zaljubio u Vanju k'o seljak u novog Fergusona. Gledao bih je kao penzioner Dnevnik u pola 8, a čuvao k'o obveznicu stare devizne štednje.
- Jesi ti ošinut u glavu, a?! Ona je bućkalica, jeb'o te ćaća glupavog, da prodaš ona četir duluma šume kraj puta, dedove suprasne krmače i tvoju Opel Askonu koja radi na tri klipa, mog'o bi da joj platiš neki koktel-nazvan-po-imenu-nekog-egzotičnog-ostrva i kapak. A za salate od lišća eukaliptusa koji raste kraj šljivika Dalaj Lame, sa sve antioksidansima i enzimom Ku(rac)10, ne bi ti pomoglo ni da prodaš tu svoju jetru napola načetu šećerušom i Nektar pivom. Vodim ja tebe kod nekih Moldavki, odneseš im polovku rakije i skut slan'ne, pa miluješ do uranka...
Krajnji stepen neobjektivnosti, što bi prost narod rekao lažovčina.
Novopečeni Profesor istorije:Tata, koliko puta da ti kažem da se za Tita živelo od zaduživanja, nije ta industrija nista postizala, jer je bila forsirana teška industrija koja donosi nizak profit...
Penzioner:E sinko sinko, poserem ti se ja na te diplome, Jugoslavija ni dinara dugovala nije! Mamu ti ja Sraljinovsku, potplaćenu!
Prof:Ali tata Staljin je umro pre 50 godina, ja sam objektivan.
Tata:Mrš bre u sobu i da nisi izlazio do večere, jel jasno??
------------------------
Lik:Tamara, volim te više od zvezda, ja tebe ne želim da iskoristim, ja želim da ti poklonim svoje srce, svoju beskrajnu ljubav...
Tamara:Jao ti ko matorac o Titu, poštedi me i skidaj se ionako sam dosta popila...
Smiley predstavlja prikaz emotivnog stanja odredjene osobe koji se u vidu kombinacija karaktera unosi u tekst da bismo sagovorniku koga ne vidimo stavili do znanja nase emotivno stanje. Razvoj smajlija poceo je sa osnovnim emocijama:
:-) srecan
:-( tuzan
:-))) kidam se od smeha
:-| ravnodusnost
Medjutim, oni su toliko evoluirali da nam danas nisu ni potrebna slova da bismo izrazili sve ono sto zelimo.
Pomocu smajlija, mozemo se opisati
* :-) jez frizura
( :-)) celav
@:-) imam ćubu
2:-) imam razdeljak na desnu stranu
5:-) imam razdeljak na levu stranu
8-) lik sa naocarima
8:-) lik sa naocarima na glavi©-) jednooki Dzek
@-) pijan jednooki Dzek
)-) jednooki Dzek spava
O-) jednooki Dzek nosi naocare
;:-) obrijana obrva
|:-) spojene obrveMozemo reci cime se bavimo:
|_):-{- gospodin
{)_):-{> kuvar
(=):-{> kuvar 2
c):-{> penzioner
(+_):-{>}}}} pop
(__):-{>}}}} hodža
-(:-{>- skinheads
c*): ) cvecarka
*=__[]: {>}}} Deda Mraz
€):-$ bankar
:+)- matematicar
±:) VukajlijasMozemo reci sta smo po nacionalnosti:
Σ):-) Srbin
():-) SiptarMozemo izraziti neke svoje karakterne osobine:
-( : )- panker
(/.-( emo
B-) streber
3:) kraljMozemo reci sta radimo ili volimo da radimo:
())===()) vezbamo
( -.- ) spavamoMozemo reci koje zivotinje volimo:
}:o) bik
<:) mis
>:) zaba (moze i mrgud)
:>= pticica
:)=========__--{| zirafa
:)|||||_--{| zebra
:::) paukA u krajnjem slucaju, ako nas taj neko ne razume, mozemo sve i da mu nacrtamo:
:) 3 }---{| zenska u donjem vesu
:) 0===8---{| muskarac bez donjeg vesa
Deda s novinama pod miškom kad, tek po dolasku u park i zauzimanju svoje svakodnevne busije na klupi, shvati da je zaboravio da ponese naočare.
- Sinak, jel žuriš?
- Onako, idem u školu ali imam još fore...
- 'Ajde blago dedi, pročitaj mi šta pišu ovi... Vidim da se spominju penzije u naslovu, a ovo sitno ne ide bez naočara pa to ti je. Ne vidi deda Blagoje moj sinko...
- Ček', ček'... Aha, piše da Vlada, kao jednu od mjera takozvanog stezanja kaiša, razmatra ukidanje penzija... Evo, ovaj sa slike izjavio da penzioner živi k'o bubreg u loju, mo'š mislit'! U tekstu još stoji da su penzioneri društveni paraziti i da bi ih trebalo sve poslati na neki društveno-koristan rad shodno njihovim sposobnostima, itd itd. Šta te još zanima deko? Deda...? Deda boktemazo, jesi živ?! Deda!!! Šalio sam se jeb'o te, piše da je počela isplata penzija!
Univerzalni naziv za kvazi spasioce koji tokom letnjih perioda obitavaju na bazenima, adi i ostalim baruštinama na kojima ljudi mogu da se utope. Naravno naziv su dobili po čuvenom alfa mužjaku plodiocu bez konkurencije Miču Bjukenonu koji je sa prsatom Pamelom i još par prepički, poput švercera cigareta u bivšoj Jugoslaviji, devedesetih godina harao plažama Los Anđelesa.
U zimskim periodima dok normalan narod drka karu po kući, valja se po krevetu uz besciljno šaltanje kanala, i sa nestrpljenjem očekuje sezonu slava na kojima se u punom svetlu izvodi rekonstrukcija grčko-rimskih bahanalija, ova specifična i nadasve veoma retka vrsta ljudi, ili da kažem polubožanstva, u teretani vajaju svoja tela poput Mikelanđelovog Davida i vrše pripreme za ovaj ekstremno težak i opasan posao.
Nakon dugog i iscrpnog perioda, ko penzioner koji čeka prvi u mesecu, Mič je napokon dočekao leto i sezonu kupanja. Napokon je kucnuo taj čas. Sve vrvi od graje naroda, na radiju cepaju pedersko-letnji hitovi Saše Kovačevića i rumunski haus, dok naš junak zadovoljno sa svoje teniske stolice nadgleda dal je dobra, loptica koju je klinka koja šeta pored bazena, poput gazde pijane goste iz kafane, izbacila napolje. Posle nekog vremena Mič odlučuje da siđe sa svoje uzvišene pozicije kako bi obišao krug i uverio se da je situacija pod kontrolom. Isturenih prsa, ova mešavina Apolona i Adonisa, koji misli da je uhvatio Posejdona za muda, ponosno šeta dok mu se "Six Pack" namazan zejtinom presijava na suncu, magnetski privlačeći poglede napaljenih klinki, ostavljajući iza sebe oranicu u betonu koju je poput Marka Kraljevića izorao svojim iskvarcovanim topuzom. Uvek spreman da svojim kažiprstom zapreti klinčuriji koja skače u vodu, i to bezobrazno na glavu, ali obavezno tako da izazove oštre kontrakcije svog sveže izdepiliranog napucanog pektoralisa, a često ume i da svojom moćnom pištaljkom kao Pjerluiđi Kolina sprovede kućni red i opomene raju da lopta mora pod hitno da se eliminiše iz bazena.
Nakon završetka napornog radnog dana u vidu muvanja maloletnica, Mič sa suncobranom na leđima u stilu Taličnog Toma kreće ka zalasku sunca, naravno bez pljuge jer pušenje ubija duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini, dok ga klinke ispraćaju pogledom sa podeljenim osećanjima jer im je pobegao seljobus, a sledeći imaju tek za sat vremena.
-E matori davi se lik!
-Slushaj dechko, nemoj ti meni matori. Nemoj da me prekidaš, vidiš da barim ovu čku ovde.
-Da... ali lik se davi! Jebo te otac nenormalni!
-Šta da mu radim. Šta je ulazio kad ne zna da pliva. Nisam ja ovde da spašavam nego da izgledam. Uostalom samo što sam se namazao kremom za sunčanje.
Kletve, molitve i mađije koje izgovarate u sebi dok vam prilazi neka čudna osoba (dosadni penzos, narkoman, ludak...) u autobusu.
Sediš u autobusu, mesto pored tebe je slobodno. Ulazi penzioner, pozdravlja se sa vozačem i sa još nekim putnicima koji ga bledo gledaju i kreće u potragu za mestom...
- (U sebi) Jao Bože, samo da ovaj ne sedne pored mene... Jao ne, molim te Bože imaj milosti, pao sam ispit, treba mi mira, jao ne. Uf... Beži, beži, pu, pu... Mrš odavde, ajde, ima drugih mesta u autobusu. Jao ne, video me je, jao ne uhvatio mi je pogled. Nemoj, NEE, neeee. Beži, pu, puj odavde. (Penzos se kreće ka mestu pored tebe) Aaaa, neeee! Abrakadabra. Hokus-pokus-mrš iz autobus, tandara-mandara sedište landara! Oče naš koji si na nebesima....
- Sinko, je li slobodno? (Već je seo)
- Pa.. jeeestee. (U sebi) Ok, samo malo smrdi, ne priča ništa, možda nije smarač...
- Znaš, ja sam svojevremeno bio gonič rasnih kanadskih lisica...
1/ Neizlecivi ovisnik
----------------------
On po ceo dan sedi u nekom cosku kladionice.Neuredan,zapusten.Ispija kafu za kafom.neprestano pusi. Pogled mu je usmeren ka teletextu.Uvek koristi novac od kirije ili novac namenjen za vracanje dugova,da bi se kladio.
2/ Sumnjicavko
---------------
Danas mu je srecan dan.Izbegava crne macke,gleda u oblake ne bi li poznao pozitivne znake.
3/ resavac/prepisivac/
-----------------------
On u stvari ne voli sport,ali mu se svidja ideja da dobije novac ni od cega. Obicno stoji pored pulta gde drugi igraci uplacuju svoje tikete i kada prepozna likove koji redovno dobijaju,prepisuje njihove kombinacije.On je od onih koji tvrde da iza svakog meca postoji neka zavera.
Srecni gubitnik/Taj sam/
------------------------
Nikad ne dobija zato sto u zelji da uveca dobitak,uvek odigra previse kombinacija.takve tikete iskusni kladionicari zovu inventar lista.Uvek mu se cini da je dobitak mali i dopisuje nove parove,kako bi uvecao kvotu.
4/ Expert
----------
cesto cete ga videti sa lap topom u kladionici.Cita online blogove o kladjenju,pomno sve prati,analizira,kombinuje. Uvek je obavesten ko ne igra zbog zutih kartona,kojoj ekipi ne odgovara blato i niska temperatura,koji sudija koga voli.Uvek zna utakmicu gde ce sudija svirati penal.Uz deponovanje znanje i obilje statistike,uvek rado deli savete.
5/ Covek bez posla i puno para
--------------------------------
Uvek se kladi na veliko,sepuri se dok hoda,pokupi neku konobaricu,prica o svom novom motoru.trijumfalno se vraca da podigne novac kada dobije.
6/ Mirni penzioner sa crkavicom
-------------------------------
sa nesto ustedjevine i previse slobodnog vremena,po ceo dan je u kladionici i igra na veoma male sume i male uplate.slabo se razume u kvote i internet kladjenje. Obicno u dzepu ima i loto tiket.
Zena u kladionici
------------------
redovno uplacuje jedan tiket sa 3-4 para sa odlicnim kvotama i suludim parovima .kada iskusni kladionicari vide njen tiket,kazu joj da je bacila pare.
Ona se sa istim tiketom uvek vraca sutra da podigne svoj dobitak.
-Kako majku mu.Vidi je svaki dan uzme kintu,a zena...ej..zena.
- Pa ona igra logicki a kao Ti navijacki-Dobacuje neko.
-Aj, ne seri,gde logicki.juce igrala da ce Real kuci igrati nereseno sa Getafeom.Gde Ti je tu logika.
- A gde je tebi logika da Real stalno mora da pobedjuje kuci.budalo matora.
- E.jebiga.necu vise da se kladim.U tom momentu guzva vec napisanu kombinaciju i baca u korpu.
Skup zajebanih ljudi koji šire i brane religijsku dogmu i teraju ljude da veruju u Boga. Kod nas postoji nekoliko aktivnih inkvizicija : Kućni Savet, Komšijski Pakt i Poslovne Kolege. Glavna karakteristika svih troje inkvizicija jeste da kada te uhvate zbog neke sitne zamerke (preglasna muzika ili moraš da pomažeš oko nekog projekta na poslu) jeste da te mentalno muče i razbijaju na sastavne delove dok na kraju ne uhvatiš Bibliju i počneš da se moliš Bogu - zbog čega ih smatram uspešnim naslednicima starih inkvizicija.
Vojni penzioner iliti glavni inkvizitor Kućnog Saveta : "Druže komšija, ja smatram da bi trebalo da popričamo o problemu sa vašom muzikom !"
Žrtva Inkvizicije : "Ako ima nekih problema komšija, ja ću rado utišati muziku ili je slušati u odgovarajućem periodu."
VP ili GIKS : "Ah, komšija... pa vidite ja smatram da bi ipak trebalo da vam pokažem da problem nije samo u muzici, već i u vašem ponašanju i ...( pošto ovde ima ljudi koji nemaju vremena skratiću priču na to da je pola sata Glavni Inkvizitor mučio mentalno žrtvu o vremenu pre Hrista kada je bio Tito i kako momci nisu nosili ono što sada Žrtva nosi, kao i još hiljadu razloga...)
Žrtva Inkvizicije u sebi : "Majko mila božija, Isuse Hriste, Bože što me nisi zgromio kad sam prvi put zakoračio nego mi dopustio da me ovaj smara. Ponovo ću u Crkvu da idem samo da me ovaj više ne smara !"
Što bi naši stari rekli: "Sišli s konja na magarca." Dan, koji je u očima ljudi izgledao kao 4. maj 1980. još jedna ikona dobrog primera je tada pala u vodu i ostavila nas je da sami tumaramo kroz život. Moj otac i dan danas napravi lapsus pa za sto eura kaže sto maraka.
Marka, jedinica za nešto dobro, super i odlično. Da je kojim slučajem Filip Višnjić živ, sigurno bi u nekoj pesmi opisao napaćenog ratnika kako pozajmljuje sto maraka od ratnog profitera.
Kada smo računali, računali smo kroz marke, dinar nas nije toliko zanimao, pa i on da je propao lakše bi nam bilo. Švabe nismo voleli, ni danas se situacija nije promenila ali marka, to je nešto drugo. Ušla je k'o školska simpatija u naše živote i postala deo folkora. Sto maraka sa likom Klare Šuman, kompozitorke i pijanistkinje, za koju mnogi nisu ni znali u Srbiji ali su je svi voleli. Njeno pojavljivanje je usko vezana za našu golgotu devedesetih, prvi put ištampana 1. oktobra 1990. Kao da je napravljena da nam u nemaštini i totalnom rasulu donese malo toplote i nežnosti. Imati sto maraka u džepu, znači biti gospodin čovek. Nije postojalo to što nije moglo da se kupi sa sto maraka, Fića, Stojadin, Jugo, otići na more ili u banju... novčanicu koju kao da je sam Bog napravio.
A onda su došli oni.
Putem medijske torture počeli da nas uveravaju kako je evro totalno okej. U to niko nije mogao da poveruje, čak ni penzioner koji je gutao sve što mu se servira sa javnog servisa RTS, skontao je da nešto tu smrdi. Odreći se nemačkog standarda, lepote plave novčanice bilo je ravno samoubistvu, za nas je to isto k'o da smo se odrekli Kosova. Da se našao neko da povede ljude u rat za marku, sigurno bi dobrovoljaca bilo širom zemlje.
I došao je evro.
Rmbačiš od jutra do sutra za dvesta eura sa kojima ništa ne možeš da uradiš, dok platiš sve obaveze tebi ni cvonjak da ostane. Nema više mora, ludih provoda po kafanama, nema više gospodina u tebi, osramotili su te, tog dana kada su marku zamenili za evro kao da su ti život zamenili, sve je nekako krenulo da ide nizbrdo a ti još ne možeš da se navikneš. Majku im jebem kapitalističku!
Fraza koju obično čujemo tokom vožnje u poluraspadnutom autobusu na kome se sem vrata ne može otvoriti ništa više, do neke pepeljare, a umesto klime putnici često udišu i izduvne gasove motora. Prosečan srpski međugradski autobus starosti oko 15 godina, vidno napaćen, i iznemogao ne uliva sigurnost ni jednom jedinom putniku, a mnogi proklinju trenutak kada su seli u njega. Kada na to dodamo i kvalitet srpskih puteva, zagarantovani su vam potresi od 5 stepeni Rihterove skale tokom putovanja. Pored svih tih rasklimanih sedišta, olabavljenih stakala koja svakog časa mogu skratiti muke nekom od putnika, i crnog dima koji polako ali sigurno boji pluća svim (ne)srećnicima koji su stigli na ovaj bus, šlag na torti predstavlja šofer sa svojom destruktivnom vožnjom po sve putnike. Istina, možda je i najmanje kriv za celokupnu situaciju, ali do krivaca je nemoguće stići, a šofer je tako blizu, teško je uzdržati se od spontanih komentara, ali po nekad to i nije najpametnije.
Običan putnik: Majstore jel' može malo po putu jebem mu gajde, ispade mi kamen iz bubrega još pre 15km? Il' da krenemo pešaka preko brda ionako teška posla da ćeš da stigneš do večeras sa ovim kršom vidiš da izdiše polako, a nismo ni Bogutovac prešli.
Vozač (Majstor): Sedi dole da te ja ne natovarim kamenjem ti ćeš da mi pričaš gde da vozim pička ti materina!
Penzioner u međugradskom prevozu : Sine ako možeš malo da nagaziš i na treći dnevnik ćemo zakasniti.
Vozač (Majstor): A i ti čiča podjebavaš a? Ne mogu kući da te slušaju pa te kod mene spakovali? Nemoj da te ubacim u prtljag, do Beograda ćeš da žvaćeš kofere. Kad stignemo, stignemo, kome se ne sviđa može da izađe, al' u pokretu, jer ako ugasim, ne garantujem da će moći da upali.
Stanja suprotna onima koja jesu a doživljena kao da nisu.
- I poslednji sedmi broj je broj 34! Iiii... Fantastično! Imamo dobitnika loto premije od 2 500 000 e! Čestitamo srećnom dobitniku!
Ravnodušno bleneš u listić. Da. 34. Ne. Vidiš 24. Od silnog uzbuđenja previdiš i zgužvaš jbni listić! I odeš na bleju i fuciku. Ko jebe glupave nagradne igre, sve je nameštaljka!
Nakon par dana čuješ na vestima da se dobitnik nije pojavio... Lupi te srcotres! Prevrneš sobu, kuću, dvorište ... Keva je to sinak bacila u đubre, negde se reciklira gomila para u obliku jednog jedinog papirića! ...- Dobili smo novog predsednika Srbije - Borisa Tadića!
Penzioner: ''Jesam rek'o?!! Znao sam da neće dugo! Ima Boga, ima Boga!''Peđa: ''Čuo si, a?''
Miki: ''Šta to?''
Peđa: ''Jelena... Brate, čudi me da ne znaš, gotovo je.''
Miki: ''Ahahaha znao sam, znao sam da će raskinuti brže no mi!''
Peđa: ''Da, i ja se iznenadio što se udala tako brzo!''
Periodi u kojima znate kakve definicije da ocekujete.
07-10 Period u kojem mlađarija odlazi u školu, studenti na faks, a ljudi na posao. Od prvih ocekujte fore o prepisivanju na kontrolnom i savete o oblacenju. Od studenata će izaći definicije tipa nespavanje, nesanica i junski rok. Od ostalih ocekujte kako zajebati sefa na poslu, turska kafa i slično.
09-13 Prva smena je u školi, deca od prvog do sedmog razreda divljaju najnovijim forama o domaru i bibliotekarki. Srednjoškolci ili uče ili spavaju, studenti su na faksu, a zaposleni rade. Penzioner i Penzionerka izbaciju definiciju tipa nedeljni ručak.
13-19 Druga smena u školi. Ljudi se vraćaju sa posla/faksa i spavaju, a nakon toga dolazi period u kojem nastaju najbolje definicije. Srednjoškolci pišu definicije o penzionerima i sranjima u busu.
19-23 Najbolje defke izlaze, Penziner i Penzionerka uveliko spavaju. Na naslovnoj su Johny Kurajber, Bushido, Kurd, Kafka, dva moderatora i 4 anonimusa.
23+ Carstvo pornografije u posterima i silom pisanih definicija od nesanice mlađarije i studentarije.
Vidas je bio indijski filozof, pjesnik, mističar i penzioner. Rođen je u malom selu Maradušad pokraj grada Spizdake. Inače, bio je i najkontraverznija ličnost svog vremena .Oko tačnog datuma njegovog zemaljskog života istoričari se nikada nijesu složili, pretpostavlja se da je živio prije nove ere.
Poznat je po svojim zbirkama pjesama od kojih svi kritičari književnosti izdvajaju "Usnuli mozak" u kojima opisuje veličanstvo čovjekovog uma.Evo jednog odlomka iz pjesme "Lake maske":
"Lako je skinuti tvoju masku draga
ali ne želim jer se ispod krije raga,
lako je spavati ispod drveta palme
ali ne mogu od tvoje galame!"
Kada je napunio svoju 23 godinu (to je naveo sam Homer u kritikama njegovih djela, inače inspirisan Vidasovim djelima napisao je Odiseju) počeo je da pokreće narodne mase. Stvorio je čitav niz sljedbenika (Vidasise), a i do danas se očuvao njegov red u obliku raznih fanatičnih vjerskih sekti. To je trajalo dok mu nije dosadilo da ga ljudi pitaju za savjete pa napušta svoje rodno mjesto i kreće u svijet.
Živio je dugo godina po Himalajama (tada nazvanim Prpes) stvarajući prvi filozofski pravac prpatas(danas poznati prpinaizam). Smatrao je da su ljudi postali od zvečki koje su na zvečarkinom repu. Zvečarke je stvorio umnosinjak(nikad nije rekao šta je to-neki naučnici smatraju da se gospodin Vidas samo sprdao kad je pravio ovaj filozofski pravac). Takođe, tvrdio je da su od ljudi nastale sve životinje (osim zvečarke) a da su ljudi prestali da rađaju životinje kad su i sami to duhovno postali.
Tokom tih godina napravio je skulpturu golog sokola u rukama obučene Žene. Ostali su spisi u kojima je navedeno da ništa ljepše niko nikada nije napravio.Međutim, pošto su se mnogi sokolovi zalijetali na nagu skulpturu, da ne bi došlo do njihovog izumiranja,Vidas je teška srca i sa suzom u oku srušio skulpturu. Nakon toga se dugo oporavljao od rana koje mu je zadalo izvjesno jato sokolova.
Tek sa 60 godina počinje njegovo pravo stvaralaštvo, izdaje još dvije zbirke pjesama od kojih je jednoj zabranjeno izdavanje jer je sadržalo riječi patus(nema konkretne riječi u našem jeziku ali ima značenje ekstra dobrog dupeta)i ratus (ogroman muški ud). Ipak, ostali su neki stihovi od kojih su, sa najviše umjetničkog duha napisani sljedeći stihovi:
"...A tada tvoj mili patus
okiti moj nemirni ratus..."
Termin romus je takođe korišćen(ženski polni organ). Od te riječi kasnije nastaje naziv za Rimljane.
Ondašnje vlasti ga zbog nepristojnosti osuđuju na smrt vješanjem za ratus. Ostao je samo bolan krik jednog umjetnika kojeg sredina nije razumjela jer je bio mnogo ispred svog vremena(po dužini ratusa).
Literatura
"Vidas, umjetnik svog milenijuma"-Homer
"Od kluba penzionera do uspjeha"-PIO Maradušad
"Kratak uvod u prpinaizam"-Immanuel Kant
"Istorija sela Maradušad"-nepoznati autor(vjerovatno ondašnji mještanin)
Kralj svih dosadnjakovića. Vrhunski gnjavator. Na skali dobrodošlosti smrt se nalazi jedno mesto ispred njega. Običan triper u odnosu na njega izgleda kao Holandija naspram Himalaja.
Jedno obično popodne, nakon ručka. Porodica na okupu, neko bleji u TV, neko drema...zvoni kućni telefon.
Otac: - Da?...da, ovaj...tu smo. Dobro, važi komšo.
Majka: - Ko je to bio?
Otac(prebledeo, izgubljen pogled ka zidu): - Komšija Steva...dolazi na kafu i da mi vrati bušilicu koju sam mu pozajmio prekjuče.
Stariji sin: - Bušilica! Sad sam se setio! Obećao sam Milanu pomoć, postavljaju garažna vrata danas. Odoh ja, ćao svima!
Mlađi sin: - Čekaj, idemo zajedno donekle, ja imam fudbalicu sa mojima iz škole!
Ćerka: - Jel' danas četvrtak? Zadnji dan popusta u "Zari"! Za dva sata zatvaraju, žurim!
Majka: - Četvrtak, kažeš!? Pa, ja imam zakazano kod frizerke, kako to da zaboravim!
Baba: - Sinko, odo' ja malo da protegnem štap, moram svaki dan bar po dva sata, doktor mi naredio!
Deda: - Babo, nećeš sama, neću da rizikujem da te kidnapuje neki penzioner...
Otac(i dalje gleda u istu tačku na zidu): - Ovako brzi i organizovani niste bili ni za vreme bombardovanja! 'Ajd', pomozi Bože, valjda Steva neće dugo sedeti.
Pojava koja te prati od 13. godine pa do kraja života.
Razdoblje od 1. - 3. godine: samo spavaš, eventualno jedeš i izluđuješ roditelje svojim konstantnim plačom.
Razdoblje od 3. - 13. godine: još si mali ali si pod dirigentskom palicom roditelja i "laku noć deco" ti je u isto vrijeme i najbolja i najgora emisija.
E onda 13 godina! Po prvi put počinješ da učiš "do kasno" i dok su tvoji roditelji ponosni na tvoje zalaganje ti šaltaš TV i tražiš omiljene kanale do kasno u noć! Ujutru kad te probude osjećaš se kao govno, i čvrsto sebi obećavaš da ćeš to veče rano leći ali to prekršiš jer se čitavo veče dopisuješ sa drugaricom iz razreda!
Sa 18 godina si već navikao na neispavanost! Žurke, rođendani, mature, slave, ponekad i krštenja su te dovoljno okalili! Tada krećeš na fakultet i konačno pomisliš da je pravo vrijeme da se uozbiljiš i to ti uspjeva do prve brucošijade i slatke koleginice Ivane koja te polako uvodi u novo poglavlje života u kom ili učiš po noći, ili piješ ili šljakaš 3. smjenu, za kartu da možeš da odeš kući.
Nakon završenog faksa ide posao, porodica i klinci, zbog kojih nećeš moći spavati kao što i tvoji roditelji nisu mogli zbog tebe!
Na kraju kao penzioner, pored svih tjelesnih tegoba koje počinju da te muče, moraš da sanjaš noćima novu penziju koje baš nema, pa nema...
