STŠ Rade Metalac u Leskovcu. Ovu skolu svi znaju kao "Metalnu"(i staro i mlado) ali retko ko zna da je to Tehnicka skola(cak i stariji ljudi, ocevi,koji su istu pre mnogo godina zavrsili). Skola na losem glasu u Leskovcu i okolini, i po tome nadaleko poznata(cak do Nisa). Ova skola ima najveci broj ucenika u gradu i upisuju je, u najvecem broju slucajeva, "losi momci i devojke". Postoji citav niz stereotipa o tipicnom uceniku ove skole od kojih je najveci da su siledzije,ludaci cemu doprinose svakodnevne tuce momaka i devojaka i razni drugi poduhvati. http://www.youtube.com/watch?v=zdiuNDYnqRA&feature=related). Naime, za razliku od drugih srednjih Tehnickih skola ("Tesla" iz Nisa,npr.)vasa majka nece biti ponosna da se pohvali kako joj dete ide u "Metalnu".
Ali zahvaljujuci ovoj skoli svako selo od 100-300 kuca ima po nekoliko automehanicara,mehanicara grejne i rashladne tehnike,elektricara i dr. I za njih vazi misljenje da znaju po nesto. Ali bolje i to kad je dzabe (malo selo, nema srca da naplati)nego majstor da se placa.
u jednom selu pored Leskovca
-Miloseva majka:"A be, koje upisa onaj tvoj?"
-Acina majka: "Gimnaziju"
-Miloseva majka("odusevljeno"): "Aaaa, pa super!"
-Acina majka: "A Misa,koje on upisa?"
-Miloseva majka: "Metalnu..."
-Acina majka: "Aaa pa,dooobro"
-Miloseva majka: "Al "kompjuterski" smer!"
-Acina majka: "Pa dobro, more, nek su zivi s'mo,pa kako gi bog kaze"
------------------------------------
Isto selo. Pera dolazi kod Bobana majstora jer mu se "pojebala pedala na biciklu"-Pera: "Majstore, oce li...?"
-Majstor Boki: "Evo,radi se..."
-Pera: "Znas koje, mogu li ja preko red, pojebala mi se pedala pa samo malo da gu pecnes? C's rabota a mnogo mi hitno treba bicikla. Vikam pivo veceras u zadrugu..."
-Majstor: "Pa daj ce gu pecnemo."Ako ima nejasnih reci googlujte ili pitajte autora.
Znaš ti tuki, matori, ja da ti kažem odmah na početku. Nije ti ovo Švajcarska, pa da imaš neka prava. Mada, tamo svi imaju neka prava, zato i stalno nešto muljaju. Ne bi oni bili bankari, kada ne bi muljali.
Nego, prava tvoja i tako to - koja prava, bre? I koj' si ti faktor da tražiš bilo kakva prava? Ti - baš ti, što si u vreme radničkog samoupravljanja dolazio na posao u 9:15, išao na kafe pauzu i doručak od 9:35, pa sve do 11:05, radio sa desetominutnim prekidima od 11:30 do 13:50 i odlazio kući u 14:10? Ti, koji si preko sindikata, kao njihov poverenik, napunio 4 "Obodinova" zamrzivača sa polutkama, šniclama i fileima, a pride si drugima govorio kako mesa nema dovoljno za sve.
Da li o ličnim i personalnim pravima govoriš ti što si vikao "Slobo, mi te volimo!" i pljuvao po "opozicionoj bagri", dok si iz firme iznosio sve od kancelarijskog materijala, pa do ugaone "klub" garniture, a posle si, kao "prosvetljeni oktobarac" učestvovao u sumnjivim tenderima i privatizacijama i tako punio već prepune džepove?
Ti si na svakom radnom mestu imao jastuče koje je stajalo u onoj najvećoj pregradi u stolu, na koje si polagao svoju krmastu glavicu, da se ne bi nažuljao i da ti ne bi ostale dange na licu od predmeta koje je trebalo da odradiš. Redovno si kukao o tome kako nas svi potkradaju i da za 'leba nećemo da imamo, dok si prvi vozio "Jugo Kabrio" i jeo burek sa kavijarom.
Matori, niko ti od nas nije bio kriv što si sve to sprckao i što nad popom ima pop, pa te je, kad već tvoj ćaća nije, šibom po turu išibao tako lepo, da sad "pevaš" kao prvi glas "Bečkih dečaka". Za svoja prava se obrati upravi vodovoda.
1) Nemoćni svedok sopstvenog ili, ređe, tuđeg bitisanja na ovoj našoj stradalničkoj planeti. 12-ti igrač na terenu života koji uz godišnju ulaznicu redovno dolazi na stadion, vodi tamo celu familiju, komšije i kolege sa posla, urla, dere se, navija...ali dole igraju ostalih 11 igrača, koje baš i ne tangira naročito gigantski "Pjano daj gol" transparent razapet preko celih jebenih tribina. Šaznam - možda ga postavljamo na pogrešnu jebenu tribinu, ko će ga znati...
2) Odgovarajući broj sportista jedne strane u rendom disciplini sportskog odmeravanja snaga kojima, pak, ova druga naprosto rastura čmar svojom dominacijom u igri. Duel odnosa snaga tipa Troicki-Đovak, Bulbulderac-Atletiko Madrid, Metalac-LA Lakers, rendom penzos-Višvanatan Anand i Poljska-Nemačka, iz 1939. godine. Kako je to jedan njanjav narod, boktemazo...
1)
- Pa, ZAŠTO, jebemmumater da mu jebem?! ZAŠTO?!?!
- Ah, kolega Petroviću, pa vi ste znali da ste ovde samo na probnom radu, zar ne......
- E, brate, znaš šta sam shvatio?
- Šta, brate...
- Brate...Mi u Srbiji - tipa, u poslednjih 100 godina - mi, fazon, uopšte i ne utičemo na naše živote. Ne znam da l' me razumeš...Ono - trudimo se mi i to, brate, ali uvek bude neko sranje pa, kao, ae srećan si što si uopšte jebeno živ. Nemi posmatrači rad, k'o oni što dežuraju kad ideš da glasaš. Ae reci kol'ko sam u pravu, tebra...
- Aha, aha, totalno delim tvoje mišljenje, tebreks...E, ae sad batali to kenjanje i drži ove rukavice. Ovaj šut se neće raščistiti sam od sebe, Sokrate...2)
- Jebote, kako ovaj Novak kara ovog Mareja, znači, pravi mu malu decu!
- Šta? "Nemo posmatranje" rad, a?
- Taj fazon. A da mu vidiš kevu samo kako se nervira na tribinama, phahaha...
- Da, jebote, koja je to drolja raspala......
- Znači, riba je lezbača, znači, 1000%!
- Korpa, a? Pa, šta si očekivao, majmune, kad joj prilaziš sa spikom "Ej, ćao, ja sam neverovatna seljačina sa fluoroscentnom majicom parisko zelene boje, 'oćeš da te karam?"...Posmatraj sad i uči, kmetino jedna novobeogradska...- Hej, ćao, izvini, je l' tebi tata neki terorista?
- Molim??
- Rek'o - da li ti je tata neki terorista?
- Kakvo je to pitanje?? Naravno da nije, budalo jedna!!
- Pa, kako si ti onda takva bomba, hehehe...
Fakultet.Za popove.
U studente se ubrajaju moji prijatelji - bubnjar, metalac, najbrži na duplim pedalama u gradu, autor grafita 666 number of the beast i biser sa 4 kuće (2 van srbije) koji je celu srednju školu proveo u birtijama na stolici pored mene raspravljajući o lakim devojkama i naj bendovima 90tih. Da. Njih dvojica.
U ovim simbolima se krije velika lova…
Duja-Sine znaci ludilo e,uzo sam sto iljada somica eee!!!
Borko-Daj seronjo kako bre?
Duja-Ma uvatio rodjak ovo e :
Fiorentina-Inter 1
TP 47-Tampere X
Man.Utd – Arsenal 2
Jagodina-Metalac 1-1Borko-E kad te oce,oce!!!!
Izraz koji koriste gitaristi kada upadnu u mašinu raznih smarača.
Napaljena klinka: Jao, ekstra sviraš, a jel znaš ,,Bolje biti pijan nego star"?
Metalac: Jebeš to sranje, nego jel znaš "Paranoid" Black Sabbath?
Ljakse: ,,Davorike dajke"?
Reper: ,,Idemo odma"?
Gitarista: Alo bre, nisam vam ja jebeni džuboks...
Vema rasprostranjena pojava u dragoj nam materi Srbiji,koja uslovljava da se svaka grupa smatra za jedinu pametnu u celoj stvari
Koncert Bili Ajdola na uscu:
Roker:Naravno da idem.
Reper:Englez?Otkad oni imaju svoju muziku?
Metalac:Bezi,bre taj pedercic plavi ne moze vise od 150 decibela da podigne glas!
Grandovac:Ja na te strance sto ispiraju mozgove danasnjoj omladini necu da idem,cak iako se u plavo farba covek!!
Tehnofil/Sajber kurajber:E koji primitivac,uz muzicke instrumente peva neandertalac!
Ubac je svaka (najčešće maloletna) osoba koja, u periodu pronalaženja sebe, očajnički pokušava da se izdvoji iz mase i da pripada nekoj kul grupi. Pritom ima više opcija, a postupak je sledeći. Otvoriti google i u polje search ukucati:
1. emo. Nakon što je video(la) kako bi emo trebalo da izgleda, odlazi kod frizera po frizuru sa šiškama preko lica, kupi roze pertle i postaje depresivan jer tako treba. Secka se u slobodno vreme.
2. metalac. Neparnim danima nosi majicu sa printom Metallica, parnim sa printom Iron Maiden koje kombinuje sa uskim crnim pantalonama, martinkama i dugom masnom kosom. Da, i svira onu zamišljenu gitaru. Ide okolo i govori kako svi ostali imaju pomeren sistem vrednosti.
3. rege. Traži kintu od roditelja da ode do BG-a jer tamo neki tip radi dredove veoma povoljno. Oseća duhovnu povezanost sa rastama i Etiopijom, njegovom kolevkom. Sluša isključivo Bob Marley-a, omiljena životinja mu je lav, a boje zelena, žuta i crvena.
4. reper. Popreko posmatra rege ubaca sa kojim je u istom busu za BG, s tim što ovaj pali po VANS patike i ECKO farmerice tri broja veće. Ima besnu kapu preko očiju od koje ne vidi gde gazi. Njegovi bogovi su Kanye West, Snoop Dogg, 50 cent i naravno 2pac.
Tužna istina je da 90% njih evoluira u baticu. batica
Zemlja bogom (ili đavolom) dana za svakog pravog zajebnog blek metalca.
Nisi pravi bleker ako ne otkidaš na Norvešku i sve ostalo norveško. Jebeš zimu, sneg i to što je hladno, jebeš to što su svojom skandinavskom sabraćom na prst u bulju sa Deda Mrazom, to je tako trve! Jebeš ti zlo, patnju i tako to ako se malo ne smrzneš.
A sad ozbiljno.
Svaki normalan čovek (da, i normalan metalac) će prvo da pomisli na jednu skandinavsku zemlju u kojoj je visok standard, dobre platice, fine mogućnost za život (i pored tol'ke hladnoće). Standard, jebiga.
Svaki napaljeni bleker će tripovati da je tamo tako jebeno cool biti bleker. I još napaljen. Trve! Jea! Misle da ti ljudi tamo samo mrače i šire hejt. Mizantropija i nihilizam uputpunjeni seksom bez kondoma sa skandinavskim blekerkama. Jea! Tripuju da im je to obećana zemlja. Možda i jeste, ali teško.
Mož' ti da budeš i pekinezer ako hoćeš, al' prvo zaradi pare, plati porez i dažbune, pa radi šta ti se radi. Budi trve koliko ti duša ište. Ali tvoje sranje niko neće umesto tebe da čisti, makar to bilo i kvlt sranje.
death metal je takozvani zavrshni podzanr heavy metala... niko nije ni pomislio da li moze jache, brze i brutalnije od toga... e pa nemoze! death metal-om fenseri nazivaju svaku vrstu metala, sto samo pokazuju da nemaju pojma o zivotu. u ovom podzanru heavy-a je karakteristichna jaka distorzija, duboki growl vokali i blast beat ritam bubnjeva. death metal je nastao iz thrash metala... tako shto su neki thrash metal bendovi shvatili da je ono shto oni svitaju otishlo daleko od thrash-a... a glavna inspiracija takvih bendova bili su slayer, kreator, celtic frost, venom, sodom i drugi stariji thrash bendovi koji su na granici thrash-a i death-a... prvi band u death-u je naravno death, sa svojim frontmenom chuck-om schuldiner-on (1967–2001) koji se smatra za oca pravca... pioniri death-a su bili possessed i morbid angel, koji su schuldiner-ovu ideju pojachavali do granica ludila... naziv je uzet od possessed-a sa demoa "death metal" iz '84...
death metal se deli na:
1.chist death - prvi bendovi, vishe niko nije chist!
2.melodic death - ili melodeath je nastao u skandinavskim podruchijima meshanjem klasichnog heavy-a sa elementima death metala...
3.technical death - bendovi koji su razvili vrlo kompleksan zvuk, meshajuci death metal elemente sa:
- jazz-om: atheist, pestilence i gorguts
- klasichnom muzikom: necrophagist i spawn of possession
4.death/doom - kombinuje melanholichnu atmosferu doom metala sa growl vokalima i blast beat ritmom... autopsy, winter, asphyx i disembowelment su pioniri ovog pravca...
5.blackened death - kombinuje death metal sa black ritmom (koji je josh brzi) i black temama (satanizam, okultizam...), takvi su bendovi belphegor, behemoth, akercocke, zyklon i sacramentum.
6.grindcore - iako ga neki smatraju zanrom za sebe, ja ga stavljam kao podzanr death-a jer to i jeste. nastao je meshanjem death-a sa hardcore punk-om i noise rock-om. osnovao ga je napalm death, bend koji je poznat kao najbrutalniji bend ikada, i bend koji drzi rekord u duzini pesme sa pesmom "you suffer" sa albuma "scum" koja traje 1sec!
umalo da zaboravim... postoje i verzije deatha meshane sa egipatskom muzikom (nile, born of osiris...) koje se nazivaju ETDM (egyptian twisted death metal) mada je pravi predstavnik toga pesma "empires erased" od benda born of osiris...
primer za napalm death:
koristi se kada vam neki "true" metalac kaze:
-jesi slusho *****(zvezdice oznchavaju neki zhnj bend za koji niko nije chuo!)?
vash odgovor je naravno:
-je*esh to slushaj napalm death pa mi se javi!
Obično lik koji se istakao na američkim koledžima po divljačkim skokovima i bananama,ili brzinom i nerezonskim šutem.
Kada se odvaži da ode u NBA,čeka ga razočarenje,jer Fil Džekson i kompanija imaju takvih za izvoz.Kada vide da tamo ne mogu ništa,okreću se jedinom izvoru spasenja: Evropi.
Evropski klubovi (kao npr. Partizan)jedva čekaju da dovedu jedno mega giga tera pojačanje iz Amerike,najvećeg talenta koledž košarke,igrača koji je proveo tri dana u ljetnjem kampu San Antonia!!!
Kada dođe u Partizan,prvo mu treba vremena da se navikne. Počinje sa desetak izgubljenih lopti i promašenih šuteva po utakmici. Kada vidi da mu to ne prolazi,počinje da se uklapa u ekipu.Nošen publikom i atmosferom,postiže sve bolje i bolje rezultate,postaje idol navijača.
Naravno,na kraju mu to ne smeta da ode u prvi malo jači klub,koji mu nudi višu platu (što i nije teško...) Zahvaljuje se navijačima i ide,sanjajući zvjezdanu slavu i mnogo para.
Ali k*rac! U novoj ekipi jednostavno ne ide! Po utakmici bilježi prosječno 35 minuta provedenih na klupi,1.2 poena,0.4 skoka i 2.5 izgubljenih lopti.
Nakon toga mu se gubi svaki trag.Možda nastavlja u klubu ranga KK Metalac,ili radi ono što je još kao klinac htio da bude: reper-gangster.Ko će to znati?
House,Cummings,Palacio...
to je ona mala slicica koju koristimo na internet forumima(i na vukajliji:)) koja bi kao trebala da predstavlja nase psiho-fizicko stanje.
postoji nacin da se odredi mentalni sklop(uzrast) korisnika, samo posmatrajuci njegov avatar:
srca,parovi koji se grle/ljube, zvezde padalice - klinka 15< god
grb zvezde/partizana, navijacke grupe - decko koji je 99% utakmica odgledao na TVu i koji je mnogo jak, al' na forumima
metal bend - metalac
Kula od karata, je građevinska zanimacija koju igramo kada nemamo sa kime da igramo poker ili vist, a pasijans nam je dosadio. :)
Ujedno je simbol nečega što stoji na slaboj osnovi i može da se sruši svakog trena.
Svi mi gradimo naša mišljenja i naše stavove, i kao temelj polažemo naše čvrsto uverenje da smo u pravu i da je to istina, blaženo nesvesni slabog oslonca svega toga, sve do trenutka kada se sve sruši...
Onda, uzdahnemo.... pogledamo naše srušeno delo... Odustanemo ili krenemo ponovo.
Ponekad smo prosvetljeni činom rušenja. Shvatamo da grešimo i pokušamo sledeći put da kulu sagradimo bolje, koristeći novo znanje.
Ali opet se sve završava novim rušenjem...
Ponekad smo toliko "srećni" da shvatimo da temelj svega smo mi sami, i jer smo po našoj prirodi nesavršeni, naše kule će se uvek rušiti. To je neminovnost. Zato i kada uspemo da sagradimo kulu do kraja, iskoristimo i poslednju kartu, mi rušimo sve, i krećemo ispočetka.
Jer sve drugo je kraj "igre".
Subkulturna formacija koja se odlikuje retkom upotrebom higijenskih sredstava i frizera. Dominantna boja crna, kako u odevanju tako i u muzickom repertoaru. Ovu drustvenu grupaciju odlikuje neverovatna zilavost i izdrzljivost u borbi protiv izumiranja, ali sa druge strane neverovatna letargicnost i nesposobnost menjanja. Naime, vecina metalaca bi bili presretni da je vreme stalo negde oko 1984. godine, u zlatnom dobu metala.
Razlicitih pravaca u metal muzici ima bas onoliko koliko ima i metal grupa. Zato se metalci, tako retki i rasprseni, dele u mikrotabore medju kojima ima ozbiljnog rivaliteta i animoziteta. Jedan od vecih uzroka neslaganja medju mikrotaborima je da li treba konceptualne albume bazirati na literaturi kao sto je 'Silmarilion' i 'Hobit' sa dominantnim temama zmajeva, princeza i patuljaka, ili pak treba crpiti inspiraciju iz horor literature.
Liricka tematika u metalaca ipak spada u sporednu kategoriju, jer je na prvom mestu uvek tehnicka potkovanost. Svaki metalac bi prodao i svoju babu i svoju dusu djavolu samo da moze da nauci da plete skale kao Malmsteen ili Vai. San svakog metalca je da svira trocasovni solo ispred milionskog auditorijuma. Ako se to ikada desi, to ce biti prvi primer genocida upotrebom muzickih skala u istoriji ljudske rase.
Primerke vrste metalicus peculiaris mozete videti u njihovom prirodnom stanistu, u KSTu, u vecernjim casovima.
Komentar starijih na svaku, po njihovom mišljenju, nepotrebnu i suvišnu stvar. A da se oni pitaju, porez bi bio u krvi.
- Sine, što ne skratiš tu kosu, vidi kako si zarastao?
- Ja sam metalac, mama, metalci nose dugu kosu! Nema toga ko bi sada mogao naterati da se ošišam!
- Eto, ne plaćaš porez na nju pa možeš. A da ti mama kupi gitaru?
- Mogu li bar zulufe da ostavim?
Tako sam jedino mogao nazvati pojavu koju sam pre neki dan video na ružičastoj televiziji, na njihovom najgledanijem show-u, to svakako i jeste šou !
Vidim voditeljka najavljuje, pominje 2 koncerta u Areni i sere još po nešto. Rekoh Parni Valjak nije toliko umobolan da ode u Grand te sam posumnjao na Aciku Lukasa.
Aca dolazi na podijum ( mesto gde se otvaraju usta ), prati ga ekipa, e tu je meni pažnja bila zaokupljena !
Vidim dolazi Aca onako u rokerskom fazonu, Rey Ban nabacio čovek, mokra duga kosa, baš fino rekoh.Pogledam oko njega vidim njegov bend, da nisam okrenuo Pink i video Grand i Lukasa u njemu, reko bih da je ono Death Metal bend.
Likovi sa kosom do lopatica drže instrumente ( jedan Gibson-Les Paul, drugi bass, treći klavijature, hmmm bubnjeva nema, to bi već bilo previše ! ). Svaki od nih u crnini, baš kao na sarani/koncertu death metal grupe, i sa raznim accesories-ima, od ogrlica do killerica. A što je najgore, verovatno onaj što je trebao da ponese bubnjeve ni manje ni više drži harmoniku !
Ironija je nastala kad je pesmica počela, pesmica u fazonu likova koji se ne vade iz krčme od pre 20 godina.Naravno zvuka gitare nigde, bassa da i ne pominjemo, jedino se mogu zapaziti klavijature i harmonika koju svira metalac, i to onako ubedljivo, ko zna, možda i zna da svira.Šta će, muka ga naterala !
Aca : Za pet minuta smo na stejdžu ( srče viski i ustaje )...Ajde kupite opremu pa lagano !
Lik 1 : Ajmo da završimo i to...
Lik 2 : A bre Aco gde mi dade harmoniku, pa nisam harmonikaš čoveče !?
Aca : Ćuti tu i sviraj !
Ortak koji prilagodjava ponašanje društvu u kojem se nalazi.
Sa metalcima:
Metalac: Slušaj ovu pesmu.
sdahsdasd kil jor madr kil jor madr!
Kameleon: Uuuu baš je gotiva..............................................
Sledeći dan sa grandovcima:
Grandovac: Ona metalika je sranje, ne znam kako neko može to da sluša. Slušaj ovo.
Ma pali mali nisi ti moj tiiip...
Kameleon: Ma da bre, metalika šitina, ovo je prava muzika.
Omanja pripadnica "nežnijeg" pola, iako na prvi pogled niste uopšte sigurni u to u popunosti, kad je pogledate.
Iako sitne građe, ona je jaka u leđima, mišićava i žilava ko avganistanski hrt.
Sise-dva čvarka, tek da se kaže da ima.
Frizura-momačka prava, kratka, uredno podšišana mašinicom, urbana, eventualno neki duži pramen ili šiška, iz fazona (zato jer je to kul).
Dupe-tvrdo, koščato i usko, bez oblina koje bi zategnule farmerice na očekivanim mestima. Kao neki suvonjavi metalac iz vaše srednje.
Lice-ukratko neizazovno. Obično. Jake crte lica. Nije toliko ružna, već samo na između muškog i ženskog. Nisi siguran dal se brije, ne bi da se kladiš ni na jedno ako ne moraš. Djozluci mogu da budu prateći aksesoar, mada ti oni uopšte ne pomažu da odrediš pol.
Urbana. Tako se i oblači. Ona nema tipa naravno, jer "nema ona vremena za to". Kida faks. Nešto tipa PMF ili hemiju. Po difoltu trenira neki sport..neku makljažu (tajlandski boks) ili nešto tipa veslanje jednosed (WTF!), čime održava svoju glindžavost. Pretpostavka je da taj aktivan sportski duh utiče na njene psih.osobine i da je uzrok istih. Naime, često umeju da budu žešće nadrndane, frustirane, otresite i drčne. Drugi faktor za ovako ponašanje može biti neizlečen kompleks u pogledu fizičkog izgleda, kad se uporedi sa drugaricama i zgodnim cicama, zato jer ona kako i sama kaže, nikada ne bi volela da izgleda tako. (kao fuj!) Za nju su one drolje i profuknjače, a tipovi generalno, đubrad i stoka!
Eh,a da je samo jednom osetila (ljubav)...
Jedno od mnogobrojnih stanja individue tokom koga ona nije baš svesna svojih postupaka. Može se primeniti i izraz ''gubiš se ko časovi na kraju četvrtog srednje'' koji označava mnogo viši stepen gubljenja, pošto je opšte poznato kako izgleda jedan školski dan prosečnog srpskog maturanta (pivo u obližnjoj kafanici, pivo na školskom terenu, pokušaj popravljanja ocene, pa ponovo pivo na terenu). Ovaj termin je specifičan u srpskom školskom sistemu jer smo jedna od retkih zemalja čiji su učenici u SVAKOJ od proteklih 15 godina gubili bar 5% časova što zbog štrajkova, zime, gripa, ratova, bombardovanja...
(Ćomi, inače okoreli metalac, baulja parkićem pevajući 'Iza oblaka' by Lepi, nailaze Mare i Coa)
Mare: Lebtejebo, vidi Ćomija, daj da ga snimimo, pa da ga ucenjujemo narednih 10 godina!!!
Coa: Nemoj brate, pusti čoveka sećas se kako ti je držao glavu kad si peglao na sopstvenom punoletstvu?
Mare: A da, pa da, u pravu si neka ga nek' uživa.
Nesofisticirani izraz kojim se koriste neemancipirane osobe monotonog muzičkog ukusa kako bi definisali slušaoca rock/metal muzike, čiji je generalizovan naziv poznat i kao ''metalac''.
Karakteristično za reč je da ju najčešće koriste osobe starosnog doba 40-60 godina, koje su uglavnom odrasle na selu, izolirane od mogućnosti podučavanja o stereotipima i više muzičke edukacije od one koju je pružao tv i radio, pa su mladost proživljavale uz muziku Bore Drljače i Arsena Dedića.
Još jedna (čak i možda češća) mogućnost je da ćete naleteti na nekog isušenog, dosadnog i neisticajnog starca pod utecajem depresije stalnog konfrontiranja o sopstvenoj smrtnosti koji se bavi ribolovom i sluša mejnstrim sastave poput: AC/DC, The Rolling Stones i Deep Purple, i sebe lično definiše ''rokerom'', a u tom slučaju biste trebali biti svesni da nije apsolutno ništa učeniji o muzici od prethodno pomenutih selundrija, i također što brže nastojati se od njega odaljiti, jer će vas ubrzo čvrsto ukrojiti u jedan od svojih nostalgičnih razgovora, u kojem će konstantno pominjati činjenicu da je nekad imao dugu i bujnu kosu, i troklasno znao svirati gitaru, ali to navodno ''vremenom zaboravio'', te posle toga na duži trenutak ostaviti konverzaciju u zastojanje tog odvratnog awkward momenta da bi vas kasnije upitao nekoliko pitanja poput ''Kako ti roditelji?'', i oko 22h otišli nazad kući živeti svoj bedni mediokritetski život u kojem mu jedinu eventualnu promenu zna koja sažvakana rock pesma na radiju, ili bolji mesni obrok predstavljati.
