Depresija je veliki čovekov neprijatelj. Toliki da, kada nagrize dušu i telo svoje žrtve, može prouzrokovati efekte koji od normalne osobe počnu praviti "malog ludaka", koji u takvom "bunilu" preispituje sebe i svemu traži razloge, postavlja pitanja i na njih traži odgovore.
Mrak sobe narušava jedino ulična svetiljka. Njeni žuti zraci, probijeni kroz mali jednokrilni prozor, dosežu do naspramnog zida na kome je stari časovnik, čiji otkucaji tako glasno remete bolnu tišinu. On ih sluša, ležeći u fetusnom položaju na svom rasklopljenom kauču i čini mu se da će tako ostati čitavu večnost, da nema više svrhe živeti. Ipak, poslednjim atomima volje, podiže glavu, pogled lenjo baca ka časovniku i gotovo nečujno prevali preko suvih usana: "Ponoć je, kazaljke su se poklopile, možda misli na mene."
Antička veština govora, koja kroz umeće građe složenih sintaksičkih celina stavlja besedniku na raspolaganje neospornu moć upravljanja. U milenijumima koji će uslediti, politika više nikada neće biti ista.
Besednik: *otključava vrata* - Ma neee brini, nije mi tu cimer, a ionako idemo samo da ti pokažem Sarah Kay sličice, pa se vraćamo na žurku...
Cimer (pod jorganom, u sebi): jebaću ti sutra Milunku...
Snajka: Pa de upal' svjetlo makar, što mora mrak biti...?
Besednik: Ma, ovako je lepše... *istez, zev, grl, cmok, ljub...*
Snajka: Joj, nemooj, svega ti...
Besednik: Ma, opušteno... *cmok, ljub, žval, skid*
Snajka: Ma đavo u tebe, vid' ga, đes' navro...?
Besednik: Mmrm...*ljub, žval, skid, otkopč*
Snajka: Nemoooj, nemoj dalje...
Besednik: *žval, skid, brus-otkopč, skid*
Snajka: Nemoooj samo to, nem...
Besednik: *skid, pljuc, frrt, met...*
Snajka: Nem...!...joj, preljeeepo je...
Osoba koju zoveš da izvede tvoju devojku u bioskop da odgleda neki romantičan film dok ti piješ sa društvom u kafani, i da se ne brineš da će biti nešto imedju njih.
x: Brate moj večeras idemo kod Šume?
y: Idemo, idemo samo sačekaj malo da dodje Boki.
x: Što njega čekamo? Nisi ga valjda zvao da ide sa nama? Znaš da ne podnosim tog manekena!
y: Nisam, šta ti je nisam lud. Ma ova moja me nije htela da pusti da idem u kafnu, 'oće gleda neki mrak neki sumrak, jebemli ga! I ja joj predložim da ide sa njim, i ona pristane.
x: Pa zar nisi malo ljubomoran ili zabrinut?
y: Što bi bio? To je moj čovek od poverenja.
Bilo je to vreme groznih sankcija i nestašice svega na šta smo navikli.
U tom periodu sam se često vozikala autobusima. Dojadili su mi.
Počela sam da stopiram. Prvo sa drugaricom sa posla, kasnije sama. Ne uvek, samo kad mi pukne film.
Tog dana mi ništa nije išlo od ruke. Sve što je moglo da ide nizbrdo se kotrljalo i vuklo i mene.
Stala sam podalje od stanice, digla prst-ništa. Sviraju i ablenduju manijaci. To je sve. Nema ni autobusa. Mrtva sam umorna i očajna.
Staje veliki automobil koga vozi mali muškarac. Otvaram vrata i za tridesetak sekundi, koliko imam za procenu, poverujem da sam narednih pedesetak kilometara bezbedna u njegovim kolima. On je ćutljiv i meni to odgovara.
Vozimo se i nakon desetak minuta skreće sa puta. Staje na parking neke kafane. Izlazim iz kola, on mi kaže da ga sačekam unutra. Ma jok, napolju ću. Vraća se sa pečenjem. Jao, ja sam i gladna -ono miriše. Spava mi se, ali ostajem budna. Tip pušta muziku, ambijentalnu. Moje raspoloženje se kvari (ima i gore od očaja). Razmišljam o svim tegobama koje su se tada svalile i uglavile na moja leđa. Kad se sada setim toga, meni nikad nije bilo teže i gore u životu nego baš tih godina!
Pade dogovor da me ostavi na autoputu, pa ću ja posle nekako do Mirijeva. Pita me i za adresu, ja objasnim i ispostavi se da je i on tu nekada živeo.
Elem, desi mi se nedopustivo : zadremala sam.
Probudio me taj čovek, prodrmao mi je ruku. Ja sam u njegovim kolima, mrkli mrak i jedva vidim gde smo.
Svakako da bi se paralisala od straha, ali u toj situaciji nisam :
"Zašto me ranije niste pribudili, trebalo je da me ostavite kod Autokomande?"
"Nisam, rešio sam da vas odvezem do kuće. Vidim da Vam je to potrebno."
Uh, kako mi je to tada bilo potrebno!!!
Sigurna sam da je znao da mi je učinio mnogo više od vozikanja,kao što sam i ja "znala" da mogu da zaspim u kolima nepoznatog muškarca.
Nije bilo namerno, leteo sam kao uvek i ožedneo. Hteo sam samo malo da plahnem grlo na oluku, znaš tamo se uvek zadrži po koja kap. Ali, avaj! Ovi kreteni nikad ga ne čiste. Jednostavno nisam video da je rupa ispod grančica, pomislio sam možda je gnezdo, a ono klopka. E tako sam se našao sam u oluku...
Mrak, a zvukovi da umreš! Srce mi je lupalo kao kada sam prvi put iskočio iz gnezda i gledajući u travu zaboravio da mašem krilima. Čuo sam ostale ptiće iz gnezda kako navijaju i promahao, proleteo, i vinu se nebu pod oblake. Tako je bilo onda - podrška, a sad sam, sasvim sam. Znao sam da te zvuke proizvodim ja, svojim koprcanje i da treba da se smirim, ako ne mislim da me opali infark, al ta volja za životom! Grebao sam danima, pokušavao da izađem, da se vratim... Al sklizak oluk, tesan. A onda sam postao i žedan i gladan i mnogo umoran. Rekoh sebi: "Odustani ptico, bolje se baci dole, nego da ovde krepavaš od gladi!"
Setio sam se svih koje poznajem. One golubice sa solitera, onih kosova iz parka, njima bi bilo žao da me nema, a onim seronjama sa smetlišta, znam njima neću faliti... Bilo mi žao što nisam onda kad sam mogao, kad me je zvala uselio u taj jebeni soliter. Mnogo je lepa bila, moja golubica, bio sam kreten... Ah.
E onda sam odlučio da se bacim. Niz oluk. I zamisli, padao sam i lupao svih 6 spratova i završio na otvoru. Lepo sam ko gospodin čovek izašao iz mog slučajnog zatvora, opsovao, pogledao ka nebu i video ptice selice! Odlaze! Nema više seobe samo zimi, sad idu non stop, ovde uskoro ni neće biti ptica. Kad ne čiste oluke. Uglavnom, shvatio sam nekoliko stvari:
1. ponekad se ne vredi boriti
2. nekad je bolje odustati
3. treba se seliti
4. bez obzira koliko govorio sam sebi da je ne volim, uvek mislim na nju
predmeti, objekti ili sta vec za koje nije culo vise od polovine komsija iz susedne zgrade koji se setaju po stanu oskudno (ili nikako) odeveni, pri tom dirajuci svoje genitalije ili genitalije svojih partnera (iliti vode ljubav).
*istinit dogadjaj*
gledam tako sta mi komsije rade i ovo mi je ulepsalo vece.
muz i zena sede u dnevnoj sobi, i kontam da je ona njemu rekla da ode da skuva kafu. ustane on, ode u kuhinju stavlja vodu i dok ceka da voda prokljuca, uzima eurokrem i jede kasikicom. kada je voda prokljucala, on polize kasikicu i istom zakuvava kafu :D
al' dobro, bitno da je ona dobila sta je trazila :)
eh, sta sve moze da se sazna, samo kad malo bolje pogledate kroz prozor :P zato je kod mene ceo dan mrak u sobi :)
Gubitak svetlosti u odsudnim momentima. Može a i ne mora imati posledice.
Mogući uzrok, izgovor ili posledica.
- Šta se ovde desilo?- pita prvi policajac koji je stigao na prijavu kafanske tuče.
- Smak svetla, pozorniče!
- Kakav bre smak svetla?!
- Odjednom svima pao mrak na oči ispade opšti krkljanac.
----------- -------------------
Maloletnog protagonistu ranijih dešavanja, sa iskrivljenom labrnjom, svog modrog i izubijanog dovode kući, majka pada u nesvest kao po običaju, ćale u gaćama izlazi.
- Šta ti se desilo pizda ti materina?
- Smak svetla, ćale, ništa opasno, izgorela sijalica dok sam silazio niz stepenice.
- Jeste, a na čiju nogu si pao, i to kako na đon baš.
Jedno od poslednjih zadovoljstava gmaza što po zemljici dragoj mili a čovjekom se zove. Ono što, na kraju, u stadiju vegetacije nalik fotosintezi, ostaje; na putu naniže od toplokrvne zveri ka hladnokrvnom memljivcu običnome, rod starac, potklasa starkelja, familija kupusa: nikom potreban. Pa onda, šta će, u jesen, kad su dani sve kraći i približava se ono hladno, a što nije zima, u inače hladovitom dvorištu naći ugao gde još sunce dopire. Tu klimavu klupicu, tu hromi stočić, tu grku kaficu i sladak ratluk, i da se ogreje na sunašcu još jednom dok zlatni lijepi pauk na rame se spušta s mreže vedrih oblaka. A dal će tamo da bude svetlo ili mrak, tko to zna, daj da štrpne grešna duša od ovoga još malo kad se već ovako besplatno deli, dok još ima. Dok svijetla lopta ne zađe iza ružnih, novih, zgrada, samo si kamen koji skuplja toplotu i ništa više, utrnule svesti, i dosta je i dovoljno je, jer davno su grozni vinogradi života digli slatko grojze, tebi, više, van dohvata, ruke. Život prođe kao kratak san, reče Dučić il Hanka Paldum jebem li ga, il beše ljubav, a to mu isto, pa ostade samo privid ovaj slatki, sunčan, slab, kao zlaćana rakija što ugreje i zgusne na čas raštrkanu dušu, pa se brzo sve rasprši u oblake il otkorlja niz donju ulicu sa ostalim jesenjim listovima i prljavštinom prošlih leta. Malo li je na ovu skupoću, jeftinoću života? Šta te sad boli kurac za sve ono što je bilo, što te jelo, što te boli i bolelo, Sunce, ionako, sve, izmiri.
- De si komšija greješ muda malo na toj klupi?
- Hah ma eto izašo malo da uvatim ovo sunce dok je lepo...
- Ma šta on ima da greje nema tu ništa!
- Ahah e nemoj Javorka da ti dođem!
- Kolko beše ti dotera ima sedamdes?
- Sedamdes i treća moj ti.
- Uuu bre pa tu smo mi negde ooo evo ti ga i unuk, de si ti?
- Ma evo me čika Ljubo odo da se drogiram.
- Ako sine, nemoj samo da se drogiraš... Nego el završi tu školu, te fakultete više?
- Pa jesam bre este pili onomad za čast izlapotine jedne... a šta vas dvojica radite grejete muda na tom suncu? Zabole vas, uživate...
- Ma šta ste svi zapeli od jutros za ta muda koj moj više... Javorka!
- Oće te ženimo više da ti zaigramo kolce ja i deda još jednom pa na onaj svet?
- A jes nismo mi te sreće još vi imate piva da poločete i rakije da poližete!
- Eeee meni i tvom dedi ostaje još samo da se grejemo na suncu i da na saranama pričamo bolje on nego ja...(uzdah) Nego ajde bre Mikane de sipaj onu tvoju po jednu, sad ne pijem lekove, šta si se stiso tu...
1. Mjerna jedinica za kolicinu mladog luka.
2. Genitiv imenice struk.
3. Ono sto bi pojedinac volio da radi, za sto je strucan.
1. -Baba, jel svjez ovaj luk?
-Jasta je sine, brala ga baka jutros zorom.
-Aj daj tri struka, ali nemoj ove crvave.2. -Joj, kad je uhvatim oko struka padne mi mrak na oci.
-Toliko je dobra da ti se krv slije dole?
-Ma ne, nego me svaki put spuca torbicom u facu.3. -Jel radis u struci?
-Ne, prodajem zvake na trafici. Sto me stara nije odrala od batina, zveknula usranim maljem kad sam rekao da upisujem masinski i odvukla me kao vrecu krompira na politikologiju ...Dodatak: Bolje pivo u ruci nego pos'o u struci.
Doživeti neuspeh ili pasti na niži položaj u nekoj hijerarhiji.
-Rođeni jesi ti još u Putevima? Znam da si bio tamo neko mudo.
-I sad sam, ali levo. Održavam krug firme.
-Pa što si zglajznuo? Politički, a?
-Kurac politički. Renovirao sam kuću i zafalilo mi farbe, a u magacinu bile neke kante sa belom bojom. I ja kao da uštedim, častim portira bombu vopsa i to lepo natovarim, pa kući na posao.
-Pa kako su te navatali? Portir drukno garant?
-Ma odma uveče su znali. Pade mrak, a moja ti kuća svetli ko Las Vegas. Jebi ga, to bila ona farba za bele trake na putu. Al kako sam mogao znati? Ništa nije pisalo na kantama.
-E baš si zglajznuo, baksuze...
Prema svedočenju mog kuma Todora K.(81), zvanog Toćko, koji već godinama živi sam u kamenom kućerku negde u planinama Dalmacije između Svilaje i Dinare, bez struje, vode, kanalizacije i interneta(ne zato što nema gde, nego zato što tako hoće) - muzgavci su svedefinisana bića koja čine sva zla dela ove vaseljene. To mogu biti ljudi a može i stoka, u suštini isto.
Toćko i ja sedimo ispred njegove gajbe, okolo mrkli mrak, a na jednom centimetru neba ima više zvezda nego nad celim svodom u Beogradu.
- Kume, znaš li ti da sam ja tvoju kuću gledao od moje kuće u Srbiji preko interneta?
- 'Ajde?
- Da. Satelit uslika i posalje meni na kompjuter sliku.
- Kumić. Nemoj poslovati sa muzgavcima, jer nećeš se života naživjeti.
- Šta su muzgavci?
- Pogledaj gor'!
(ja pogledam, on mi opizdi ćušku)
- To ti je muzgavac uradio.
- Koji si ti zen majstor!
- 'Aj gospe ti sipaj vina i ne pitaj gluposti svakak'e više.
Uz opušteno, jedna od najnepopularnijih fraza koju možete upotrebiti uz opis nečije muškosti jer ne podseća ni na šta čvrsto i stabilno. Jednostavno, ne možeš da se na to osloniš, da se tako izrazim.
- Jao, sestro slatka, izgledaš nervozno k'o nedojebana! Šta je bilo, idu oni dani?
- Ma jok, sestro. Odem sinoć sa jednim likom da mi malo skine paučinu, nisam odavno. Sve fino dok nismo krenuli da se svlačimo i da pređemo na konkretne stvari.
- I, šta onda?
- Ma, idi! Ona stvar mu k'o dinar. Dinarče, da budem preciznija. 'Ajde, mislim ja, nema veze što mu je onolican, moći će bar malo da me zagolica, malo ću i sama da se snađem. A on mu stalno pada! Zamisli! Taman kao malo očvrsne, ja se ponadam i pap! Oped pad! Propast!
- Dobro, mogao je bar da upotrebi jezik, bar malo da te oraspoloži.
- Ne, hvala! Bio je i neobrijan, još samo falilo žar picu opet da dobijem!
opaska na neku neprijatnost koja se desila,zivotnu,poslovnu,ljubavnu....
Lik A: koji sam juce imao usran dan,kad sam se vracao s' puta prvo me cepnula murija jer sam vozio 15 kmh brze od propisanog pa smo se natezali dok nije pao mrak a onda mi je pukla i guma i kisa je pocela i bla,bla...
Lik B: jebi ga,sve to ide u rok sluzbe(zabole me bas)Lik A: pedalirala me Draqana sinoc,pa sam se kasnije napio od muke kao zmaj,izgubio i dokumenta i kljuceve,spavao na klupi,neki pas me lizao po licu,bla,bla.....
Lik B: e,jebi ga,sve to ide u rok sluzbe(mmmmm,Draganica je na slobodi)
Kultni film i kultna pesma. Samo mi nikada neće biti jasno koja im je poenta-da li je poenta samo farsa, tj. lakrdija, odnosno, smejanje glupostima, ili se možda na neki duhovit način kazuje društvena stvarnost. U svakom slučaju, pesma je "sašila" cak i hitove Ekrema Jevrića.
Od života na svi strani,
Prijatelji razbacani
Idu dani, idu daniDok po noći mrak se rađa
A po vodi tone lađa
Idu dani, idu daniOde moto da se mota
Ode oto da se ota
Idu dani, idu daniPo kravama mleko peva
A na šporet zagoreva
Idu dani, idu daniMačka place za mačetom
Majka plače za detetom
Idu dani, idu daniOd života na svi strani
Prijatelji razbacani
Idu dani, idu dani
Tri zajedničke stvari ljudi koji su doživeli kliničku smrt.
- Radice, kako je Vasa, je l' izaš'o iz bolnice?
- Jeste, Bogu hvala, bilo je povuci potegni, doživeo je kliničku smrt.
- Ju, sačuvaj Bože!
- Pričao mi šta je sve video. Kaže da je prvo iš'o kroz neko cveće, ono ptice cvrkuću, ma milina! Onda je, kaže, upao u neki mrak i tu je iš'o, iš'o i iš'o sve dok nije naleteo na pokojnog ujka Boru koji mu je rek'o da mu još nije vreme za ovde i pokazao mu put gde da ide. Odjednom mu se pojavila neka jaka svetlost i tu se probudio.
- Ju, Bože me oprosti! Ma ima bre nešto!
Kada sam za sebe budeš heroj iz nekog samo tebi znanog razloga. Niko drugi ne mora to da zna sa kakvim si se demonima izborio i doneo si pobedu zbog koje ti je tako drago.
U 1 uveče gledam neki ultra bolesni horor, gde zombiji u mraku čekaju kraj bašte sa ružama u zasedi. Nema nikoga i ničega. Završi se film. U wc ne mogu da ne probudim druge ukućane, i preostaje mi samo da idem napolje da pišam. A moje ruže u bašti izgledaju vrlo vrlo, vrrrrlo slično kao te iz filma, kao i onaj mrak i tišina napolju. Ipak sam izašao, kao heroj popišao ruže, čak se tiho nasmejao posle toga. Polako se popeo nazad uz stepenice i zadovoljan se vratio u krevet. Sunce li ti jebem, krv mi je bila zaledjena, mislio sam da će me klati. ALi izvojevao sam svoju ličnu pobedu! Do sledećeg horora.
'Ajde što pušači puše svakom prilikom, pa i na -20 stepeni celzijusa, što im se pepeo svuda rasipa, pa i po ljudima u okolini, i što ponekad naprave rupu na tuđoj odeći, ali još mi uvek nije jasno ono refleksno lizanje cigare. Jes' da možda sporije gori, možda si i izgledaju kul, ali da l' pomisle u onom deliću sekunde gde je ta cigara sve bila?
Lokal pun. Sedim pored nekog lika. Džari on jednu za drugom, i vadi iz kutije još jednu i ispadne mu. Mrak je, i šta sad? Sedi, ne možeš se pomerit'. I tako se on sagne i napipava po podu. Po podu na kojem sam ja gazio blatnjavim cokulama, prosulo se pivo, svi prošli tuda. Napipa, digne, automatski ju obliže i pripali. Odmah posle toga uvali žvaku devojci koja je to sve videla. I onda se pitati, je l' gadniji on što on to sve uradi', il' ona što ga izljubi umesto da mu zavali šljagu i pošalje ga negde da pere zube.
Izraz za onu rakiju koja prva potekne iz vesele mašine. Ljuta k'o zmija. Tupim udarcem kao macola udara direkt u glavu. Ako ne oslepiš od metanola, demencija i čir ti ne ginu.
Kakav je to peškir na glavi, ja mislio neki vehabija iz Maoče?
Ne pitaj, glava me ubija, još vidim sve u duplo. Sinoć svratim kraj kazana, vidim ja da je društvo neobično veselo, zgledaju se, smeškaju, ali kontam ludovine se nalizale, a ni trezni nisu ništa bolji. Dali oni meni rakiju da probam, ono dobrrra, jakaaaa. I tako kusnem dve-tri kašike i kapak. Mrak.
Danas sam oživeo, kljukali me nekim rasolom i gurali tamjan pod nozdrve. Kaže mi rođak da su mi sinoć šuknuli prve kapi. I da sam babu Jasenku hvatao zas'su. Nekoliko puta. Šou pa et'.
Osoba ženskog pola nafrakana, utegnuta, zaobljena, sa sisama na izvol'te, kad je vidiš, klekneš i zahvališ Bogu što si muškarac heteroseksualne orijentacije!
Ali...što reče Džoni Štulić:"...i kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare!".
Jutro posle noći provedene s njom. Dnevno svetlo otkriva ono što je mrak vešto sakrio. Alkohol u venama lagao oči. Pritisak u preponama stavio znak uzvika na kraju rečenice.
On se budi. Gleda je dok šeta gola po sobi. Visi joj jedan od stomaka, drugi, gornji ga preklapa...vise joj guzovi...nešto nalik na sise takođe visi...on ustaje, sa ciljem da obavi jutarnje pišanje, gleda u svoj ponos, koji takođe visi...kroz glavu mu prolazi misao:"Ali on visi samo trenutno!".
- Mačko!
- Reci, tigru moj!
- Gde ti je džak?
Zvuk od koga se intenzitet radnje diže u drugu dimenziju, nemoguću opisati normalnim riječima.
-Ah draga moja Stojadinka kako me je moj Ljubo iznenadio sinoć, došao ranije sa posla, napunio kadu za mene, kupio mi ruže, upalio svijeće, bilo je kao u filmovima, poslije smo vodili ljubav, mazili se, baš se super osjećam, jedva čekam da ponovimo večeras.
-Heh... Moj Milivoje stigao sa puta prije 10 dana, izašao iz kamiona, podaprao se malo, ufatio me u one svoje ruke, pa kad je počeo da me :zvuk rokranja: jebe, mrak mi je pao na oči, nisam mogla sjest 3 dana. Namirio me za mjesec dana. Jeb'le te ruže i svijeće.
