Svakakvih likova ima, i dobro, budimo iskreni, ne baš sve se to može opravdati sa neke evolutivne tačke gledišta, ali ako nešto nema opravdanja, to je ovaj izbljuvak (NE SAŽVATAK) moderne civilizacije, koji na žalost, zahvaljujući opšteprisutnosti hrane u većem delu sveta, ne može da se eliminiše procesom prirodne selekcije.
Tamo neki makrobiotičari se neće složiti. Reći će kako je neumorno žvakanje hranje izvor dugog života. Kurac. Kad tamo gepard ulovi antilopu, pa on jadan krlja to koliko god može, dok ga ne otkriju lavovi i otmu mu plen. Isto važi i za majmune. Manji majmuni dođu i gledaju dobrste sve što mogu dok ne dođu veći majmuni, huligani iz kraja, pa ih opet teraju. E, da, ima poneki sisar koji mnogo voli da presporo žvaće, npr. jebeni panda, a svi znamo koliko je on uspešan na evolutivnoj lestvici.
E, sad ti meni reci da postoji nešto više gej od sporog jedenja hrane? Pa ni odbojka i raspoznavanje više od pet boja nisu toliko gej. Kada vidiš nekog takvog odraslog, kako mrlja po tanjiru i razvlači se sa svakim jebenim zalogajem, ne možeš a da se ne vratiš u detinjstvo i prisetiš se one male pizde iz bloka 5 kako je mrljavila grašak i kako bi joj dobro legla jedna lepa vaspitna tada. Pizda mala! I ona i njen jebeni jedini Ken u naselju.
E, da, tu su još gori oni koji se prodaju za hedoniste. Kao hoće da uživaju u svakom zalogaju. Koga bre ti lažeš, bre? Ugojio si se ko prase, i pokušavaš da prevariš centar za sitost kako bi ranije skontao da nisi gladan. Hedonizam, suprotno verovanju, nema ništa protiv manje učestalosti konzumiranja, ali zato, brate kada se odlučiš da naručiš, makar to bilo jednom u pola godine, jedi kao jebeni čovek! Ako si na dijeti, budi na jebenoj dijeti do kraja, pojedi pola, ili, još bolje, disciplinuj se, ali nemoj mi žvakati isto sranje tri sata dok mu ukus potpuno nestane i onda to prodavati za hedonizam, a u stvari samo pokušavaš da podmitiš taj jadni namučeni hipotalamus da te ranije zasiti jer si se ugojila pola kile. Nije ni čudo što su žvakači (pored toga što su pederčine) često i depresivni. Tužan hipotalamus nikom ništa dobro nije doneo.
Tako da posvećujem ovo svim jadnim hipotalamusima tamo u svetu, koji su pod torturom zuba i jezika.
15 000 godina p.n.e.
A: Uga buga. mljac
B: Uga, uga. mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: Uga buga. mljac
B: Uga guga buga. mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: Uga buga?
B: Uga. mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: Uga buga?
B: mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: ????
B: mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: UGA BUGA?
B: mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac mljac
A: UGA JEBENO BUGA! vadi supersonični multifunkcionalni šrafciger i preseca mu kartotdnu arteriju za sveopštu dobrobit čovečanstva
Vaspitno - obrazovna institucija. Pre svega vaspitna, jer ona je tu da svojim sistemom u nas usadi odredjene navike još dok smo mali, kako bismo se kasnije lakše uklopili u jedan veći sistem. Pored pisanja, čitanja, crtanja i poznavanja drugih predmeta, koji stižu kako školovanje odmiče, još od sedme godine počinjemo da učimo neke druge stvari :
da ustajemo rano, u školu dolazimo na vreme, ponesemo domaću svesku, pažljivo slušamo, dignemo ruku kada hoćemo nešto da kažemo, prijavimo ko je razbio prozor, igramo se sa decom koja se od nas po nečemu razlikuju, ne prljamo dvorište, naviknemo da subotom i nedeljom ne idemo u školu, i imamo letnji i zimski raspust. U suštini, ovo ćeš raditi do kraja života
- 1. Navikavaš se ranom budjenju jer ćeš jednog dana ustajati rano zbog posla
- 2. Ne kasniš na posao.
- 3. Obavljamo deo posla iz firme i kod kuće.
- 4. Slušaš šta ti šef kaže.
- 5. Moliš kada ti nešto treba.
- 6. Drukaš one što nisu najkorisniji za firmu
- 7. Tolerišemo homoseksualce i tretiramo ih kao jednake
- 8. Recikliramo i ne zagadjujemo.
- 9. Naučimo da se vikendom ne radi i da je oaza u radnoj nedelji.
- 10.Naučimo da živimo za godišnje odmore.
Naučno je dokazano da većina djaka posle srednje škole zaboravi dve trećine gradiva. Srećno nam ukalupljavanje.
Reč koja je ostavila dubok, ružan trag u našem sećanju iz detinjstva.
Detinjstvo. Taj divni, bezbrižni period lajferisanja, kada smo vreme provodili napolju družeći se. Posle doručka, izašli bi napolje i tu bili do kasne večeri sa povremenim pauzama za klopu. Ne, nije smetalo ni temperatura od četrdeset stepeni, ni kiša, ni blato, sneg, znoj, umor...
Ne, jer tad smo bili deca i nije nas puno interesovao status veze na fejsbuku; bilo je bitno samo da lopta može da se kotrlja, pa makar bila i najobičnija krpenjača. Tad se živelo.
Ipak, postojala je jedna stvar koja je mogla da pokvari dečiju, bezbrižnu igru... Ti stariji grubijani. Likovi, koji bi se pojavili kad im se digne, da prostite, pička, onako niotkuda, sa namerom da pokvare igru iz čiste obesti i ljubomore, pod izgovorom da im treba teren, da je njihov. Jebiga, moglo im se - veći, jači, luđi... sve ono čega se treba kloniti.
Njihov uzvik - Razlaz - označio bi kraj druženja, da treba da nestanati sa lica mesta, da bežimo kući, ili će biti posledica. Znalo se, par vaspitnih, pa bi se dozvao pameti.
A: Šta mislite da napravimo kup? Šet ekipa po trojica, na ispadanje, a?
B: U šta igramo?
C: Nećemo džabe!
D: Svaka ekipa nek kupi po 2l soka, a pobednik nosi sve. Može?
A: Kurac, brate, ako nam dođe Kiza sa ekipom i vikne razlaz, ostaće mu i teren i naši sokovi...
Pojačivač istinitosti rečenog u slučaju pravdanja, ubeđivanja ili čitanja Oče naš.
Ama četvrti put ti kažem - mojne svršavati na lejzi beg da ne bi radila vaspitna, ščuo?!
---------------------------------------
- Jebem ti ovog profesora i ko ga je doveo da radi za katedrom!
- Opet si okinuo godinu?
- Šta bre, mene izmučio k'o sansku kozu a koleginici nije postavio ni tri pitanja. Ama ni tri!
- Dojka vrti gde učenje neće, zapamti to.
Ova reč koja označava kraj bilo kakve dalje rasprave obično se upućuje od strane starijeg sagovornika mlađem. Nepoštovanje datog signala za prekid dalje verbalne vatre obično podrazumeva vaspitnu šamarčinu, kako bi osoba ubuduće znala kako da se ponaša.
sin: Pečemo prase kod Miće pekara.
otac: Ne, pečemo prase u našoj vuruni.
sin: Pečemo prase kod Miće pekara, ja dajem pare neću da se jebavam oko granja tu čitav dan.
otac: Pečemo u vuruni i kapak!
sin: Pečemo kod Miće pe... ##vaspitna## Dobro peći ćemo u vuruni.
Ponekad sebe uhvatite da pevate džingl neke reklame, ili ponavljate, sasvim nesvesno, neki dijalog sa reklame u glavi...
Ili iznenadno uzviknete: "Karamela!".
Pomisliti onda, da li "oni" koji slučajem šalju na nas neke psihološko-propagandne zrake ili signale ili vibracije ili neko čudo da nas totalno mentalno sje..! Da vam se vrti po umu neka glupost iz reklame za koju ni u najluđim snovima ne bi rekli da je dobra, a kamoli kupili proizvod... Odgovor je: DA!
Samo još nisam shvatio šta, ali blizu sam da ih provalim....
Psssst....
PS: Ponekad su posledice nezamislive.
Vozim se u 75, idem ka gradu, i uhvatim sebe kako mumlam pesmu "Ko minus i plus" (mislim da je od Magazina, ili šta već...), sredim se... lupim si dva vaspitna šamara... pogledam okolo... Ne vidim išta. Pitam se odakle mi se ta glupost zavukla u glavu. Pogledam iznad sebe i vidim reklamu o teleranciji prema HIV pozitivnim osobama, koja glasi : "I minus i plus mogu u ovaj bus!"
WTF!! Nisam je ni video a ona je već imala destruktivno delovanje po moj um!!
Danas nema fotografije. Samo pisanije. Učimo o Hajdegeru. Serviraju nam antifašizam. Ali profesore, Martin je bio nacista!
On samo radi po planu i programu. Ja sam u agoniji, opet upisan u napomenu. Nastaviću da ga bockam. I on se kaje za svoju prošlost. Mogao je da jebe. Fasada mu je očaj. Nema stila. Nema ukusa. Gorčina. Zato je i profesor. Posle recite da je škola obrazovno-vaspitna istitucija. Gde je obraz? Plače ukaljan. Čak i moj. Osula ga crna tempera. Sada je alergičan na nemoral. Ja i dalje osuđujem. Volim sebe jednim delom. Drugim se prezirem. Hoću da rasklopim svog robota. Sastaviću ga opet, ovog puta neće biti deformisan. Al neće biti pokretan. I ovako bi služio vlastelinu. Opet sam raspet. Moram da izdam. U sredu je sud. Glavni pretres. Dva dana pred rođendan. Hvala na poklonu. Još jedan nemir. I još jedan - moram da budem spreman i na društvenu osudu. Žig ću nositi na čelu. Žgadija će utisnuti. Počeo sam kao Raskoljnikov, i ja sam imao san. Urezivali su mi obeležje, kao Aldo Rein u tarantinovim prokletnicima. Nije bilo lepo. O, pa ja ću da izdam. Raspet sam. Između oca i neprijatelja. Za dva dana ja ću biti dželat. Ja nosim oružje. Ja presuđujem. Presuda ostaje uz “ja” dok me ne zakopaju dva metra ispod. Svakako sam dno dna. Ne želim da budem posrednik. Niti čekić. Udariti nakovanj za mene je previše!
Kažemo za nešto što je naše, ili što smo mi negdje zacrtali da je naše.
Pijanka:
Drugar do mene uzima moju flašu piva, naginje i pije iz nje.
Sledi jedna vaspitna iza ušiju i rečenica-Nemoj da te ljuta guja ujede da više diraš tu flašu, ja sam to zapiš'o!Neki klub, ili šta već, izlazak-
Lik muva neku ribu, pleše malo sa njom, prilazi moj drugar, ubija pšenicu u njemu.
Kasnije ga pitamo-Zašto?
-Čuj zašto, ja sam to zapišo!
-Pa kad si?
-Pa čujemo se malo preko fejsa!
-E, alal ti kurac ako si normalan i malo!
Glagol koji je u velikoj sličnosti sa glagolom "posvađati se", samo što u ovom slučaju može doći i do fizičkog sukoba. Takođe je veoma sličan glagolu "kombati se".
Živojin: Mitre, dođi na sekund ovamo, da te pitam nešto.
Mitar: Šta je Žile, je li bilo nešto?
Živojin: Ama pokačio se onaj moj mali sa onim rođakom tvojim,onim Slavoljubom, pa da vidimo šta je tu bilo... Je li ti pričao on išta?
Mitar: Ma jeste, nije ništa bilo, malo se posvađali, pala koja šaka, i to je to..... Sad je sve u redu...
Živojin: E neka je, idem sad kući, da mu i ja dam koju vaspitnu....
Naziv za mesto gde žive uglavnom stare osobe, po uzoru na ostrvo gde i danas žive kornjače koje pamte vremena kad je Darvin tamo navraćao kako bi po nalogu judeomasona i bavarskih iluminata pisao svakakve gluposti, oca mu jebem.
Obično su to sela koja su ostala bez mladih ljudi jer su otišli u gradove kako bi našli posao, slušali sve osim Jašara i kompanije, jebali se na nekom mestu koje nije seno, pili fensi koktele umesto domaće prepečenice i jeli hranu koja je američko govno.
-Alo, rođače! 'De ćeš tako obučen? Je l' idemo na selo ili na reviju Ašoka Murtija?
-Šta fali, lepa roze majičica sa v-izrezom. Pičke se lože na to.
-Pa ti 'ajde u tome, ako hoćeš da te ubiju vilama čim te vide i da te bace kerovima da te razvlače. Nema tamo mladih pičića, to ti je k'o Galapagos. A i da ih ima, ne daju pederima. Ajmo, baba već spremila komplet lepinje, ima da se useremo.
-Uh, to je previše masno, ja ne jed...
-:vaspitna:
Sitni lekići koje nosiš sa sobom.
Interventna: Dobar dan uvaženi građanine u prolazu. Davaj ličnu karti i izuj se polako, tako... tako... aa šta je ovo u novčaniku, droga neka jel?!
građanin: Ma cirkoni, oću reći rivotril, to je skroz legalno ouvaaj, mislim prepisao mi lekar, samo sam zagubio negde recept.
Interventna: Saćeš ti to lepo da objasniš u stanici, a za početak jedna vaspitna, mamu li ti onu narkomansku. #BAM BAM#
Građanin: Eej bre, rekli smo jedna!
Interventna: A jebiga sine, ja da sam znao da brojim ne bih otišao u pandure. Ajde ulazi.
Glavni krivci za sve što smo zagubili ili zaboravili gde smo ostavili.
-Kevo, jesi videla negde moju četku? Pola sata je tražim...
-Mhm, jesam, eno dvojica ga odnesoše putem malopre. Jedan se čak i češljao.
-Obavezno.-Maro, gde nam je dete, sunce ti jebem?! Nisam je valjda u vrtiću opet zaboravio?
-Ćale, ćale, eno dvojica je odnesoše sad, dok si ti bio u kladži..
-Sido, rodila si idiota. :vaspitna:
-Ali, ća-ćale, ja sam ozbiljan.
-E u tri lepe.
Jedino oružje koje se može unijeti u noćni klub.
- Pajsad 'vamo. Za deset evra, da se popneš na šank i iz svega glasa zapjevaš "Smoke on the water". Ali, onako, iz duše!
- Jesi ti lud? Da mi se zaleti kakva gorila iz magle i zdimi jednu vaspitnu za uvo.
- E, jeste, ali impresioniraćeš cure i zaraditi deset evra. Deset evra, ej, malo li je na ovu skupoću?
- Cure koje su klijentela ovdje ću prije imresionirati ako se raspalim flašom po glavi ili izvadim ovo oružje iz gaća pa zavitlam, vidio sam to u jednom spotu. 'Ajmo odavde, ona dvojica ošišanih nas mrko gledaju.
Nedozrelost i nezrelost osobe upakovana u mentalnu ili fizičku ništavinu koja na svakom koraku pokazuje svoj deficit mentalnih mogućnosti, koje ne dosežu ni do krpice na međunožju Pigmeja srednjoškolskog uzrasta.
Najčešće je posledica fizičke nestasalosti u kojoj balavac nije sposoban još ni nos da obriše, po kojoj je i nastala asocijacija na izraz, no, nekada se otelotvoruje i u zrelim godinama, gde je polu-osoba paradoksalno nemač pojma u odnosu na konotaciju koju nosi izraz "zrele godine", što je dosta teži slučaj ovoga oboljenja.
Brka: "Deder, Kićo, donesi onaj džak lepka, smešaj i izgletuj levi zid, ja neću stići sve."
Kića: "Kako ja to, bre...?!"
Brka: "Lepo i lako, prioni. To može i moja baba..."
Kića: "E, pa ja nisam tvoja baba!"
Brka: "Ne, ti si moj kurac, sa sve sifilisom i vegetacijom! 'Ajde, odma', nemo' da radi vaspitna!"
Kića: "Pa ne znam ja to... Al' ne mogu biti gori od tebe, vidi kakvo je to što si kao uradio!"
Brka: "Nemoj ti na mene da šiljiš kurac, video sam više gletovanja nego Milićević guzica. Sad lepo, evo ti ove maramice, obriši se, pošto vidim da ti ozbiljnost iz nosa curi, pa se vrati u roku od odma' da uradiš šta i kako ti je rečeno!"
Zlo vraceno iz praiskona,repriza horora.Muzicka pozadina koja bi savrseno odgovarala dolasku cetiri jahaca apokalipse i Sudnjem danu.Zvuci koji ucine da se prosecnom Srbinu oduzmu noge a paralisuca jeza prodje uz kicmu.
Slavisa lezi pospan na krevetu,u blagom polusnu,sat otkucava 19:30h iiiiiiii...Krecemo!-Tiritititiritititiritititirititi...Onako sanjiv skace sa kauca i obaljuje cokanjce rakije sa stocica i preplasi zenu i cerku:
-Milanka sta si zinula ko' krava,vodi decu u skloniste opet ce oni pederi da gadjaju,stizem i ja samo baterijsku da nadjem!I pozurite dok jos ima struje!Navij mi ono sranje u 5h,da vidim je l' stigo' zejtin i brasno.Valjda su neko normalno brasno doterali,kad sam prosli put otvorio ono iz Rumunije jedva sam se odbranio od crva!
U tom trenutku ulazi sin:
-'De si bio picka ti materina,pa je l' znas da gadjaju svako vece!
-Cale,koji ti je jbt tu smo bili isp...(vaspitna ga sprecava da dovrsi sta je hteo da kaze)
Milanka prilazi i lupa mu 2 samara u nameri da ga povrati,cerka ga hvata za znojavu kosulju i drmusa ga:-Kakav zejtin,kakvi bakraci covece,2010. je opet si prebacio crni moj Slavisa!
-A?Sta?Kako ,ja bre....Ijaoj,Tijanicu,jebem li ti 100 krvavih majki!
Verni pratioc svakog iskrenog Milicajca. Vaspitna palica, po starom dobrom narodnom je to batina. Nosi ga Harodna Milicija o pojasu, nosi je Oklopljenda Žandarmerija (Nindža Kornjače) na utakmicama i vojna milicija na smotri i na kapiji od kasarne. Vojno-milicijski pendreci su bele boje i poput saobraćajca oni ih koriste za regulisanje vojnog saobraćaja.
U paleolitu su se izrađivale od drveta, kamena i koske. Drvene palice su bile dugo u upotrebi, negde u svetu ih i danas koriste, a od Kašmira do Australije bambus ostaje neprikosnoven do danasnjih dana. Drveni model palice je imao specifičan zvuk kada se ispusti na kaldrmu, koji je uz zvižduk milicijske zviždaljke značio beži. Iz tog vremena pendrek je postao produžena ruka milicajca koji sa pendrekom pokazuje prolazniku pravac, kuca na vrata, meša zaslađivač u kafi, potpisuje se u banci, mazi decu kod kuće, maše kolegi milicajcu, trese šljive, tuča šnicle za pohovanje, razbija orase za baklavu, pomera kravu sa druma, bocka unesrecenog da vidi da li je ziv, tapše kolegu po ramenu, diriguje muzici u kafani, tuče muvu na stolu, a pre svega služi da se raspizdi onaj koji laže ili krije istinu od narodne milicije. Pendrek je tako srastao za milicajca, da kada se milicajac upoznaje sa vama, on prvo skine desnom rukom pendrek sa pojasa, prebaci ga u levu, onda izbaci pendrek u levoj iza ledja, nagne se u napred, stegne vas desnom rukom ko marko suvu drenovinu, namršti se ko da vežba svoju grimasu i zaboravi da kaže ime.
Kasnije, a tu mislim na vreme od rata do devedesetih su se izrađivali modeli od kože, koji su mogli čak i da greju milicajca u dugim decembarskim noćima. Uz ovaj model milicija je dobila i drugog pratioca, komunikator, kojeg od milja zovu motorola. Kožni model i danas možete da nađete u kojima se prodaju kožni bičevi i garderoba od lateksa sa vešom od čipge i nešto lanaca, remena i gumenih jabuka i šargarepa. Unutra je bio upleten kanap, a spolja zategnuta koža. Milicajci su obožavali da drže desnom rukom pendrek, a levom da mu stežu vrh dok veličaju prednost istine u vašem iskazu za njegov zapisnik. Krajem osamdesetih godina Slovenačka milicija je izbacila kožni pendrek i uvela električni, sa dve elektrode na vrhu sa po par hiljada volti u najavi. Mediji su u to vreme izvestili da je to bio prvi vesnik separatizma u Sloveniji.
Najnovije vreme osim polimera i tvrde, kuvane gume sa armaturom donosi i neki i nekoliko modela pendreka. Osim teleskopiranog pendreka kojeg obično nose gilipteri, tu je tonfa i specijalni pendrek od metra kojeg nosi žandrarmerija, koji se karakteriše svojom dužinom. Pendrek od 65cm je ušao u upotrebu još početkom devedesetih uz kombat uniforme. U narodu je sinonim za pendrečenje u novom veku razulareno puštanje žandarmerije na narod o većim skupovima. Često se može videti kako milicajac setno gleda u pendrek i razmišlja: "Da mi je ovoliki ne bi razmišljao šta mi radi žena kod kuće."
Odgovarajuća mera na skali pederluka.
Nivo 1- Kiselo mleko/ mleko sa kajmakom: Zdravlje na usta ulazi. Redovan učesnik kupusijade u Futogu. Prilikom rada u bašti nosi plave klompe. Jedar i snažan, boluje jedino od seljačkog rumenila. Ima psa Žuću, ovčara braon boje. Brije se pred odlazak na slavu ili u lokalnu birtiju, pa kad se vrati mortus pijan, ženin šamar bolje odjekuje.
Nivo 2- Jogurt/ mleko (sve od Mlekare Južni Kučaj do Moje Kravice, može i onaj Dukat 'rvatski): Špedicija je napredna grana. Fura kombat pantalone i tri brojanice na desnoj ruci, jedna je sa Ostroga. Trkne do Maksija da kupi ženi uloške kad ustreba. Decu ne bije, ali vaspitna se ne računa. Hobi mu je nameštanje gumice na slavini po potrebi i nikako ne može da shvati zašto se topla i hladna voda prebacuju na suprotnu boju kružića. Životni moto: Pare nisu problem, para nema hehe.
Nivo 3- Kefir: Ljubi ga majka. Svaki dan mu rastvara magnezijum i vitamin C. Ne voli boraniju. Za rođendan traži eksterni hard disk. Na faks nosi ranac, u rancu nosi raskupusanu svesku, opušak od olovke i Plejstejšn konzolu. Na predavanjima se javlja dižući dva prsta. Dok je trenirao basket, tuširao se sa drugovima. Probao je tange na maturskoj ekskurziji, iz zajebancije.
Poslednji nivo, pređena igrica- Sojino mleko: Išao je na folklor kad je bio mali, njegovi su želeli da proputuje svet. Pije samo Janu, i Rosu su pokvarili. Drži dijetu koja odgovara njegovoj krvnoj grupi, prepisanu od strane nutricioniste. Lajkove na Fejsbuku smatra precenjenim, ali mu imponuju, znaš kako mu imponujuuu. Prati horoskop, ali ne onaj iz Blica, već se konsultuje sa Kleopatrom. Omiljeni odevni predmet mu je sako, nosi ga čak i na plaži i ne libi se da priupita spasioca da mu namaže leđa. Takođe probao tange na maturskoj ekskurziji. Od tada ih ne skida.
