Izraz koji je u naš, ali i u sve svetske jezike uvela nobelovka u najavi i doajen pisane reči Marijana Mateus.
Voluminiziranost je stanje svesti koje donosi veći mir od nirvane. Stanje duha u kom jednostavno nema mesta besu, nervozi i stresu, a samouverenost je na tako visokom nivou, da jednostavno sijate nekom neprirodnom svetlošću koja obara sve pred vaše noge i čini druge ljude potpuno beznačajnim u odnosu na vas i vaše postojanje.
Stanje koje ne mogu da dostignu ni budistički monasi nakon sati i sati neprekidne meditacije, a od kada su pročitali Marijaninu knjigu, to stanje je jedino čemu oni teže. Stanje u kom su vaša kreativnost i mašta takođe na vrlo visokom nivou a želja za stvaranjem besmrtnih, večnih dela je nezajažljiva.
Jednostavno, voluminiziranost je stanje potpune sreće, blagostanja i duševnog mira koje ne može drugačije da se nazove i potpuno opiše.
Postoji samo jedna reč za to.
Voluminizaranost.
Primer stvaralačkog zanosa koji je proizišao iz stanja voluminiziranosti:
- Izlazim iz tvog privatnog aviona osvežena, namirisana, voluminizirana. Na sebi imam beli šorts, paučinastu šarenu tuniku, sandale sa vrtoglavim potpeticama, govoreći jezikom supermarketa - totalno sam jestiva i isto toliko hot. Svojim izgledom jednostavno pripadam tom divnom morskom mestu. Ponovo sam u filmu uživo i trudim se da što bolje odigram ulogu koja mi je dodeljena. - M. Mateus
Nešto što je staromodno, prevaziđeno, demode. Objedinujuća definicija svih prošlih, zaostalih vremena i generacija koja nimalo ne odgovara savremenom, ultra-sofisticiranom svetu. Totalitarno voluminizirani izraz koji možda baš zbog toga najradije i koriste najplemenitiji predstavnici istog: kvazi-intelektualci i intelektualke, metroseksualci, homosi i, uostalom, svi wannabe pripadnici urbane društvene kaste ljudskih imitacija i moralnih nakaza. Doduše, obzirom da termin iz naslova direktno potiče sa francuskog govornog područja, pomenuta voluminiziranost se donekle i može razumeti. Au-revoir.
- 'De ćeš, Mladene?
- Ma, pusti me, Povlene, zakasniću na dejt...
- Oh, kučko moja muška...Pa, ko je srećni dobitnik, ako smem da znam?
- Jedan slatkiš iz teretane u kojoj vežbam...'Naš kako je sladak...
- Slatkiš? Iz teretane? Pobogu, Mlađo, pa to je tako passé! Treba da probaš cev od auspuha, to je sada in...---------------------------------------------------------------------------------------------------
- I? Kako je prošlo upoznavanje sa budućim tastom i taštom?
- Pa, ono...i nije bilo tako loše. OK su me prihvatili obzirom da sam im napumpao ćeru. A i doneo sam cveće, piće, znam ja red, xexe...
- Da, jebote. Cveće i piće nikada neće biti passé...
Čuveni šifrovani naziv koji se koristi među baticama, čuvenim ekspreso ispijačima i voluminiziranim metroseksualcima koji nikada ne jebu, a izgledaju kao da to svaki dan rade, za ribu odličnog izgleda koja mnogo voli da se troši na sve strane. Tačnije, čuli su da voli.
- khm....khm...aaaaakhm....kljkhm....
- Šta ti je bre batice, jesi dobro?
- Ma khm....jebote malo falilo da se udavim kašičicom. Jesi vid'o ovog zmaja što je sada prozuj'o pored kafića?
- Pa naravno da jesam. To je ona ribizla iz spota Bobana Rajovića.
- Al' je dobra ili što bi se reklo jezikom supermarketa, pravi delikates.
- Jeste, a čuo sam da je zmaj od hoćaja, ako me razumeš.
- Pa naravno da te razumem. Nisam džabe gledao sve epizode Seksa i grada, plus sve epizode Vil i Grejs.
- Hoćemo da je startujemo pa da je očaramo?
- Ma jok, o'ladiće nam se kafe late, a sunce je taman na tačnom mestu na kom obasjava biceps koji sam premazao maslinovim uljem.
- Ništa onda. Konobar! Donesi dve akva vive i integralne đevreke.
- I aroniju da se oksidiramo.
- Je l' ono Doktor FIlgud tamo?
- Jeste. Ej doktore, ajde 'vamo na aroniju i akva vivu.
- Može, može, uvek sam za dobru aroniju. Jeste videli onog zmaja što je prošao pored malopre?
- Kako nismo. Čuli smo i da je zmaj od hoćaja.
- Meni je Rajović pričao da je konzumirao, ako me razumete.
Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.
Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.
Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.
- A sada veliko finale. Noblicina nagrada za književnost. Nominovani za ovu prestižnu nagradu su:
01. Mirjana Bobić Mojisilović sa knjigom “Muškarci kad su gladni bolje jebu”
02. Isidora Bjelica sa knjigom “Ja sam dobra pička, samo vi to ne vidite”
03. Siniša Pavić sa knjigom “Šojićev bolji život sa porodičnim blagom”
04. Marijana Mateus “Voluminiziranost na Bahanalijskim ostrvima”Za kandidate možete glasati slanjem SMS-a sa tekstom SRANJE na broj 1010.
Novi izraz za nešto što je totalno gej, najverovatnije nastao zbog uglavnom flafičaste duge plave kose, baršunastog stila oblačenja i voluminiziranog govora koji je karakterističan za pripadnike te rase.
Jednostavno, vilenjaci u svakom trenutku, čak i kada se namršte, izgledaju kao da će im umesto neke opasne rečenice izleteti rečenica: "Jao ovo je baš supiš.", a ako su u kadru dva vilenjaka i pričaju, non stop deluje kao da će se po'vatati na licu mesta.
- Matori vidi što sam uzeo majicu u najku. Reci što je dobra.
- Brate roze je. I znak je urađen od cirkona.
- Nije roze nego ciklama, nemaš ti pojma. Ovu će Nadal nositi na sledećem turniru.
- Vidim ja da ćeš ti uskoro nešto vaditi iz dupeta k'o Nadal gaće, majica je potpuno vilenjačka.
Zajednički imenitelj svih nebuloznih priznanja koja vam mogu dodeliti jedan kultni i voluminizirani trendset-elit-fešn-kurac-palac magazin, LGBT zajednica iz Donjeg Babinja ili Sindikat Koprofagičara U Porno Industriji ( oni što jedu govna; prim.prev). Ukoliko vas neko od pomenutih slučajno i promaši, možete se nadati jednoj od nagrada Dopisnog Udruženja Doživotnih Zatvorenika (DUDZ), Unije Slepih Televizijskih Gledalaca „Bolji Život“ tj. Saveza Nezavisnih Bacača Dinamita U Zvorničko Jezero. Uostalom, nemojte očajavati. Ako baš ne budete imali sreće u nekoj od gorenavedenih kategorija, glasoviti sajt slenga „Vukajlija“ svake godine dodeljuje nagradu najboljem autoru definicije, odnosno postera...
Neka je sa srećom!
• Dženifer Lopez je ovogodišnja vlasnica najlepše guze na svetu! Tako je, naime, odlučio milionski žiri širom planete koji je preko interneta šest meseci glasao između 200 i kusur kandidatkinja. Prošlogodišnja dobitnica ove laskave titule, Džena Džejmison, nije bila zainteresovana da dâ komentar. Pa, g-đo Džejmison, znate kako se kaže – ko gubi, ima pravo da se ljuti...
• Kultni časopis „Ljubav i Konji“ je i ove godine titulu najsekspilnijeg muškarca dodelio glumcu, šansonjeru i tati, Ivanu Bosiljčiću. Ovo laskavo priznanje su u bogatoj prošlosti slavnog magazina dobijale i tako istaknute ličnosti kao što su Ivan Ivanović, Milivoje Ćirković i onaj čovek što u Sremskoj ulici viče „Držaaači za naoč’re“...
• „Dame i gospodo, dragi prijatelji i dragi gosti, dobrodošli na još jedno izdanje Svetskog Kupa za narkomane „Pajdo Godine – 2012 Edition“! Prošlogodišnji ukupni pobednik i nosilac ove laskave titule, zadao je težak zadatak ovogodišnjim kandidatima konzumiravši rekordnu količinu od 724 g kokaina, 313 ml heroina uz 56 iranskih buksni, 112 eksera i čak 467 pečuraka iz Černobilja, od čega je - u takođe rekordnom roku - uz gromoglasni aplauz i preminuo...“
Palamud jedne od novokomponovanih srpskih majki koja, pored odlične kolekcije alimentacija koju je pokupila tokom godina, ima potrebu da svoj benk akaunt voluminizira prodavanjem muda-za-bubrege i haljina koje nikako neće uhvatiti sponzora, samo muve sirćetare.
I dok ona u mejn strim emisijama priča kako je nerviraju veliki računi za mobilni, kako je sa 14 godina počela da radi prodajući sladoled i kako njena deca rade preko leta na kopir-aparatu svog šugardedi ćaleta, ona nosi paučinastu tuniku koja je, u stvari, mamac za somovinu iz sveta sporta i Đet-seta i u kojoj je verovatno prodavala taj isti sladoled pa se izanđala usled višegodišnjeg nošenja.
Najubitačnija rečenica iz stila muvanja, prilaženja devojkama i uopšte komunikacije između batica koji umeju da pričaju specifični jezik supermarketa.
Rečenicu je nakon nekoliko dana u voluminiziranom stanju izmislila doajenka srpske pisane reči Marijana Kostić Mateus i prvi put je iskoristila u svojoj čuvenoj knjizi Anoaž, za koju je dobila duplu Noblicinu nagradu za književnost.
Izraz uglavnom koriste matori, prosedi, na Tadićku podšišani, flafičasti, korporativni menadžeri kada spopadaju berli ligl devojčice, dobacujući im ovu ubitačnu rečenicu iz fićka u kom stalno bleje na pauzi.
- Alo devojčice, totalno si jestiva, a još više hot.
- Ma odjebi bre konju matori.
Još jedna u nizu jezičkih genijalnosti, naše najplodonosnije spisateljice Marijane Mateus, koja je sigurno nastala dok je bila u voluminiziranom stanju, u kom ona uglavnom i piše svoja najveća remek dela.
Jezik supermarketa je, po imenu se da zaključiti, jedan poseban jezik koji se koristi u supermarketu, gde se samo zove prosto i jednostavno jezik, ali kada se koristi izvan te institucije, da bi se bilo šta opisalo, postaje jezik supermarketa.
Naravno, to sada i ne zvuči tako genijalno na prvi pogled, ali Marijanina genijalnost se sasoji u tome, što je prvo prepoznala postojanje tog jezika, a zatim ga uspešno implementirala u svoje knjige i napravila od njega pravi hit među svim ljudima koji su ponosni da sebe nazivaju jednim prostim imenom, decxko.
- Batice pogledaj ovu klinkicu. Totalno je jestiva a još više hot.
- U odlična je. Daleko je od toga da joj istekne rok trajanja.
- Ma naravno matori da je daleko, ova je tek stigla na rafove.
- Kako bi je rado šopingovao.
- Pa idi je ubaci u korpu matori, zrela je kao jabuka. I ne zaboravi da uzmeš fiskalni.
- Ma mrzi me da čekam na kasi.
- Čekaj malo ne razumem ove naše zadnje dve rečenice i nekako mi nemaju smisla.
- Ma nema veze, bitno je da smo kul i da pričamo jezikom supermarketa a to je sada in.
- I to što kažeš.
Metaforičan, transcedentalan, romantičan i nadasve voluminiziran naziv za ono žuto govno na koje smo šatro sleteli, pa šatro nismo sleteli, pa ima vetra, pa nema vetra, tek - MESEC.
Bilo kako bilo...izraz se u pisanom obliku najčešće sreće međ' stranicama ljubavnih romana iz edicije "Luna" (informacija neempirijskog karaktera) i kvazi-poezije od koje iole antinjanjavom ljudskom primerku momentalno proradi sfinkter (informacija empirijskog karaktera), dok se u svakodnevnom govoru sreće daleko manje i ređe...osim u slučaju da se zabavljate/ste se zabavljali sa ženskim/muškim idiotom koji gotivi nešto od ovog gorenavedenog. Elem - raskinuti preko rukom pisanog pisma, toe taj stil.
...i dok je Mesec, taj verni Zemljin pratilac, svojom svetlošću obasjavao njihova obnažena tela, Slavica je posmatrala svog mladog ljubavnika Rastka sa nekom novootkrivenom nežnošću. Činilo joj se da je njegovi poljupci prenose na neko drugo mesto, u neko drugo vreme, daleko, daleko, gde nema...
- AMAN, SLAVICE, DOKLE ĆEŠ VIŠE DA SEREŠ UNUTRA, JEBALA TE TA TVOJA GOVNA ŠTO ČITAŠ, ZNAŠ!!
- Evo, evo...taman Rastko da me pojebe, bre, pička ti materina i što sam se udala za tebe!!
Subtekstualna onomatopeja lizanja buljsona i zobanja okoločmarnih dlakuština tu prisutnoj i iz određenih razloga uzvišenoj individui-zaslužnom građaninu. Odvratna floskuletina kojom transferogeni pojedinac-korisnik najčešće započinje ritual onanisanja na lik & delo nasumične i u javnosti priznate persone, pripadala ona branši umetnika, sportista i inih kategorija zabavljača svekolikog naroda nebeskog.
Elem, iako odvajkada voluminiziranog prizvuka, fraza iz naslova je nekada ipak imala nekog smisla i logike, taj neki atest opravdanosti upotrebe, pa čak i u slučajevima kada se rabila do imbecilnosti, jebote, znalo se onomad vrlo dobro ko je ko na javnoj sceni...a ko član Partije, je li, no to je već druga priča, nećemo tamo...dok se danas jedna ziljava Mina Lazarević (koja je svojevremeno samo teške Zagore mogla dubedi u to da je u onoj jebenoj seriji igrala osobu ženskog pola; prim.prev.) nimalo ne libi da u intermecu svog solističkog koncerta u Dvorani Sindikata na sva usta podriguje vrljavo ime vrljavog Ivana Bosiljčića, "privilegija" i "čast" se podrazumevaju.
Aukuracpičkusisu - ko vas pusti da iz trinaestog puta položite prijemne ispite, krv vam jebem da vam jebem razvodnjenu?!?!
- Drage kolege profesori, drage kolege studenti, drago osoblje Fakulteta Muzičke Umetnosti i draga ženo što prodaješ srebrninu ispred portirnice, imam veliku čast i privilegiju da na ovaj lepi letnji dan i pred svima vama pozdravim Ministra Kulture i Informisanja u Vladi Srbije, našeg i vašeg, gospodina Ivana Tasovca! Pozdravimo ga jednim ritmizovanim aplauzom, hehehe...:tapš, tapš, tapš, tapš:
- :khm: Hvala gospodinu Dekanu na i suviše lepom predstavljanju...to mu, međutim, ipak neće biti dovoljno da prođe u "sledeći krug". H, jebiga. :TAPŠ!TAPŠ!TAPŠ!:---------------------------------------------------------------------------
- Petar Grbić, strelac poslednjeg gola Partizana protiv Toršavlasinarba. Vaš utisci posle meča?
- Pa, kako da kaaažem, mi smo, ovaaaj, ušli malo stegnuto u utakmicu, ovaaaj, let kasnio, 12 sati puta, veštačka trava, navika-odvika, ovaaaaj, eto, dao sam taj jedan gol, zadovoljan sam svojim učinkom, ovaaaj, ostaje žal za nekim nesikorištenim prilikama ali, ovaaaaj, svakako da je prisutno zadovoljstvo zbog ostvarene pobede, ovaaaj, eto, zaista je privilegija i čast igrati za, ovaaaaj, Partizan, da.
- Hvala veliko, Petre. Bio je to Petar Grbić, privilegija i čast. Odjava i idem da se bacim sa najbližeg fjorda.
Borbeni poklič svakog malog šampona, losiona, ulja za kosu, kreme za lice, ruke, dupe, mleka za telo i mnogobrojnih ostalih übernasušnih preparata neophodnih za normalno funkcionisanje u životu jedne ljudske jedinke. Ni sâma Marijana Mateus, čuvena voluminizirana spisateljica i drolja po vokaciji, ne bi smislila reč koja bi mogla bolje opisati sakralno-transcedentni sadržaj u ništa manje transcedentnim ambalažama pomenutih proizvoda.
Ćelavi ste a želite kosu? Nema problema. Singularnom upotrebom jednog od revitalizirajućih šampona koje tržište trenutno ima na raspolaganju (u poverenju - svi su takvi;prim.prev.), revitaliziraćete korene svojih nepostojećih dlaka i, probudivši tako sopstvenu usnulu kosu(?!), u budućnosti koja sledi morati da odvajate čitavo malo bogatstvo za frizere a kako biste istu loma primirili od rasta. Slučajno ste zaspali pored logorske vatre što je za epilog imalo totalno oštećenje čak 56% od ukupne površine vaše kože? Ne očajavajte. Naćapate li željeno mesto tankim slojem neke od isključivo revitalizirajućih krema koje možete kupiti čak i u najslabije snabdevenim trafikama ili gvožđarama, revitaliziraćete nepostojeći epitel i u bliskoj budućnosti ponosno se šepuriti svojom novom ljušturom na nudističkoj plaži po ličnom izboru.
Poželeo Drakula - stvorio L'Oreal.
29 jun. 1389, Kosovo Polje...
- Gospode Bože, gde sam to ja? Jesam li umr'o?Jesi li ti anđeo koji je došao da me odvede na onaj svet, uboga devojčice?
- Nisam, kneže, ja sam Kosovka devojka...a ovo je REVITALIZIRAJUĆA KREMA SA DODATKOM ALOE koja, kao što ste već mogli da primetite, diže iz mrtvih!
Šta reći? Odakle početi? Sa koje strane prići ovom neobičnom i u svakodnevnom životu sve učestalijem terminu, a istovremeno ostati objektivan u sagledavanju elemenata koji ga čine? Elem, neko mlađi i hrabriji bi se možda drznuo kazati kako je reč iz naslova produkt biblijski neverovatnog talasa gejštine kojim smo zapljusnuti još od pre skoro pola veka pa tako iz dana u dan, ali bi ta definicija samo ovlaš dodirnula obrise onoga o čemu se ovde radi. Da je naslovni pojam "ogavna izmišljotina voluminiziranih predstavnika stanovništa planete Zemlje" - to bi već bio nešto precizniji pokušaj kategorizovanja pomenute anglo-saksonske pozajmljenice, ali bi i on ostao nedorečen i nekompletan. Međutim, ukoliko bismo se opredelili da pođemo u pravcu "savremene alternative talentu" i "peškiraste posledice globalnog zagejavanja", cenim da bi se verovatno - i to samo "verovatno" - većina vas složila sa tim i takvim opisom. Što ne znači, Bogu hvala, da je bilo kome od vas pomenuta pojava imalo privlačna. Tome se, doduše, barem nadam...
Bilo kako bilo, mogao bih ja o ovome da njamke, siguran sam, na jedno šurnaest i kusur strana, sa istorijskom jebenim osvrtom na celu priču, uz izjave žrtava, svedoka i Boška Jakovljevića, ali...idem večeras u dgra na neku do jaja žurku, moram da se skockam da bih bio cooooool. Kužiš?
- Mladene, kučko moja, na šta to ličiš??
- Što, Povlene?
- Pa, kakva ti je to košulja, bre?!
- Iz Zare, kupila mi mama da nosim na Prajdu...
- Vidi se da ti heteroseksualka kupuje stvari, Mlađo. A i ostatak garderobe ti je baš bljak...Ti izgleda nisi čuo za "stajling", a?
- Čuo sam i imam ga, samo što ti ideš maltene go po gradu pa i ne koristiš puno odeće, ha!
- Mlađo, dušo, mene momci takvog 'oće a tebi je guza netaknuta već skoro tri meseca, pa ti vidi onda ko bolje prolazi "po gradu". Ha!-------------------------------------------------------------------------------------------------
Odvratno nasmejani voditelj GRAND-a:"...To je bila Božidarka Adžić sa pesmom "Šaljem ti bes-em-es", a sada vas molim da burnim aplauzom pozdravite još jednu damu iz Grand-ove produkcije za koju kažu da svojim stajlingom podseća na čuvenu Grejs Keli, kraljica folka i ponosna majka ćerke Milice, gospođa Mira Škorić!"
engl. "New-ager"
Još jedan od onih savremenih izraza preuzetih iz engleskog jezika od kojih vam dođe da subjekta koji ih je izgovorio metodom jednoručnog bekhenda pošteno opandrčite po ustima tako da mu ista završe na potiljku jebene lobanje. Truli produkt trulog Zapada čiji se smrad prostire u svim pravcima sirote planete Zemlje. Nažalost a i obzirom da današnji svakodnevni govor na ulici sve više dobija na voluminiziranosti drugim i sličnim na kurac idućim terminima, čak ni eventualno omanje brdo korisnika istih - nastalo nesebičnom upotrebom avionskog mitraljeza - ne bi promenilo činjenicu koju svi vrlo dobro znamo ali se bojimo da je izgovorimo - uskoro će, naime, i nas normalne jebati u dupe. Kako na figurativan tako i na onaj BUKVALAN način.
Jer: kako da se jedan zdravorazuman, prostodušan i bogobojažljiv čovek odbrani od nezadržive plime kul urbanih ljudi, po religiji metroseksualaca, modernih shvatanja života i rupa koje poseduju, korisnika društvenih mreža i antidepresiva, piona virtuelnog sveta obrijanih dlaka sa tela i polnih organa, upućenih u modne trendove i meditativne tehnike, posetilaca hepeninga, poštovalaca svega što je novo i skida se golo, svesni sopstvenog ali ne i postojanja svog naroda, porekla, maternjeg jezika, istorije, kulture i porodice?
Hmm...Čovek novog doba zaista deluje kao rasan predstavnik nove arijevske rase. A znamo kako je ova prva završila...
Atlantida, Bog zna pre koliko godina...
- "Braćo i sestre Atlantiđani! Danas je veliki dan za našu zajednicu! Posle godina i godina istraživanja, naši najveći umovi su pronašli način kako da se fizički i duhovno oslobodimo stega sopstvenih tela i transcendentiramo u beskonačne prostore Vasione! Granice ljudskog uma više ne postoje. Svanulo je novo doba u kome možemo..."
...
- O čemu, bre, bulazni ovaj metuzalem, koji kurac?
- Ma, zabatali, tebra. Na jedno uvo uđe, na drugo izađe...Nego, ajd' idemo da se kupamo u zlatu i jebemo trosise muze...
Ako je sudeći po voluminiziranom vokabularu današnjih modnih dizajnera, stilista, personalnih trenera i pedera uopšte, u naslovu su nabrojena četiri osnovna tipa građe kod žena. I dok u svetu visoke mode od pripadnosti jednom od navedenih oblika zavisi ne samo konfekcijski broj već i čitava karijera jedne mlađahne manekenke, u "običnom životu" čitave horde ženske čeljadi se sve više i više okreću verovanju da će ih "ramena u ravni sa kukovima", "definisan struk" ili "delikatni gležnjevi" determinisati za ceo život, neretko i po završetku istog.
U epohalnim tumačenjima samoprozvanih stručnjaka u ovoj dubokoumnoj tematici - čije tekstove obično objavljuju tako fabulozni časopisi kao što su "Cosmopolitan", "Vogue" i "Perfex" - nailazimo na tako introspektivna proročanstva-uputstva koja nalažu da jedna "jabuka", na primer, nikako ne sme da nosi crvene cipele, jede gibanicu i uda se za muškarca koji ima manje od tri automobila. S druge strane, njena koleginica "banana" može da jede Bifteck "a la Balzac" dvaput nedeljno u "Maderi", ugađa svojoj deci "Pertini" jebenim igračkama i nosi prugaste "Burberry" šalove ali zato ne bi trebalo da jaše konje, nosi brus sa korpama i kuva ručak preko vikenda.
Svim ovim i sličnim životnim mudrostima, školovani pederi i osvedočeni ženomrsci uče naše drage majke, sestre, devojke i supruge a one, sirote, valjda u šoku od svog tog noblesa i zaslepljene nestvarnim bleštavilom silnih repriza o avanturama četiri kuravele u Njujorku i ne uspevaju da se opsete priprostog života kojem inače robuju. Slušati jebenu Snežanu Dakić najmanje mož' da pomogne...
Ne znam kako vi, drage i poštovane kolege moje, ali ja na čitavu ovu stvar gledam kao na jednu lepu veliku voćnu salatu dok peščanim satom merim vreme koje mi je potrebno dok istu ne pojebem...pardon, pojeDem. Prijatno.
Poznati književni žanr veoma zastupljen u čitavom svetu, koji se neverovatno primio kod nas, pa je po ovdašnjoj začetnici žanra i dobio ime.
Sve je počelo objavljivanjem prve knjige Mirjane Bobić-Mojisilović "Muškarac za doručak" koja je kao munja pogodila izuzetno zatupljeni balkanski region, što je otvorilo vrata drugim jako talentovanim i maštovitim spisateljicama da prenesu svoja ubeđenja, misli i maštu svima nama.
Žanr je karakterističan po tome da ga uglavnom pišu žene u "najboljim godinama" sa dva do tri prezimena, često uspešne u nečemu što ostali ne mogu da razumeju i karakteriše ga da ima više onih koji pišu od onih koji čitaju, ali to ne smeta. Nije ni poenta čitati, već je poenta da onaj ko piše, pored ostalih titula starlete, glumice u pokušaju, pevačice zabavne muzike ili voditeljke, doda sebi i titulu pisca, koja im dozvoljava da nose one ogromne, nove ultra-popularne naočare za vid koje im pomalo izoštravaju inače tup pogled. Naravno ima i muških izleta u tom pravcu, ali oni i nisu toliko zapaženi, osim nekoliko ekranizacija dela Siniše Pavića, za koga se ionako tvrdi da ima višak ženskih hormona.
Tema mirjanabobićmojisilovanje knjiga je uglavnom luksuz i 'vatanje nekog izuzetno bogatog muškarca, kao i 'vatanje muškaraca uopšte, koje mora da se dešava na nekom vrlo egzotičnom mestu i mora da bude toliko romantično, da se čak i Hju Grant rasplače, a Hju je prošao sve što je romantično na planeti.
Naravno hepiend mora da bude na kraju, pored ljubavnog i finansijski jer nije ona džaba jurila njega kroz celu knjigu i očarala ga potpuno da bi sada živeli u garniseri u Batajnici. Dobro, tu je uvek izrazito zla suparnica čije se zlo, pored toga što pokušava glavnom liku knjige da utera pušku, pojačava u nekim delovima knjige izuzetno svirepim ponašanjem kao što je gađanje saksijom dece Romulanaca koja prose ili tako nekim histeričnim napadima, na decu, umiljate životinje i sve što je malo i slatko na planeti.
Pisaca ovog žanra je sve više i smatra se da će do 2050. pola ljudi na planeti pisati knjige, a druga polovina čitati.
- Dragi izašla mi je knjiga danas.
- Kakva knjiga bre, pa ti ne znaš ni prostu rečenicu da sastaviš sa smislom?
- Koji si seljak, to je stil takav. Nije to neka dosadna fantastika, drama ili tako nešto, to je mirjanabobićmojisilovanje. To je danas najvoluminiziraniji žanr na svetu.
- O Bože pomozi.
- Samo ti kukaj, a Jelena Baćić-Alimpić, Marijana Čolić-Kostić-Mateus i Mira-Adanja Polak su rekle posle čitanja prve strane da sam gotovo siguran dobitnik Noblicine nagrade za književnost.
- Dobro, super, prepričaćeš mi je posle. Sada sam zauzet gledanjem jedne tačke na zidu i crnim mislima.
Skora i vrlo verovatna budućnost svetske muzičke scene. Najezda voluminiziranih manekena u svom konačnom, apokaliptičnom obliku. Moguće, sa Žeksom kao kompozitorom i Ivanom - inače tatom po zanimanju - kao specijalnim gostom.
Naime, sve je počelo jednog sunčanog prepodneva kada je pre cirka tries’ godina jedan zadrigli i proćelavi muzički producent – kome ćemo ovom prilikom izostaviti cenjeno ime jer ionako svi oni izgledaju isto – doneo sudbonosnu odluku da od petorice mlađanih, zgodnjikavih i, nažalost, za muziku NETALENTOVANIH pederčića (za pušenje kurca se, ipak, ne bih zakleo ) zbudži PEVAČKI BEND, koliko god to neverovatno zvučalo čak i jednom prosečnom ljudskom uhu.
Skori razvod od jednako debele žene ( koja mu je, baj d vej, uzela i kuću i džukelu ) dao mu je dovoljnu snagu ali i drskost da istraje u ovom nesvakidašnjom poduhvatu, uprkos frapantnom podatku da od petorice peškira čak trojica NISU ZNALA NI DA PRIČAJU a kamoli da pevaju! Međutim a umnogome i zahvaljujući muzičkom (ne)ukusu gomile kako oplođene tako i neoplođene ženske čeljadi ( čast izuzecima, razume se ), njegova odluka se ispostavila kao pun pogodak i označila trenutak svojevrsne ŠIZME u muzičkoj industriji ( o, groznog li imena za nešto što bi trebalo da ima veze sa emocijama ) koja od tada kvalitet svojih proizvoda deli na onaj “marketinški” i onaj...ustvari, ja ni ne znam koja je ta druga kolona.
Da se razumemo: komercijalna muzika je postojala mnogo pre nego što se pomenuti ćelavac dosetio da namlati još para ali je neka granica ipak postojala. Pokušaj popularizacije klasične muzike preko čuvena “Tri tenora” ( koji su, ispostaviće se, bili i jedini PRAVI tenori međ’ čitavom jebenom gomilom potonjih ) imao je svoj smisao pre svega u tome što su njih trojica zaista LEPO PEVALI, što nikako nije slučaj sa današnjim, lepuškastim eksperimentima. Pomenuti producent se, doduše, koju godinu posle inicijalnog uspeha pešovanske petorke obesio o vodokotlić na jednoj benzinskoj pumpi ali to je ipak premalecna uteha za “poklon” koji je tako velikodušno podario svetu. Ješa jebeni...
- Milane, kaži dragička!
- Dragička, id’ u pizdu materinu...
- Nabavila sam karte za koncert “12 tenora”, idemo u sredu, jeeeeeee!!!
- Draga...Znaš onu moju kasetu “Dire Straits-a” što uvek držim pored kreveta?
- Joj, znam! ‘Oćeš više da baciš to đu...
- E pa, ako mi se samo još jednom budeš obratila u toku našeg braka, NJOME ću lično da te udaram u glavu dok ne budeš prestala da postojiš, ščula?! Beži mi s očiju, glupačo, dok nisam zapalio i tebe i Arenu i tih dvanaes’ pederčića!!!
Nedelja, 18. septembar 2011. U 21:00
Nova epizoda Insajdera – (Ne)moć Kaizena 2
Posle emitovanja prve epizode Insajdera o Vukajliji, uzburkani su duhovi i strasti, ne samo na ovom popularnom internet sajtu, već i u celoj Srbiji.
Pretnje našoj hrabroj istraživačkoj novinarki Brankici Stanković počele su da pristižu sa svih strana, na telefon i na fejsbuk profil pa je zbog toga ministar policije Ivica Dačić odobrio enormno veliko obezbeđenje, do sada još neviđeno u našoj zemlji.
Brankica i u ovoj epizodi Insajdera nastavlja da postavlja nezgodna pitanja, bez straha za svoj život.
Zašto je banovan ollanik i da li je on možda čuveni postargornji popularnije na sajtu nazvan Gorila?
Zbog čega moderatori uporno ne stavljaju ollanik-ovo remek delo, mali ker na naslovnu, i da li se plaše da je to neka tajna šifra, posle koje će Kaizenovi protivnici, sile mraka i bezumlja, krenuti u rušenje sajta a odatle i vlasti u Srbiji?
Da li je kult vređanja javnih ličnosti, a posebno sportista, pevača i političara, koje je stvarno uzelo maha na ovom sajtu, samo uvod u fizičke napade na njih i zašto moderatori ne sankcionišu ove podle napade na ambasadore naše kulture i sporta, koji se trude da poprave sliku o našoj zemlji svakog dana? Šta o napadima sa ovog sajta misle ličnosti koje su najviše vređane, naš veliki teniski as Novak Đoković, proslavljeni reprezentativac u fudbalu Marko Pantelić, estradna umetnica i muž našeg proslavljenog fudbalera Duška Karleuše pevačica Jelena Karleuša, kao i naša čuvena spisateljica i buduća Nobelovka Marijana Mateus.
Da li je istina da postoji i poseban jezik, koji samo članovi Vukajlije razumeju i da li se na tom jeziku šifrovano dogovaraju o državnom udaru?
Saznajte u novoj emisiji Insajder o Vukajliji 2 – (Ne)moć Kaizena.
Brankica Stanković: Kada sam počela da radim ovaj serijal nisam očekivala baš ovoliko žestoke reakcije ali i ovoliku brutalnost ljudi koji mi prete, jer mada često ne razumem pretnje, pošto sadrže izraze poput arčenje, spavanje ili čak najčudniji izraz pretnje, čitanje koji mi je uputio čovek koji se samo potpisao kao L@ki, ja mislim da su svi ovi izraz sinonim za ubistvo na vukajlijaškom jeziku. Do tog zaključka sam došla kada sam dobila poruku na fejsbuku od čoveka koji se samo potpisao kao gamby, u kojoj je pisalo citiram: “Branka JA JEBEM I to NJIHALOM STRAVE U RČ”. Poruke sam prosledila MUP-u, gde su mi rekli da sam u pravu i da su sve to metafore za ubistvo.
Ivica Dačić: Proverili smo sva pisma i poruke koje je Brankica Stanković dobijala od Vukajlijaša koji pripadaju anti-državnoj struji i radi se o ozbiljnim pretnjama. Identifikacija nekolicine osumnjičenih je u toku i mislim da ćemo ubrzo imati počinioce u pritvoru. Za sada smo najviše pažnje obratili na nekoliko ljudi a to su: Samhain, Maniak, Buksnetina, koji je inače i osumnjičen za preprodaju opojnih sredstava na Vukajliji kao i džoni auditore, koji inače poznat kao jedan od Apostola nove vere poštovanja jednog boga Radeta Lackovića. Njihov stvarni identitet se utvrđuje.
ollanik: Upravo sam se mnogo naduvao i radim na mojoj teoriji holografskog univerzuma u kojoj….ej vidi ga mali ker, dodji ker, mali ker….
Barracuda: Ja kao jedan od prvih članova ovog sajta i kao autor mnogih definicija i Kaizenov saradnik od početka, pre njegovog uspona, mogu reći da mislim da je on totalno izgubio kontrolu nad ovim sajtom i da će i sajt i Srbija da odu u tri pičke materine u najkraćem mogućem roku.
Agilni: Ja mislim da su svi problemi nastali kada je prestao da se definiše sleng i počele su da se definišu razne stvari koje nemaju veze sa mozgom a jasno piše “Vukajlija – Rečnik slenga”. Ali sva sreća moji učenici Loksi i Sale… su krenuli mojim stopama i mi ćemo ovo opet pretvoriti u rečnik slenga.
Buksnetina: OOO BUXNE ALEEEE
Novak Đoković: Pa ja sam bio veoma uzdrman kada sam prvi put video način na koji se ophode na tom sajtu prema mom liku i delu. Sećam se, taman sam bio u sred imitiranja Rafaela Nadala kada su mi odjednom poslali link na lap-topu od teme Đovak šizenje gde su moju glavu stavljali na kokoške, koze, pse, mačke, razna jela, gradove, a čak su i napravili vibrator koji su nazvali Đovak. Ja sam zaplakao jer nisam mogao da verujem da postoje ljudi u mojoj zemlji koji sve što činim za istu pljuju, a opšte je poznat moj patriotizam i zalaganje. Malo je falilo da izgubim finale Vimbldona zbog toga što sam se toliko potresao ali sva sreća tata Srđan je bio uz mene, kao i moja cela porodica, stručni tim i državni vrh, pa sam uspeo da se oporavim na vreme.
Jelena Karleuša: Ja sam često bila meta tih kreatura koje obitavaju na toj Vukajliji i ne samo ja, nego i moj Duškić čiji je polni organ, to jest mozak, često umeo da zakaže posle čitanja nepravednih komentara na njegov račun. Ja sam se žalila već nadležnim institucijama, čak sam i pesmu napravila, ali ne smem da je okačim na ju-tjub jer mi je oni onda, kako kažu njihovim rečnikom, spermuju raznim zlokobnim komentarima.
Marijana Mateus: Mene i moj rad su vređali i omalovažavali svakodnevno, stavljajući isečke iz moje knjige u postere i analizirajući moje divne reči koje sam izmislila kao što su voluminiziranost, jezik supermaketa, i konstantno su me prozivali da ništa ne radim, a ja sam se dva puta udala i tim svojim teškim radom obezbedila sebi život i prostor u kom mogu da stvaram dela koja će me dovesti do Noblicine nagrade, koju tako mnogo priželjkujem. Inače moja nova knjiga “Totalno sam jestiva u paučinastoj tunici i totalno sam hot” izlazi već krajem marta.
Marko Pantelić Pantela10: Nači kacam čuo da me neka dečurlija proziva na sajtu tipa zabavnom, vrste Vukajlija, skapiro sam da odem tamo da vidim šta je to. Uđem ja vidim stvarno fazon ne znaš ništa, ko te zove u reprezentaciju, nači sve kritike vrste najgore. Naače što sam bio u karnatinu i imo sam vremena nači mnogo, pa uzmem laptop kategorije Tošiba i registrujem se da pišem nešto iz moje tipa perspektive. Postavljam ja prvu defku, nači komentari vrste pozitivni, ja srećan, vidim nije ovaj svet toliko propo. Zgotivili me ljudi tipa mnogo kacam im pričo kakve sam golove postizo u raklje i kako sam matiro golmane. Videli nači i glavni na sajtu vrste moderatori koliko sam dobar i čovek i frajer pa me stavili na naslovnu, posle poster nači stavili kad mi bio rođendan vrste trijes treći. Ima Pantela u životu sve, i pare i život, ali mi to bio najlepši nači poklon u životu. Pustio Pantela i suzu vrste srećnu. Mnogo lepo na toj Vukajliji. Nemam sad vremena toliko nači, pošto me trener stavio na klupu vrste ladnu, sad moram da dajem 200% mojih mogućnosti na travnatoj tipa podlozi, ali ja čvrsto verujem da ću da izborim mesto u timu vrste prvom. Lako mi da verujem kacam rasan. Pozdrav za sve gledaoce emisije vrste Insajder, gledo sam ja to kad su bili oni fudbaleri mafijaši, al Pantela nije taj tip, uz njega kao subjekta idu samo predikati vrste matiro, zatreso, poslo po burek i tako. Sve naače. Ljubi vas Pantela.
Dzankee: Ja sam inače mnogo dobar prijatelj sa Žeremi Malberom, trećim golmanom Grenobla. On mi je prijatelj na fejsu i od njega dobijam najbolje dojave nameštenih tekmi u Francuskoj ligi, mada ostali ih zovu zlojave ali to su samo ljubomorni ljudi koji su preko mojih dojava napravili mnogo para. Žeremi pozdrav brate, poukovo sam te na fejsu da znaš i svrati mi do njive u farmville-u da vidiš kako sam je sredio.
LOL: Džanki nećeš jebati ololololololololo
Vojislav Koštunica: Ja o svemu ovom uopšte nisam bio obavešten i za vreme moje vlade, ovakve stvari se nisu događale. Dođi mici, mici, mici. Izvinite me sada moram da nahranim moje mace.
