Izraz koji je u naš, ali i u sve svetske jezike uvela nobelovka u najavi i doajen pisane reči Marijana Mateus. Voluminiziranost je stanje svesti koje donosi veći mir od nirvane. Stanje duha u kom jednostavno nema mesta besu, nervozi i stresu, a samouverenost je na tako visokom nivou, da jednostavno sijate nekom neprirodnom svetlošću koja obara sve pred vaše noge i čini druge ljude potpuno beznačajnim u odnosu na vas i vaše postojanje. Stanje koje ne mogu da dostignu ni budistički monasi nakon sati i sati neprekidne meditacije, a od kada su pročitali Marijaninu knjigu, to stanje je jedino čemu oni teže. Stanje u kom su vaša kreativnost i mašta takođe na vrlo visokom nivou a želja za stvaranjem besmrtnih, večnih dela je nezajažljiva. Jednostavno, voluminiziranost je stanje potpune sreće, blagostanja i duševnog mira koje ne može drugačije da se nazove i potpuno opiše. Postoji samo jedna reč za to. Voluminizaranost.
Primer stvaralačkog zanosa koji je proizišao iz stanja voluminiziranosti:
- Izlazim iz tvog privatnog aviona osvežena, namirisana, voluminizirana. Na sebi imam beli šorts, paučinastu šarenu tuniku, sandale sa vrtoglavim potpeticama, govoreći jezikom supermarketa - totalno sam jestiva i isto toliko hot. Svojim izgledom jednostavno pripadam tom divnom morskom mestu. Ponovo sam u filmu uživo i trudim se da što bolje odigram ulogu koja mi je dodeljena. - M. Mateus
Nešto što je staromodno, prevaziđeno, demode. Objedinujuća definicija svih prošlih, zaostalih vremena i generacija koja nimalo ne odgovara savremenom, ultra-sofisticiranom svetu. Totalitarno voluminizirani izraz koji možda baš zbog toga najradije i koriste najplemenitiji predstavnici istog: kvazi-intelektualci i intelektualke, metroseksualci, homosi i, uostalom, svi wannabe pripadnici urbane društvene kaste ljudskih imitacija i moralnih nakaza. Doduše, obzirom da termin iz naslova direktno potiče sa francuskog govornog područja, pomenuta voluminiziranost se donekle i može razumeti. Au-revoir.
- 'De ćeš, Mladene? - Ma, pusti me, Povlene, zakasniću na dejt... - Oh, kučko moja muška...Pa, ko je srećni dobitnik, ako smem da znam? - Jedan slatkiš iz teretane u kojoj vežbam...'Naš kako je sladak... - Slatkiš? Iz teretane? Pobogu, Mlađo, pa to je tako passé! Treba da probaš cev od auspuha, to je sada in...
- I? Kako je prošlo upoznavanje sa budućim tastom i taštom? - Pa, ono...i nije bilo tako loše. OK su me prihvatili obzirom da sam im napumpao ćeru. A i doneo sam cveće, piće, znam ja red, xexe... - Da, jebote. Cveće i piće nikada neće biti passé...
Čuveni šifrovani naziv koji se koristi među baticama, čuvenim ekspreso ispijačima i voluminiziranim metroseksualcima koji nikada ne jebu, a izgledaju kao da to svaki dan rade, za ribu odličnog izgleda koja mnogo voli da se troši na sve strane. Tačnije, čuli su da voli.
- khm....khm...aaaaakhm....kljkhm.... - Šta ti je bre batice, jesi dobro? - Ma khm....jebote malo falilo da se udavim kašičicom. Jesi vid'o ovog zmaja što je sada prozuj'o pored kafića? - Pa naravno da jesam. To je ona ribizla iz spota Bobana Rajovića. - Al' je dobra ili što bi se reklo jezikom supermarketa, pravi delikates. - Jeste, a čuo sam da je zmaj od hoćaja, ako me razumeš. - Pa naravno da te razumem. Nisam džabe gledao sve epizode Seksa i grada, plus sve epizode Vil i Grejs. - Hoćemo da je startujemo pa da je očaramo? - Ma jok, o'ladiće nam se kafe late, a sunce je taman na tačnom mestu na kom obasjava biceps koji sam premazao maslinovim uljem. - Ništa onda. Konobar! Donesi dve akva vive i integralne đevreke. - I aroniju da se oksidiramo. - Je l' ono Doktor FIlgud tamo? - Jeste. Ej doktore, ajde 'vamo na aroniju i akva vivu. - Može, može, uvek sam za dobru aroniju. Jeste videli onog zmaja što je prošao pored malopre? - Kako nismo. Čuli smo i da je zmaj od hoćaja. - Meni je Rajović pričao da je konzumirao, ako me razumete.
Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.
Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.
Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.
- A sada veliko finale. Noblicina nagrada za književnost. Nominovani za ovu prestižnu nagradu su:
01. Mirjana Bobić Mojisilović sa knjigom “Muškarci kad su gladni bolje jebu” 02. Isidora Bjelica sa knjigom “Ja sam dobra pička, samo vi to ne vidite” 03. Siniša Pavić sa knjigom “Šojićev bolji život sa porodičnim blagom” 04. Marijana Mateus “Voluminiziranost na Bahanalijskim ostrvima”
Za kandidate možete glasati slanjem SMS-a sa tekstom SRANJE na broj 1010.
Novi izraz za nešto što je totalno gej, najverovatnije nastao zbog uglavnom flafičaste duge plave kose, baršunastog stila oblačenja i voluminiziranog govora koji je karakterističan za pripadnike te rase. Jednostavno, vilenjaci u svakom trenutku, čak i kada se namršte, izgledaju kao da će im umesto neke opasne rečenice izleteti rečenica: "Jao ovo je baš supiš.", a ako su u kadru dva vilenjaka i pričaju, non stop deluje kao da će se po'vatati na licu mesta.
- Matori vidi što sam uzeo majicu u najku. Reci što je dobra. - Brate roze je. I znak je urađen od cirkona. - Nije roze nego ciklama, nemaš ti pojma. Ovu će Nadal nositi na sledećem turniru. - Vidim ja da ćeš ti uskoro nešto vaditi iz dupeta k'o Nadal gaće, majica je potpuno vilenjačka.
Zajednički imenitelj svih nebuloznih priznanja koja vam mogu dodeliti jedan kultni i voluminizirani trendset-elit-fešn-kurac-palac magazin, LGBT zajednica iz Donjeg Babinja ili Sindikat Koprofagičara UPorno Industriji ( oni što jedu govna; prim.prev). Ukoliko vas neko od pomenutih slučajno i promaši, možete se nadati jednoj od nagrada Dopisnog Udruženja Doživotnih Zatvorenika (DUDZ), Unije Slepih Televizijskih Gledalaca „Bolji Život“ tj. Saveza Nezavisnih Bacača Dinamita U Zvorničko Jezero. Uostalom, nemojte očajavati. Ako baš ne budete imali sreće u nekoj od gorenavedenih kategorija, glasoviti sajt slenga „Vukajlija“ svake godine dodeljuje nagradu najboljem autoru definicije, odnosno postera...
Neka je sa srećom!
• Dženifer Lopez je ovogodišnja vlasnica najlepše guze na svetu! Tako je, naime, odlučio milionski žiri širom planete koji je preko interneta šest meseci glasao između 200 i kusur kandidatkinja. Prošlogodišnja dobitnica ove laskave titule, Džena Džejmison, nije bila zainteresovana da dâ komentar. Pa, g-đo Džejmison, znate kako se kaže – ko gubi, ima pravo da se ljuti...
• Kultni časopis „Ljubav i Konji“ je i ove godine titulu najsekspilnijeg muškarca dodelio glumcu, šansonjeru i tati, Ivanu Bosiljčiću. Ovo laskavo priznanje su u bogatoj prošlosti slavnog magazina dobijale i tako istaknute ličnosti kao što su Ivan Ivanović, Milivoje Ćirković i onaj čovek što u Sremskoj ulici viče „Držaaači za naoč’re“...
• „Dame i gospodo, dragi prijatelji i dragi gosti, dobrodošli na još jedno izdanje Svetskog Kupa za narkomane „Pajdo Godine – 2012 Edition“! Prošlogodišnji ukupni pobednik i nosilac ove laskave titule, zadao je težak zadatak ovogodišnjim kandidatima konzumiravši rekordnu količinu od 724 g kokaina, 313 ml heroina uz 56 iranskih buksni, 112 eksera i čak 467 pečuraka iz Černobilja, od čega je - u takođe rekordnom roku - uz gromoglasni aplauz i preminuo...“
Palamud jedne od novokomponovanih srpskih majki koja, pored odlične kolekcije alimentacija koju je pokupila tokom godina, ima potrebu da svoj benk akaunt voluminizira prodavanjem muda-za-bubrege i haljina koje nikako neće uhvatiti sponzora, samo muve sirćetare.
I dok ona u mejn strim emisijama priča kako je nerviraju veliki računi za mobilni, kako je sa 14 godina počela da radi prodajući sladoled i kako njena deca rade preko leta na kopir-aparatu svog šugardedi ćaleta, ona nosi paučinastu tuniku koja je, u stvari, mamac za somovinu iz sveta sporta i Đet-seta i u kojoj je verovatno prodavala taj isti sladoled pa se izanđala usled višegodišnjeg nošenja.
Najubitačnija rečenica iz stila muvanja, prilaženja devojkama i uopšte komunikacije između batica koji umeju da pričaju specifični jezik supermarketa.
Rečenicu je nakon nekoliko dana u voluminiziranom stanju izmislila doajenka srpske pisane reči Marijana Kostić Mateus i prvi put je iskoristila u svojoj čuvenoj knjizi Anoaž, za koju je dobila duplu Noblicinu nagradu za književnost.
Izraz uglavnom koriste matori, prosedi, na Tadićku podšišani, flafičasti, korporativni menadžeri kada spopadaju berli ligl devojčice, dobacujući im ovu ubitačnu rečenicu iz fićka u kom stalno bleje na pauzi.
- Alo devojčice, totalno si jestiva, a još više hot. - Ma odjebi bre konju matori.
Još jedna u nizu jezičkih genijalnosti, naše najplodonosnije spisateljice Marijane Mateus, koja je sigurno nastala dok je bila u voluminiziranom stanju, u kom ona uglavnom i piše svoja najveća remek dela. Jezik supermarketa je, po imenu se da zaključiti, jedan poseban jezik koji se koristi u supermarketu, gde se samo zove prosto i jednostavno jezik, ali kada se koristi izvan te institucije, da bi se bilo šta opisalo, postaje jezik supermarketa. Naravno, to sada i ne zvuči tako genijalno na prvi pogled, ali Marijanina genijalnost se sasoji u tome, što je prvo prepoznala postojanje tog jezika, a zatim ga uspešno implementirala u svoje knjige i napravila od njega pravi hit među svim ljudima koji su ponosni da sebe nazivaju jednim prostim imenom, decxko.
- Batice pogledaj ovu klinkicu. Totalno je jestiva a još više hot. - U odlična je. Daleko je od toga da joj istekne rok trajanja. - Ma naravno matori da je daleko, ova je tek stigla na rafove. - Kako bi je rado šopingovao. - Pa idi je ubaci u korpu matori, zrela je kao jabuka. I ne zaboravi da uzmeš fiskalni. - Ma mrzi me da čekam na kasi. - Čekaj malo ne razumem ove naše zadnje dve rečenice i nekako mi nemaju smisla. - Ma nema veze, bitno je da smo kul i da pričamo jezikom supermarketa a to je sada in. - I to što kažeš.
Metaforičan, transcedentalan, romantičan i nadasve voluminiziran naziv za ono žuto govno na koje smo šatro sleteli, pa šatro nismo sleteli, pa ima vetra, pa nema vetra, tek - MESEC.
Bilo kako bilo...izraz se u pisanom obliku najčešće sreće međ' stranicama ljubavnih romana iz edicije "Luna" (informacija neempirijskog karaktera) i kvazi-poezije od koje iole antinjanjavom ljudskom primerku momentalno proradi sfinkter (informacija empirijskog karaktera), dok se u svakodnevnom govoru sreće daleko manje i ređe...osim u slučaju da se zabavljate/ste se zabavljali sa ženskim/muškim idiotom koji gotivi nešto od ovog gorenavedenog. Elem - raskinuti preko rukom pisanog pisma, toe taj stil.
...i dok je Mesec, taj verni Zemljin pratilac, svojom svetlošću obasjavao njihova obnažena tela, Slavica je posmatrala svog mladog ljubavnika Rastka sa nekom novootkrivenom nežnošću. Činilo joj se da je njegovi poljupci prenose na neko drugo mesto, u neko drugo vreme, daleko, daleko, gde nema...
- AMAN, SLAVICE, DOKLE ĆEŠ VIŠE DA SEREŠ UNUTRA, JEBALA TE TA TVOJA GOVNA ŠTO ČITAŠ, ZNAŠ!! - Evo, evo...taman Rastko da me pojebe, bre, pička ti materina i što sam se udala za tebe!!
