Izraz koji je u naš, ali i u sve svetske jezike uvela nobelovka u najavi i doajen pisane reči Marijana Mateus.
Voluminiziranost je stanje svesti koje donosi veći mir od nirvane. Stanje duha u kom jednostavno nema mesta besu, nervozi i stresu, a samouverenost je na tako visokom nivou, da jednostavno sijate nekom neprirodnom svetlošću koja obara sve pred vaše noge i čini druge ljude potpuno beznačajnim u odnosu na vas i vaše postojanje.
Stanje koje ne mogu da dostignu ni budistički monasi nakon sati i sati neprekidne meditacije, a od kada su pročitali Marijaninu knjigu, to stanje je jedino čemu oni teže. Stanje u kom su vaša kreativnost i mašta takođe na vrlo visokom nivou a želja za stvaranjem besmrtnih, večnih dela je nezajažljiva.
Jednostavno, voluminiziranost je stanje potpune sreće, blagostanja i duševnog mira koje ne može drugačije da se nazove i potpuno opiše.
Postoji samo jedna reč za to.
Voluminizaranost.

Nešto što je staromodno, prevaziđeno, demode. Objedinujuća definicija svih prošlih, zaostalih vremena i generacija koja nimalo ne odgovara savremenom, ultra-sofisticiranom svetu. Totalitarno voluminizirani izraz koji možda baš zbog toga najradije i koriste najplemenitiji predstavnici istog: kvazi-intelektualci i intelektualke, metroseksualci, homosi i, uostalom, svi wannabe pripadnici urbane društvene kaste ljudskih imitacija i moralnih nakaza. Doduše, obzirom da termin iz naslova direktno potiče sa francuskog govornog područja, pomenuta voluminiziranost se donekle i može razumeti. Au-revoir.

Čuveni šifrovani naziv koji se koristi među baticama, čuvenim ekspreso ispijačima i voluminiziranim metroseksualcima koji nikada ne jebu, a izgledaju kao da to svaki dan rade, za ribu odličnog izgleda koja mnogo voli da se troši na sve strane. Tačnije, čuli su da voli.

Posprdni epitet koji se dodaje uz ime pisca ili spisateljice za koje smatraš da pišu obično đubre koje je, ako ste ikada i potrošili popodne da pročitate neko njihovo švrljanje, stvorilo u vama samo osećaj gađenja, a ponekad i zabezeknustosti količinom gluposti koje ste pročitali.

Naravno, ne bi vas nerviralo samo to što je glupo, jer svako ima pravo da piše šta god poželi, nego je iritantna pojava konstantnog reklamiranja te nebuloze na TV-u, kao i gostovanja tih kreatura u nekim idiotskim tok-šou emisijama gde ih i voditelji, a što je još gore i oni sami sebe, uzdižu u nebesa pričajući o njihovim spisateljskim sposobnostima u superlativu, pa čak i ono što su oni naškrabali nazivaju književnim delima.

Na sve to izmišljaju se i neke nagrade koje njihove knjige pokupe tokom godine, sa imenima još glupljim nego što su tekstovi u tim knjigama, ali dobro dođu da se spomenu uz tu knjigu, da bi se lakše prodala ljudima koji to mogu da svare, a o čijoj inteligenciji ne bih pisao ovaj put.

Novi izraz za nešto što je totalno gej, najverovatnije nastao zbog uglavnom flafičaste duge plave kose, baršunastog stila oblačenja i voluminiziranog govora koji je karakterističan za pripadnike te rase.
Jednostavno, vilenjaci u svakom trenutku, čak i kada se namršte, izgledaju kao da će im umesto neke opasne rečenice izleteti rečenica: "Jao ovo je baš supiš.", a ako su u kadru dva vilenjaka i pričaju, non stop deluje kao da će se po'vatati na licu mesta.

Zajednički imenitelj svih nebuloznih priznanja koja vam mogu dodeliti jedan kultni i voluminizirani trendset-elit-fešn-kurac-palac magazin, LGBT zajednica iz Donjeg Babinja ili Sindikat Koprofagičara U Porno Industriji ( oni što jedu govna; prim.prev). Ukoliko vas neko od pomenutih slučajno i promaši, možete se nadati jednoj od nagrada Dopisnog Udruženja Doživotnih Zatvorenika (DUDZ), Unije Slepih Televizijskih Gledalaca „Bolji Život“ tj. Saveza Nezavisnih Bacača Dinamita U Zvorničko Jezero. Uostalom, nemojte očajavati. Ako baš ne budete imali sreće u nekoj od gorenavedenih kategorija, glasoviti sajt slenga „Vukajlija“ svake godine dodeljuje nagradu najboljem autoru definicije, odnosno postera...

Neka je sa srećom!

Palamud jedne od novokomponovanih srpskih majki koja, pored odlične kolekcije alimentacija koju je pokupila tokom godina, ima potrebu da svoj benk akaunt voluminizira prodavanjem muda-za-bubrege i haljina koje nikako neće uhvatiti sponzora, samo muve sirćetare.

Najubitačnija rečenica iz stila muvanja, prilaženja devojkama i uopšte komunikacije između batica koji umeju da pričaju specifični jezik supermarketa.

Rečenicu je nakon nekoliko dana u voluminiziranom stanju izmislila doajenka srpske pisane reči Marijana Kostić Mateus i prvi put je iskoristila u svojoj čuvenoj knjizi Anoaž, za koju je dobila duplu Noblicinu nagradu za književnost.

Izraz uglavnom koriste matori, prosedi, na Tadićku podšišani, flafičasti, korporativni menadžeri kada spopadaju berli ligl devojčice, dobacujući im ovu ubitačnu rečenicu iz fićka u kom stalno bleje na pauzi.

Još jedna u nizu jezičkih genijalnosti, naše najplodonosnije spisateljice Marijane Mateus, koja je sigurno nastala dok je bila u voluminiziranom stanju, u kom ona uglavnom i piše svoja najveća remek dela.
Jezik supermarketa je, po imenu se da zaključiti, jedan poseban jezik koji se koristi u supermarketu, gde se samo zove prosto i jednostavno jezik, ali kada se koristi izvan te institucije, da bi se bilo šta opisalo, postaje jezik supermarketa.
Naravno, to sada i ne zvuči tako genijalno na prvi pogled, ali Marijanina genijalnost se sasoji u tome, što je prvo prepoznala postojanje tog jezika, a zatim ga uspešno implementirala u svoje knjige i napravila od njega pravi hit među svim ljudima koji su ponosni da sebe nazivaju jednim prostim imenom, decxko.

Метафоричан, трансцеденталан, романтичан и надасве волуминизиран назив за оно жуто говно на које смо шатро слетели, па шатро нисмо слетели, па има ветра, па нема ветра, тек - МЕСЕЦ.

Било како било...израз се у писаном облику најчешће среће међ' страницама љубавних романа из едиције "Луна" (информација неемпиријског карактера) и квази-поезије од које иоле антињањавом људском примерку моментално проради сфинктер (информација емпиријског карактера), док се у свакодневном говору среће далеко мање и ређе...осим у случају да се забављате/сте се забављали са женским/мушким идиотом који готиви нешто од овог горенаведеног. Елем - раскинути преко руком писаног писма, тое тај стил.

Субтекстуална ономатопеја лизања буљсона и зобања околочмарних длакуштина ту присутној и из одређених разлога узвишеној индивидуи-заслужном грађанину. Одвратна флоскулетина којом трансферогени појединац-корисник најчешће започиње ритуал онанисања на лик & дело насумичне и у јавности признате персоне, припадала она бранши уметника, спортиста и иних категорија забављача свеколиког народа небеског.

Елем, иако одвајкада волуминизираног призвука, фраза из наслова је некада ипак имала неког смисла и логике, тај неки атест оправданости употребе, па чак и у случајевима када се рабила до имбецилности, јеботе, знало се ономад врло добро ко је ко на јавној сцени...а ко члан Партије, је ли, но то је већ друга прича, нећемо тамо...док се данас једна зиљава Мина Лазаревић (која је својевремено само тешке Загоре могла дубеди у то да је у оној јебеној серији играла особу женског пола; прим.прев.) нимало не либи да у интермецу свог солистичког концерта у Дворани Синдиката на сва уста подригује врљаво име врљавог Ивана Босиљчића, "привилегија" и "част" се подразумевају.

Аукурацпичкусису - ко вас пусти да из тринаестог пута положите пријемне испите, крв вам јебем да вам јебем разводњену?!?!

Borbeni poklič svakog malog šampona, losiona, ulja za kosu, kreme za lice, ruke, dupe, mleka za telo i mnogobrojnih ostalih übernasušnih preparata neophodnih za normalno funkcionisanje u životu jedne ljudske jedinke. Ni sâma Marijana Mateus, čuvena voluminizirana spisateljica i drolja po vokaciji, ne bi smislila reč koja bi mogla bolje opisati sakralno-transcedentni sadržaj u ništa manje transcedentnim ambalažama pomenutih proizvoda.

Ćelavi ste a želite kosu? Nema problema. Singularnom upotrebom jednog od revitalizirajućih šampona koje tržište trenutno ima na raspolaganju (u poverenju - svi su takvi;prim.prev.), revitaliziraćete korene svojih nepostojećih dlaka i, probudivši tako sopstvenu usnulu kosu(?!), u budućnosti koja sledi morati da odvajate čitavo malo bogatstvo za frizere a kako biste istu loma primirili od rasta. Slučajno ste zaspali pored logorske vatre što je za epilog imalo totalno oštećenje čak 56% od ukupne površine vaše kože? Ne očajavajte. Naćapate li željeno mesto tankim slojem neke od isključivo revitalizirajućih krema koje možete kupiti čak i u najslabije snabdevenim trafikama ili gvožđarama, revitaliziraćete nepostojeći epitel i u bliskoj budućnosti ponosno se šepuriti svojom novom ljušturom na nudističkoj plaži po ličnom izboru.

Poželeo Drakula - stvorio L'Oreal.

Šta reći? Odakle početi? Sa koje strane prići ovom neobičnom i u svakodnevnom životu sve učestalijem terminu, a istovremeno ostati objektivan u sagledavanju elemenata koji ga čine? Elem, neko mlađi i hrabriji bi se možda drznuo kazati kako je reč iz naslova produkt biblijski neverovatnog talasa gejštine kojim smo zapljusnuti još od pre skoro pola veka pa tako iz dana u dan, ali bi ta definicija samo ovlaš dodirnula obrise onoga o čemu se ovde radi. Da je naslovni pojam "ogavna izmišljotina voluminiziranih predstavnika stanovništa planete Zemlje" - to bi već bio nešto precizniji pokušaj kategorizovanja pomenute anglo-saksonske pozajmljenice, ali bi i on ostao nedorečen i nekompletan. Međutim, ukoliko bismo se opredelili da pođemo u pravcu "savremene alternative talentu" i "peškiraste posledice globalnog zagejavanja", cenim da bi se verovatno - i to samo "verovatno" - većina vas složila sa tim i takvim opisom. Što ne znači, Bogu hvala, da je bilo kome od vas pomenuta pojava imalo privlačna. Tome se, doduše, barem nadam...

Bilo kako bilo, mogao bih ja o ovome da njamke, siguran sam, na jedno šurnaest i kusur strana, sa istorijskom jebenim osvrtom na celu priču, uz izjave žrtava, svedoka i Boška Jakovljevića, ali...idem večeras u dgra na neku do jaja žurku, moram da se skockam da bih bio cooooool. Kužiš?

engl. "New-ager"

Još jedan od onih savremenih izraza preuzetih iz engleskog jezika od kojih vam dođe da subjekta koji ih je izgovorio metodom jednoručnog bekhenda pošteno opandrčite po ustima tako da mu ista završe na potiljku jebene lobanje. Truli produkt trulog Zapada čiji se smrad prostire u svim pravcima sirote planete Zemlje. Nažalost a i obzirom da današnji svakodnevni govor na ulici sve više dobija na voluminiziranosti drugim i sličnim na kurac idućim terminima, čak ni eventualno omanje brdo korisnika istih - nastalo nesebičnom upotrebom avionskog mitraljeza - ne bi promenilo činjenicu koju svi vrlo dobro znamo ali se bojimo da je izgovorimo - uskoro će, naime, i nas normalne jebati u dupe. Kako na figurativan tako i na onaj BUKVALAN način.

Jer: kako da se jedan zdravorazuman, prostodušan i bogobojažljiv čovek odbrani od nezadržive plime kul urbanih ljudi, po religiji metroseksualaca, modernih shvatanja života i rupa koje poseduju, korisnika društvenih mreža i antidepresiva, piona virtuelnog sveta obrijanih dlaka sa tela i polnih organa, upućenih u modne trendove i meditativne tehnike, posetilaca hepeninga, poštovalaca svega što je novo i skida se golo, svesni sopstvenog ali ne i postojanja svog naroda, porekla, maternjeg jezika, istorije, kulture i porodice?

Hmm...Čovek novog doba zaista deluje kao rasan predstavnik nove arijevske rase. A znamo kako je ova prva završila...

Ako je sudeći po voluminiziranom vokabularu današnjih modnih dizajnera, stilista, personalnih trenera i pedera uopšte, u naslovu su nabrojena četiri osnovna tipa građe kod žena. I dok u svetu visoke mode od pripadnosti jednom od navedenih oblika zavisi ne samo konfekcijski broj već i čitava karijera jedne mlađahne manekenke, u "običnom životu" čitave horde ženske čeljadi se sve više i više okreću verovanju da će ih "ramena u ravni sa kukovima", "definisan struk" ili "delikatni gležnjevi" determinisati za ceo život, neretko i po završetku istog.

U epohalnim tumačenjima samoprozvanih stručnjaka u ovoj dubokoumnoj tematici - čije tekstove obično objavljuju tako fabulozni časopisi kao što su "Cosmopolitan", "Vogue" i "Perfex" - nailazimo na tako introspektivna proročanstva-uputstva koja nalažu da jedna "jabuka", na primer, nikako ne sme da nosi crvene cipele, jede gibanicu i uda se za muškarca koji ima manje od tri automobila. S druge strane, njena koleginica "banana" može da jede Bifteck "a la Balzac" dvaput nedeljno u "Maderi", ugađa svojoj deci "Pertini" jebenim igračkama i nosi prugaste "Burberry" šalove ali zato ne bi trebalo da jaše konje, nosi brus sa korpama i kuva ručak preko vikenda.

Svim ovim i sličnim životnim mudrostima, školovani pederi i osvedočeni ženomrsci uče naše drage majke, sestre, devojke i supruge a one, sirote, valjda u šoku od svog tog noblesa i zaslepljene nestvarnim bleštavilom silnih repriza o avanturama četiri kuravele u Njujorku i ne uspevaju da se opsete priprostog života kojem inače robuju. Slušati jebenu Snežanu Dakić najmanje mož' da pomogne...

Poznati književni žanr veoma zastupljen u čitavom svetu, koji se neverovatno primio kod nas, pa je po ovdašnjoj začetnici žanra i dobio ime.

Sve je počelo objavljivanjem prve knjige Mirjane Bobić-Mojisilović "Muškarac za doručak" koja je kao munja pogodila izuzetno zatupljeni balkanski region, što je otvorilo vrata drugim jako talentovanim i maštovitim spisateljicama da prenesu svoja ubeđenja, misli i maštu svima nama.

Žanr je karakterističan po tome da ga uglavnom pišu žene u "najboljim godinama" sa dva do tri prezimena, često uspešne u nečemu što ostali ne mogu da razumeju i karakteriše ga da ima više onih koji pišu od onih koji čitaju, ali to ne smeta. Nije ni poenta čitati, već je poenta da onaj ko piše, pored ostalih titula starlete, glumice u pokušaju, pevačice zabavne muzike ili voditeljke, doda sebi i titulu pisca, koja im dozvoljava da nose one ogromne, nove ultra-popularne naočare za vid koje im pomalo izoštravaju inače tup pogled. Naravno ima i muških izleta u tom pravcu, ali oni i nisu toliko zapaženi, osim nekoliko ekranizacija dela Siniše Pavića, za koga se ionako tvrdi da ima višak ženskih hormona.

Tema mirjanabobićmojisilovanje knjiga je uglavnom luksuz i 'vatanje nekog izuzetno bogatog muškarca, kao i 'vatanje muškaraca uopšte, koje mora da se dešava na nekom vrlo egzotičnom mestu i mora da bude toliko romantično, da se čak i Hju Grant rasplače, a Hju je prošao sve što je romantično na planeti.

Naravno hepiend mora da bude na kraju, pored ljubavnog i finansijski jer nije ona džaba jurila njega kroz celu knjigu i očarala ga potpuno da bi sada živeli u garniseri u Batajnici. Dobro, tu je uvek izrazito zla suparnica čije se zlo, pored toga što pokušava glavnom liku knjige da utera pušku, pojačava u nekim delovima knjige izuzetno svirepim ponašanjem kao što je gađanje saksijom dece Romulanaca koja prose ili tako nekim histeričnim napadima, na decu, umiljate životinje i sve što je malo i slatko na planeti.

Pisaca ovog žanra je sve više i smatra se da će do 2050. pola ljudi na planeti pisati knjige, a druga polovina čitati.

Skora i vrlo verovatna budućnost svetske muzičke scene. Najezda voluminiziranih manekena u svom konačnom, apokaliptičnom obliku. Moguće, sa Žeksom kao kompozitorom i Ivanom - inače tatom po zanimanju - kao specijalnim gostom.

Naime, sve je počelo jednog sunčanog prepodneva kada je pre cirka tries’ godina jedan zadrigli i proćelavi muzički producent – kome ćemo ovom prilikom izostaviti cenjeno ime jer ionako svi oni izgledaju isto – doneo sudbonosnu odluku da od petorice mlađanih, zgodnjikavih i, nažalost, za muziku NETALENTOVANIH pederčića (za pušenje kurca se, ipak, ne bih zakleo ) zbudži PEVAČKI BEND, koliko god to neverovatno zvučalo čak i jednom prosečnom ljudskom uhu.

Skori razvod od jednako debele žene ( koja mu je, baj d vej, uzela i kuću i džukelu ) dao mu je dovoljnu snagu ali i drskost da istraje u ovom nesvakidašnjom poduhvatu, uprkos frapantnom podatku da od petorice peškira čak trojica NISU ZNALA NI DA PRIČAJU a kamoli da pevaju! Međutim a umnogome i zahvaljujući muzičkom (ne)ukusu gomile kako oplođene tako i neoplođene ženske čeljadi ( čast izuzecima, razume se ), njegova odluka se ispostavila kao pun pogodak i označila trenutak svojevrsne ŠIZME u muzičkoj industriji ( o, groznog li imena za nešto što bi trebalo da ima veze sa emocijama ) koja od tada kvalitet svojih proizvoda deli na onaj “marketinški” i onaj...ustvari, ja ni ne znam koja je ta druga kolona.

Da se razumemo: komercijalna muzika je postojala mnogo pre nego što se pomenuti ćelavac dosetio da namlati još para ali je neka granica ipak postojala. Pokušaj popularizacije klasične muzike preko čuvena “Tri tenora” ( koji su, ispostaviće se, bili i jedini PRAVI tenori međ’ čitavom jebenom gomilom potonjih ) imao je svoj smisao pre svega u tome što su njih trojica zaista LEPO PEVALI, što nikako nije slučaj sa današnjim, lepuškastim eksperimentima. Pomenuti producent se, doduše, koju godinu posle inicijalnog uspeha pešovanske petorke obesio o vodokotlić na jednoj benzinskoj pumpi ali to je ipak premalecna uteha za “poklon” koji je tako velikodušno podario svetu. Ješa jebeni...

Nedelja, 18. septembar 2011. U 21:00
Nova epizoda Insajdera – (Ne)moć Kaizena 2

Posle emitovanja prve epizode Insajdera o Vukajliji, uzburkani su duhovi i strasti, ne samo na ovom popularnom internet sajtu, već i u celoj Srbiji.
Pretnje našoj hrabroj istraživačkoj novinarki Brankici Stanković počele su da pristižu sa svih strana, na telefon i na fejsbuk profil pa je zbog toga ministar policije Ivica Dačić odobrio enormno veliko obezbeđenje, do sada još neviđeno u našoj zemlji.
Brankica i u ovoj epizodi Insajdera nastavlja da postavlja nezgodna pitanja, bez straha za svoj život.
Zašto je banovan ollanik i da li je on možda čuveni postargornji popularnije na sajtu nazvan Gorila?
Zbog čega moderatori uporno ne stavljaju ollanik-ovo remek delo, mali ker na naslovnu, i da li se plaše da je to neka tajna šifra, posle koje će Kaizenovi protivnici, sile mraka i bezumlja, krenuti u rušenje sajta a odatle i vlasti u Srbiji?
Da li je kult vređanja javnih ličnosti, a posebno sportista, pevača i političara, koje je stvarno uzelo maha na ovom sajtu, samo uvod u fizičke napade na njih i zašto moderatori ne sankcionišu ove podle napade na ambasadore naše kulture i sporta, koji se trude da poprave sliku o našoj zemlji svakog dana? Šta o napadima sa ovog sajta misle ličnosti koje su najviše vređane, naš veliki teniski as Novak Đoković, proslavljeni reprezentativac u fudbalu Marko Pantelić, estradna umetnica i muž našeg proslavljenog fudbalera Duška Karleuše pevačica Jelena Karleuša, kao i naša čuvena spisateljica i buduća Nobelovka Marijana Mateus.
Da li je istina da postoji i poseban jezik, koji samo članovi Vukajlije razumeju i da li se na tom jeziku šifrovano dogovaraju o državnom udaru?
Saznajte u novoj emisiji Insajder o Vukajliji 2 – (Ne)moć Kaizena.