Najvažnije sredstvo u borbi protiv pošasti i sticanju kolektivnog imuniteta. Možemo se mrštiti na njega koliko hoćemo, ali osamdesetogodišnji čiča sa četvrtastim parčetom tkanine navučenim do očiju predstavlja vrlo važnu, čak presudnu kariku u ljudskoj evoluciji i koraku bliže ka stvaranju superčoveka, koji bi bio snažan i otporan na svaki virus i bakteriju koji bi se mogli pojaviti. Biološki virusi i otrovi? Radijacija?! Sitnica! Ovaj vredni mrav, u nasumičnom lutanju kroz lavirint bulevara i ulica, obavlja nezahvalni posao prirodne selekcije odvajajući žito od kukolja i ubijajući ljudski škart - slabe i neotporne. Glavni punktovi za dopunu su mu dom zdravlja, ap'teka i pijaca, a neretko ordinira i po keju i u parkovima (ako je napolju zima, polje delovanja prebacuje na markete i tržne centre).
Penzionerska maska, prva linija odbrane čovečanstva, minijaturni je univerzum u kom, u manjoj ili većoj slozi, obitavaju mikroorganizmi poznatih i nepoznatih karakteristika i porekla. Jer penzioner je jedino biće sa dozvolom da masku za jednokratnu upotrebu nosi duži vremenski period, dok ova ne poprimi sivo - zelenkastu boju i potpuno se stopi sa kožom (laž je da je bacaju nakon mesec dana korišćenja, u 94% slučajeva upotrebljava se i nakon tog roka). Ako deda ima tri zuba koje ne održava - dobro je, ako nema ni jednog - još bolje, jer na taj način sredstva dezinfekcije ne narušavaju svekolike mutacije i prirodan proces nastanka flore i faune. Masku je dakle neophodno nositi što duže vremena i odlagati je na vrat tek u slučaju preke nužde, da bi se liznuo prst zarad okretanja novinske stranice ili pojeo tanjir pasulja sa kolenicom. Ako malo safta kane na površinu - dobro je, jer sve je dobrodošlo. Bolesni krajnici i isparenja od panklava i vinjaka takodje potpomažu proces vrenja, a, u slučaju da je letnji mesec i rukavi su ostali kod kuće, u istu se, sasvim slobodno, može izduvati i nos.
Stojim malopre na pijaci, u jednom od onih vijugavih redova za koje nikada ne znaš kuda vode, pa umesto celera i šargarepe, na kraju, možeš nabasati na sardinu i toalet papir. Iza mene stoji visoki, mršavi starac sa izrazom bolesnog, isluženog konja i kašlje mi u potiljak. Natopljena maska sa dve žute i jednom crvenkastom flekom počiva uredno zategnuta; tik ispod nosa, dve korone drže jednu jadnu ebolu dok je sida leši bejzbol palicom. U uglu, u fotelji, sedi kolera što pomalo liči na Milorada Vučelića, puši tompus i pita, rezignirano - gde je moja kamata Ebi? Dao si mi svoju reč... - Oprostite patron Koki, zlikovci mi pozatvarali sve kladionice...Ali Koki je gluv za izgovore i slep za tudju patnju; skreće pogled ka meni i pita - jeste li vas dvoje zajedno? Reko - jok, ja došao da pazarim neke špargle i kelerabu ako se nije razgrabilo, izvinte me što smetam...Okrećem se i gledam svoja posla, iza mene, čiča, u maniru Dart Vejdera, ispušta hrapave oblake pare i boji vazduh zelenkastom patinom Černobila. Slutim kako bi svakog trenutka mogao izvući neonski mač negde ispod kaputa i probosti me kroz ledja. Nesrećnom Ebiju, dželati seku mali prst na levom pipku u znak upozorenja. Dere se i zapomaže. Šta ja tu mogu...
Često se navodi kod mlađe braće kao primer kada je reč o nečemu nemogućem.
8 godina života:
- Neću više da igram ovu glupost, nikako da pobedim Sub Zeroa.
- E vidiš moj stariji brat ga je pobedio i to sa jednom rukom!
12 godina života:
- Juče sam popio jedno pivo i znaš kako sam se napio.
- Ma nije to ništa, moj stariji brat je popio dve gajbe još sa 8 godina i ništa.
19 godina života:
- Znači ovaj pravni faks je jebanje u mozak, ja ne znam ko ga je završio u roku.
- Čuj ne znaš, pa moj brat ga je završio pre roka !
Brak:
- Au druže, žena me zajebava. Drka me za ovo, drka me za ono. A ne smem ništa da joj kažem...
- Moj brat...
- MA JEBO TE BRAT !
Nelogika. Barem nije vidljiva običnom čoveku. Pogađanje brojeva na osnovu sekvence pretohdno izvučenih koje deluje poput neke vudu-masonsko-vlaške magije. Marginalci koji praktikuju ovu veštinu u kladži uvek znaju koji broj pada na "Đavoljem točku", mada začudo nikada ne igraju taj broj.
Vrhunac ove veštine se ispoljava kada spiskaju sve pare, pa ostanu da dele savete ostalima, delujući kao lokalni klinac iz igraonice. Ukoliko igrom slučaja ubodu broj, nepisano pravilo nalaže da se dobitak podeli sa njima.
- A u pičku materinu! Bilo 5, 9, 31, 24, 16, a ja igram 13, a videlo se da pada 28. Jaoj majmune jedan.
----------------------------------------------------------------------------------
- U kurac bre više, 3, 7, 34, 0, 31, 6, 3... Pa videlo se da neće da ponovi spin, a ja igram 7, pa ne može posle 6 i 3 da se ponovi spin, mora prvo da preskoči pa onda...
----------------------------------------------------------------------------------
- Šta si to igrao mali? 27? Pa ne možeš to da igraš na ove brojeve!
- Zašto ne?
- Pa ovde si imao 4, 20, 11 i 5, a ovamo je bila trojka dva puta za redom, pa 19.
- I?
- Pa 4 plus, otvorene tri zagrade...===========================================================
- Smuvaću se sa Tanjom!
- Kojom?
- Onom plavom.
- Kako bre?
- Pa video sam je u prodavnici pre 2 nedelje, a danas stavila Plavi safir na fejs. A to je sa albuma PRODAVNICA TAJNI!
- Matori, evo tebi 200 kinti idi u Imperijal.----------------------------------------------------------------------------------
- Kolega, kako ste Vi zaključili da je x veće od y u poslednjem zadatku?
- Pa... Tu imate... Khm, khm... Bla, bla... I 2 podeljeno sa...
- Ima logike kolega! Još kad bi bilo matematički moguće, milina! Okušajte se na ruletu do sledećeg roka.
Link iz Zelde. Gordon Frimen iz Halflajfa. Princ iz Persije (original). Svi ovi likovi su bili potpuno nemi i operisani od bilo kakvog karaktera. Na ovaj način je omladini ispiran mozak kako bi bili što više produktivni, a što manje zvocali.
Neki tamo kralj: Upomoć. Moraš nam pomoći. Zli čarobnjak je oteo moju kćer i preti da uništi celo kraljevstvo. Ukoliko ga pobediš daću ti njenu ruku i presto.
Tihi protagonista: ...
Neki tamo kralj: Bravo. Uspeo si da poraziš zlog čarobnjaka i njegove sluge. Spasao si celu zemlju. Međutim ogromni crni zmaj je doleteo i opet oteo princezu. Moraš da sačekaš 16 meseci da izađe nastavak, pa da je opet spasiš.
Tihi protagonista: ...Gazda: One budale iz drugog odeljenja su žešće zasrale. Tri dana moraš raditi bez prestanka da ne bi prekršili ugovor. Ukoliko uspeš dobićeš povišicu.
Tihi zaposleni: ...
Gazda: Odlično, završio si pre roka. Samo, jebiga, u budžetu nema sredstava za povećanje zarada.
Tihi zaposleni: ...
On je tako mističan. On je tako slasan. Jak, crn, mračan. Okoreo u grehu kocke, ženski, muškaraca, enim jastucima, čega god hoćeš. On je plesao sa đavolom i đavo ga je zaveo i zajebao. Ali on je tako kul i on sve to priznaje! Priznaje kako mu smeta svaki šmrk, svaka cigareta uz viski, kako ga to pogađa u dušu i kako zna da samo dalje tone u ponor. E, da, i što je najgore priča! Svima priča kako je mizeran i patetičan i na taj način samo produžava listu naivnih pičoka koje bi da ga promene, a on samo da im ubere cvetić dok se smeše. On je loš momak!
E, pa jepse ti, grešniče! Realno, tak'i su najveće kukavice. Ne zato što su ogrezli u porok, ne zato što ne žele ili nemaju snage i volje da se izvuku, mnogi ljudi ne mogu ni da se nateraju da uče u sred roka, kako od njega očekivati da tek tako prelomi i kaže: ''Neću više''. Ne. On je iritantna pojava jer je komercijalizovao taj greh. Doveo na nivo poziranja. Kao što se regularna starleta hvali svojim silikonskim implatima tako se on hvali svojim napaćenim telom na lekovima i kibernetičkim implantima i gomila obožavaoce na Zemlji i šire u galaksiji. Pri tom ništa kvalitetno ne izlazi iz te njegove nabeđene patnje, pa da bar neke koristi imaju drugi likovi da bare žemske njegovim možda i kvalitetim stihovima ili citatima, možda ponekad da spasi Zemlju, ne. Tu je samo da pozira i bude kul i da iskali svoj bes na bespomoćnom svetu svojim pokušajem imitacije kame-hame talasa.
Eto kako će običan čovek? Ode, pada u depresiju, goji se, kuka zbog toga što mu srce više ne prati tempo tela, ali zna da ne može ništa pametno od toga da uradi i zato ćuti. Ne iritira svojom pojavom i lažnom kuloćom. Iskuka se najboljem prijatelju ili rendom nepoznatoj osobi sa interneta i eto. To mu dođe to. Ljudi misle da je bedan, a realno je kulji od onog iznad njega. Bar ne smara svojom relativno neproduktivnom pojavom, dugim crnim kaputima, naočarima za sunce, jebačkim osmehom, tonom besa i crvenim, strašnim očima.
Pravi loš momak je stvarno i loš. Ali se ne hvali time. Pre će biti da i nemaš pojma za njega. A neko za koga ne znaš ne mož' da ti bude iritantan, može samo da te plaši. Ima neke svoje ideale koji su samo njemu jasni ili je prosto psihopata, i vreba te kao pauk, ako mu zadrmaš mrežu kako ne treba, najeb'o si. Ali neće zbog toga zbarivati emo pičoke. Dobro, oće možda malo.
*Defka je pisana za turnir ''Mizan Trophy''.
-Jao, draga moja, kako si ti divna, ja ne zaslužujem takvu osobu kao što si ti. Unela si malo svetlosti u moj život. Šta misliš o tome da odemo u moj stan koji je pun knjiga, lejm stihova i ispijenih flaša viskija urbanog dizajna.
-Jepse.
_______________________________________________________________________
Pušač: Vidiš li ti ovog lejmera Osamu, opet pravi neku frku, seje strah neki. Mislim da ga majka nije dojila kad je bio mali.
Morijarti: Može biti, pozer jedan. A, šta ćemo sa onim ratom? Kad da pustim snimak i iznesem dokaze, kad ti odgovara?
Pušač: Nemoj do ponedeljka, biće gužva u saobraćaju.
Morijarti: Utorak onda, može?
Pušač: Može. I valjalo bi malo ubrzati markiranje onih blokatora gena za starenje, znam da je teško pošto je prvi tim naučnika ''nestao''.
_______________________________________________________________________
Vegeta: Aaaaaaa, kako sam besan, aaaaaaa! JOŠ UVEK JE TAJ BEDNI RATNIK NIŽE KLASE JAČI OD MENE PRINCA! AAAAA! Sada ću da pizdim i da mlatim seksi kosom i pokazujem mišiće! AAAAAAA! Možda ubijem polovinu publike na turniru....
Pikolo: Jepse, Vegeta, koji si ti luzer.
Pošast 21-og veka. Hodajuće katastrofe i ulične tempirane bombe. Nastale kao nuspojava nijedne druge do napredne portabl-elektronike iz Japana, zemlje koja je, paradoksalno, iznedrila i one originalne kamikaze, te neustrašive i pokojne junake neba i mora. Doduše, po povoljnoj ceni ( autor se zbunio; prim.prev ). Da, pogodili ste. Jebeni ljudi sa jebenim sluškama na jebenoj ulici!
Naoružani svojim mp3-kurcima, Ipod-palcima i Sansa-govnima, poput nekakvih digitalnih zombija oni bauljaju po gradu, prelaze prometne ulice, koriste javni prevoz, pokretne stepenice i liftove, potpuno nesvesni prisustva i ostatka sveta koji sve to isto radi samo sa jebenom namerom da negde i stigne! Izmučeni ljudi im trube, viču im da se sklone, ljubazno ih pitaju ''Da li silazite na sledećoj?'' i ne dobivši odgovor urlaju k'o manijaci...i, jednom rečju, na sve moguće načine pokušavaju da ih obaveste o svom postojanju i namerama, ali uzalud. Naše drage urbane kamikaze samo ćute i mrtvo blenu, mozga zapranog zvucima do daske odvrnutog tehna, hausa, roka, panka, turbo-folka, dok se u ipak ređim slučajevima primerci umeju drogirati i džezom, klasikom ( takvi najčešće i ginu ) ali i najnovijim albumom Ivana Bosiljčića, inače tate po zanimanju.
Eto, pre neki dan, pogin’o ovde u Berlinu jedan dečko na pešačkom prelazu. Sluš’o, kažu, muziku pa nije video semafor. Odbacio ga autobus dobrih 10 metara, ostale od njega samo sluške. Turčin, pa se nije digla neka veća halabuka. Samo omanji članak u novinama. Sa najskorijom slikom, razume se. I šta? On mrtav, mnogobrojna turska familija zatvorila svoje ćumeze zbog žalosti a šofer ni kriv ni dužan otiš’o u kurac i propustio odlazak sa sinom na tekmu Herte protiv Fortune iz Dizeldorfa, al‘ nema veze, jebeno izgubili 1:2. I zbog čega? Zbog Šakire, Riane, Gete, DJTiesta ili koje god se tursko arlaukanje nalazilo na njegovoj jebenoj plejlisti?!
Uostalom, na vašem lošem danu je da odlučite.
- Vid‘ ovog što je stao na sred ulice! Alo, sine, zeleno ti je…
: Džrim of Kalifooornikeeejšnnn, Džrim of Kalifooornikeeejšnnn…:
- :otvara prozor: Eeeej, dečko, sklanjaj se sa kolovoza, ne mogu da prođem od tebe! Eeeeeej, aloooo!!
:Džrim of Kalifooornikeeejšnnn, Džrim of Kalifornikeeejšnnn...:
- Milovane, nemoj…
- :otvara vrata: Ej, majmunčino sa slušalicama!! :TU,TU: ‘Oćeš ti da prelaziš tu ulicu ili ćeš ceo dan da me zajebavaš, je li, bre, pička ti materina bezobrazna??!! :TU,TU,TUUUU::Džrim of Kalifooornikeeejšnnn...Uuuu, sad ide onaj do jaja deo...:
- E, saću da ti jebem mrtvu majku!!!
- Milovane!!!:Kako kul pesma! Ne. Ako budu opet dolazili, definitivno moram da id...:
Dejan M. 1986 – 2012
U svakom mestu, ulici, kraju, cetvrti postoje lokalni heroji koji su mogli da budu neko i nesto u sportu, ali su ih sjebali razni poroci.
Sada su uglavnom ozenjeni i imaju normalan zivot, posao i porodicu. Ili su se totalno prepustili poroku pa su postali boemi, kockari, alkoholicari ili asocijalni tipovi.
-Mare: Gledaj ovog lika, svaki put kad udjem u kladionicu on je za slot aparatom ne skida se sa njega.
Dare: To ti je Svaba, znas kako je on igrao fudbal znaci najjaci u kraju je bio, trebao da potpise za Minhen 1860. Al voleo da kocka i pije i napije se na nekom kampu i otpuste ga ovi i sad nema hleda da jede-Mare: Gledaj ovog matorog al kida, ima preko 35 a roka trice ko Brajant.
Dare: Ti ne znas njega, on ti je igrao ovde za nas klub i trebao u Partizan da predje, igrao je i za mladu repku sasvim solidno.
Mare: Ne znam ga, sta je bilo ?
Dare: Ma voleo da pusi i navuko se i na drogu i ovi ga iz Partizana odvedu na pregled i kad su mu videli pluca, oterali ga.
Žalosno-cinična konstatacija roditelja (uglavnom muškog) na naš propali fijasko od školovanja, koji je istog koštao samo novca bez dobijanja skoro ikakvih vidnih rezultata.
Slično promovisanom konju, ovom rečenicom nam stavlja do znanja da će se naša svetla budućnost verovatno sastojati od obavljanja navedene radnje radi zarađivanja sredstava za život, jer za drugo, očigledno, nismo.
Otac: Deder sine, kaži ti meni, kol'ko si ispita dao ovaj rok?
Sin: Pa ni jedan ćale, ali imam još 2 cela roka, stići ću čak i da idem na 3 žurke koje se organizuju vikendima, opušteno, trebaju mi samo 8 ispita za džetbu.
Otac: A jeeeli? Samo 8? A kol'ko si već dao?
Sin: .....Pa 2, al trebala su da budu 3, nego ona namćorska baba od profesorke što me strelja pogledom ne da 6 pa ne da, jebem li joj dete u detetu da joj jebem, a učio sam 3 noći za redom, i znao sam, i bio sam sigur...
Otac: Će menjaš ti sijalice u vodovod vidim ja... Al nema veze, tvoj deda je radio u rudnik pa nas je četvoro izdržavao, će rintaš i ti...
Prednost života u Srbiji pre ulaska u EU. Treba poštovati domaće vrednosti. Srpski brend br.1 – mogućnost izbora majstora.
1.varijanta majstora - Dolazim sigurno
Kad ga pozovete ne dolazi sigurno. Možete slobodno da odete na pecanje. Ne otpisujte ga prerano, trebaće vam opet. Ne nervirajte ga preko telefona, možda i dođe. Odličan izgovor pred ženom da ste uradili sve što je bilo u vašoj moći.
2.varijanta majstora – Profi
Novokomponovni majstor. Profesionalac. Ne jede, ne pije. Duboko vas uvredi kad odbije gibanicu i rakiju. Pre roka odradi posao i odere vas. Obavezno ga pitajte za cenu pre početka posla. Objašnjava složenost problema tako da bi se i Tesla postideo. Peder.
3.varijanta majstora - Moj čovek
Čovek štap i kanap. Iznajmite mu garsonjeru pre nego što dodje. Govori u množini, jede i pije u množini. Ne odvaja rakiju od kafe, pivo od cigare. Triput se prekrsti. Obavezno ne završi posao da bi mogao opet da dodje. Pokupi sve delove i šta treba i šta ne. Štemuje ukoso pa zamaže. Naplaćuje kolko daš. Endemska vrsta.
Veliki vernik (redak slučaj, meri se promilima) ili daleko češće "vernik" (mnogo češći slučaj, meri se svim preostalim procentima). Toliko obuzet duhovnim i svetim da čak i kad nešto nalik na simbol vere vidi, čak i pred nekom zdravstvenom ustanovom, to što jedva da podseća na krst, on oseti obavezu da se prekrsti.
Ovakav tip vernika (barem ovu daleko veću grupu) karakteriše striktno, puritansko i na neki način ekstremno shvatanje verskih načela. Kad su drugi u pitanju. Svaka, pa i najsitnija greščica u poštovanju Svevišnjeg se odmah primećuje i grešnome subjektu trlja na nos. Dijapazon je širok: rad na crveno slovo, nepoštovanje dana kad se meso ne konzumira, po koja psovka... Iminentna reakcija sledi! E sad, kad to treba na njega da se primeni, malo je drugačije. Tad su pravila nekako rastegljiva i, što bi Džefri Raš u "Piratima sa Kariba" rekao: "To su više smernice". Na kraju krajeva, drugi citat sa TV ekrana to pokriva. Štono bi Lucifer iz istoimene TV serije rekao: "Pa šta ako je to greh? Dođeš, ispovediš se i nikome ništa. Dakle, slobodno"!
- E, tebra! Žvaćeš tu plesku, a danas posno?! C, c, c... Gde će ti duša?
- More, žvaći ti govna i vodi računa o sebi, znaš! Ako se ti i pred apotekom krstiš, mene na miru da ostaviš!
- Uh, kakav još i rečnik... Moliću se za tebe večeras u crkvi...
: Zvoni mu mobilni. Kao skrinsejver je, naravno, neki svetac. Koji? Nebitno, neki rendom, bilo koji u to vreme moderan:
- Izvini, poruka... Opa, kum opet otiš'o na službeni put, zove me kuma da je, khm, opslužim! Odo' ja!
- Čekaj, a vrlina, tako to, posno...
- Pa, riba je posna :namig: E, ako vidiš Ćomija pre mene, pitaj ga je l' uvaljao one mesne nareske što sam mu dao, što ih Idea bacila jer izašli iz roka!
- Koji si ti...
- Ne brini... Večeras idem u crkvu i odmah posle ispovesti se molim i za tvoju grešnu dušu što ne posti! Ae ćao!
Smrtna presuda. Gotovo. Kraj. Kvartet sva četiiri jahača apokalipse su pičkin dim za ovu izjavu. Ma kakav kvartet, još toliko da ih ima i da te svi iskopitaju je ništa spram ovog.
Datum smaka sveta potvrđen od strane naučnika je ništa. Zirou. Jebeš smaka ovog sveta k'o da i jest' neka šteta, druže, nego- Nije proknjiženo!
Ispit koji si položio a gradivo odavno pustio ladnom vodom Dunava da ode u beskraj, pare koji su uplatio, ŠV obrazac koji si predao... Još samo taj je kažu falio i ideš na posao, posle dvadeset godina čekanja. Prve dve plate si već potrošio, treću časteći popio a ono... Nije proknjiženo. Kredita ostalo još samo dve rate, zarekao si se nikad više kad zvoni telefon...Nije proknjiženo. Kamate na kamatu i na kamatu kamata.
Šta ćeš sad crni kukavče? Bolje da su ti rekli da ti je umrla baba, omnipotentno biće, makar bi možda kakvog nasledstva ostavila nego ovo.
Odzvanja...Pisak u glavi... Nije proknjiženo.
Sad ga jebi ko je kriv, ona krava što je potvrdu stavila pod mastan papir bureka ili onaj što je zaboravio pritisnuti E e enter.
Nije proknjiženo. Sad si i ružan i tužan i dužan. Kako ponovo živeti? Kako???
Nije proknjiženo... Zbogom okrutni svete.
- Sad kad bih živeo hiljadu godinaaa...
- Šta je bilo veselo veselo, Veso?
- Druže jeb' sam im majku, ovaj kredit kad otplatim, nikad više, nikad! Hiljadu godina ga otplaćujem jebote! JEDAN POZIV MENJA SVE
zvrrrr zvrrrrr
- Halo
- Dobar dan. Zovemo Vas iz Džš džš banke, imate kredit kod nas.
- Imam, imam, jebo li vas otac da vas jeb'o, navukli ste me jednom i nikad više, i kad uzeh tih 5 hiljada evra za govno od auta koje se raspalo za tri meseca, da se gonite u pičku materinu, da vas moje oči nikad ne gledale, da vam je daleko lepa kuća, da vas jeb'o otac zelenaški...
- Vidite, imate jednu uplatu koja nije proknjižena kako treba i samo da vas obavestim da imate 5 dana roka da uplatite zaostalu kamatu u iznosu od 12.342,08 evra na današnji dan. Radimo do sedamnaest časova pa možda i stignete, sutra će već biti druga cifra.
Vunderkind, kid prodidži… Čudo od deteta, ekstra talentovano za neku oblast, prava retkost. Državno blago, blagoslov za državu, ali i porodicu jer je ljudski intelekt nedokučiva misterija i pravi kapital za budućnost. Svojom pameću će to dete jednog dana upravljati životima drugih, usmeravati one sa manje talenta i pameti kako i gde treba, a to bi bilo u bolje sutra. Zbog toga sve razvijene zemlje sveta posebnu pažnju poklanjaju ovakvoj deci, usmeravajući ih ka opštem napretku koji nas čeka jednog dana.
- Gde si ti, čoveče? Pa godinama se nismo videli.
- Evo, penzionišem polako, žena nervira…
- A deca? Koliko ih ono beše imaš, troje? Kako se oni snašli?
- Kako koje. Ono prvo dvoje nikada i nisu bili za školu, tutubani. Jedva treći stepen, zanati. Ćerka mi je frizerka, a srednji sin automehaničar. Imaju svoje radnjice, rade. Šta će kad nikad nisu bili za školu. Ali zato najmlađi sin…
- E, sećam se da bio neki genije, za fiziku, beše li ono?
- Jes’. Od osnovne osvajao samo prva mesta na svim mogućim takmičenjima, kasnije ga slali na međunarodna. I tu ih razbijao, to i upisao. Završio pre roka, magistrirao i doktorirao sa najvišim ocenama i preporukama. Genijalac, bre, tatin!
- I kako mu ide?
- Pa znaš, ne baš sjajno, nema posla za njega nigde, nego ono drugo dvoje dece izdvajaju po deo od svojih zarada da mu pripomognu da ne skapa gladan…
Verni pratioc svakog iskrenog Milicajca. Vaspitna palica, po starom dobrom narodnom je to batina. Nosi ga Harodna Milicija o pojasu, nosi je Oklopljenda Žandarmerija (Nindža Kornjače) na utakmicama i vojna milicija na smotri i na kapiji od kasarne. Vojno-milicijski pendreci su bele boje i poput saobraćajca oni ih koriste za regulisanje vojnog saobraćaja.
U paleolitu su se izrađivale od drveta, kamena i koske. Drvene palice su bile dugo u upotrebi, negde u svetu ih i danas koriste, a od Kašmira do Australije bambus ostaje neprikosnoven do danasnjih dana. Drveni model palice je imao specifičan zvuk kada se ispusti na kaldrmu, koji je uz zvižduk milicijske zviždaljke značio beži. Iz tog vremena pendrek je postao produžena ruka milicajca koji sa pendrekom pokazuje prolazniku pravac, kuca na vrata, meša zaslađivač u kafi, potpisuje se u banci, mazi decu kod kuće, maše kolegi milicajcu, trese šljive, tuča šnicle za pohovanje, razbija orase za baklavu, pomera kravu sa druma, bocka unesrecenog da vidi da li je ziv, tapše kolegu po ramenu, diriguje muzici u kafani, tuče muvu na stolu, a pre svega služi da se raspizdi onaj koji laže ili krije istinu od narodne milicije. Pendrek je tako srastao za milicajca, da kada se milicajac upoznaje sa vama, on prvo skine desnom rukom pendrek sa pojasa, prebaci ga u levu, onda izbaci pendrek u levoj iza ledja, nagne se u napred, stegne vas desnom rukom ko marko suvu drenovinu, namršti se ko da vežba svoju grimasu i zaboravi da kaže ime.
Kasnije, a tu mislim na vreme od rata do devedesetih su se izrađivali modeli od kože, koji su mogli čak i da greju milicajca u dugim decembarskim noćima. Uz ovaj model milicija je dobila i drugog pratioca, komunikator, kojeg od milja zovu motorola. Kožni model i danas možete da nađete u kojima se prodaju kožni bičevi i garderoba od lateksa sa vešom od čipge i nešto lanaca, remena i gumenih jabuka i šargarepa. Unutra je bio upleten kanap, a spolja zategnuta koža. Milicajci su obožavali da drže desnom rukom pendrek, a levom da mu stežu vrh dok veličaju prednost istine u vašem iskazu za njegov zapisnik. Krajem osamdesetih godina Slovenačka milicija je izbacila kožni pendrek i uvela električni, sa dve elektrode na vrhu sa po par hiljada volti u najavi. Mediji su u to vreme izvestili da je to bio prvi vesnik separatizma u Sloveniji.
Najnovije vreme osim polimera i tvrde, kuvane gume sa armaturom donosi i neki i nekoliko modela pendreka. Osim teleskopiranog pendreka kojeg obično nose gilipteri, tu je tonfa i specijalni pendrek od metra kojeg nosi žandrarmerija, koji se karakteriše svojom dužinom. Pendrek od 65cm je ušao u upotrebu još početkom devedesetih uz kombat uniforme. U narodu je sinonim za pendrečenje u novom veku razulareno puštanje žandarmerije na narod o većim skupovima. Često se može videti kako milicajac setno gleda u pendrek i razmišlja: "Da mi je ovoliki ne bi razmišljao šta mi radi žena kod kuće."
PROLOG
Priča počinje kao i druge (s)lične bajke svuda u svetu.
Dečko od svojih desetak godina živi u predgrađu Prčilovca, ima sobu sa izlepljenim posterima Zvezde/Partizana i sanja da jednog dana zaigra u prvom timu svog omiljenog kluba.
U razredu je najbolji fudbaler, u lokalnom livadskom klubu postaje prva zvezda...
I sa 15 je već na klupi FK "Radničkog" iz Prčilovca. Trener ga tu i tamo pusti da uđe u igru i on uspeva da se istakne.
2.
A onda dođe dan koga svaki fudbaler u Srbiji čeka: dan kada će ga zapaziti Ramadani. Malo pružanja 110% mogućnosti, Ramadani šalje "Audi" i uz najkvalitetniji viski i oralnu obradu poslovne pratnje, negde usput naš junak potpisuje menadžerski ugovor i angažman u Zvezdi/Partizanu. To je, pobogu, njegov životni san, iako daje novom agentu 80% plate.
Angažman u jednom od večitih protiče standardno. Najpre nije ni na klupi. Potom je na klupi svaki drugi meč. U osmom kolu novog prvenstva, ušao je u igru u 92. minutu. U jedanaestom kolu u 85, a onda je u osmini finala narednog kupa čak bio i u prvom timu. I tada koristi priliku, daje dva komada.
Tada je stiglo dugo i toplo leto sa prelaznim rokovima. Zvezda/Partizan je ponovo u finansijskim govnima, pa rasprodaje ceo prvi tim po Turskoj i Južnoj Koreji... Godinu dana kasnije, naš junak je postao zvanično najbolji strelac domaćeg prvenstva.
"24 sata" ne ispuštaju priliku da pišu o klaberskom životu nove fudbalske zvezde. "Blic" javlja da je on novi dečko Marijane Mateus, "Kurir", pak, sumnja da je ipak reč o Mimi Oro, a "Informer" saznaje iz pouzdanih da je sa obe bila reč o vezi za noć uz nevini peting.
3.
I baš u trenutku kada ga je obezbeđenje "Freestyler"-a ljubazno ostavilo u jarku pokraj obale (jer je gazdinom kumčetu razbio glavu flašom), zazvonio je mobilni. Ramadani ga obaveštava da ga je selektor definitivno pozvao u reprezentaciju. Naravno, čast je igrati za svoju zemlju. U prijateljskom meču protiv Norveške je grejao klupu ("A da sam ušao, barem bi bilo nerešeno!"). Onda, u kvalifikacijama protiv Tunguzije ulazi i daje gol. To je u polusnu na TV-u video Murinjo... I od narednog prelaznog roka, naš junak je na klupi "Čelsija".
Dobro, nije se ni moglo očekivati da će odmah zaigrati u prvom timu kluba kakav je Čelsi, ali mu je omogućeno da uđe u igru u četvrtfinalu FA kupa. I po običaju, koristi priliku da se istakne- u jednom vazdušnom duelu, kramponom udara protivničkog igrača u jaja. Sledi godinu dana suspenzije, a Murinjo najavljuje da će prilikom sledećeg prelaznog roka staviti na transfer listu. U međuvremenu, naš junak se uključuje u londonski klaberski život. Nije baš kupio dabl-deker, ali jeste "Bentlija". Britanske starlete su dobro upoznale srpskog pastuva. "San" prenosi kako je zajedno sa princom Harijem mokrio sa Tauer bridža.
Posle ovog skandala, rešava da se uozbilji. Tera Ramadanija u majčinu (na šta mu ovaj govori da će mu zatvoriti sva vrata u Srbiji, a i šire) i angažuje engleskog menadžera.
4.
Svaka Augentalerova božja noga ima svoju Mijatovićevu prečku. Murinjo je ispunio svoje obećanje, pa je naš junak karijeru nastavio u "Valensiji". Međutim, postaje jasno da prolazi voz. Počeli su da se pojavljuju 5-6 godina mlađi klinci, čiju formu više nikako nije mogao da dostigne. Obećanje je ispunio i Ramadani- selektor više nije ni pomišljao da ga zove u repku. Stoga, naš junak sada odlazi u "Genčlerbirligi". Tamo je zapravo igrao u prvom timu, ali je promašen penal u polufinalu kupa ozbiljno naljutio navijače, pa ga je to koštalo angažmana. Karijeru nakratko nastavlja u "Nefčiju" iz Bakua, a potom se ustaljuje u moldavskom "Šerifu". Posle tri godine, nečujno odlučuje da tu zaključi svoju igračku karijeru. U Srbiji, to prenosi "Blic Sport" kao pedesetu vest po značaju.
EPILOG
Povratak u Srbiju je bio duga, teška, tužna i bolna priča. Mediji ga nekoliko godina nisu spominjali ni u kontekstu kucanja na vrata zaboravljenih asova. Novca je još uvek bilo, ali novac je najlakše spiskati na sponzoruše i poroke.
Posle nekog vremena zazvonio ge telefon. Na vezi je bio njegov ćale. Uspeo je nekako da se nagodi sa direktorom FK "Radnički" Prčilovac da našeg junaka angažuje kao trenera mlađih kategorija.
Zahvaljujemo Mateji Kežmanu, Đaniju Ćurčiću, Draganu Ćiriću i mnogim drugim vedetama srpskog fudbala, čije su životne priče poslužile kao inspiracija za pređašnji tekst.
Najinformisaniji likovi u zemlji trenutno, bilo to vezano za političku situaciju u zemlji ili stanje cena nafte na svetskom tržištu.Iako su im prepisani raznorazni lekovi u proseku svaki po 2 puta dnevno, oni uglavnom praktikuju gledanje Dnevnika 1.2 i 3., Vesti B92 i Naslova u apsolutno svakom terminu. Da se u istom ritmu pridržavaju prepisane doze lekova, možda bi im bilo i bolje.
''Milorade pa gde si ti kućo stara? Nemade te onomad na šahu, pa reko da ti se nije nešto desilo?''
''Ma jok Boro, dobro sam. Evo gledam Vesti pa čekam Dnevnik u pola 8, u međuvremenu Slagalica i tako. Nešto me steže u krstima pa slabo izlazim.''
''Starost druže, znam i sam. Sećam se , za vreme Tita, kad smo bili mladi...eheeej, a sad samo crna hronika, poskupljenja, protesti...ne mogu bre sve ni čestito da pohvatam! Odem pre neki dan da mi prepišu recept za Enalapril, istrošio sam ovaj mesec zalihe pre roka a lekar će meni : ''Čiča manje sekiracije, manje stresa.'' A kako da se ne nerviram , majku mu balavu on će meni nešto da drži slovo tamo...''
'' E Boro čućemo se, evo završava se Slagalica , da vidim čim će ova Jeremićeva da me obraduje večeras...''
Reprezentativni primerak koji koristimo da klasičnom duduku/nemaču pojma približimo određeni koncept. Ne gubiti vreme objašnjavajući poreklo, evolutivne faze i podžanrove, već odmah predočiti ono najbolje što postoji u pomenutoj kategoriji. Pa, ako mu to ne objasni - ništa neće.
♪♪♪ ...ljubavi su mnoge bile, kao vatra mlados' planu,
sve što osta od života ja bi' dao za Ljiljanu... ♪♪♪-E ovo je pesma! I melodija i emocija, i žal za mlados', i davna, nikad prežaljena ljubav. I Tomin glas. Prijatelju, da treba da objasnim vanzemaljcu šta je to muzika, pustio bih mu ovu stvar.
-Jes', k'o da bi oni poslali vanzemaljca čobanina, a ne nekog akademski obrazovanog. Pustiš mu, ne znam... Betovenovu Devetu; nek' vidi da smo i mi neka klinčeva civilizacija.
-'sti normalan?! Sve i da je došao u miru tad bi počeo da nas roka; to slušaju samo psihopate. Gledao si "Profesionalca", znaš o čemu pričam.
Nego posadimo mi lepo njega ovde za naš sto, Sneža mu donese jedno 'ladno pivo, i samo pustimo Tomu da mu objasni ćivot. Razumeo bi sve iz prve.
-A koje pivo?
-Pa Jelen, pobogu, koje drugo?!
-Hm, možda taj tvoj plan i uspe.
Filmovi u bilo kom dijelu svijeta imaju svoje karakteristike. Amerikanci imaju Ramba, Britanci redovno ginu, Japanci imaju svakojaka čudovišta itd.
Scenario: Val visine 10 metara se približava gradu.
Američka režija: Naučnik predviđa opasan uragan, no vlada mu ne vjeruje. Nakon 3 mjeseca njegovi se strahovi obistinjuju, val od 10 metara se približuje Njujorku, za pola sata ce udariti u grad. Naučnica čuje za val, 3 sata putuje do Njujorka, tuče se sa 50 ljudi iz osiguranja, i u zadnjoj sekundi stiže da aktivira specijalne lasere koji val svesti na minimum. Žrtava: 50 ljudi iz osiguranja.
Britanska režija: Uragan se stvorio nad morem, naučnici predvidjaju da će udariti u London. Vlada u panici, nemaju vremena za evakuaciju. Val udara u grad, gine 80% stanovnistva.
Japanska režija: Japanci još u drevnom dobu predvidjeli veliki plimni val. Val se priblizava Tokiju, ali iskace veliko čudovište i blokira ga. Žrtava: 0
Srpska režija: Žika Pavlović "peca ribu", a Bata Živojinović roka Švabe. Srbe boli kurac za val pošto nemaju more.
Može se sresti počevši od prve godine,pa do one zadnje,kao i za vreme apsolventskog.Sreću se i na polaganju ispita u svakom ispitnom roku.Retki su profesori koji se ponašaju prema njima da kažem normalno.Obično ih gledaju tako kao da će da im se porode u sali svakog trenutka.U skladu sa tim se i ponašaju,što pre da im vide ledja,pa posle neka im se dešava šta god.Samo da oni ne budu ti koji su je iznervirali,i koji će ne daj Bože biti odgovorni za prevremen porodjaj.
Ispitni rok,puna sala.Odgovaraju četiri osobe,unakrsna pitanja.Jedna od njih je trudnica.Sve što kažu ostale tri pored profesora prolazi kao pored turskog groblja.Njoj posle svake druge reči-''Jeste li dobro,da otvorim prozor,hoćete li vode,soka...dva,tri pitanja,upisuje joj ocenu...idite kući lezite...Vraća se ostalima.Cedi ih narednih 45minuta.A onda im vraća indekse,uz obavezno vidimo se sledeći put.
-Ispred sale trudnica objašnjava koleginici da se super oseća,da ništa ne uči,po ceo dan gleda TV,prošeta i tako to.Da prodju još ova dva roka,da se malo izvadi na stomak za neku šesticu,i eto uslova za četvrtu..
-Iz sale izlaze onih troje studenata.Jedna od njih,majka dvoje dece oka nije sklopila celu prošlu noć,dete joj ima visoku temperaturu.Trči kući da vidi šta je sa detetom.Druga studentkinja trči na posao,već kasni,ako joj i ovaj put ne uvaže kašnjenje,pozdraviće se sa poslom,a i sa fakultetom ako ne bude dovoljno zaradjivala da ga plati.Treći je kolega koji razmišlja kod koga će noćas da spava pošto su ga jutros iselili iz doma...
Ne želim da me neko shvati pogrešno.Ovaj tekst nije protiv trudnica,vec protiv onih Što svet posmatraju površno.Nije briga samo ono što se vidi,već i što je sakriveno,i što se ne vidi.
Izgovor za presipanje supljeg u prazno kod studenata. Ko god vam kaze kako ima poseban metod za ucenje, budite sigurni da taj sve drugo radi, samo ne uci.
1. "Ja prvo podvlacim, pa tek onda ucim podvuceno"
Da, naravno... Kada vidite nekog sa 5 markera u razlicitim bojama i jos 10 olovaka kojima podvlaci ono sto je vec presao markerom, znajte da taj pravi bojanku, jer mu je to zanimljivije od Fukoove teorije diskursa. Realno. Mozda ce umeti da je nacrta na ispitu, ili bar oboji...
2. "Ja izvlacim teze u svesku, pa onda ucim odatle"
Ah, divno, taj prvo kupi penkalo, pa fensi ukoricenu svesku, pa krasnopisom pocne da prepisuje sve ono sto vec ima u knjizi. Dok rukopis ne zalici na Miroslavljevo jevandjelje, sa ucenjem se ne pocinje. Znaci do sledeceg roka.
3. "Ja prvi put okvirno procitam, drugi put podvucem bitno, treci put naucim podvuceno"
Aha. Prvi put cita svaki deseti red, drugi put podvuce nesto sa ukljucenom petinom mozga, treci put ne postoji, to laze k'o pas.
4. "Ja se preslisavam naglas, jedino tako mogu da ucim"
Savrsen izgovor da se okrive okolnosti za neucenje, jer je u blizoj okolini naravno uvek neko ko smeta u glasnom preslisavanju. Cale, keva, mladji brat, komsija, Bog...
5. "Ja mogu da ucim samo u citaonici"
Savrsen izgovor broj dva za neucenje. Citaonica je daleko, ima kratko radno vreme, nema mesta, deru se studenti unutra... Pa ko jos moze da spremi ispit tako?
6. "Ja sebi kucam skriptu za svaki ispit, ne mogu da ucim iz tudjih"
E, ovo je vec kralj. Posto se smara sa prekucavanjem kojecega i buljenjem u komp, na kraju mu naravno ne ostane vremena da nauci ono sto je iskucao. Ali zato sve kolege kojima je razdelio skriptu poloze na njegov trud. Bravo za filantropa, zelimo mu da studira dok nam svima ne zavrsi faks!
Sekundarna ili tercijarna delatnost na sajtovima čija je prevasodna namena neke druge prirode. Multi čet se razlikuje od običnog prajvat četa po tome što se ovde svi članovi, đuture, po principu rulje lepo izrazgovaraju i razmene mišljenja o gorućim pitanjima.
član 10: odoh, keva me zove na ručak.
član 9: idem i ja, zove me ćale da sečemo drva
član 8: pozz
član7: pozz drugari
član 6: 'de ste pičke?
član 5: ćao, siso?
član 4 (noob): ćao, ja sam Dušan, imam 17 godina, da li biste hteli da budete moji novi drugari?
član 3(riba na koju drka pola sajta): pozz, šečeri.
član 8: eeeeeeeeeee, ćao Majo, kako je :DDDDD?
član 7: Majo, imaš poruku na profilu.
član 6: Jeb'o bih te.
mod 1: član 6 banovan.
član 5: jebote al pada kiša. Majo, dobra ti nova slika na profilu. daj mi broj?
član 3: heheheh, ljubim vas šećeri, slatki ste.
član 4: ćao, ja sam Dušan, imam 17 godina, da li biste hteli da budete moji novi drugari? Mene u školi zovu Klempa, da li to znači da ću još dugo biti nevin?
član 2: ( kači sliku Ruške Jakić u čije međunožje DR Feelgood zabija glogov kolac )
član 1: hahahhaha, tooooooo, matori
član 3: fuj
član 8: bljak
član 7: je l to Boris Tadić?
član 5: umetnost. Majo, daj onaj broj.
član 4: ćao, ja sam Dušan, imam 17 godina, da li biste hteli da budete moji novi drugari? Mene u školi zovu Klempa, da li to znači da ću još dugo biti nevin? Pomozite mi, pliz.
član 8: nubaro, da se nosiš u pičku lepu materinu, ne smaraj.
mod 2: banovani članovi 2 i 8.
član 1: ( kači sliku Roka Zifredija sa tojagom u erekciji )
član 7: Je l to Boris Tadić?
član 5: fejk
član 4: e, drugari, hvala za divno druženje, idem da se igram sa bakinim sisama.
član 3: moj dečko ima veći, hihihi.
mod 1: član 1 banovan
član 5: Majo, daj broj mamu ti jebem!!
mod 2: član 5 banovan
član 7: Majo, jesi li ti Boris Tadić? ( kači njegovu sliku )
član 3: hihihi, kresnula bih se s njim. Modovi, je l mogu da okačim svoju provokativnu sliku al da me ne banujete?
mod 1: da
član 3: ( kači svoju sliku u toplesu )
član 7: je l to Boris Tadić?
mod 2: član 3 je banovana
mod 1: al smo je navukli :)
član 7: BORISE, USTAŠO!!!
mod 1: član 7 banovan
mod 2: ostadosmo sami. šta sad?*svaka sličnost sa nekim dobro poznatim sajtom je sasvim slučajna...ili sasvim namerna.
