Verovatno najzastupljeniji strah kod muškaraca u Srbiji (ako izuzmemo strah od promaje, naravno). Za razliku od većine fobija, koje ipak imaju neke logike (fobija od visine - ok, pad ubija; fobija od zatvorenog prostora - ok, možeš se ugušiti, itd) - ovaj strah je, ako se vodimo zdravom logikom besmislen. Doktor je osoba koja pokušava da ti pomogne, i pokušava da ti spase život. Ironija je što najveći broj ljudi nema strah od toga da će doktor da ga ubije, ili tako nešto, nego da doktor, ne daj Bože, ne nađe neku dijagnozu.
- Jaooooo!!!!
- Milojko, već tri noći ne spavaš zbog tog želuca. Idi kod doktora, molim te
- Ma nije mi... Jaaoaooooo!!! ništa ženo. Neću kod doktora, samo me malo žigaaaajaaaooo majko mila, želudac. Ne treba meni lekar. Deder, daj ti meni onu moju prepečenicu, pa ćeš da vidiš kako se to leči!
Kada je među vama stvarno sve gotovo, raskid pao pre 2 godine, ne čujete se, ne vidite. Ali, ne prođe dan da se ne setiš nečega što ste zajedno proživeli, i vremenom se sećaš cele veze od a do š. Tada shvatiš da ti se život pretvorio u sranje, da si sa njim/njom tako uživao, a ipak si našao/la mnoge mane koje su direktno ili indirektno doprinele kraju. E tada ti je batice vrhunac ljubavi, tada znaš da stvarno voliš nekoga.
Ne mogu da pišem roman.. Sve u svemu, vrhunac ljubavi je jedna velika ironija, čiji smisao smo spoznali tek kada nam je postala nedostižna.
U svetu ideja i slobodnih misli cenzori bi bili tajna policija, tužioci, sudije, zatvorski čuvari i egzekutori. To su duhovni patuljci koji poput kerbera verno čuvaju ulaz u svoj svet u kome postoji samo jedno pravilo – STATUS QUO.
Cenzura se zove njihov rad. Efekti ovog rada na original su podjednaki efektima radijacije na embrion. Novokreirana tvorevina je nepoželjna i neprepoznatljiva kako autoru tako i cenzoru. Ironija je u tome što kreacija aotorsko-cenzorksog inženjeringa ponekad stigne do konzumenata i ostane neprepoznata.
Prvi cenzori iz rimskog doba su nosili toge, oružje i bili okruženi legionarima. Evolucijom su preoubučeni u crna odela i bele košulje, a dobili su i nickove kao što su savetnici, konsultanti, pomoćnici.
Nažalost, evolucija ništa nije učinila po pitanju krajnjeg cilja cenzorskog delovanja - STATUS QUO.
Vrsta prodavačica u fensi, markiranim, extremno skupim buticima. Uvek su isfenirane, namirisane i doterane. One će vas po ulasku u butik odmeriti od glave do pete. Njihova ljubaznost prema vama zavisi od utiska koji ste ostavili na nju. Ako zaključi da imate dovoljno dubok džep da kupite nešto u njihovom butiku obasipaće vas pažnjom i biće veoma srdačne i uslužne. Ukoliko na osnovu vaše odeće, koja očigledno nije brendirana, utvrdi vaš osrednji finansijski status automatski vas stavlja pod ignore ili čisto-radi-reda uslužnost. Pri tom će kolutati očima kada je pitate za cenu nekog extremno skupog artikla. Takvim svojim stavom omalovažavanja namera joj je da vam da do znanja da trošite njeno dragoceno vreme. Ironija svega ovoga je u tome što je plata te iste butikašice srazmerno proporcionalna vrednosti jednog artikla u tom butiku.
Holivud, diznilend, beverlihils, dobra kola, dobre ribe, sunce, plaza... sve u fulu na svakom filmu ili mtv_u, a retko ili nikada moze se videti ili cuti sta se desava izmedju svega ovog, dakle, unutrasnjost Los Andjelesa je sastavljena iz geto naselja gde ljudi zive ko u africi i ako je americki san tik pored. Hiljade zrtava godisnje u obracunima bandi, hiljade ljudi koji nisu videli tihi okean i ako je nekoliko kilometra udaljen,dvanaestogodisnjaci prodaju drogu i nose ak47 kako bi preziveli i prehranili svoje roditelje na kreku. Vodjenje ratova po svetu i sirenje demokratije i ljudskih prava a drustvene barijere i zivotinjski zivot u ponosu svoje zemlje, to je ironija.
Uvećana verzija gasne komore. Vrlo ju je lako napraviti.
Samo uzmete neku zgradu koja ima centralno grejanje (na ugalj). I dovoljno je da pozovete nekog ko će da bude odgovoran za grejanje, ali da bude i on pod gasom (od etanola).
I u takvom stanju, "odgovorna" osoba je dužna da nešto zajebe u glavnoj peći, da se cela zgrada zadimi.
Primer: Geološko-Hidrometeorološka škola "Milutin Milanković".
Odgovorna osoba: Pijani domar.
U čemu je ironija? U školi ima smer "tehničar za zaštitu životne sredine".
Pomalo ironična izjava, s obzirom na to da je sve što se moglo opljačkati, već odavno i utopljeno. Još veća ironija je u tome, što to češće govore gore pomenuti "oni" koji opljačkaše narod: političari, privatnici, sitni lopovi koji se bave promjenom (čitaj podizanjem) cijena i tako dalje i tako dalje...
Narod, u takvoj situaciji mora da se snađe, pa nije čudno da se ponekad desi da i sam narod opljačka samog sebe.
Elem, komentar se često može čuti samo prilikom otimanjem para iz, odveć tankog i mizernog, narodnog novčanika, uz naravno, pominjanje seksualnog opštenja sa većim dijelom ženske famelije onih koji im te pare otimaju.
- I pošto ti je odradio sve ono?
- Ma zamjenio kardan i popravio letvu volana malo, zamjenio mi zupčasti remen i zagitov'o ono malo na gepeku što je bilo i traži 200 eura za to.
- Pa jel on normalan? Za te pare si mogao da...
- Jesam đavola. On najjeftiniji. Ma opljačkaše ovaj narod gdje stignu.------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- To vam je 976 dinara gospođo.
- Molim? Za dve kutije cigareta i jogurt?
- Porasle cene cigareta juče.
- Mamicu im lopovsku jebem, opljačkaše ovaj narod. Od sad i ja motam duvan.
Pravi je paradoks i ironija da iako ova dva izraza u originalnom značenju podrazumevaju isto- da nekome želimo smrt; u prenesenom značenju, u različitim krajevima našeg govornog područja znače- baš suprotno.
U većem delu Srbije, "Crk`o dabogda!" znači bukvalno to što znači- da nekoga proklinjemo, želeći mu ponekad i smrt.
U Bosni, pak, "krep`o dabogda" uglavnom ima tako preneseno značenje, da zapravo podrazumeva da je nešto toliko slatko, ili nam se sviđa, da treba što duže da poživi.
Kako je došlo do toga da se nekome želi što duži život, izjavom kako mu želimo smrt - nije sasvim jasno, osim da je Bosna- Bosna.
Penzos 1: Jesi čuo, Dinkić kaže da neće povećavati penzije!
Penzos 2: Eee, crk`o on dabogda!
***
Bakica (ide ulicom i gleda kolica u kojima je beba): Jaaaaoj, što je sladak, koliko je star?
Majka od bebe: Tri meseca!
Bakica: Eeee! Krep`o dabogda koliko si sladak!
Zajebavanje Vukajlijaša koji kopa nešto po pretrazi porukom da se nešto razjebalo skoro svaki put kad klikne na "sledeća".
Vrhunski test živaca.
U pretrazi ukucati neki čest pojam (npr. "Ironija") i pritisnuti "Enter". Velika verovatnoća da će poruka već tad izaći. Nastavi da klikćeš na "sledeća".
Tekst izvrsne asimetrične vrednosti, provučen kroz najširi dijapazon vremenskog i konstruktivnog toka, načinjen u umu nekog destruktivnog manijaka, isklesan u kamenu Mont Everesta. Ona priča kada je neko nešto sa nekim uradio na neki način, što neko, negde, u nekom vremenskom periodu treba da pročita, da pusti tu masivnu količinu informacija kroz receptore vida i lokalizuje ih u malom mozgu, prinuđen da količinom datih podataka izbaci iz mozga celu srednju školu i onu jednu jedinu knjigu o preživljavanju u divljini urbanističke sredine, vođenu kroz način pravilnog i racionalnog šopinga, prevashodno namirnica i ravnomernog raspoređivanja primljene monetarne vrednosti u vidu plate.
Nešto poput one priče koja sve zanima, ali niko ne želi da je čuje ili ne daj bože, pročita.
Priča vašeg života. Rođeni ste za vreme rata ili ste u to vreme odrasli. Nije bitno kog datuma i koje godine, svi znamo sa kojih ste prostora, a ovde je uvek bilo nekog rata. Bez obzira na okupatorske sile, imali ste divno detinjstvo. Šuma, park iza zgrade, dvorište, društvo iz komšiluka. Žmurke, ganje, straže, pa čak i u to vreme depresivnih i u isto vreme lucidnih trenutaka našeg naroda, igrali ste se rata. Maloumne dileje bez kapi zdrave i racionalne pameti, nesvesne dešavanja oko sebe. Kasnije, škola. Navikavanje na obaveze i polako gašenje detinjstva, dok vam se mozak pun nepreglednih panorama mašte šije i oblikuje prema onome što se smatra normalnim. Imputacija religije, politike, pogleda na društvo, odvajanje normalnog od nenormalnog, sve preko strogo iskrojenih društvenih, duhovnih i fizičkih normi. Odrastanje. To je trenutak kada kreneš stranputicom u svom životu. Tinejdžersko doba. One godine na koje ćeš u dubokoj starosti da gledaš delom sa gađenjem, delom sa setom. Ali si ipak zahvalan životu na tim uspomenama, koje su te najviše oblikovale. Prva cigareta. Prvi džoint. Prvi odigrani tiket sa društvom na kraju osnovne. Ah, ta još uvek nevina vremena. Stigao je i taj dan. Probao si nešto od jačih droga na proputovanju kroz Evropu u dvadesetoj, sa društvom. Išao si na ispiranje od Češkog piva. Jurili su te karabinjeri po Rimu jer si se pobio u lokalnom kafiću sa likom koji je smuvao ribu za susednim stolom na koju si bacio oko. Bio si lud. U Nemačkoj si se skontao sa grupom gejeva koji su ti uvalili džoru po nižoj ceni. Zauzvrat si se klao sa lokalnim neonacistima braneći ih. U Francuskoj si nevino spavao na Jelisejskim Poljima, snivajući divne snove nošene svetlim "Šardoneom" i govedinom sa tri kile crnog luka. Bežao si na Koridi od razjarenih Španskih bikova i toreadora sa mačevima, jer si kresnuo gradonačelnikovu ćerku ispod tribina. Jebao si Bugarske kurve poreklom iz Ukrajine, prerušene u časne sestre u Amsterdamu. Pokušao si da preplivaš la Manche, ali te srećom brodska patrola izvukla na vreme i pomogla ti da se spaseš iz hiperventilacije. Trčao si go ispred Engleske kraljice.
Vratio si se nazad u svoju zemlju. Par sledećih godina si bio frajer u društvu i muvao svaku ribu na koju si naleteo. Sve dok se jednog dana nisi oženio. Proglašen papučarom, sa devalviranim krugom prijatelja i srećnom ženicom uvek željnom pažnje, prolaziš kroz još par godina svog života. Dobijaš decu. Ti mali anđeli koji ti psuju sve po spisku. Preslatko, dok su male praznoglave budale. I oni odrastaju. Tada se svet pretvara u mračnu pustaru u kom te boli kurac za sve oko sebe. Brak ti se raspada, ali izdržavaš zbog dece. Žena se dere na tebe svaki dan i zvoca ti zbog para. Banke traže povraćaj kredita uz kamate od pedeset posto. Kasniš sa ratama za auto i stan. Kum hoće da te bije jer mu još nisi vratio pare, a šef te tera da radiš prekovremeno. Neplaćeno, naravno. Pronalaziš mir u piću. Sediš u kafani i razmišljaš. Jebao si pola Evrope. Sada tebe jebe cela Srbija. Vremenom se izvučeš iz svega. Deca diplomiraju i napuste te. Posećuju jednom godišnje. Nekad i ređe. Žena svakih par dana kupuje baterije za vibrator koji je dobila od komšinice Mice za Novu godinu. Ti znaš za to, ali te boli kurac. Ne sapliće te svaki dan, što se toga tiče i bar je srećna. Ne priča. Mnogo. A i ti si srećan. Jebeš komšinicu Micu kad god joj je muž na poslu, a deca u školi. Prolaze godine. Usponi i padovi. Obraduješ se i ucvikaš od svake vesti. Prestao rat. Da li je to samo zatišje pred buru? Komšinica trudna. Da li je tvoje? Konju, naravno da je tvoje. Onaj njen je zadnji put pipnuo nakon Božićnog posta '99. Jebiga, ne možeš sad ništa. Bar je tu, blizu, možeš da ga gledaš kako odrasta. Starost. Otišao si u svoj zavičaj. Provodiš poslednje godine svog života u miru. Razmišljaš o svom životu i prisećaš se svih trenutaka sa osmehom. Uz suzu na licu i poslednje otkucaje srca, možeš da kažeš samom sebi da si živeo.
Zašto je ova priča bitna? Nije. Da li je istinita? Ni to nije bitno. Ali bi bilo lepo da je neko čuje. Ili pročita. Ali neće. Iako je napisana, u savremenoj ljudskoj prirodi je da živi brzo i ne obraća pažnju na one stvari koje nas ne zanimaju. Umesto napredovanja, ram memorija homo sapiensa se smanjuje. Teško je zadržati nečiju pažnju. Smisao ovoga je ironija. I jedna priča. Šta je ironija u priči? Nema je, jebiga. Ironija je u definiciji...
Predugačko, nisam pročitao.
To je nešto što svi mi posedujemo, samo niko nije dovoljno uporan ili mu jednostavno puca kurac da to neguje i jednog dana, ko zna, njegov potencijal ispliva na površinu i pretvori se u letećeg zmaja iz Naruta bogte. Ima čak i nekih koji sve rade da pokažu taj potencijal ali ga jednostavno nemaju u sebi... U tome je valjda i ironija, jer oni koji stvarno mogu da uspeju, radije će se pogladiti po stojku.
A ako ste mislili na onaj potencijal tipa ,,Afrička šljiva'' ili ,,Vulkan'' pa pobogu, i sami ste skontali da je to sve marketinški trik i da se od tih pilula može zaraditi rak krvi.
Treća azerbejdžanska liga,poluvreme,trener Nhrudin šamara ceo tim i dere se iz petnih žila:
- Alaaaah me jebo kad sam prihvatio ulogu šefa stručnog štaba, pa vi ne možete dva pasa da sastavite, evo pljunite mi u brk ako za celu sezonu budete dali 15 golova!!!
- Ali trene... (ŠLJAAAS)
- Ma nema ali, od vas nikad fudbalera neće biti, eventualno Ilham ima neki potencijal i verujem da će uz malo više rada i truda dogurati do Srbije ako ne i dalje!
(Ilham, smeškajući se): - Hehe, fala ujko...
Prosto-proširena rečenica koju izgovaramo kad nam neko nešto daruje (obavezno propraćena monologom:"O, da, trebali ste. I šta si bre stis'o kesu, mogao si malo više da se otvoriš") Ova rečenica je zapisana u informativnom RNK svakog Srbina i potiče od našeg dalekog, zajedničkog pretka baka Darinke I Licemerne. Kako je dobila ime Darinka nikome nije jasno, jer nije ništa u životu dala ikome osim govneta poljskom klozetu. Ironija njenog imena ne nalazi tu kraj jer je daleko poznatija po tome kako joj oči cakle kad joj neko nešto ponudi pa makar to bio sudski poziv. E ta Darinka je prvo iskonsko licemerje koje se urotilo u svima nama i i dalje živi kroz naše pokušaje učtivosti.
Stric gastarbajter: Evo sinko, uzmi sebi čokoladu. (pruža 100€)
Učtivo čeljade: Jao čiko, zaista nisi trebao. (uprkos medenim i nesebičnim rečima koje je izrekao, ruka sama polazi za čarobnom, zelenom devizom)
Stric gastarbajter: Dobro ako ti ne treba, razumeću te. (vraća 100€ u svoj, već prepun novčanik)
-Učtivo čeljade trči do svoje majke, plačnih očiju i nesrećnog pogleda da je upita šta nije dobro uradio.
Prepička najljepša riba od svih kandidatkinja, jedno vrijeme sam se tripov'o da je ona nešto na fazon bivša miss, ali oćeš, ona je obična voditeljka!
Koja ironija brate moj, gledam sinoć onaj izbor za naj pičku na svijetu, sve neke Bože me oprosti, da ih nabijem na kurac povećao bi im tjelesnu masu za jednu trećinu! ALI voditeljka... san brate san!
Osoba koja poseduje široku auru inteligencije koja prosto zrači iz njega, a pri tome još i ima ukusa za oblačenje. Kompliment non plus ultra.
Kovač ovog izraza je, ironično, jedna osoba kojoj manjka inteligencije i elegancije, a najviše znanja stranih izraza, koju ćemo na ovom mestu zbog čuvanja iNdeniteta spomenuti samo kao Nepoznatu Definitorku.
Nesrecnik koji je, svojim postupcima ili ne, zasluzio ovakav nadimak... mada, ne moze se reci da i roditelji nisu krivi, oni su ga namestili :)
Istinita prica:
Doticni, Marko, odgovara na casu istorije... posle dugotrajnog mucenja i "cedjenja suve drenovine", profesorka ga vraca na mesto uz reci:
"Marko, Marko, nema tu ni "č" od cetvorke... naravno, odeljenje u prasak...
P.S. Jos je veca ironija sto je on bio jedno vreme sa devojkom koja se zvala Marina...
Žurka na koju ideš ponosan na svoju humanitarnu delatnost i moralnu veličinu, ubeđen da na taj način pomažeš nekim napaćenim dušama, a u stvari, kao i uvek, ideš da se unezveriš od alkohola i zasitiš svoje niske potrebe koje se svode na prepijanje i spopadanja svega što je ženskog pola. Epitet "humanitarna" samo ti daje opravdanje da to učiniš i pruža neku malo veću dozu dostojanstva kada se probudiš ispovraćan na podu. "Au, al sam se odvalio. Neka, e BAŠ sam pomogao onima gladnima sa...ček, za koga je bila žurka?"
Ironija je da, iako humanitarne, cena pića na tim žurkamaje često veća nego uobičajena, valjda upravo stoga što daruju i taj neki kvazi-smisao našem životinjskom ponašanju.A to je, priznaćete, neprocenjivo.
Žene, sa druge strane, idu duboko potrešene nevoljom onih kojima pomažu, na žurci razgovaraju o plemenitosti akcije i šta bi se s novcem uradilo...do trećeg pića, kad se podaju nekom od gorepomenutih.
"I to je veliki problem, politička trvenja samo rastu, u Libiji su veliki nemiri a njih najviše doživljavavaju nevini! Mi moramo da se organizujemo, da pomognemo tim ljudima! Videla sam sliku neke devojčice kako se krije u ćošku srušene zgrade, ja ne znam da li joj je neko pomogao...Tu sam se potresla, moramo pokazati dobru volju..."
"Ej, o'š da idemo napolje, znam dobar ćošak za zguza?"
"Evo, da popijem piće."PRLE: Ajmo, ima neka humanitarna žurka večeras. UUuuu, kako je to slatko, piješ a deo para što daš ide deci za novogodišnje paketiće.
DARKO: Milina! Ideš da piješ i siliš se do besvesti, jebiga, za dobro dece ne treba štedeti sebe!
PRLE: Još nam fali u subotu neka tematska žurka za izgradnju hrama Svetog Save, ili tako nešto...Ima da se isharitativišemo!
-------zaginemo na klupicama uz gajbe piva------------
DARKO: Mi ne odosmo na onu tvoju žurku, Prle.
PRLE: A, odi im jebi mater. Malo pivo 250 dinara.
DARKO: Ti reče, milina, pijemo za decu.
PRLE: I mi smo nečija deca.
Signalni hitac ispaljen iz camca nevolje, sa ocajnom potrebom potapanja. Kvltna recenica koja je obelezila jedan period ljudske evolucije I teznje ka nebeskom prostranstvu. Moze pronaci svoje mesto u danasnjem govoru kao jedan oblik odbrane od nailazece I neizbezne gluposti,ili pak, kao potvrda iste.
:bleja ispred zgrade,prilazi lokalni sejtan,i pocinje da prosipa jutjub fore:
-i kakav bi ti mafijas zeleo da budes? a vi kako te? itd
:mislim se,jao boze, ko ti dade modem:
-e bate,e znas sta je ironija?
: sarkasticno : Ne.
-ni ja! Hahahohohokakosamsmesank'olebac!
-O Hjustone, Hjustone, jadni Hjustone...
Četvrti jahač 'Seks i grad apokalipse', uz crvenokoso truplo koje izgleda kao da je uginulo pre dva meseca, Saru Džesiku Parker, zbog koje je nastala doskočica 'Vrati konju glavu' i onu konzervativnu kurvaćinu. Samanta je 'kraljica', žena 21. veka, govori ono što misli, naziva stvari pravim imenom i svi tetraretardirani epiteti kojim će vam obožavateljka, u čijoj glavi se mućka splačina, ove nobles- keruše istu tu opisati. Onda će kroz usta obožavateljke krenuti proliv pomešan sa prdenjem o tome kako je ova brlja od serije revolucionarna stvar u ženskom svetu, remek- delo koje je doprinelo tome da se žene ne ustručavaju kada govore o seksu, porastu feminizma, osamostaljenju žena i ostale baljezgarije koje naviru u ovoj prolivnoj pohvali izmetoidne serije kao što je ova. Pravi šlag od fekalija na torti od blata.
Ironija je što bi se svaki muškarac složio sa porukom koju ovo đubre nosi, a to je da ovaj svet nema dovoljno seksualno neiživljenih, situiranih nimfomanki u godinama, koje su spremne za svakakve perverzije i maratonski snošaj. Ali ja sam samo zatucani, lažni moralista sa Balkana i verovatno nisam skapirala dubokoumnost ove preinteligentne serije.
U američkim filmovima, sve Ruskinje su predstavljenje kao prostitutke koje tim novcem pomažu čitavu svoju terorističku familiju. Sirovog su izgleda i izgledaju apatično čak i scenama vođenja ljubavi gde se uopšte ne razlikuju od gumene lutke. Pri povratku kući, obično izgledaju čupavo i neuredno, a u kući još i kriziraju jer su šmrkale kokain sa cenzura... Sa druge strane imamo mlade Amerikanke koje su savršenstvo bez mane. Vole životinje, poeziju, romantiku, pune su razumevanja a za njih ne postoji bezizlazna situacija. Ponekad izgledaju luckasto, otkačeno i pomalo smotano, ali sve je to zbog njihovog neiskvarenog dečijeg duha. Naravno, mir u svetu i čistoća planete Zemlje su im preče od svega ostalog. Poput Ruskinja, cenzura se gde stignu ALI one to ne rade iz koristi, nego zbog užitka. Ljudi su slobodna bića i tako treba da se ponašaju. Da ironija bude veća, mlade Amerikanke mrze jedino prostitutke jer ljagaju ženski rod i skrnave uzvišeni čin vođenja ljubavi. Posle seksa se osećaju jače nego ikad :) i dobijaju dodatnu snagu u borbi za mir u svetu. E, baš zbog toga se ni malo ne štede ;)
Ako je neko najebao kao Baster, znači da su ga skroz izubijali, polomili mu koske, ogulili kožu, izbili govno iz dupeta, ili zube iz vilice, a možda se i sam zajebao, pa se skotrljao niz stepenice opservatorije, udario kolima u drvo, pa probio glavom sopstvenu šoferšajbnu kao Ozren Soldatović, ili je, pak, pao sa bedema na Kalemegdanu (u kavez ili van, svejedno je).
Za neupućene, Baster je lutka kojoj Džejmi i Adam jebu kevu u svakoj epizodi Mitbastersa. Pičke, kad ne smeju sami da skoče sa zgrade.
- E, znaš šta je bilo sinoć. Sedimo mi na bedemu na Kališu i vise nam noge onako preko zida i dođe lik iz obezbeđenja da nam kaže da se povučemo nazad. Posle taj isti lik pao s bedema dok je govorio nekim gotičarkama da se maknu. Najebao kao Baster.
- Koja ironija, jebote.
