Boca, neizbježni pratilac odlaska na veselje. U skladu sa običajima, ne može se praznih ruku. Cvijeće, benkica ili igračka, set noževa marke Japan, pljati ili lampa, sve to može, zavisno od prilike i materijalnog stanja. Ali i ne mora. Boca mora.
- Ohoho prijatelju, ponovio si se, vidim.
- Ubi me žena, ne da više kao klošar da idem, sad se, kao što vidiš oblačim po modi.
- A ti si se i oženio! Pa ne mogu da vjerujem da mi niko nije javio.
- Ma intimno je sve to bilo, u krugu porodice. Ali, da svratiš do nas neko veče, milo bi nam bilo.
- Moram, i to sa bocom. I to ne bilo kojom. Nijesi mi ni ti bilo ko.
i to što kažeš, bruce...još je jedan od " onih ", posebna sorta...
samo šteta da ima samo 10 ocena, a ovo dobro...
ma biće ocjena. a danas mi se jedan drug uselio pa mu moram sa bocom poć. i nijesam mogao da vjerujem da još nije definisano. a ni boca u ovom slislu... ček da vidim pod flaša...
nijesam čuo za bukliju. ali, svaki dan se nešto nauči.
ih, kad bi se od enemija moglo nešto sakrit :)
Buklija ti je ona tradicionalna drvena čutura - u Srbiji obavezan rekvizit za ovo što si opisao, samo je naziv boce specifičan :)
Обоје сте ми на листи, а ја људе са листе боље знам него сопствену кеву, тако да пре или касније све ћу сазнати! х)
izgleda zauvijek... jbg, izgubljena generacija. kada sam bio mali dođu veliki pa nas tjeraju sa koša. sada kada sam veliki, dođu neki novi klinci i opet nas tjeraju sa koša. obrni okreni, nikako da naučim košarku :)
kamo komentari? odlična +