59 : 13
60 : 13
59 : 14
Smrad gubitka
Помислили бисте да је то опори мирис, али није.
У неку руку и јесте, али опори мирис растанка, растанка са дијелом себе.
Волиш нешто, идеш за њим, скачеш као мало дијете кад видиш, плачеш кад вам не успије, плачеш као мало дијете и кад успије...
Од пелена су те научили да вичеш ЈУ-ГО-СЛАВИ-ЈА, да, баш са таквим редом слогова, и то си викао и док си вукао пола кила гована у пеленама, па и кад си узео Буквар у руке, и кад ти се свидјела Милица из I-3, викао си и кад си се сусрео са хемијом по први пут, кад си матурирао, увијек, кроз цијели живот...
Шврљао си YU по свескама, у ствари шврљао си ђе год си стигао.
И онда једног дана си непомично стајао гледајући непознате и небитне људе који раздвајају тебе и ту радост, како те одбијају од нечега што си искрено волио, онако, као мајку.
Гдје год се окренеш видиш нешто ново, нови људи иду тамо гдје си ти некада ишао са жаром и скакао, гледао са очима пуним суза, они иду тамо тек онако, из ината, иду да проспу неко срање које те никада није интересовало, које су пропагирали неки тамо људи пред камерама на сједницама и који се питају око тога што ћеш ти вољети убудуће.
Олимпијада, свјетско првенство, европско првенство... Шта бјеше то?
Пролазе поред тебе као вјетар за који ниси ни најмање заинтересован, штавише нервира те јер не можеш да уживаш у њему...
Поново гледаш људе који кењају унаоколо, који се кољу међусобно, који нису научили ништа већ дуги низ година, само су се затупили јер бију главом о зид.
На крају ти ништа не преостаје већ да се правиш луд и незаинтересован, носећи у себи терет због којег те други сматрају будалом, али знаш да то ниси, знаш да ће можда некада доћи вријеме када ћеш поново дати сву своју љубав и свој жар, дан када ћеш и ти поново скочити поносно на трибине и ускликнути име своје репрезентације која није вођена од стране оне багре која вас је раздвојила све ово вријеме.
Нада умире последња, али онако потајно се надаш да ћеш поново плакати док гледаш порниће своје репрезентације у којима они глуме мушки пол.
Komentari
smorka megatronka
Polako, samo. Malo da ulažemo u privredu, budemo strpljivi i vredni i ima da se oporavimo, pa će moći i u sport da se ulaže, i da se i mi ponosimo. Samo pozitivno. +
Leteci veverac
10+ , lepo je ovo procitati, za nauk. Ne zna mladež, volela se Yuga i borilo se za nju. +
enemyofthefreeworld
Смаре, што би рекао повређен мушкарац, има наде за нас, само ви (не толико ретки) који сте остали у срцу оно што сте били пре, морате да запамтите то добро и да се борите! Јер ако се не будете борити, изгубићемо врло лако, то ти гарантујем јер они неће стати, просто неће. Морате се некако уздићи, показати им да не може баш то тако лако.
Два ока у глави Смаре... Два ока у глави.
Johnny Kurajber
+čina, posebno na ovu rečnicu koja kobjašnjava.
Kako smo jebali k'o Lex Stil maloletnu njukamerku, a sada nam fale "uslovi". Kenija ima bolje. I Etiopija geografske. I Rumunija novčane.
Тхе Проф
A ja se ponadao da nije "sportska"...
Indoktrinacija od malih nogu je čudo :)
Niko Ćosavić
Смаре, свака ти дала за ово...! Кобјашњено... Данас окачим "Хеј, Словени" и напишем да је једина коју ћу икада признавати.
Niko Ćosavić
Ово јебачки кобјашњава... То је то...! :-Д Штета што људи то везују за неке глупости које наметнуше пар главоња, јеб'о и' отац... :-)
СМарко
Ма боли ме патка што они намећу и на који болесни политички начин који је само њима својствен, ово је докторат :)
Niko Ćosavić
Тај рад...! Смаре, зготивљен си још опакије... :-Д
Ми смо ван политике, али не генетике... ;-)
СМарко
Јебеш политику, да је то права политика па ајде и ајде, него они пуне своју гузицу, а ми га дувамо :Д
paninaro
jbg, i meni je žao one jugoslavije ali za prolivenim mlijekom ne treba plakati. a i ka da nema granica, ako ćemo pravo.
Малолетник
da koljemo mi to kume?
Secam se one pesme "Igra rok end rol, cela Jugoslavija..." A sam bio mali tad bemu
