Prepoznatljivi modni detalj kafanskih konobarica iz seoskih čitaonica i kafana kraj autobuske. Hepo kocka za svenula srca sredovečnih muškaraca koji su JNA služili u Rijeci '83 godine i lektira pokojeg mlađeg preldžije, koji povremeno valja balvane a konstantno ceni prave vrednosti mesnatog i jedrog batka u žene brđanke i rotvajlerke.
Kao što braon šalčić oko vrata i "Greh njene mame" u torbi žene impliciraju višemesečnu Golgotu odlaska u pozorište i slušanje šansona u izvedbi Ivana Bosiljčića zarad pičke koje nećeš dobiti, tako tigraste šare i sandale sa platformom od plute bojno polje večitog rata između muškaraca i žena prebaciju na domen kvadratnog metra kariranog stolnjaka, dva vinjaka na stolu i klintistvudovski pogled između njih dvoje. Veče je dugo, epilog je unapred poznat, amortizeri Opel Askone su skoro naštelovani na tehničkom pregledu da izdrže kumulativnih dvestotinjak kila u klinču strasti. Poenta je samo ko će prvi kapitulirati.
Ne bi pravi muškarac bio to što jeste da Slađa ne postoji, a niti bi tigraste šare i sandale sa platformom od plute imale neku egzistencijalnu svrhu da nije lole, mrče, dvocolaša i letvičara koji svu oduvek znali da cene i da podmire kvalitetnu ženku. Tigricu.
