Tolerancija je kada znate da vam je drug gay i nastavite da se druzite sa njim.
Kržljava biljka-kosmopolita koju svi tretiraju kao korov.
Kad ultra-veliki Srbi pravoslavci slušaju nesrpske pevače dok proslavljaju Božić.
- To, brate, natoči još jednu čašicu rakije!
- Tako je, Srbine, smrt ustašama i šiptarima!
- To, to, nego, daj pusti onu od Jašara Ahmedovskog!
Postovanje tudjeg (nevazno koliko smesnog, jadnog, glupog itd.) misljenja:
Ona: Ja bas i ne volim NS. Zato sam i dosla u BG da vidim Zvezde Granda...i pazi! Sretnem jednu od njih na ulici...c,c,c...bas je uobrazena...
Ja: Pa jeste, oni bas i nisu najfiniji ljudi...Drug: Moram da zovem ortaka da vidim kad cemo opet sa ekipom u peglu i koji sal da ponesem (ima on i Rada, i Zvezde, i Partizana, taj ne bira...)
Ja: Najbolje ti stoji ovaj Radov...
Tolerancija nije samo reč. To je cela životna filozofija u jednoj reči.Molim vas da svi pogledate sebe u ogledalu, a zatim i da zavirite u najmračniji deo svoje duše. Tek ako ne nađete sebi nijednu zamerku i sasvim ste sigurni i da niko drugi ne može naći nekakvu zamerku upotrebite neku ružnu reč da bi ste opisali, t.j. definisali neku drugu osobu. Ne treba zaboraviti ni onu staru izreku po kojoj će te najlakše saznati kakav je neko čovek slušajući ga kako priča o drugima. Možete se slobodno kladiti da je to tačno jer je tu u stvari prepoznavanje sopstvenih osobina u drugim ljudima.
Demokratska osobina koja se postiže samo na dva načina:
1. zakonima koji udaraju po džepu
2. visokim životnim standardom, što će reći visokom platom gradjana.
U oba slučaja te živo zabole ko, šta, kome, kako i kada radi ili izgleda, priča ili misli. Nasuprot pogrešno uvrženom mišljenu da se ova osobina stiče obrazovanjem i razvijenom svešću, praksa je pokazala da tolerancija raste i opada sa rastom, odnosno sa opadanjem životnog standarda.
Ili stručnim jezikom - kad počneš da toneš u govna, hvataš se za prvog komšiju!
Primer 1, dva američka belca gledaju crnca:
- Brate, vidi ovog roba kakve patike nosi!
- Misliš na ovog afroameričkog gospodina?
- Da, pazi molim te!
- Zabole me, neću da me kazne zbog diskriminacije.Primer 2, dva Holandjana gledaju dva pederoseksualca kako se vataju na javnom mestu.
- Jesi li ti video ovu dvojcu?
- Jesam. Jaoooo užas!
- I ja kažem - zadovoljno će zatucani holandezer.
- Upravo su mi javili da su mi akcije pale za 0,000001%!!!!Pauza
- Šta si ono pričao?
Trpljenje lelemuđenja. Kada slušaš geja kako fašistički govori o nacistima. Kada slušaš direktora kako sere da nema para za tvoju platu, a znaš da plaća kurvu Kaću sa drugog sprata. Kada ti popa priča o postu, a umesto kaiša vezuje učkur za šlepanje brodova. Kada slušaš novu ribu kako ti drobi da si joj ti ili prvi ili tu negde oko broja 5, a ti možeš da joj nabrojiš polovinu navijača Male Moštanice koji su joj bili ``prvi ili tu negde oko broja 5``. Kad ti devojka kaže da joj je baba rekla da treba nevina da uđe u brak (jer je baba, jelte, nevina ušla u brak, pošto se tada nije trpalo u plinaru, mada je i to diskutabilno, jer je onomad umesto da preskoči tarabu omašila pa...) Kada slušaš kako ti matorci sole pamet o životu i smislu istoga, dok kapiraš da od svog nisu napravili nešto. Kada ti tašta hvali svoje jelo, ali si ti srećom prošao vojsku, pa možeš svakakva govna da iz`edeš bez problema.
Primeri:
- Umesto da geju kažeš kako te ne zanimaju njegova prava, frustracije, snovi o tome da nosi rozle ili ciklama haljinicu u sred Beograda (jer ne sme isto u Novom Pazaru) lepo objasniš da nemaš vremena sada da pričate o tome.
- Umesto da direktoru kažeš ono što misliš, samo se nasmešiš i nastaviš da prikupljaš papire kojima ćeš ga sutra ili ucenjivati ili strpati u ćorku, ako se ne primi na ucenu.
- Umesto da popu pitaš: Oooo, maćori, u kom si mesecu? Kad će prinova? Ti lepo iskuliraš i kažeš: Post je zdrav za dušu i telo (i odeš na rebarca i pivo, ili ne, zavisi šta želiš).
- Umesto da ribi kažeš da je rashodovana kao JNA Pincgauer iz `71, ti smireno odgovoriš kako ti je najvažnije da ste zajedno (jer ćeš je posle utovara sigurno rashodovati).
- Umesto devojci da kažeš kako joj je baba bila glavna radodajka u selu i da zna svaki jebarnik gde se nalazi - upravo iz svog bogatog iskustva, ti joj kažeš kako je njena baba u pravu, a onda iskoristiš sve moguće taktike da joj pokažeš što se baba i danas kezi kada prođe pored Jovine štale, tamo kraj potoka.
- Umesto da kažeš matorcima kako ti osim dugova i problema ništa nisu ostavili u životu, ti klimaš glavom kao Mila Kunis u glupavim gifovima po Vuki i čekaš da završe svoje serenade pa da im tražiš pare.
- Umesto da kažeš tašti da joj jelo ima gori ukus od drnča i da si lepše jeo onomad kada su te sa tvojih 13 godina stariji klinci iz kraja nahranili zemljom i peskom, a potom popišali, ti se učtivo nasmeješ i tražiš još, jer znaš da je sukob sa taštom dikretno povezan sa time da li ćeš jebati ili biti jeban.
To ti je kad ti prdiš i smrdiš, a ja ćutim i smešim se, umesto da ti %$"&/ mater! U tom slučaju bih bio primitivni Balkanac, Srbin nacionalista i svašta nešto ružno. Ovako, ja sam tolerantan.
Ili kada Kinez trese nos rukom i briše se o rukav, a ti se praviš da nisi video.
Gledati na nekog prvenstveno kao na čoveka, pa tek onda kao na maloumnu Crnogorčinu, retardiranog Mađara, prevrtljivog prepredenog Žutaća, halavog jadnog Jevrejčinu, iskompleksirano ustaško kopile, osušeno govno četničko, musavog glupog Rumuna itd..
-Kakav bre Igli Tare..taj veze s fudbalom nije imao!
-To sad govoriš zato što je Albanac..
-Nije tačno! Gledam na njega prvo kao na čoveka, pa tek onda kao na prljavu Šiptarčinu!
Apstraktan pojam.
Postoji samo u debatama i hipotetskim situacijama. U slučaju kada možeš nešto izgubiti zbog tolerancije, ona postane potisnuta i zaboravljena na tavanu našeg uma.
Kasnije malo otpuhneš, obrišeš i spremna je za ponovnu potrebu.
Biti tolerantan je biti IN, u trendu, nešto kao event. Popularno i zavodljivo. Osjećaš se kao osoba koja radi na sebi, širokih je shvaćanja i razumijevanja te najvažnije, moderan si. Zaostati se ne smije pod svaku cijenu jer opstanak nije nužan.
Biti kozmopolit bez korijena s osrednje govorenim engleskim i to samo engleskim jezikom. Ne znati ništa o drugim kulturama osim predrasuda koje gajimo skupa s medijima koji ih forsiraju i formiraju. Zahvalimo kladionici na promicanju smanjenja eurocentrizma tako što se možemo kladiti na Azijate u ranojutarnjim satima i Južnoamerikance u noćnim. Da nema elementarnih nepogoda i Bermudskog trokuta ne bi većina ljudi znali za Karibe. Dovoljno je pokazati prstom na karti da znamo o drugim ljudima. Kako da ne.
Ovakve ljude najbolje opisuje pokrata NIMBY - not in my back yard ili po naški, neće moći ove noći u našem komšiluku. Za spalionicu smeća, ali ne u našem kvartu. Za interkulturalizam, ali držite Rome i migrante što dalje od nas. Za društvo tolerancije i ravnopravnosti, ali s europskim kulturnim vrijednostima. Za traženje ljudskih prava, ali ih onemogućavati u svojoj državi.
Pojedince svakog društva se može prihvatiti, ali narode ne s razmišljanjem stada što im kultura i tradicija nalaže.
- Ej, hoćemo pogledati film? Dobio je osmicu. Zlatna vrata, malo intelektualnog palamuđenja i neka maca otvori svoja zlatna vrata, hehe.
- Čiji je film?
- Iranski.
- Nema šanse da to gledam. Gledam filmove samo one koje mogu slušati bez titlova.
- Imaš samo ono američko prežvakano akcijsko govno s ocjenom 5.
- Neka strica Sama.
Da komsijina krava bude napredna i zdrava da ne postane civava-mora da vlada tolerancija(tako pise u Ustavu za 4.godinu)
Golo trpljenje ponašanja, navika ili čitavih ljudi i društvenih zajednica, grupa, manjina...Pod prinudom raznih autoriteta - zakona, organa reda, ili naprosto okolnosti, društvenih normi i pravila, slabosti, nemoći i straha. Često pogrešno izjednačena sa prihvatanjem, odobravanjem i razumevanjem (što je, samo po sebi, vrlo opasno) tolerancija nas ne čini boljima niti nas bilo čemu uči; ona predstavlja tek puki suživot u kom jedni druge podnosimo, jer nas je sudbina eto nekim čudom vezala i ne možemo uvek da joj se suprotstavimo bez posledica, a nije nam dozvoljeno ni da se tek tako poubijamo. Zato trpimo - muževe i žene, kolege na poslu, šefove, komšije, Rome, eldžibitijevce, migrante, političare...Dok je autoriteta koji nas na to primorava, dok ne dodje trenutak kada ćemo se suprotstaviti - otići, ili stati u odbranu, ili popustiti rušilačkim nagonima sočnog divljanja.
- Srbija bi morala da postane tolerantnija sredina.
- Jasno.
