Veto!

Uzvik klasičarke koja tim potezom, zabranjuje dalje muvanje mladog arheologa ili istoričara.

1(mladđani istoričar):Ćao lepa Heleno Trojanska, smem tako da te zovem?
2(klasičarka): Hihihi, pa smeš, baš mi je simpatično.
1: Ovaj jel te zanima ispit iz starog Rima, imam neke dojave samo za tebe, na ceduljama sve ista pitanja. . .
2: Pa hajde, smem ja tebe da zovem Aleksandar Veliki?
1: Možeš naravski, nego ovako, moraš da mu sereš jedno deset minuta o pravima plebejaca u Laciju, zatim obavezno mu nabrojiš 15 konzula od Galskog napada, znaš one svete guske i to, e od tada, i jedno 5 edila, pa kao retoričko pitanje otvoriš izreku ''Dum spiro spero'' i šta se misli pod tim, tu mu se malo učepiš, klimaš glavom, posle ide pitanje o Samnitima i religiji i običajima Etruraca, ovaj, ne mogu sve na hodniku, ajmo do kafića, a mogli bi i da proslavimo, da izađemo negde večeras znaš, odemo posle do mene da ti dam zbirku pesama Ovidija, ma biće dojajno!
2: VETO! Znam šta hoćeš, felacio nećeš dobiti a za deflorisanje si zakasnio, miči se, a i ne voliš baš Horacijeve elegije, kad to naučiš, onda smeš da me pitaš da idemo negde, a prethodno da vršimo konverzaciju na latinskom! VETO mladiću!